Borovo

Otimanje tuđe imovine po vanrednom postupku

Stiglo je odozgo

Kriminalna sprega politike, pravosuđa i  prljavog kapitala, još jednom je pokazala ružno lice srpske sadašnjice. Sramotnom, bahatom, boljševičkom presudom, političkim pritiscima i pretnjama, amnestirano je od odgovornosti nekoliko osoba iz vlade Mirka Cvetkovića, ali i Izvršnog veća Vojvodine, zbog dvadeset godina duge nezakonite eksploatacije poslovnog prostora, zapravo 118 objekata na teritoriji Vojvodine i cele Srbije, koji su doslovno opljačkani od strane jednog čoveka, a za račun  više njih...Kako je "Borovo" iz Vukovara legalno, putem oglasa prodao svoje lokale u Srbiji poznatim kupcima, i kako je te kupce opljačkala državna mafija u Srbiji

Arpad Nađ

Nedavno je doneta sudska presuda, po naređenju više korumpiranih lica iz takozvane tehničke vlade Mirka Cvetkovića, sročena "po odobrenju Vanredne revizije", jer redovna nije ni bila moguća po zakonu! Naime, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Stojan Jokić, preinačio je blizu 100 presuda drugih sudova, negirajući stručnost 300 sudija u prethodnim postupcima, po istom pravnom pitanju! Na taj način je Jokić ušao u istoriju kao čovek koji je zaveo najstrožiju boljševičku kontrolu privatne imovine i stavio je pod neposrednu kontrolu Vlade Republike Srbije.

Reč je bila o Vanrednoj reviziji kojom je doslovno oteta privatna imovinu srpskih preduzetnika stečena po Ustavu i zakonu Republike Srbije, što su potvrdili sudovi i Službe za katastar u celoj Srbiji, oko 300 sudija svojim presudama i sva ministarstva Vlade Republike Srbije, kroz zvaničnu saglasnost pre izvršenih kupovina.

Sve je počelo kad je kompanija "Borovo" d.d  iz Vukovara oglasila prodaju svojih objekata (lokala) u Srbiji, u dnevnom listu "Politika", a na osnovu odluke njihovog Nadzornog odbora. 

Lokali koji su kupljeni, zvanično su, po zakonima Republike Srbije, bili uknjiženi na "Borovo" d.d. Vukovar. Overa kupoprodajnih ugovor počela je od kraja 2006. godine i trajala je sve do kraja 2008. godine. Jedan od uslova za plaćanje nekretnina u bivšim jugoslovenskim republikama bilo je i otvaranje takozvanog nerezidentnog računa u Republici Srbiji sa koga je prebacivan novac na žiro račun "Borova", i to tek posle dobijanja potvrde da su izmireni porez na prenos apsolutnih prava i porez na kapitalnu dobit.

Počev od 2006. godine, vodili su se sudski sporovi od strane kupaca za ulazak u poslovne prostore, jer su se oni do tada već uknjižili kao vlasnici. Kad nije moglo drukčije, neki su se spašavali od pošasti srpskog pravosuđa i kriminalizovane vlade na taj način što su od generalnog direktora  "Borova" dobijali i pisanu izjavu o izvršenoj prodaji.  Na taj način je 18 vlasnika kupljenih lokala pokušalo da izbegne organizovanu državnu pljačku koja će da ubrzo da usledi, ali je tek njih devetoro, na osnovu dobijenih sudskih presuda, ušlo u svoje lokale i to počev tek od 2009. godine. Neki se od nisu ni do današnjeg dana. Ostalih devet kupaca su i dalje u sudskom postupku, sa kojima se zastalo, jer je firma Boreli iz Sombora tužila sve kupce lokala za ništavost njihovih ugovora. Ipak, svi pomenuti kupci su u prvostepenom sudskom postupku pred Privrednim sudovima dobili prvostepene presude u svoju korist, sem jednog dela poslovnog prostora od 37 kvadrata u Šapcu, od ukupno 300 metara kvadratnih gde "Borovo" nije ni bilo uknjiženo...

Za slučaj poslovnih prostora u Trsteniku, Raškoj i još dva poslovna prostora u Nišu, dobijena je i konačna presuda Privredno apelacionog suda u Beogradu, iako se vodila agresivna kampanja izvršne vlasti da se takva presuda nikada ne donese! Kada je izvršna vlast videla da se donose i konačne presude o valjanosti ugovora, onda je svim silama kojima raspolaže, uticala na to da dođe do vanredne revizije, jer ona redovna, po zakonima Srbije  bila nemoguća...

 Tek tada, a na osnovu te vanredne revizije, korumpirani sudija Stojan Jokić donosi političku presudu po kojoj se odjednom poništavaju svi ugovori svih kupaca lokala koje je "Borovo" legalno prodalo putem oglasa u "Politici"! A, cifra uložena u kupovinu tih lokala nije bila mala: reč je o 10 miliona evra i odnosi se na isplaćenu kupoprodajnu cenu, ulaganja kupaca koji su ušli u lokale, na ogromne sudske troškove koje kupci ne mogu naplatiti jer je neko odlučio da firma Boreli iz Sombora bude u restruktuiranju, bez ikakvih obaveza za poreze i doprinose i ostale troškove koje naprave! I ne samo to, nego je neko dao ovoj firmi pravo na korišćenja tuđe imovine, i to po nekakvoj uredbi, mada nema pravnog osnova za to,  jer i ne postoji uredba o zaštiti imovine delova preduzeća čija su sedište na teritoriji bivših Republika SFRJ?

Ukratko, neko je iz vlade Mirkla Cvetkovića upotrebio Boreli  da odradi prljavi posao za državu (zapravo, za vladajuću kliku u vreme kriminalnih radnji Borisa Tadića i Demokratske stranke).

U međuvremenu, sudovi su bili doslovno zasuti zvaničnim dopisima, (zapravo, pretnjema sa najviših mesta!). Tako su, u vrlo upozoravajućem tonu, stigli i dopisi državnih sekretara Miodraga Đidića i Gorana Radosavljevića iz Ministarstva finansija, ali i dopis jednog od načelnika iz Ministarstva spoljnih poslova (inače skandaloznog konzula koji ne zna nijedan svetski jezik osim crnogorskog!)...

Svi ovi dopisi bili su vezani za konkretne sudske predmete, što je bio svojevsrni vid promocije političkog mišljenja koje se brutalno umešalo sa idejom da nametne svoje "pravno shvatanje" i presudno utiče na donete presude na osnovu vanredne revizije!

Konačno, došlo je i do te presude kojom su oštećeni brojni srpski preduzetnici, koji aktivno rade i redovno plaćaju sve poreske obaveze i sve doprinose Republici Srbiji. Na sceni je potpuni trijumf sistemske korupcije a specijalni tužilac Miljko Radisavljević, koji bi u ovom slučaju morao da reaguje, očito nema mandat da to učini, jer mu je mišljenje zarobljeno u Demokratskoj stranci, koja ga je na to mesto i postavila. Naime, očigledno je da izvršna vlast u Republici Srbiji ima ozbiljne ambicije da teroriše i pljačka preduzetnike, jer joj nisu dovoljna 100 prodajnih prostora na prostpru cele republike, i fabrika u Somboru, već žele i onih 18 legalno prodatih prostora da otmu!

Kako je Republika Srbija ratifikovala Zakon o sukcesiji i po tom zakonu zvanično dozvolila kupovinu prostora vlasništvo firmi iz Republike Hrvatske to je presuda korumpiranog sudije Stojana Jokića kao predsednika veća, i Mihajila Rulića i skandalozne Jelene Borovac, kao članove veća, dovela srpske preduzetnike u poziciji da tuže Republiku Srbiju  pred evropskim pravosudnim institucijama za nadoknadu štete koju će svi poreski obveznici, na žalost, kad-tad platiti...

Agresivni politički pritisak nije samo na sudstvo već je ogroman pritisak i na sve poreske uprave, Službe za katastar nepokretnosti i ostale državne službe u Republici Srbiji. Sa druge strane, treba podsetiti da pitanje zaštite privatne imovine više nije političko pitanje, jer na nivou Republike Srbije postoje plaćeni funkcioneri za rešavanje pitanja iz domena regionalne saradnje.

Zanimljovo je na ovom mesto pomenuti i  direktora somborskog Borelija. Reč je o  Mirku Vujanoviću, koji tu funkciju obavlja kao penzioner, koji je došao iz Republike Hrvatske i koji je zvanično povratio svu svoju imovinu u Vukovaru!

Da apsurd bude još veći, Mirko Vujanović nikada nije organizovao preduzeće Boreli po Uredbi o organizovanju društvenih preduzeća, niti po Uredbi o zaštiti imovine delova preduzeća iz bivših Republika SFRJ. Ipak, Vujanović ima konačno rešenje Privrednog suda u Beogradu kao registarskog suda i Presudu Vrhovnog suda Srbije iz kojih se jasno vidi da nijedna firma, a imalo ih je pet, nije organizovana u skladu sa Uredbom niti je za sprovedeno spajanje dobijena blagovremena saglasnost Vlade Republike Srbije!

Firma kojom on upravlja već više od dvadeset godina, nikada nijedan dinar nije uplatila u državnu kasu Srbije, već je od poreskih obveznika Republike Srbije samo uzimala novac za sanaciju takozvanih tehnoloških viškova. Uzgred, Vujanović ima ostvarenu penziju u Republici Srbiji, ali mu ne manjka ni radnih beneficija u Hrvatskoj...Takođe Vujanovićeva firma tokom poslednjih dvadeset godina nikada nije imala ni dinar investicija, a zaštićena je od strane nekoliko korumpiranih ministara iz vlade Mirka Cvetkovića (i nekih ranijih vlada, očigledno!) o čemu će javnost uskoro sve saznati.

Zahvaljuću svojim politički vezama (i obavezama!) po obavljenom prljavom poslu, firma mu je stavljena u status restruktuiranja.

Konačno, treba reći da ovakvo i ovoliko kršenja zakona Republike Srbije zahteva detaljnu istragu, posebno što je reč o dvadeset godina bespravnog korišćenja 118 prodajnih prostora i ogromne fabrike, bez i jednog dinara investiranja, i što je reč o nezapamćenoj sprezi izvršne vlasti i čistog kriminala.