Osmatračnica

Ismail Kadare, najzad  priznaje albanske zločine nad Srbima

 

Maske su spale

 

Branka Bogavac, srpska novinarka, u listu NIN objavila je intervju s Ismailom Kadare, glavnim književnikom enverovske Albanije, poznatim ne samo kao trubadurom i telalom zločinca Envera Hodže, već i kao saradnikom u svim njegovim zločinima, kao doušnikom SIGURIMI-a (albanska UDB-a!), policijskim provokatorom i lažnim svedokom  sudskih sala, koji - kad je primljen u Partiji Envera Hodže – je izjavio: “Tražim da se oškope svi politički zatvorenici Burelja!” A kad su 1990. godine nesrećni Albanci upali u ambasade u Tirani i tražili spas od Ismaila Kadare i njegove Partije, kad su počeli masovno da emigriraju na sve strane sveta, ova enverovska monstruozna kreatura je izjavila: “Iz Albanije beži nacionalni eskrement!” Samo posle nekoliko meseci, dao se u “begstvo” za tim “eskrementom” i sâm Kadare. On nije pobegao kao tzv. “eskrement”, već je lansiran na Zapad kao agent SIGURIMI-a, sa posebnom misijom da se i tamo, na Zapadu, bori protiv tog “eskrementa”

 

Piše: Prof. dr Kaplan Burović, akademik

 

 

Intervju ojavljen u NIN-u preneo je albanski list PANORAMA God. XI, Br. 3455, Tirana, petak 25. maj 2012, str. 20-21, a pod naslovom Kadare: Shqipëria komuniste nuk e ka njohur disidencën i podnaslovom: “E keqja nuk vjen ngaqë ballkanasit e duan shumë kombin, por nga që e duan keq” (Kadare: Komunistička Albanija nije poznavala disidenciju – “Nesreća ne dolazi zato što Balkanci vole mnogo naciju, već zato što je vole loše”).

Od kojeg datuma je NIN i u kojem je to broju objavljen taj intervju, ne kažu nam da ne bismo mogli proveriti verodostojnost prevoda. A vidi se jasno da prevod nije verodostojan. Albanci mu u ime Branke Bogavac čine svakojake laži, u njeno ime dižu ga u nebo, kuju ga u zvezde kao književnika i čoveka, kažu da je danas “najpoznatiji književnik na svetu”. Sa druge strane, list PANORAMA je već demaskiran od TABLOIDA za falsifikovanje prevoda.

No, da vidimo šta je to rekao ovaj najnedostojniji Albanac za bilo kakav intervju!

 

Pravo lice Ismaila Kadare

 

Kako se zna, kad su 1990.godine počeli da puštaju iz zloglasnog zatvora Bureli albanske disidente, albanska mafija na vlast je odmah lansirala Kadarea na Zapad, tobože je emigrirao u Pariz i tražio tamo status političkog emigranta, samoproglašavajući se za disidenta Br. 1 Albanije, Evrope, pa i sveta. Tada sam ja objavio na albanskom, srpskom i francuskom jeziku knjigu PRAVO LICE ISMAILA KADARE, sa preko 500 stranica dokumenata, kojima dokazujem da Kadare ne samo što nije ni najobičniji disident, već je i taj koji je tražio da se uhapšeni disidenti Albanije oškope.

Namah se sva Albanija, na čelo sa Enverovicima i samozvanim “demokratima” Sali Beriše, digla protiv mene, a u odbranu Kadarea, urličući na sva usta da je Kadare disident, i to Br. 1, Albanije, Evrope i sveta. Samo oči što mi ne iskopaše! Svaka čast pojedinim albanskim intelektualcima, koji se digoše u moju odbranu, posebno istoričaru Ardian Vehbiu i književnicima Irhan Jubica, Shefqet Kelmendi, Gani Skura, pa i dr. Ardian Klosi.

Nastojanje albanske mafije za takvo afirmiranje Kadarea, inicirano je idejom da mu se dodelila Nobelova nagrada i sa pripremom Kadarea da se kao Vaclav Havel u Češkoj vrati u Albaniji na položaj presednika republike. No, zadatak mu je bio i da time sabotira afirmiranje u svetu stvarnih albanskih disidenata, u prvom redu lično mene, koji sam se odavno afirmirao kao disident, još kad je Kadare udarao mačku sa kašikom, ne samo objavljenim književnim delima (Poema BOJANA, objavljena u Dubrovniku 1952.), već i političkim zatvorom, u Jugosllaviji i u Albaniji. U albanskoj presudi, kojom su me kaznili na 43 godina monstruoznog zatvora, piše crnim na belo da sam mojim objavljenim delima pretstavljao političku i ideološku diverziju u Albaniji, što nisu napisali ni uhapšenim članovima Politbiro CK Partije rada Albanije (“komunističke”), što Kadare zna sasvim dobro, jer me i on lično optužio za to.

I pored besomučne borbe albanske mafije i samog Kadare protiv mene, a za njegovo afirmiranje kao disidenta, i pored kupljenih stranih priznanja, dekoracija, odlikovanja, pa i proglašenja Kadarea za ČAST ALBANSKOG NARODA, sva nastojanja da ga afirmiraju kao disidenta propadoše im. Videći to, albanska mafija izjavi da Albanija nema disidenta, da Albanija nije poznavala disidenciju, jer kad nije takav (i to prvi među svima!) njihov Kadare, onda – nema ni disidencije!!! Ovako su ovi Albanci kroz vekove, za jednu buvu spaljivali jorgan.

Sâm Ismail Kadare, kao zvučnik te mafije, kao papagaj, a u suprotnosti sa onime što je izjavljivao po “emigriranju” na Zapad, da je disident, sada izjavljuje upravo ono što izjavljuje i albanska mafuja, da Albanija nije poznavala disidenciju, da on “nikada nije sebe smatrao za disidenta”.

Dokumenta da je on ne samo smatrao sebe za disidenta, već i da je o tome urlikao na sva usta, imate u mojoj knjizi PRAVO LICE ISMAILA KADARE.

A da je Albanija i te kako poznavala disidenciju, dokazuju nam albanski književnici Qemal Stafa, Sejfulla Maleshova, Qemal Draçini, Mehmet Myftizu, Kin Dushi i mnogi drugi, koji se od albanske mafije negiraju kao takvi, jer – kako rekosmo – kad nije njihov Kadare disident, onda ne sme biti disident niko drugi!!!

Čim je čuo za izjavu Kadarea da nije disident, jedan albanski anonimous je izjavio preko interneta (Sajt PESHKU PA UJË, 14.april 2009): “Ismail Kadare je gubre. Ne pripada njemu da nam danas igra ulogu heroja, jer je bio instrumenat komunista. Setite se istorije Janula Rapi (majka Renata), kojoj je upropastio život…“

Koliko da znate: ni albanska mafija, niti Kadare, dan-danas ne znaju što je pojam disident. Oni su upotrebljavali i upotreblavaju termin DISIDENCIJA ne shvatajući njeno konkretno značenje, pa su proglasili za disidente i hodže i popove, i derviše i kaluđere. Ja sam im ovaj termin objasnio preko eseja O DISIDENCIJI, objavljen 2001, u mojoj knjizi MBI DASHURINË, str. 69, i preštampan sred Tirane 2005. godine, pa i preko moje knjige SHEMBJA E IDHUJVE, Ulcinj 2012, str. 161-162, ali ova sorta Albanaca će dušu ispustiti, a da se slože sa onim što ja kažem – bože sačuvaj! Jedan albanski nacionalista, kad sam mu rekao: “1 + 1 = 2”, odgovorio mi je: “Ne, ne, jedan plus jedan ne čine dva!” Kad ga upitah “a žašto?!”, odgovori mi: “Zato što to kažete vi !” A kad im je Enver Hodža rekao da “1 + 1 = 3”, svi su urlikali i spremni su opet da urliču: “Tako je !!!”

Jedan od najznačajnijih albanskih intelektualaca prve polovine XX veka, Faik Konica, rekao je: “Albanci boluju od jedne bolesti: kad im se ne sviđa neka osoba, oslepe i  ne vide mu više ništa dobrog. Ovo je jedna varvarska bolest od koje treba dići ruke”.

Sram vas bilo, Ismaile Kadare! Vi negirate najsvetliju stranu istorije albanskog naroda, disidenciju, samo i samo što ne pripadate toj strani, samo i samo što ste se i borili (pa i nastavljate da se borite!) protiv nje. Albanija je imala i ima disidenciju, i to najdostojniju i najsvetliju na Balkanu, Evropi i u svetu. Nažalost za albanske rasiste – preko jednog jugoslovenskog (srpsko-crnogorskog) književnika i disidenta, koji se prethodno afirmirao za disidenta u svojoj domovini Jugoslaviji, kao Jugosloven, a zatim i tamo, u Albaniji, svojim značajnim disidentnim delima, napisanim i objavljenim na albanski jezik, na oči Ismaila Kadare, pa i u borbi protiv Ismaila Kadare i njegove socijal-fašističke crne bande, koja je u Albaniji uzurpirala narodnu vlast i proletersku diktaturu pretvorila u socijal-fašistički monstruozni teror Envera Hodže. Pošto je sâm bio najgrlatiji trubadur i telal te diktature, jedan od najaktivnijih zločinaca te crne bande (kako ju je pred smrt nazvao i ipsissimus Enver Hodža!), on negira našu borbu i disidenciju, jer nastavlja da je u službi te crne bande, koja još uvek vlada Albanijom.

Kad bi Kadare imao jedan sonet kao moj disidentni sonet DOĆI ĆU!, koji sam napisao u zatvorskoj ćeliji i objavio (!!!) iz zatvorske ćelije zloglasnog zatvora Burelji (Da ne govorim o poemi BOJANA!), Albanci bi nebesa srušili na zemlju njihovim urlikanjem za disidenciju Ismaila Kadare. I bez toga oni su do juče to činili!

Kako rekoh, negiranje albanske disidencije se pravi zbog mene, pošto sam se ja afirmirao kao disident Br. 1 Albanije, što albanski rasisti, na čelo sa Kadareom, ne mogu ni zamisliti. Ovako, ovaj od vremena poznati albanski rasista, još jednom demostrira svoj rasizam i u ovom aspektu.

 

Hipokrizija

 

Svoj veliko-albanski šovinizam i rasizam Ismail Kadare je manifestirao i nastavlja da manifestira i u drugim aspektima, prema svim narodima na svetu, i prema najudaljenijim kinezima, kamoli prema susednim narodima i, posebno, prema Slovenima, prema Srbo-Crnogorcima i Makedoncima.

Iako je prispećem u Paris javno (preko lista LE MONDE) priznao da su njegovi Albanci jedan rasistički narod, on je odmah zaboravio to, pa nam citira nekakvog bezimenog albanskog pesnika, koji je tobože još 1930. pisao: ”volimo Zapad sa jednom tragičnom ljubavlju”. Da je ovo izjavio 1990, koji mesec pre emigriranja na Zapad, Kadare bi ga zgrabio za vrat, izveo pred sud i kaznio kao izdajnika i neprijatelja albanskog naroda. Ili nas nije i bez toga hapsio i kažnjavao kao takve?!

Ali, zašto Kadare prećutkuje najvećeg albanskog književnika ’30 godina, Gjergja Fishtu, koji je izjavio: “O Evropë, o kurvë e motit!” (O Evropo, o kurvo vremena!)?! Zašto Kadare ne citira sebe, ono što je do dana “emigracije” pisao protiv Zapada?!

Hipokrizija je osnovna karakteristika ovog albanskog monstruuma. On i njegovi Albanci ne vole ni sebe, kamoli Zapad! Oni se dodvoruju Zapadu, ne bi li tako prebrodili kritičko stanje koje prelazi Albanija i njihova enveristička vlast, koja je prinuđena da nam se pravi kao “demokratska” i prozapadna, nacionalistička.

Da su albanske vlasti pro Zapada, preko svega i nacionalističke, one bi trebale prvog Ismaila Kadare da uhapse i da mu traže računa ne zato što je bio protiv Zapada i protiv nacionalizma, već zato što su mu ruke do lakata i preko lakata krvlju nevinih ljudi, ubijenih ne samo u Albaniji, već i van granica Albanije. Spominjemo mu samo književnike Bilal Xhaferi, Jusuf Grvalla, Renato, sin pomnute Janula Rapi, i puno drugih. Da ne govorimo o mom dranju na živo i o masakriranju moje dece!

Koliko da znate, kao kontradiktoran što je, Kadare i sâm priznaje da njegovi Albanci ne vole sebe. On doslovno kaže: “Kad bi oni zaista voleli samog sebe, voleli bi i druge”!

 

Enverizam - banditizam

 

U ovom intervjuu Kadare se izjavljuje otvoreno protiv nacionalizma. On doslovno kaže: “da bi izbegli opasnost od nacionalizma, koji je zaista jedna opasnost za svakoga”! U jednom drugom listu ima ranije je izjavio da nije nacionalista, pa sam o tome već pisao u mom delu DUKLA, Ženeva 2011, str. 137.

Kao “komunista” Kadare je žario i palio u Albaniji protiv nacionalizma do poslednjeg dana. On je tražio da se oškope nacionalisti, a one koji su krenuli na Zapad nazvao ih je i “ekstremima nacije”. Čim je i sâm stigao na Zapad, izjavio nam se za neprijatelja komunizma i za besnog nacionalistu. Sada, pošto je i u ovom aspektu (da postane lider-šip albanskih nacionalista!) pretrpeo neuspeh, kako vidite, izjavio nam se i protiv nacionalizma.

A zašta je ovaj Kadare, kad nije ni za komunizam, niti za nacionalizam?!

Preko citirane knjige PRAVO LICE ISMAILA KADARE, a i preko pomenute DUKLA, rekao sam vam ranije zašta je Kadare. On je za ono za što je bio i do “emigriranja” – za enverizam!!! A ovo znači – za banditizam!!!

 

Misionarizam

 

Ismail Kadare kaže: “Nema na Balkanu naroda misionara. Grčki misionarizam, koji još uvek misli za oslobođenje Konstantinopolja, isto je toliko smešan koliko i onaj srpski, koji cilja otstojanje Beograd-Tokio, i isto toliko, ako ne i smešniji od ova dva, bio je misionarizam albanski za odbranu marksizma-lenjinizma na planetarnom nivou”.

Pre svega ja sada po prvi put čujem za nekakav “srpski misionarizam”, koji cilja otstojanje Berlin-Tokio (na albanskom jeziku: “që synon distancën Berlin-Tokio”!). Čudim se novinarki Branki Bogavac što odmah nije pitala Kadarea gde je pozobao taj “srpski misionarizam”?!

Sa druge strane “albanski misionarizam” za odbranu marksizma-lenjinizma na planetarnom nivou, sem albanskog naroda, do danas nije nikoga uznemirio. Zašto ovaj Kadare govori o bezznačajnom albanskom misionarizmu, a prelazi u ćutnji jako značajni albanski misionarizam, koji je uznemirio ne samo sav Balkan, već i sav svet: Albansko-ilirska imperija, njihovo angažovanje za super Ve-e-eliku Albaniju, sa oblastima susednih naroda?!

Kadare, Kadare! Hipokrita si bio i ostao! Zato sam ti od vremena odrao masku i pokazao celom svetu tu tvoju prljavu, kriminalnu njušku.

 

Falsifikovanje istorije

 

U svom tradicionalnom bezobrazluku on kaže: “Postoji jedna doktrina na Balkanu, jedan draft iz godine 1938, koji traži otvoreno proterivanje jednog od ova tri naroda (Grka, Albanaca i Slovena) sa poluostrva. Ovaj je draft napisan od jednog akademika sa imenom Vaso Čubrilovič i naslovljava se: “Dëbimi i shqiptarëve” (Progon Albanaca)…

Pre svega, Vaso Čubrilović nije planirao proterivanje Albanaca sa Balkana, već iz njegove domovine Srbije. Zašto Kadare proširuje ovo na ceo Balkan, kad sasvim dobro zna da je Srbija Vasa Čubrilovića ta koja je prva na svetu priznala nezavisnost Albanije, iako se nisu busali u prsa kao Kadare za proleterski internacionalizam?! Kolege Vase Čubrilovića su ti koji su napisali prvu albansku reč, prvu albansku knjigu, koji su udarili temele albanologiji i albanskoj etnologiji, koji su otvorili prvu albansku školu, koji su prethodili Albancima u njihovoj borbi za nacionalno oslobođenje od turskih okupatora, koji su i oslobodili Albaniju od Turaka, pa su se zaslužno i ustoličili kao NACIONALNI HEROJ Albanije!!!

Srbin je taj koji je prethodio Albancima i u borbi za društveno oslobođenje od zločina Kadarea i njegovog Envera Hodže! Zašto Kadare evocira V.Čubrilovića i njegovo Načertanije, a ne spominje nijednog od onih Srba, koji su prolili svoju krv, pa su položili i svoje živote za albanski narod?! Kako vidite, on nam pretendira i za nekakav mirëkuptim (= fr. entente, dobro razumevanje). Ne može se postići dobro razumevanje sa hipokrizijom, sa nastojanjima da se prebacuje jedan-drugome. A prebacivanje je profesija ovog albanskog monstruuma.

Čubrilović je napisao Načertanije, ali ga Srbi nisu sproveli u delo. Naprotiv, imamo Grke koji su proterali Albance (i svoje muslimane!) iz Grčke. Zašto Kadare prećutkuje ovo?!

Pa i to, da on ne zna koji primer da su Jugosloveni (Srbo-Crnogorci) osudili to Načertanije, ne stoji. Sama činjenica što nije sprovedeno, govori o osudi. Činjenica druga što su albanskoj dijaspori posle DSR priznata sva prava na teritoriji Jugoslavije, kao i svakom drugom Srbinu (iako to Albancima ne pripadaju!), o čemu govori, ako ne o osudi Načertanija?! Pa i za nepravde, koje su titoističke vlasti činile Albancima Jugoslavije, Srbo-Crnogorci su protestirali i uzeli u odbranu albansku dijasporu. Srbo-Crnogorac je napisao i objavio roman IZDAJA, kojemu nema primera u albanskoj književnosti, jer ni sâm Kadare dan-danas nije dospeo do te društvene svesti da napiše jedan takav roman, za što su ga prekorili javno njegovi Albanci. Da ne spomenemo zatim Marka Miljanova, Dimitrija Tucovića, Svetozara Markovića, Kostu Novakovića i puno drugih, koje Kadare poznaje sasvim dobro, ali se pravi kao da ih ne poznaje, iako im je pročitao i dela. Albanska literatura nema ni najmanju brošuru o srpsko-crnogorskoj nacionalnoj manjini u Albaniji, dok ti manjinci dan-danas nemaju ni bukvara. Sve to vidi Kadare sasvim dobro, ali se pravi kao da ne vidi.

Sa druge strane, zar Kadare ne poznaje ni svog kolegu Jonuz Dini-a, diplomiran na Visokoj školli Partije rada Albanije “V.I.Lenjin” u Tirani, koji je pisao tekstualno: “Sloveni Balkana treba da se vrate odakle su došli, negde onamo na bregove Volge.” (DINI, Jonuz: SHPATË E DASHURI, Tirana 1987, str. 502.) ?! Je li Kadare osudio ovo?! On traži da mi osudimo naše buržuje za njihovu buržuasku ideologiju, dok sâm ne osuđuje ni svoje komuniste za njihovu antikomunističku ideologiju. Ili je osudio Jonuz Dini-a ?! Ili je to, proterivanje Slovena sa Balkana, komunstička ideologija?! Gde je bio Kadare 1987. kad je Jonuz Dini objavio tu knjigu ?! Zar nije militirao pod komunističkom zastavom?! Zar se nije busao u prsa za proleterski internacionalizam i za “albanski misionarizam za odbranu marksizma-lenjinizma na planetarnom nivou”?! Pa zar je ovako, sa poklicima da se Sloveni proteraju sa Balkana, branio marksizam-lenjinizam ovaj albanski monstrum?!

Godine 2007, sred Tirane, na oči ovog Kadarea, njegova koleginica Elena Kocaqi piše: “Malazezët janë shqiptarë të sllavizuar” (Crnogorci su slavizirani Albanci, KOCAQI Elena: ROLI PELLAZGO-ILIR NË KRIJIMIN E KOMBËSIVE DHE GJUHËVE EVROPIANE, Tirana 2007, str. 91).

Da možda Kadare i ovo nije video?! Ili je osudio ovaj rasizam i ovo falsifikovanje istorije jednog susednog naroda od njegove zemljakinje, od njegove koleginice ?!

Posle svega ovoga, Kadare piše: “Osuda korena zla je dužnost za sve. Kad bi se otkrila jedna slična doktrina u mom mestu, u Albanijji (slična sa onom Čubrilovića!-KB), priznao bih javno ne samo sram za njeno neosuđivanje, već i sram za zakašnjavanje osude”.

Pa evo, Kadare, ako vi do danas stvarno niste videli zločinačku doktrinu vaših Albanaca, koja prevazilazi onu Vase Čubrilovića, evo   otkrio sam vam ja! Pa da vidimo hoćete li je osuditi. Unapred garantujem čitaocima ove polemike da ovaj monstruum nikada neće to učiniti, kao što to ni do danas nije učinio.

 

Albanci su većina na Kosovu

 

Kako se zna, do danas Albanci su pretendirali na Kosmet urličući da su oni autohtoni tamo, pa su pisali i ovo: Ko prvi sedne za sto, tome pripada i glavno mesto! Ja sam uspeo da ubedim svet, pa i trezvene Albance, da oni nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli na Kosmetu, gde su stigli iz Mata (Pokrajina srednje Albanije!) oko 1000 godina posle Srba. Tada je i njihov prijatelj, Englez Noel Malcolm izjavio: Nije važno ko je stigao prvi na Kosmet! Pred neospornim činjenicama reterira i Kadare. Prihvata i on da Albanci nisu autohtoni, ali – kao i za Malcolma – i za njega sada nije važno ko je došao prvi na Kosmetu. Tako on više ne spominje autohtoniju, ali kaže: “Kosovo je jedno mesto nastanjeno u većini Albancima”.  Znači, pretendiranje na Kosmet ne bazira kao do jučer – na autohtoniju, niti da su tamo prvi stigli oni, Albanci, već na većinu.

Albanci su u većini i u nekom selu Amerike, Azije i Australije, posebno u Italiji. Da možda i ta sela ne treba prepustiti njima, da ne treba da se i ona ujedine sa Albanijom?!

Sem toga, ja sam dokazao da 1912, kad su Kosmet oslobodili Srbi od turske okupacije, tamo Albanci nisu sačinjavali većinu stanovništa. Većinu stanovništva su sačinjavali muslimani, a – kako se zna – muslimani nisu samo Albanci, već i Srbi. I dan-danas, ako izvršite etničku analizu onih stanovnika Kosmeta koji sebe nazivaju Albancima, videćete da jedan dobar deo njih ne samo što nisu Albanci, već se i ne osećaju kao Albanci: ako nemamo posla sa albaniziranim Srbima i drugim nealbancima Kosmeta, imamo posla sa ljudima koji se izjašnjavaju za Albance pod pritiskom albanskih terorista, koji im to traže.

Ako se ne izjasnite za Albanca, nemoguće je živeti sa njima. Ja sam to isprobao na mojoj koži: u zatvor Bureli (Albanija) 10 (deset!) puta su me na živo odrali tražeći od mene da poreknem jugoslovensku (srpsko-crnogorsku) nacionalnost i da se izjavim za Albanca. Pošto nisam pristao na to, osudili su me na dugih 10 godina zatvora, tobože zato što poričem albansku nacionalnost. Vidite dokumenta koja sam već o tome objavio.

Kadare zna sasvim dobro ovo, jer je i lično uzeo učešće u tom mom držanju i u tim zahtevima da poreknem svoju srpsko-crnogorsku nacionalnost, te da se izjavim za Albanca.

Drugo: albanski istoričari, akademici, autori dela HISTORI E SHQIPËRISË, Tirana 1954, priznali su i dokumentima dokazali da su njihovi Albanci stigli na Kosmet posle turske okupacije, kao albanska dijaspora, emigracija.

Kako se zna, emigracija ima za dužnost da se integrira sa mesnim stanovništvom i da se sa njim slije, a ne da asimilira mesno stanovništvo, da denacionalizira teritoriju, u konkretnom slučaju da je albanizira, i da zatim traži da se ta teritorija prisajedini Albaniji. Emigrantima koji ne žele da se integriraju i sliju sa mesnim stanovništvom, kao i u svim drugim zemljama, treba pokazati vrata i reći im da se vrate odakle su došli, a ne prepustiti im vlast i priznati tu teritoriju za zasebnu zemlju, kako je učinjeno na Kosmetu.

U Južnoj Albaniji postoji etnos Vlaha, koji su tamo stigli pre Albanaca i čine većinu stanovništva, pa su 1916. proglasili i svoju Republiku Korča, ali ih izdaše Francuzi: na svršetku PSR streljali su sve vlaške vođe i pozvali Albance da preuzmu vlast u Korči. Zašto Kadare ne prizna Republiku Korča i pravo Vlaha da se otcepe od Albanije?! Koliko da znate, iako je oženjen Vlahinjom, on ne priznaje ni postojanje Vlaha u Albaniji! A ako ga budete činjenicama primorali da priznaje, reći će vam: “Oni su najveće zlo Albanije!”, iako do danas ovi Vlasi nisu vlahizirali nijednog Albanca. Naprotiv: borili su se rame uz rame sa Albancima za oslobođenje Albanije od turskog ropstva, pa su im napisali i prvu azbuku, i prvi bukvar, pa su lili krv i položili svoje živote i za oslobođenje Albanije od fašističko-nacističke italo-nemačke okupacije, pa i protiv terora Envera Hodže.

Ovaj albanski monstrum ništa ne meri istim aršinom: za sve ima različite aršine, pa ih menja kako to njemu konvenira.

 

Dosta više sa titoizmom

 

 Da bi dokazao svoj monstruozitet, on kaže: “Kosovo je bilo jedna srpska kolonija, jedan poslednji apsurd u Evropi”!

Posle ovoga B.Bogavac je trebala da prekine svaki razgovor sa njim, jer se sa ovakvim ljudima, koji srpsku nacionalnu kolevku i svetinju nazivaju “srpskom kolonijom”, ne treba govoriti. Oni ne zaslužuju ni od svojih Albanaca da im se čini intervju, kamoli od nas Srba. Pošteni Albanci ne mogu da se ne čude kako se može učiniti intervju jednom ovakvom monstrumu, jednom ovakvom krvavom zločincu, koji se pre i iznad svega afirmirao kao takav u samoj Albaniji, pa se eto – afirmira kao takav i na svetskom nivou. Oni imaju pravo i da budu revoltirani. Pa zar nema Albanija jednog poštenog i dostojnog čoveka da mu učine intervju?! Zar se Albanija svela samo na svog monstruma Ismail Kadare?! Dokle će eks-jugoslovenske vlasti podržati ovog monstruma, ovaj eskrement prepaćenog albanskog naroda?! Dosta više sa titoizmom! Samo su Titoisti ti koji cene i poštuju Kadarea, jer su i sami takvi!

Albanski narod od vremena čeka od međunarodne zajednice da ga pomogne u borbi za oslobođenje od enverovske kriminalne socijal-fašističke bande. Slavljenjem Kadarea, jednog od najvažnijih stubova te bande, albanskom narodu se zabija nož u leđa.

Masakrirani Albanci su od vremena osudili Kadarea. Jedan od razloga njegovog lansiranja na Zapad jeste i nastojanje albanske enverovske mafije na vlast da mu spase život od razjarenih Albanaca, koji su se spremali da ga razderu. Ne zna ovo g-đa Bogavac?!

Kosmet – srpska kolonija!!!

Ima li veće gluposti?!

 

Teror kapitala

 

U nastavku svojih gluposti Kadare kaže da je “Evropa intervenirala sa zakašnjenjem, ali brutalno, da normalizira situaciju”, da preda Kosmet Albancima, sa čime se on složio, pa i sa bombardiranjem Srbije i bolnica, materniteta. I dan-danas njega ni najmanje ne grize savesti ni za toliko ubijenih novorođenčadi od bombardovanja Međunarodnog žandara. A i kako će ga gristi savest, kad je nema?!

Od svih se zna da nije intervenirala Evropa, već Međunarodni žandar Kapitala. Ali će intervenirati Evropa kuke i motike, čim se razbiju rebra ovom žandaru, čim ga budu pozvali na Međunarodni sud da položi račun za sve zločine koje je učinio i čini širom sveta, sam i u saradnji sa drugima, pa i sa albanskim teroristima Ismaila Kadare.

Ne samo žive, već i mrtve ćemo izvesti pred Međunarodni sud da odgovaraju za svoje zločine, počinjene narodima, sasvim nevinim ljudima, kojima se otimaju i ognjišta i životi, a za strateške ciljeve Kapitala !

 

Arnauti

 

Iako sasvim dobro zna da Albanci na Kosmetu ni dan-danas ne pretstavljaju većinu, jer su jedan dobar deo albanskih muslimana i katolika srpskog porekla, Kadare nastavlja sa njegovim pretendiranjem da je Kosmet, po stanovništvu, albanski. Po zemlji Kosmet je prema njemu planetaran. A prema sećanjima – srpsko-albanski.

Da možda nije i Albanija po zemlji planetarna?! I, ako je takva, zašto ne dozvoljavaju Vlasima da formiraju svoju republiku, pa i da se otcepe od Albanije?! Zašto ne dozvoljavaju Grcima Jugo-zapadne Albanije (tzv. Vorio Epir) da se ujedine sa svojom maticom u Grčkoj?! Zašto ne dozvoljavaju Makedoncima Golog Brda, Šištaveca i Pogradeca da se ujedine sa svojom maticom u Makedoniji?! Zašto ne dozvoljavaju Srbo-Crnogorcima Severne Albanije da se ujedine sa svojim maticama u Srbiji i Crnoj Gori?! Zašto ne dozvoljavaju i Turcima Elbasana da i oni proglase svoju zasebnu republiku?!

Da neko ne pomisli da pomenute oblasti Albanije upoređujem sa Kosmetom. Od vremena sam jednom studijom rekao da je Kosmet neuporediv, jer su Albanci na Kosmetu došljaci, dijaspora, emigracija, pošto su Srbi podigli Kosmet od praha i pepela varvarskih pustošenja, pošto su tu Srbi izgradili svoju kuću i državu. U pomenutim albanskim oblastima, pomenuti nealbanci su izgradili svoje kuće i ložili vatru pre Albanaca, izuzev Turaka.

Na kraju: Koja su to srpsko-albanska sećanja na Kosmet?! Kad se Kosmet spominjao kao teritorija Albanaca?! Sva dokumenta, pa izašla i od albanskih ruku (!), govore da se Albanija sve do XVII veka prostirala do reke Drim (Severna Albanija). Dolina Crnog Drima (Istočna Albanija), i po dokumentaciji koju donosi njihov engleski prijatelj Malcolm, sve do XVIII veka bila je u većini nastanjena pravoslavnim Srbo-Makedoncima. Pošto su se u XVIII veku islamizirali, izjasnili su se za Albance, dok nam njihova prezimena, pa i sećanje, svedoče da su Srbi.

Na Kosmetu se spominju Albanci samo posle turske okupacije, i to kao došljaci sa albanskih gora. Zato su i nazvani malokë = “planinci, gorštaci”. Ovo, da na Kosmetu nisu meštani, već došljaci, albanska dijaspora, emigracija, kako smo već naglasili, priznali su i sami albanski istoričari, akademici, koji, pred dokumentima arhiva, bili su prinuđeni da se predaju.

Kosmet jeste srpski po sećanju i po istoriji, jer su tamo Srbi još u IX veku formirali svoje prve državne tvorevine, kad Albanci još nisu bili nigde na teritoriji današnje Albanije. Kosovska Bitka iz 1389. godine bila je bitka srpskog naroda protiv turskog osvajača, pa su Srbi i okupali u krvi Kosovo, braneći ga od Turaka. Oni će ga ponovo okupati u krvi 1912. boreći se za njegovo oslobođenje. Albanci su 1389, pod turskom zastavom i komandom svog poturice Lala Šahina, iz južne Albanije pohitali Turcima u pomoć, čim su čuli da je Miloš Obilić, na Gazimestanu, ubio sultana Murata.

I 1912. Albanci će učiniti savez sa Turcima protiv Srba i ostalih balkanskih naroda. Od dana njihovog ulaska u istoriji (1043. ?!!!) Albanci su bili najamnici svih okupatora Balkana, da im je i ime Arnaut postalo sinonim za najamnika u svim jezicima sveta. Albanci moraju priznati da imaju jednu sasvim neslavnu istoriju, jer su kroz vekove odigravali negativne uloge u krilu balkanskih naroda. Po prvi put u njihovoj istorija Albanci su počeli da igraju i pozitivnu ulogu za vreme DSR, kada su se pod rukovodstvom Komunističke partije Albanije organizovali, otrgli od saveza sa italijanskim fašistima i svrstali na bojište uz balkanske narode, a protiv italo-nemačkih fašistikih okupatora.

Znam da je ovo bolno za albanske šoviniste i rasiste, ali za konstruktivne građane albanskog naroda nije ni najmanje bolno, jer je i nacionalnost jedna istorijska kategorija, pa – kao takva – i prelazna. Nije dalek taj dan kada se više nećemo deliti na Srbe i Albance, kada ćemo se svi zvati Balkancima, pa i Evropljanima. I najveći narodi sveta idu k zbliženju, zbratimljenju, integriranju i slivanju, kamoli mi, maleni i beznačajni, koje će među prvima – hteli mi ne hteli - progutati dijalektički razvoj čovečanstva.

Naravno da monstrumi, među kojima je i u prvom redu Ismail Kadare, neće da znaju za ovo. Zato huškaju svoj narod protiv drugih naroda, pa i falsifikatima i apsurdnim pretendiranjima, što je Kadare činio i čini od vremena.

Neka niko ne pomisli da sam Ismaila Kadare proglasio ja za monstruma. Ne, ne! Proglasili su ga za monstruuma njegovi napisi i njegove svinjarije, njegovi zločini, pa – čim su to videli Albanci – znači pre mene, priznaše ga za monstruma. Za opširnije vidite moje delo PRAVO LICE ISMAILA KADARE.

 

Priznanje

 

Na kraju, Kadare, priznajući “gabimet dhe fajet e shqiptarëve” (greške i krivice Albanaca), u odnosu na Srbe, pretendira: “u mojim knjigama govorilo se tako mnogo za njih, da se može stvoriti utisak da jedno od majstorstva, koje Albanci poznaju najbolje, jeste ono grešaka. U slučaju Kosova…desi se jedan oštar sudar ne između albanske države i one srpske, već sudar ove poslednje sa Albancima Kosova…obe strane su činile nesreće…Svaka strana neka odgovara za svoje zločine…”

Znači on priznaje da su i njegovi Albanci činili zločine nad Srbima! Jedan drugi Albanac, mnogo godina pre sudara na Kosmetu (ja sam tada bio u zatvor Burelji!), pisao je u dnevnoj štampi Albanije da su Srbi učinili mnoge zločine Albancima, ali su im i Albanci vratili istom merom milo za drago, tako – piše on – “da im nismo ostali ništa dužni”.

Što se tiče knjiga Ismaila Kadare, tamo ne samo što nema ono što on pretendira, već nasuprot, sa lažima i falsifikatima on je huškao svoje Albance protiv Srba i svih susednih naroda tako i toliko, da se slobodno može reći da je upravo on jedan od glavnih albanskih zločinaca protiv srpskog naroda, za što su ga Srbi od vremena trebali izvesti pred Međunarodni sud.

Sledstveno, sudar na Kosmetu su od vremena planirali i pripremali Albanci Albanije, kao što su planirali, pripremali i izvršili i napad na Srbiju 1913, pa – zajedno sa Austrijancima i napad 1914.godine, pa i 1941.godine, zajedno sa italijanskim fašistima.

Preko svega treba da znamo i drugu stranu ove medalje: Na Kosmetu se nisu borili Srbi samo protiv albanskih terorista i veliko-albanske rasističke propagande, već i protiv Međunarodnog žandara, koji je huškao albanske teroriste na nemire i zločine, pa ih je i upotrebio kao topovsko meso za ostvarenje svojih poznatih ciljeva protiv naroda, protiv dijalektičkog razvoja društva.

Ovo je istina, a ne ono što nastoji da nas ubedi Ismail Kadare, do juče u službi kriminalca Envera Hodže, danas u službi i njega i super kriminalaca Međunarodnog žandara.