Povodom

Na šta je danas svedeno pitanje srpske dijaspore, ko se njime bavi i u čije ime

Sedam sekretara USAID-a

(Otvoreno pismo Nikole Janića predsednika saveza srpskih udruženja Švedske i Izdavača časopisa „Koreni", Vladi Srbije i javnosti, Tabloid objavljuje uz minimalno skraćenje)

 

Poštovani,

Juče je na moju mail adresu stigla kopija jednog, od verovatno mnogih, otvorenih pisama, naslovljenog na ime gospodina Ivice Dačića. Mislim da bi svi vi trebalo da se postidite, neko manje neko više, a neko najviše, ako je tačno ovo što je gospodinu Dačiću napisao dr Sima S. Mraović, predsednik Odbora za srpske nacionalne interese pri Skupštini dijaspore Srba u Francuskoj. I da odmah objasnim da bi bilo pogrešno ako tom u mom pisanju tumačite, kako će neki među vama pokušati da ga predstave, kao pisanje „neprijatelja režima", jer bi to bilo i destruktivno i neosnovano.

Pišem vam kao građanin Srbije, zemlje čija vlast treba i mora da shvati da pisanje „biranimi rečima" nije dokaz iskrenosti i dobronamernosti. Pišem vam jezikom većine državljana zemlje kojom vladate. Dosta je da sam prvo pismo počeo kurtoaznim i ustaljenim „poštovani", ma da je rano reći da li treba da vas poštujemo ili ne, što će zavisi od toga kako radite, šta radite, ali i koliko Vi poštujete građane naše zajedničke države.

Dakle u pismu, gospodina Mraovića se konstatuje da će za direktora Kancelarije biti postavljena dr Slavka Drašković, predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja u Srbiji, koja je istovremeno i na čelu Srpsko-američke mreže "žena-vođa" ("lidera", kako je to napisano na jednom stranom jeziku)". Cilj ovog udruženja je da poveže Srbiju i SAD kroz saradnju "žena-vođa" iz obe zemlje, "posebno iz oblasti politike, institucija vlasti, medija... Osnivanje su podržale Vlade SAD i Vlada Srbije. Mreža je nastala uz finansijsku podršku USAID Srbija. Interesantno je napomenuti da je delegaciju učesnica mreže koja je predstavljala mrežu iz Srbije tokom posete SAD, između ostalih, predlagala i neizbežna gospođa Sonja Liht, predsednica Fonda za otvoreno društvo u Beogradu, inače, nevladine (paravladine) organizacije Žorža Soroša.

U tom pismu se takođe objašnjava da je američka organizaciju USAID, koja deluje u Srbiji, finansijski podržala srpske "žene-vođe". USAID (na engleskom: United States Agency for International Development) ustvari je agencija federalne vlade SAD osnovana 1961. godine od predsednika Džona F. Kenedija sa ciljem da služi interesima američke spoljne politike. U tom smislu postoji bliska saradnja između USAID i američke organizacije CIA (Central Intelligence Agency - Centralna obaveštajna agencija). Tvrdi se da agenti CIA često rade pod pokrićem USAID.

...Kako to dijaspora može danas (ranije je niko ništa nije pitao, pa ni kada je bilo „naše" ministarstvo, mada se javnosti predstavljalo drugačije) može da da svoju "saglasnost i mišljenje"? A ako biste rekli da je ta mogućnost postojala, ili još bolje da postoji danas, onda nam recite koja je to, ili koja bi dijaspora, vama "dala"? Čija dijaspora? Dijaspora koju po nečijoj potrebi imenuju neki mediji u matici, ili onu na koju se, iz različitih razloga i interesa, a retko od interesa rasejanja i građana Srbije, pozivaju pojedini političari, kao što je javno lagao Srećković u Skupštini, a neki mediji mu u lagarijama pomagale i pre i posle toga?

"Srbi u rasejanju (nastavlja Mraović) ne mogu da prihvate da na čelu vladine Kancelarije, namenjene njihovim odnosima sa otadžbinom, bude bilo koja ličnost koja zbog svoje profesionalne aktivnosti uživa, ili je uživala, finansijsku podršku jedne strane države, konkretno SAD koja je, nismo zaboravili, u okviru NATO izvršila vojnu agresiju nad Srbijom počinivši mnoge ratne zločine. Srbi u rasejanju ne gledaju dobronamerno na finansiranje srpskih organizacija od strateškog značaja, kao što je odnos države Srbije sa Srbima u rasejanju, od strane jedne američke paravladine organizacije (USAID) za koju se teško može poverovati da to čini bez odgovarajućih uslovljavanja".  Veoma me je zainteresovao deo pisma u kome piše da je: "Kongres srpskog ujedinjenja u Beogradu postao paradržavna organizacije" i da ima "sedam zaposlenih ljudi".  Predsednik "Odbora za srpske nacionalne interese" postavlja i pitanje:

"Šta sedam zaposlenih ljudi ove američke organizacije zapravo radi u Srbiji?"

Imajući u vidu da je i ovo moje pisanje "otvoreno pismo", onda onima koji ga budu čitali moram i ja da pojasnim zašto me je posebno zainteresovalo ovo, septembra 2012. napisano pitanje? Pa zato što je to isto pitanje koje je deo srpskih organizacija u Švedskoj (i ja kao njihov predstavnik) postavljalo godinama, kao što su pitale i organizacije u Sloveniji, u Nemačkoj…

Od tada je proteklo dosta vode i u toj kancelariji KSU u Beogradu danas nema sedam zaposlenih, a pitanje koje je postavljano i KSU i bivšim i sadašnjim ministrima Vlade Srbije, više od sedam godina ostaje bez odgovora, a glasilo je:

„Šta je uradio KSU za Srbiju i šta radi, da bi u zgradi Ministarstva za dijasporu u Vasinoj ulici (strogi centar Beograda) godinama imali na korišćenju, skoro besplatno, ceo sprat? Ko je davao svih tih godina mesečne plate zaposlenima? Kolike su im bile plate i za koje i kakve poslove su ih dobijali?

Da li je bilo u redu da od siromašne Srbije traže pomoć, da bi platili kiriju za njihove kancelarije u gradovima Amerike? Da li je zasta zbog brige za Srbiju, a preko Koordinacionog centra za Kosovo toj organizaciji, Kongresu srpskog ujedinjenja iz Amerike, isplaćeno više od 600 000 dolara, a da niko ne odgovori ZAŠTO im je dat toliki novac, i da se godinama ne zna šta je urađeno sa tim novcem? Da li zaista sve to ne znate, isto koliko se neki od vas prave da ne znaju da su iz budžeta siromašne Srbije, iz Ministarstva za dijasporu samo u vreme vladavine Srđana Srećkovića, istoj toj Američkoj (a od skoro i Srpskoj) organizaciji isplaćeni milioni?! Da li je novac dat samo za "korisne projekte"… od kojih ni Srbija ni rasejanje nisu videli neku korist?

 Kakva je to organizacija "srpske dijaspore", iz čijih redova neko razmišlja da imenuje direktora Kancelarije za dijasporu, kada sa ostalom dijasporom iz Evrope, oni skoro nikada nisu imali saradnju ili bilo kakve kontakte?! Koliko je taj KSU, čiji je najpoznatiji predsednik bio Majkl Đorđević, sadašnja predsednica Mirjana Samardžija, a njen direktor u Beogradu Slavka Drašković, srpski, kada je i njihov Internet portal samo na engleskom? Čak su im i bilteni, sa nekoliko izuzetaka, na engleskom!

Da li je predsednik Tomislav Nikolić letos, kada nije imao vremena „ni da spava ni da jede", možda ipak bio prevaren? Ili je svesno primio na razgovor „ispred dijaspore" čoveka iz KSU, koji mu je govorio o "divnim planovima" te organizacije (a prećutao da će troškove tih "planova" snositi Srbija) a deo razgovora modifikovan kao da se radi o stavovima Skupštine dijaspore?! Da li je moguće da predsednik Srbije nije od svojih saradnika bio obavešten da njegov stari poznanik nema nikakve veze sa našom Skupštinom? Ili je razgovor bio privatan i prijateljski, a manguparija ga drugačije predstavila javnosti?

Dajte gospođe i gospodo, ministri u vladi naše drage Srbije, prestanite sa cirkusom. Dijaspori je zaista dosta cirkusa i prešlo nam je preko... glave, konstantno zajebavanja i ponižavanje. Niste vi mala deca, niti je srpska dijaspora maloumna, pa da i vi i mi dozvolimo da takve i slične svinjarije nastave i dalje da se kotrljaju "same od sebe".

Ili možda vi znate više od nas u dijaspori o dijaspori? Da li je onda, ako bi tako nešto ipak bilo moguće, po vašem saznanju srppsko rasejanje šugavo, a mi to ne znamo jer nismo izbliza videli šugave? Ili naša dijaspora ima u glavi buve i da je to razlog našeg svakodnevnog češkanja po glavi, a ne da se mi svakodnevno češkamo u nerazumevanju da se po gradovima Srbije i njenim pokrajinama, decenijama muvaju i uz svakakva uvažavanje i pažnju, šetkaju, svakakve i svačije vaške.

Kako bilo da bilo, ostaje neobjašnjeno zašto mesecima niste postavili direktora Kancelarije za dijasporu, ako vam nismo „poslednja rupa na svirali"? A to je još jedan pokazatelj da se vi prema trećini građana Srbije ponašate kao da smo zaista vašljivi i šugavi. A mi smo zbog vas, verujući da vi niste ni šugavi ni vašljivi, i da ste čistiji od bivših, zaledili dugo pripremanu akciju da se novac koji šaljemo putem banaka rođacima i prijateljima, u periodu od 3 meseca do pola godine, svede na minimum. I da ono što mora da se da, da ne umru od gladi, i da bi sačuvalo socijalni mir u matici, da ne ide preko banaka, već da se daje na ruke prijateljima i rođacima, kada dolazimo u posetu.

I nije tačno, gospođe i gospodo, da većina dijaspore zahteva, ili misli, da ta direktorka, ili taj direktor, treba da bude neka osoba iz rasejanja. Pustite kojekakve Svetske i druge Kongrese, jer "svetske" i „evropske" ste vi izmislili i napravili, a američki Kongres srpskog ujedinjenja već odavno nije ono kako je bio osmišljen od onih koji su ga osnovali. Deo dijaspore bio je za ukidanje Ministarstva za dijasporu, zato što je ono bilo nikakvo i štetno, što je koštalo mnogo siromašnu Srbiju, a da nikakve koristi od njega nismo imali ni mi ni vi.

Ukinuli ste to figurativno Ministarstvo, i to je dobro. Ali niko nije ni u snu pomislio da ćete biti toliko arogantni da nas posle ukudanja „onoga što je nepotrebno", zavlačite mesecima, samo da biste nam otvoreno rekli da je vaš plan bio da dijasporu zapravo s konja spuštate na magarca. Pokušajte da sami sebe operete od onoga čime ste se sami i uprljali. Ako već niste do danas, nemojte da nam postavljate neke "direktore" iz dijaspore ni sutra. Nemojte da nas zavađate i da nas delite na "američku" i "evropsku" dijasporu.