(P)likovi

 

Ko je, ustvari, novi direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike

 

Ovlašćeno lice na tajnom zadatku

Nekada beznačajni omladinac SPS iz ranih devedesetih godina, Dragoljub Peurača-Peki, isplivao sa tadašnje društvene margine,  godinama je uživao privilegije neverovatne fizičke sličnosti (skoro kao dvojnik!) sa predsednikom Socijalističke partije Srbije Ivicom Dačićem, pa mu je ta okolnost, tokom začuđujuće "karijere", do današnjeg dana mnogo pomogla, a i on sam je počeo da igra ulogu koju mu je priroda, sa svojim izvanrednim smislom za humor, dodelila. Naime, što je Dačić bio važniji i veći, i Peki je bio značajniji i tajanstveniji! Njegov put od malog sanitarnog inspektora do pukovnika policije kome je dodeljena vojnička sablja dimiskija, predstavlja savršen scenario za vrhunsku komediju nekog novog Nušića.

Milica Grabež

 

Za one koji ga dovoljno ne poznaju, pukovnik policije, sanitarni inspektor, a sada i novi direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu rada, Dragoljub Peurača Peki, deluje tako kao da je njegovo pravo zanimanje turistički vodič, trgovački putnik ili estradni ili sportski menadžer. Tokom cele godine, Peurača inače boravi na Zlatiboru, Kopaoniku, svim poznatijim srpskim banjama i gde god se okuplja takozvani srpski "džep-set".

 U ugostiteljskim objektima na Zlatiboru i širom Srbije, gde je inače česti posetilac, Dragoljub Peki Peurača je prava predstava za javnost, zbog svoje fizičke sličnosti sa Ivicom Dačićem. Peki se i javno hvali tom "vrlinom", pa čak i kada razvozi  estradne umetnike "Grand produkcije" crnim službenim vozilima MUP, pod plavo-crvenim rotacionim svetlima, kada izaziva saobraćajne udese službenim vozilima korišćenim u privatne svrhe, kada se lažno predstavlja mašući službenom legitimacijom bivšeg UBPOK (sada SBPOK-a) i kada posreduje u transferima rukometaša (jer je u Rukometnom savezu Beograda) i fudbalera...Naravno, uz procentualnu novčanu nadoknadu, on tu ,,vrlinu" zna i da zanemari, ali, sasvim prirodno, povremeno i strahuje od reakcije svoga dvojnika.  Da bi sebi "digao rejting", često je objašnjavao da se nalazi na ,,specijalnim tajnim zadacima od najvećeg državnog interesa za nacionalnu bezbednost zemlje, i po nalogu čoveka na koga samo fizički liči...".

 

Sanitarno zbrinjavanje

 

Da li mu je ta "jedna-jedina vrlina" omogućila ekspresno napredovanje u karijeri pokazaće vreme, ali, i jedno je istina: zahvaljujući svom minornom kvazipolitičkom angažovanju od višeg sanitarnog inspektora, preko neverovatnog napredovanja u MUP-u, dogurao je ni manje ni više, do sada novopostavljenog direktora Inspektorata za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, naravno bez konkursa, i bez odgovarajućeg fakulteta!

Na to mesto je "upućen" na godinu dana, da bi izbegao konkurs na koji nikada ne bi prošao, a pod skandaloznim obrazloženjem da će "unaprediti rad Inspektorata", i da bi, naravno, zadržao ovlašćenja i službenu legitimaciju MUP, kako bi njome "mahao" svugde gde treba i ne treba, uveren da kao "ovlašćeno lice" uliva strahopoštovanje.

Da se ništa nije dešavalo slučajno, pokazuje i prvi presedan koji je napravljen u slučaju njegovog napredovanja i pored toga što je iza njega bila velika afera oko dobijanja stana u nekadašnjoj  Saveznoj vladi, o čemu postoji dokumentacija u detaljnom izveštaju tadašnje inspekcije.

Naime, službeni stan u ulici 27. marta u Beogradu, dat je u zakup na određeno vreme Dragoljubu Peurači-Pekiju, tadašnjem saveznom inspektoru, rešenjem od 25. februara 1997. godine. Kako je ovaj inspektor vršio redovne kontrole u Saveznom sanitarnom inspektoratu, to je poznato iz njegovog polupraznog i ne baš dobro ocenjenog radnog dosijea, gde piše da je "...imenovani Peurača po struci viši sanitarni tehničar koji je rešenjem od 2. decembra 1996. godine zasnovao radni odnos na mesec dana u Saveznom sanitarnom inspektoratu..." (bez dana prethodnog radnog iskustva!), da mu je, zatim, novim rešenjem produžen rad za još tri meseca, i da je 1. aprila. 1997. godine, zaključio radni odnos na neodređeno vreme u svojstvu pripravnika.

Dakle, Peurači je dat stan u zakup na određeno vreme, za službene potrebe, mesec dana pre nego što je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme i to u svojstvu pripravnika! I sve ovo uprkos tome što nikako nije mogao da bude "savezni inspektor", kako se navodi u rešenju Komisije, jer je za to radno mesto bio propisan uslov od najmanje pet godina radnog iskustva na inspekcijskim poslovima i završen fakultet, što on, naravno, nije ispunjavao...

 

Pekijev put do sablje

 

U međuvremenu, Dragoljub Peki Peurača, nakon rešavanja stambenog pitanja, "usavršava se i na na naučno-obrazovnom planu". Ekspresno završava Defektološki fakultet u Beogradu, ali ga iz tog perioda njegovog ,,uspešnog ekspresnog studiranja" niko od studenata i profesora ne pamti, a o njegovim "fiktivnim ispitima i seminarskim radovima" je iluzomo i govoriti. O tome znaju samo neki kojima je ,,nevidljivi student Peurača" plaćao za izradu ,,navodno njegovih seminarskih radova" a kojima je ostao dužan za tu uslugu. Ipak, neki ga se odlično sećaju kao "trudbenika" Miloševićeve socijalističke mladeži iz ranih devedesetih, angažovanog na uvek nejasnim poslovima studentske administracije.

Posle ,,usavršavanja" zasniva radni odnos u MUP, tačnije, tadašnjem UBPOK, i to kao ekspert za narkotike! Ali, Peki je već samom svojom pojavom, nastupom i "stručnošću" predstavljao pravu karikaturu ove službe, pa su mu se svi podsmejavali i izrugivali. I tada kao i danas, ništa nije radio već je samo ,,obilazio" organizacione jedinice MUP, republičke i gradske vlade, javna preduzeća i bavio se tračarenjima, spletkarenjima i kadrovanjem, stalno ističući u prvi plan njegovo članstvo u SPS i njegovu (samo) fizičku sličnost sa Ivicom Dačićem. Zaposlenima u MUP i drugovima u stranci, hvalio se kako je "na stalnom kontaktu sa Ivicom" i kako ga on konsultuje za sve u MUP i u SPS. Toliko je ,,uznapredovao stručno" da ga je rukovodstvo MUP početkom ove, 2012. godine, poslalo na školovanje u 54. klasi Generalštabnog usavršavanja škole nacionalne odbrane!

Na svečanosti u Domu Narodne skupštine, sablje i diplome dobilo je 30 oficira Vojske Srbije, dvojica iz Bosne i Hercegovine i pojedan iz Cme Gore, Austrije i Turske i dva ,,zaslužna" pripadnika MUP među kojima se našao i kvazi ekspert, Dragoljub Peurača, bivši viši sanitarni inspektor, koji prema dostupnim podacima, nije ni služio vojni rok.

 Da presedan bude još veći, Peurača za samo pet godina provedenih u MUP ,,zaslužno"dolazi do čina pukovnika, pa je pravo čudo što nije postao i general srpske policije! Jer, sablju je već dobio, mada je vojna, ali...

Pukovnik, direktor, inspektor

 

Zahvaljujući njegovom ,,sedenju na tri stolice" odnosno, njegovom prvobitnom ,,angažovanju" u SPS, zatim u zadnje vreme SNS i „ leđnim preletom" u PUPS, kao njihov kadar, postaje, dakle, direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, naravno bez konkursa, bez odgovarajućeg fakulteta, i  bez ikakvih bezbednosnih i drugih prepreka u tom postavljenju.

 Njegovo imenovanje od strane Vlade je presedan u kadrovskim rešenjima i imenovanjima ministarstava, ali i prava tragikomedija za sve zaposlene, kako u MUP-u tako i u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, odnosno Inspektoratu.

Uzgred, treba primetiti da je ovaj inspektorat, kako sada izgleda, "bezbednosno interesantan" jer je i Peuračin prethodnik bio bivši pripadnik jedne bezbednosne službe, ali, za razliku od svoga naslednika, "pukovnika Pekija", on je bio sa odgovarajućim fakultetom, stručnošću i profesionalnim odnosu prema zaposlenima, nešto sasvim drugo...

Možda će ovaj Inspektorat za rad, sa novopostavljenim pukovnikom- direktorom ,"sanitarno-policijsko-vojnim ekspertom" na čelu, proširiti svoju delatnost za inspekcijski nadzor u oblasti veterine ili oblasti defektologije i rada sa maloletničkom delikvencijom u oblasti narkomanije, ili visokim vojnim usavršavanjem, vreme će pokazati...

U vrhu MUP-a, povodom odlaska Peurače, kruži vic da su unutrašnji poslovi države znatno kadrovski oslabljeni odlaskom svog "dugogodišnjeg iskusnog operativca, funkcionera i naučnika", te da mu nikako ne mogu naći adekvatnu zamenu, pa moraju pod hitno da raspišu internacionalni javni konkurs da bi popunili tu ogromnu ,,šupljinu" prvenstveno zbog nacionalnog interesa i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.