Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Ono malo duše

 

Milovan Brkić

 

 

Na Vidovdan prisustvovao sam proslavi krsne slave Žandarmerije. Kolega Milan Glamočanin, koji u Tabloidu rukovodi odeljenjem za kontraobaveštajnu zaštitu i piše istraživačke tekstove o korupciji i kriminalu upravljačke elite, i ja, pozvani smo od strane komadanta Žandarmerije  generala Bratsilava Dikića na ovu svečanost. Bili smo veoma iznenađeni pozivom, ali smo odlučili da se pojavimo na poligonu u Makišu...

I naša pojava je iznenadila neke policijske funkcionere.

I dok smo se pozdravljali sa starim prijateljima, zamenikom direktora policije i načelnicima uprava, shvatio sam da je srpska policija surovo podeljena. Proslavi nisu prisustvovali direktor policije i njegovi ljudi, kojima, izgleda, još rukovodi Miodrag Rakić, bivši šef kabineta, bivšeg predsednika Srbije.

Svojim očima sam se uverio da ministru policije, u minule četiri godine, nije bilo lako da bude na čelu ministarstva kojim su rukovodili otuđeni centri moći. Na tom mestu sam saznao da su u policiji, po sistematizaciji, popunjena skoro sva radna mesta. Rado ljudi i žene idu u policiju i žandare. Sigurna je plata, a banda bivšeg srpskog predsednika zapošljavala je svoje članstvo, da im čuvaju leđa.

Na Vidovdan, na poligonu u Makišu, zatekla me je i vest da je gospodin Dačić dobio mandat od predsednika Srbije (ne od Borisa Tadića!), da sastavi novu Vladu Srbije. Podišli su me žmarci. Iskreno govoreći, uzradovao sam se, i tu radost sam podelio sa prisutnim generalima.

Srbija je pred bankrotom, glad, nemaština, beznađe svakodnevno uzimaju danak. Ljudi, žene deca, stari padaju kao snoplje. Umiru od smrti! Nova vlada, mislim u sebi, imaće težak zadatak, i velim, ako je gospodin Dačić dobio mandat od predsednika, onda je tu sve rešeno! Glamočanin mi kaže da je dan ranije potpisan koalicioni sporazum između Dačića, Vučića i Dinkića. Nije to srećna kombinacija, ali neka se počne sa radom.

U redakciji me je, po povratku, sačekao prijatelj koji ima ženu, strankinju, koja u Srbiji živi već dve decenije i sa njom četvoro dece. Nezaposlen je i izdržava porodicu teškim i napornim radom na građevini!

Nešto zbog vrućine, nešto zbog zamora, obećao sam mu pomoći kod nadležnih da reši neka statusna pitanja. Posle sam potrčao za njim postiđen što mu nisam tutnuo neku paru, da deci spremi ručak. Osećao sam neopisiv stid što sam ovog čoveka pustio da ode praznih ruku. Grešku sam ispravio sutradan.

U glavi su mi se tih dana rojile misli i pred očima izlazile crne slike. Po izrazu lica, prepoznavao sam ljude na ulici koji su gladni, i one koji su na ivici gladi. Ono malo duše u njima godinama je ubijala banda bivšeg srpskog predsednika.  Red je, mislim, da im se sada pruži šansa da ti skotovi izađu pred sudska veća.

A onda, u ponedeljak ujutru, samo što se nisam onesvestio, čujem da Aleksandar Vučić tvrdi da neće dozvoliti tajkunima da smene kradonačelnika Đilasa, koji je izabran voljom građana. Udaram po televizoru, Vučiću pominjem sve po spsiku. Čovek koji je optuživao Đilasa da je pokrao stotine miliona evra, sada ga amnestira! Prvo, Đilas nije izabran voljom građana, već voljom odbornika SPS-a!

I počeo sam da listam Vučićev dosije. Pljačke, ucena, pare, pare... Ovaj bolesni peder, celog života je služio Šešelju kao lucprda, a onda je sa Tadićevim šefom kabineta i njegovom pederskom grupom stvorio najopsaniju bandu u Evropi. Đilas mu je finansirao novine, peder balove...Shvatam da Vučić ne može da se odvoji od te lopovske družine. Pomoćićemo građanima da, pre nego što pomru od gladi, saznaju sve o ovom skotu. Objavićemo u narednim brojevima njegovu biografiju...

Bez motke, nema nam spasa.