Na licu mesta

 

Beočin: zašto i zbog koga građani nekada najbogatije opštine u Srbiji, danas gladuju!

 

Francuska veza na Dunavu

 

Posledice prekrajanja izborne volje građana u Beočinu, vidljive su na svakom koraku. Nekada privredno moćna opština, dospela je na samo egzistencijalno dno zahvaljujući upornom mešetarenju lokalnog odbora Demokratske stranke, čiji kadrovi su postali grobari koji pokopavaju poslednju nadu u bolja vremena. 

 

Arpad Nađ

 

"Popularnost" Demokratske stranke u opštini Beočin je toliko ruinirana zadnjih godina poslovnim "uspesima" predsednika opštine Beočin, Bogdana Cvejića, da je pred izbore sve moglo da preraste u opštenarodni bunt protiv pljačke, korupcije i nasavesnog poslovanja gde su se budžetska sredstva prelivala u džepove malog broja moćnika, pre svih Cvejića i njemu vrlo bliske firme "Virus" čijeg vlasnika građani zovu iz milošte Stanko "Čume".

 Izbori bi gotovo sigurno bili izgubljeni za Demokratsku stranku u Beočinu da se nije sproveo vrlo precizno razrađen plan koji se kretao od smanjenja broja odbornika u Skupštini opštine Beočin, pa sve do mahinacija sa biračkim spiskom i kupovine glasova tokom samih izbora i deljenjem paketa sa hranom.

 

 

Demokratsko rešenje "romskog pitanja"

 

 

Demokratska stranka u Beočinu je prvo smanjila broj odbornika u Skupštini opštine sa 35 na 29 odbornika, jer je procenila da neće moći prikupiti dovoljno novca za kupovinu glasova, a sve od firmi sa kojima se poslovalo po principu nameštenih tendera. U tom momentu se nije znalo da će Demokratska stranka ipak obezbediti bezmalo 100 miliona evra za izbore preko Razvojne banke Vojvodine.

Kupovina glasova nije nov metod pljačke izborne volje građana, ali je u ovoj opštini Demokratska stranka posebno obratila pažnju na romsku populaciju, jer je procenila da su Romi, kao ekonomski najslabija populacija društva, vrlo podložni korupciji.

Na dan izbora masovno su se delili paketi sa hranom i novac (posebno romskoj populaciji), a najčešći komentari građana su bili da se radi o sumi od 2000 dinara, premda ima i onih koji su se "pohvalili" i mnogo većim sumama. U kupovini glasova je prednjačio izvesni Asan Murina, zvani "Cana", kome su beočinske demokrate na ruke isplatile skoro dva miliona dinara!

Paketi sa hranom su bili napunjeni salamama, paštetama, slaninom, kobasicom, a sve je to ubrzo završilo na pijačnim tezgama. Jedan od najagilnijih u podeli paketa sa hranom je bio  Agim Drmaku, radnik opštine Beočin na poslovima poverenika za romska pitanja!

Birači koji su prodali glas za 2000 dinara, ponosno su ulazili u kafane mašući novčanicama,  i glasno nazdravljali Borisu Tadiću koji im je, eto, makar na kratko omogućio da se kao nekada počaste sa prijateljima hladnim pivom u tom vrelom đurđevdanskom danu.

Oni koji su dobili novac (2-3 hiljade dinara) dobijali su već popunjene glasačke listiće pre izlaska na biračko mesto i te listiće ubacivali u glasačke kutije, a "bankaru" su vraćali prazne listiće koje su dobili na glasačkom mestu.

U naselju Brazilija čak se dogodilo da pripadnik romske nacionalne manjine dobije preko 60 glasova, a u tom naselju nema nijednog Roma!

 

 

Lafarž osvaja na brzinu

 

 Gotovo potpuno nenajavljen Boris Tadić je 30. aprila 2012. godine prosto banuo u Beočin i lokalne demokrate su na sve moguće načine pokušavale da se skupe dovoljno ljudi na trgu ispred Doma kulture, što bi ličilo na kakav-takav predizborni miting.

Upinjali su se iz petnih žila da preko mobilnih telefona zamole članstvo da se pojavi, a kad je stvar pretila da preraste u potpuni fijasko onda su rukovodioci svih javnih preduzeća i ustanova prosto naredili radnicima da odu na trg i dočekaju, tada već bivšeg predsednika Srbije. Naravno, kao što je to tada bivalo i u drugim gradovima, spram "popularnosti" Demokratske stranke, okupilo se jedva stotinak njenih članova i nešto građana koji su više u znatiželji i prolazu stali da vide "Kralja", kako se rukuje lokalnim demokratskim kabadahijama, maše ručicama i otpozdravlja zbunjenim građanima Beočina.

No, on nije bio slučajno u Beočinu, i najmanje ga je zanimao broj građana na trgu. Naime, opština Beočin uopšte nije beznačajna, a u toku je bila i jedna od najvećih tranzicionih pljački imovine Srbije započeta još u vreme premijera Cvetkovića (i u vreme privatizacije Beočinske fabrike cementa kada je baš on bio konsultant, a od 2003. godine i direktor Agencije za privatizaciju). Podsećanja radi, francuska kompanije Lafarž je 2002. godine kupila Beočinsku fabriku cementa, a Boris Tadić je došao sa ciljem da na brzinu ugovori i prodaju zemljišta (pod izgovorom da vrši "konverziju"), do čijeg je vlasništva, u onim turbulentnim izbornim vremenima, Lafarž želeo da dođe po svaku cenu.

No, treba znati da je kolizija postojećih zakona (i onih iz 2002. godine, po kojima se takođe mora postupiti) apsolutno onemogućava privatizaciju neizgrađenog građevinskog zemljišta, a posebno je interesantno da Lafarž želi u vlasništvo i kopove koji su deo rudnog bogatstva Srbije, a nalaze se u Nacionalnom parku Fruška gora i ne mogu biti nikako predmet ove konverzije! Ceo posao oko ove pljačke na sebe su preuzeli predsednik opštine Beočin, Bogdan Cvejić i načelnik opštinske uprave, Sekula Petrović koji bi detaljnim procesuiranjem celog postupka lako stigli do "bukagija". Tadić jeste poražen na izborima, ali su njegovi mešetari u Beočinu ostali da opljačkaju šta je preostalo...

 

 

Savetnik za viša pitanja, ili: kome Sava sada svira

 

 

Naravno, cela priča ima i svoje "duplo dno"...Preciznije rečeno, opština Beočin i Lafarž su 22.11. 2011. godine potpisali ugovor o saradnji kojim se Lafarž obavezao da u narednih pet godina uloži dva miliona evra u opštinu Beočin!

Koliko će od ovog novca, preko nameštenih i višestruko preplaćenih tendera završiti u džepovima Bogdana Cvejića i Stanka "Čumeta", vlasnika firme "Virus", ostaje nam samo da pretpostavimo, ali ovde leži razlog zašto su se u opštini Beočin toliko upleli da Lafaržu bukvalno poklone sve što traži...

Poseban kuriozitet je i činjenica da bi ovom mahinacijom budžet opštine Beočin bio uskraćen za nekih četrdesetak miliona dinara godišnjih taksi na ima korišćenja gradskog građevinskog zemljišta! Na nivou deset godina, to je jedan kompletan budžet opštine Beočin! Naravno, za to bi neko već morao u zatvor!

Međutim, izborna pljačka se tu ne završava jer, posle koalicije SNS-SPS-URS na republičkom nivou, širom Srbije Demokratska stranka doživljava pravi debakl na lokalnom nivou. U Beočinu, DS kreće u ofanzivu ne bi li privolela bilo koga iz opozicije u svoje redove i tako je prihvaćen zahtev šefa beočinskog DSS-a Steve Komljenovića da mu se prepusti JP "Sportsko poslovni centar - Beočin".

Poseban kuriozitet ove političke prostitucije je da je novi koalicioni sporazum Steva Komljenović napravio sa Savom Svirčevićem, prvim čovekom beočinskog DS-a, koji je svojevremeno napustio upravo DSS i prešao u redove DS-a!

Inače, Steva Komljenović je večiti opozicionar u Beočinu ali s tim da je svoje opoziciono "nedelovanje" debelo naplatio. Tako je u vreme radikalske vlasti, 2004.-2008. godine, primao mesečnu naknadu od bezmalo 60.000 dinara, a nikad nije ni ulazio u zgradu opštine Beočin gde je imao navodnu funkciju kao "savetnik predsednika opštine Beočin za odnose sa višim institucijama", ma šta to značilo, jer stručna sprema i radno iskustvo Steve Komljenovića apsolutno ne pokrivaju potrebe jednog takvog radnog mesta.

 

 

Nekad bili siti a danas gladuju

 

 

Predizborna kampanja u Beočinu je bila u znaku optužbi građana i opozicije da je predsednik opštine Beočin, Bogdan Cvejić, svojim "domaćinskim poslovanjem" obezbedio sebi jedan vrlo skupoceni motocikl, kao poklon od firme "Kimex", da je otvorio pola tuceta apoteka (od plate?), da je kupio kuću u centru Beočina za 90.000 evra (od plate?), da je u Čereviću sagradio pravu palatu (od plate?), da je vlasnik super-komforne jahte na Dunavu (od plate?), da je direktni učesnik afera sa milionskim isplatama za "novozaposlene" u firmama "Feniks", "Podunavlje", "Vermons" i "Mars", da je direktni krivac za milionske reprezentacije po kafanama, da je u lokalnoj administraciji pozapošljavao sijaset stranačkih i prijateljskih "stručnih kadrova", a za sekretaricu zaposlio je - ličnu ljubavnicu, a kao rezultata ovakvog političko-poslovnog angažmana dobio je od građana nadimak - "Mister 20 odsto".

 

Najbolji opis četvorogodišnjeg učinka predsednika opštine Beočin, Bogdana Cvejića, opisuje vest objavljena 10.07.2012. godine u svim medijima u Vojvodini: "...najveći pad prosečne zarade u Vojvodini zabeležila opština Beočin za celih - 23 odsto"!

Oni koji prate ekonomske prilike u Srbiji znaju da je opština Beočin godinama u Srbiji spominjana kao opština sa najvećom prosečnom platom u Srbiji. Zadnji put je to bilo 6. avgusta 2008. godine, baš nekako u vreme kada je Bogdan Cvejić postao predsednik opštine Beočin i kada su svi mediji Srbije objavili sledeće: "Prosečna plata u beočinskoj opštini najveća je u Srbiji i iznosi skoro 62.000 dinara."

Ali, druga su vremena nastupila...Zahvaljujući ovakvoj vlasti, nekada u Srbiji najbogatiji, danas gladuju!