Vojska

Počeo lov na balkanske švercere oružja i njihove šefove u Beogradu

Mafija uvek gleda, pozadi i spreda

Na prostoru nekadašnje Jugoslavije u zadnjih pet-šest godina stvoren je najjači zaštitnik švercera oružjem u ovom delu Evrope, koji deluje na partijsko - kumovskim vezama i crta nova kriminalnu kartu, a na njoj i hijerarhiju i imena prodavaca naoružanja i vojne opreme sa centralom u Beogradu. Ovu temu je, uz pomoć svojih izvora, u dužem vremenskom periodu istraživao Tabloidov vojni analitičar...

pukovnik Milan Jovanović

Stvoren je  novi  kriminalni poredak sa potpuno novom kriminalnom infrastrukturom švercera naoružanja koji  veći deo svojih interesa ostvaruje u naizgled legalnim poslovima i operacijama. Šverceri oružja  (klanovi iz:  Srbije sa  Kosovom , Crne Gore, BiH, Hrvatske, i Makedonije) i njihovi partneri izvan granica ovih država (Albanije, Bugarske, Austrije,Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije, Ukrajine, Češke, Slovačke   itd. ). Novac stečen kriminalnim putem legalizuju uz svesrdnu pomoć najviših državnih i vojnih organa, finansijskim operacijama posredstvom poslovnih banaka na prostoru nekadašnje Jugoslavije, na Balkanu, ali i nekih banaka u Evropi...

Novi kriminalni poredak prodavaca ( švercera) naoružanja i vojne opreme stvoren je od nekoliko interesnih grupa, a svaka od njih predstavlja nezavisnu "familiju" u globalnoj mreži organizovanog kriminala.

Ta i takva mreža izgrađuju vlastitu vojno policijsku silu, finansijske institucije, obaveštajnu zajednicu, jedinstvenu logistiku i mrežu kadrova u političkim centrima moći.

Uvidom u najpoverljivije izveštaje o švercu oružja, u svetskim razmerama, Srbija se kotira na veoma visokom mestu. U pomenutim izveštajima nalazi se dokumentacija sa strukturom svih kriminalnih grupa (čitaj, švercera naoružanja), mestima i gradovima u kojima žive "bezbednosno-interesantne osobe", opisom poslova kojima se bave, sa kim se druže , ko im pomaže, ko ih štiti, veze sa kolegama iz okruženja, njihova zaduženja, zaduženja ključnih  pojedinih pripadnika švercera, njihovi  (manjem krugu poznati ) brojevi telefona, mesta izlaska, kafane, prodavnice, automobile koje voze i njihove registarske tablice, jačinu i broj obezbeđenja, bilo da je u ličnoj ili državnoj organizaciji. Takođe postoji i posebna elektronska baza podataka o svim kriminalcima i grupama koje se pominju u izvještaju...

Iz pomenutih izveštaja uočljivo je da su francuske, engleske, nemačke, američke i ruske tajne službe (i tajne službe drugih zemalja) registrovale i potvrdile pojave koje ranije nisu bile karakteristične za Srbiju i ovaj region, a koje ukazuju na homogenizaciju u kriminalnom miljeu švercera naoružanja.

U Srbiji ima preko 150 registrovanih kompanija koje se bave prometom naoružanjem i vojnom opremom. Mnoge od tih kompanija deluju u skladu sa svom domaćom i međunarodnom  zakonskom regulativom koja reguliše promet naoružanja i vojne opreme. Međutim u Srbiji postoji nekoliko kompanija  povezanim sa kriminalcima u okruženju, Zapadnoj Evropi, Africi, Južnoj Americi, Americi čija je aktivnost uglavnom šverc oružja a kod nekih i šverc droge.

 

Svi putevi vode do poznatih kupaca

 

Prioritet ovih grupa je prekogranični šverc viškova naoružanja  vojne opreme kao i novog naoružanja iz proizvodnje (organizovane mahom za njihove potrebe) iz Albanije, Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i Makedonije. Prekogranični šverc viškova naoružanja odvija se uhodanim kopnenim, vazdušnim i morskim putevima, dok se manja količina zadržava na domaćem tržištu za potrebe manjih kriminogenih grupa koje po pravilu zarad tog za njih po potrebi obavljaju određene prljave poslove ( pljačke, ubistva, saobraćajke i sl.) u cilju skretanja pažnje javnosti sa glavnih vođa  na aktivnosti ovih njihovih delatnosti.

 Manje srpske kriminogene grupe se sporadično bave krijumčarenjem pojedinačnih komada oružja i eksplozivnih naprava, pri čemu je registrovana pojava da se određena količina trampi za drogu, zlato, cigarete itd. Takvim aktivnostima pogoduje nerešen status Kosova i  konfiguracija terena u graničnim područjima kao i  poroznost državne granice, naročito prema Albaniji. Ovaj šverc se obavlja mahom istim rutama i mahom se radi o ukradenom oružju u Republici Srpskoj ili je ukradeno iz kasarni bivše JNA u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji. Kako ta organizacija izgleda u Srbiji ?

 

Kumovanje, dugovanje...

Od kako je postala samostalna, dakle, kao nezavisna država, najviši stranački i državni organi Srbije (predsednik države, ministar odbrane, itd.) kreću u svoju kriminalnu aktivnost uz primenu na brzinu stvorenih novokomponovanih pravilnika, uredbi, i razne druge, "priručne zakonske regulative"... Vođeni politikom ličnih interesa, međusobne povezanosti i rabnotežim straha, ali, naravno, i kadrovskim rešenjima  u vojnim, policijskim, finansijskim institucijma, carini, određenim ministarstvima, sudstvu, organima gonjenja, bezbednosnim organima, JP, svi oni su  u proteklih desetak godina postali  glavni saveznici, a kasnije i vođe organizovanom kriminalnom podzemlju prodavaca naoružanja na Balkanu, i mnogo šire...

Organizacionu strukturu šverca naoružanja i vojne opreme na "zakonskoj" osnovi iz koje na neki način stoji država Srbija, nije lako istražiti a da, istovremeno, ne bude nekog uticaja  na tok istrage šverca naoružanja koju vode međunarodne svetske i evropske relevantne institucije...

Ipak, opšte je mesto da na čelo grupacije švercera naoružanja u Srbiji stoje Boris Tadić, aktuelni predsednik Demokratske stranke, njegov kum Dragan Šutanovac, pa onda kum Dragana Šutanovca Ilija Pilipović, aktuelni pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, ali, takođe i Konrad Černčić  vlasnika kompanije Evaco Internacional, inače član Demokratske stranke, Stevan Nikčević, aktuelni direktor JP Jugoimport SDPR i kum Konrada Černičića...

Dužina spiska još nije izmerena

          Imenovana četvorka svoje aktivnosti  mahom sprovode preko JP Jugoimport SDPR. Kompanija Jugoimport SDPR preko svojih domaćih preduzeća ( koja takođe imaju više svojih preduzeća kako u zemlji tako i inostranstvu): preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu na malo i veliko, proizvodnju i usluge Atera plus d.o.o., Beograd, sa učešćem od 100 odsto, preduzeće za upravljanje projektima i izvođenje građevinskih radova u zemlji i inostranstvu PMC inženjering d.o.o., Beograd sa učešćem od 100 odsto, preduzeće za proizvodnju, preradu i trgovinu Jutra d.o.o. Beograd sa učešćem od 100 odsto, preduzeće za proizvodnju i promet lovačke i sportske municije Belom d.o.o. Beograd, sa učešćem od 80 odsto (vlasnik preostalih 20 odsto je Atera plus d.o.o., Beograd), i stranim preduzećima (koja imaju po desetak of šor kompanija u većinskom vlasništvu) kao što su:

Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Jugoimport mont d.o.o. Podgorica" ( sadašnji MDI -Montenegro Defence Industry), sa učešćem od 60 odsto (Jugoimport SDPR je 20. 8. 2007. godine prodao svoj ulog od 60 odsto Jugoimport Montu d.o.o., Podgorica, direktor Zoran Damjanović čiji je kum Stevan Nikčević, a on kumuje Petru Crnogorcu!), zatim, AIR transport, Moskva, Rusija, sa učešćem od 100 odsto, "Jantus", Hong Hong, sa učešćem od 100 odsto, "Gold river" Natural Fruit Juices, Kina, sa učešćem od 64,9 odsto , ali i privilegovanim kompanijama kao što su Bulet Beograd (direktor Nebojša S. Lojaničić koji ima više of šor kompanija u inostranstvu) kum Stevana Nikčevića, vlasnik Buleta je kompanija sa Kipra, Caplock, čiji je vlasnik bio Ilija Pilipović...

Tu je i CPR Impex Beograd, vlasnik i direktor Petar Crnogorac (koji ima više kompanija u Češkoj, Kipru, Ukrajini, Austriji, Kajmanskim ostrvima...) čiji je kum Zoran Damjanović a on kumuje Draganu Zariću (sinu general potpukovnika u penziji Milana Zarić, bivšeg načelnika bezbednosti i našeg vojnog atašea u Austriji, Evaco internacional, vlasnik Konrad Černčić, GIM Beograd, vlasnik Goran Todorović čiji je otac bio visoki carinski funkcioner u bivšoj Jugi i svojevremeno radio sa Nebojšom Lojančićem iz Buleta, te kompanije Melvale Beograd (vlasnik Slobodan Tešić) i Mikro (vlasnik Đorđe Tešić stric Slobodana Tešića) koji sa svojim kompanijama iz BIH i of šor kompanijama sa Kipra, Kajmanskih ostrva...Svi oni, i još neki drugi koji zbog interesa isrtrage koja je u toku nije moguće objaviti, neposredni su realizatori šverca naoružanja.

Put do kriminalnog profita

Pomenuta lica i njihova preduzeća, ohrabreni su i instruisani od doskorašnje vodećih četvorice ljudi sa vrha države. Oni su, polazeći sa pozicije sile i funkcija na kojima su se nalazila ili još uvek nalaze, vrlo vešto koristeći specifična ograničenja u pogledu javnosti rada (strogo pov., tj. državna tajna), bili u svakom momentu svesni činjenice da neposrednim uticajem i kontrolom nad svim faktorima u lancu proizvodnje i prodaje naoružanja i vojne opreme (NVO), direktnim odlučivanjem, uticajem i kontrolom nabavke i prodaje vojne opreme te rasprodajom vojne imovine, može dobro zaraditi...

Sve to samo pod uslovom da se sve to prikaže kao da je reč o reformi Vojske, o osnovnim strateškim partnerima u zemlji od posebnog značaja i interesa za odbranu zemlje (Ministarstvo odbrane sa svojim institucijama i Generalštab Vojske RS, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Jugoimport SDPR, preduzeća srpske odbrambene industrije). Naravno, i pod uslovom da se takve aktivnosti u svim fazama stave u zakonske okvire, bez obzira na to što je sve to protiv državnih interesa...

Da bi ostvarili svoj ambiciozni lopovski cilj, navedena četvorka je, koristeći opštu svetsku ekonomsku krizu, degradaciju koju je država sprovodila i još uvek sprovodi spram Vojske Srbije i samodestrukciju koju VS sama sebi čini, sa svojim najvernijim saradnicima brižljivo, u dužem vremenskom periodu, planirala, pripremala i režirala brojne "strateške" poteze kako bi se dokopala svog kriminalnog profita...

 

Nezavsini kriminalci u zavisnim preduzećima

 

Naime, ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov kum i pomoćnik Ilija Pilipović stavljaju deo Ministarstva odbrane sa Sektorom za materijalne resurse i Upravom za snabdevanje (SMR-Usn) i namensku industriju Srbije u funkciju SDPR-a. Veći deo Ministarstva odbrane, uključujući ministra odbrane i pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, postaje najveći promoter SDPR-a. Pod neposrednu kontrolu, uticaj i zavisnost Šutanovac stavlja inspekcijske i bezbednosne snage Vojske, demagoški prikazujući da je to jedan od vidova civilne kontrole Vojske; omogućava delovanje organizovanog kriminala u MO i VS, što se vidi u očiglednoj pljački vojne imovine, i sve to lukavo prikazujući kao uspešno i zakonito delovanje, a Jugoimport SDPR počinje da "pomaže" preduzeća odbrambene industrije pozajmicama, privremenim plaćanjima, davanjem garancija u njihovo ime, obezbeđenjem sredstava za avansna plaćanja i slično, stavlja sebe u ulogu integratora OIS-a (što se svodi na svega nekoliko firmi).

Dobijajući najvažniju ulogu u klasteru srpske odbrambene industrije okuplja sve firme u OIS-u. Razna "pomaganja" i marketinšku podršku u pomaganju plasmana njihovih proizvoda širom sveta zelenaški naplaćuje.

Da bi u svim tim poslovima imali "ličnu" korist, Javno preduzeće Jugoimport SDPR je u zemlji i inostranstvu formira zavisna preduzeća, mahom sa većinskim udelom kapitala a samim tim i učešćem u upravljanju njima...

Na prvi pogled ništa neobično... Formiranjem tih i takvih zavisnih preduzeća uz asistenciju države udaren je kamen-temeljac za, u svetskim razmerama neprimerenu i neograničenu pljačku na "zakonskoj" osnovi, koja neminovno dovodi do srozavanja ugleda zemlje, političkih posledica za zemlju, ali i do urušavanja Vojske Srbije, odbrambenog sistema i odbrambene industrije Srbije.

Formiranje takvih zavisnih preduzeća ima višestruki cilj: izbegavanje direktne materijalno-finansijske i druge kontrole od strane nadležnih organa države Srbije, obavljanje prljavih poslova za račun i u ime Jugoimporta SDPR i Ministarstva odbrane (tačnije, pomenuta četvorka, prim. aut.) pranje para odnosno prikrivanje puteva novčanih tokova, izbegavanje kontrole prometa naoružanjem i vojnom opremom (šverc naoružanja i prodaja zemljama pod embargom), primanje i davanje mita, davanje uslužnih ponuda radi višestrukog uvećanja cena za opremu prilikom njene nabavke za potrebe MO i VS itd.

 

Nemaju ni hale, ali hoće pare

 

Tako formirana preduzeća ne dostavljaju periodične i godišnje finansijske izveštaje nadležnim državnim organima, nego matičnoj kompaniji. Na osnovu njih matična kompanija, u ovom slučaju Jugoimport SDPR, pravi konsolidovani finansijski izveštaj. Ako se ima u vidu činjenica da preduzeća formirana u inostranstvu posluju po zakonima zemlje u kojima su formirana i da se zakonska regulativa i termini pravljenja takvih izveštaja razlikuju u odnosu na Srbiju, onda je jasno kakve zloupotrebe su moguće a da sve bude po zakonu.

     Za te i takve poslove, a da bi sve bilo u skladu sa zakonskom regulativom, tako formirana zavisna preduzeća po potrebi i nalogu navedene četvorke formiraju (na svoja imena, imena svojih najbližih ili imena saradnika) of šor kompanije u inostranstvu za ad hok poslove tako da je skoro nemoguće utvrditi da iza njih stoji Jugoimport SDPR ili navedena četvorka Da bi sve izgledalo kao da se radi po zakonu, Jugoimport SDPR i Ministarstvo odbrane ostvarili su saradnju sa nekoliko privilegovanih kompanija ("komisionara"), kao što su CPR Impex, Bulet, GIM, Evaco, Megalink, Melvale, Mikro i uslužnih kompanija kao što su MDI Podgorica, Centuri Arms Inc. iz Amerike, Alan iz Hrvatske i drugi.

Pored toga, kumovi Boris, Dragan i Ilija pripremaju i obezbeđuju zakonsku regulativu na osnovu koje bi mogli da pljačkaju Srbiju i uništavaju njen u Vojsku i odbrambeni mehanizam. Tako postoji više donetih namenskih rešenja, uredbi i pravilnika i sličnih "akata"...

Na primer, Rešenjem ministra odbrane Vlade Republike Srbije od 11. decembra 2007. godine Jugoimport SDPR je dobio dozvolu za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.

Deklarativnu dozvolu za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme dobija, dakle, preduzeće koje nema nijednu proizvodnu halu, nijedan tehnološki projekat i prateću projektnu dokumentaciju, preduzeće koje nema usvojen nijedan razvojni projekat za opremanje Vojske Srbije.

Ali, to ne smeta tadašnjem ministru odbrane Draganu Šutanovcu da u svakoj prilici podseća na neke velike "ugovorne poslove" s Irakom, Alžirom, Libijom itd...

Ovde, očigledno, nije reč o konkretnim poslovima ili bar ne nekima koji su u ovom trenutku precizno dogovoreni, nego o zameni teza i skretanju pažnje na sporedne stvari kako bi oni mogli da nesmetano "zakonito" kradu...

 

Do salona, sa pola miliona

 

Jasno je da, osim aviona Laste, ne postoje drugi savremeni naučno-tehnološki proizvodi za koje je, na primer, iračka vojska zainteresovana, što se uklapa u stavove stručnjaka. Iako su sad poslovi izvoza municije aktuelni, to su ipak poslovi koji čak ne podrazumevaju savremenu municiju tipa laserski navođenih minobacačkih mina, granata ili raketa za, na primer, VBR, dakle čak ni to, a to danas postaje standard. Ti poslovi nisu trajni, ni tehnološki napredni, niti nas vode u tehnološki napredne vode. Ovaj talas "proizvodnje municije" neće trajati doveka, i ako već sad ne postoje projekti unapređenja - uveliko se kasni. To je poenta koja ne sme da promakne...

 

Vlada Srbije je 4. septembra 2008. godine donela Uredbu o sredstvima posebne namene  koja je direktno, zbog ozakonjenja "tajnih" odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava - koja se tim i takvim nabavkama nabavljaju - omogućila delovanje organizovanog kriminala na "zakonitoj" osnovi u Ministarstvu odbrane Srbije. Dragan Šutanovac propisuje  Pravilnik kojim se  omogućava VGU (Vojno građevinska uprava) da isključivo ona ima pravo i da  može da radi objekte u OS  kao i stanove za potrebe pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Pošto VGU nema svoju građevinsku operativu (koja je ukinuta kako bi se pojedinci dočepali vredne mehanizacije, koja je između ostalog korišćena u rudarskom basenu Kolubara, aerodromu Lađevci, bazi Cepotin itd. ) ona traži podizvođače koje angažuje. Podizvođači zidaju cene, a budžet plaća. Ministar je čist. Tako su  u potpunosti jasne aktivnosti bivšeg ministra odbrane i na polju građevinarstva.

 

O svemu ovome piše u pomenutim izveštajima. U njima je i podugačak spisak kargo avio letova (čije brojeve, sadržaj tereta, destinacije poletanja i sletanja kao i termine istih u interesu istrage Tabloid neće objaviti!) sa određenih aerodroma prema zemljama kojima je zabranjen uvoz naoružanja i opreme... Tu je i informacija kako je Dragan Šutanovac u elitnom centu Beograda, u Njegoševoj ulici, kupio stan veličine preko 300 kvadratnih metara, koji je plaćen u kešu preko 500.000 evra! U pomenutom izveštaju vidljivo je da aktuelni direktor VBA Svetko Kovač, u elitnom delu Beograda, na Dedinju pravi kuću...