Kontranapad

 

Zgažen i prodat, sport u Srbiji se našao u kolonijalnom položaju

 

Čemu sada služe stadioni?

 

Suočeni sa sve učestalijim informacijama o kolapsu pojedinih klubova među kojima su i oni o kojima vlada svest da su moćni, snažni i jaki, po ko zna koji put pokrećemo pitanje da li je Srbiji potreban i kakav vrhunski sport? Ako se tvrdi, a za to ima puno osnova, da je vrhunski sport možda naš najbolji reprezent na globalnom planu, potrebno je da realno sagledamo njegovu zbilju i položaj vrhunskih klubova u Srbiji

 

Miroslav Vislavski

 

 Naši najeminentniji klubovi, čiji je minuli autoritet izbledeo u evropskoj konkurenciji, su na kolenima. Fudbal, mada bolestan, kompromitovan i prljav, primer je surovog poniranja i nestajanja vrhunskog kvaliteta. Ovih dana se otvoreno govori o bankrotu pred kojim je FK Crvena Zvezda. Zvaničnici javno priznaju velike dugove i besperspektivnost izlaza iz kataklizmične situacije, višemesečne neisplaćene zarade i poručuju da ko god želi, može da ode iz Kluba. To može učiniti jer novca više niotkuda! Fudbalski klub Partizan, uprkos brojnim titulama već nekoliko meseci kasni sa isplatom zarada. I jedni i drugi se pravdaju da ne mogu bez prodaje svojih najtalentovanijih i najboljih igrača.

Tek što se pojave kao kandidati za fudbalsko sazvežđe, već se nutkaju širom sveta. Danas je to Lazar Marković čiju rolu u Milanu opevaju ovdašnji mediji, kao i igru Partizana, tako da neobavešteni pomisli da je reč o trijumfu našeg predstavnika u Ligi Evrope!

 Pa kao da smo ćoravi i maloumni? Zar se prava vrednost kluba nije videla već par dana u Beogradu kada je šampion izbačen u osmini finala kupa Srbije od drugoligaškog Borca iz Čačka! Ne ulazeći u taj problem i optužbe koje Tomislav Karadžić upućuje onima koji se sami prepoznaju u njegovim rečima "da su čelnici klubova profiteri u sprezi sa manadžerima", zaista je porazno što su dva najtrofejnija Srpska fudbalska kluba zapravo pred kapitulacijom. A takva je situacija i u Vojvodini u kojoj po preporuci rukovodećih, svi drže "jezik za zubima". Ako su ovi klubovi u ponižavajućem stanju "elite", kako li je u OFK Beogradu, Radu, Hajduku, Kragujevcu, Nišu i svim ostalim (kako moćno zvuči) superligašima?!

I dok jedan Kragujevac ili Zaječar ulažu (nečiji) novac u vaterpolo i rukomet, na drugoj strani Srbije u Autonomnoj pokrajini Vojvodini koju bilo institucionalno, bilo bulevarski smatraju manje vrednom ili manje Srpskom, vrhunski sport je satrt! Podsetimo se da je nekadašnji evropski šampion u vaterpolu Bečej nestao kao klub paralelno sa pljačkaškim procesom nastalim sa privatizacijom Sojeproteina, sponzora celokupne Bečejske nadgradnje i u tome sporta u celini.

Ali to je samo primer kako je sa pljačkom društvene svojine i uništavanjem jedne zemlje, društva sa sistemom za čoveka, u kojoj je nekolicina odabranih bandita napravilo državu po svojoj meri, uništen i vrhunski sport. Primera je bezbroj, a slikoviti su Kikinda, Zrenjanin, Bečej, Subotica, Vrbas, Kula, Sombor, Sremska Mitrovica...

 Svi oni su imali moćnu privredu i vrhunski sport! Imali su i nadležnosti, za razliku od vremena kada smo svoje živote poverili na upravljanje korumpiranim i niskointelektualnim bitangama.

Dok Kragujevac veštački stvara evropski klub u vaterpolu, najviše zahvaljujući državnoj intervenciji upumpavanja novca u jednako veštačko oživljavanje Zastave, u Novom Sadu Vaterpolo klub Vojvodina koji je iznedrio polovinu sastava uspešne reprezentacije Srbije, po ko zna koji put kreće od početka u stvaranju novih vrednosti, jedva sastavljajući kraj sa krajem. Oni su nastavili da se ponašaju po modelu prepoznatljivom za entuzijaste kao "profesionalci u statusu amatera". Igraju vaterpolo iz zadovoljstva, a rade kao u rudarskom oknu.

Identična je situacija sa Odbojkaškim klubom Vojvodina, čije rukovodstvo nedoraslo situaciji u kojoj se klub nalazi, mudro ćuti, a igrači i pristalice kluba trpe! Njihov budžet je desetkovan, a sponzora niotkud. Tržište, "svetska pijaca" u odbojci ne postoji pa i ako se nađe nešto za prodaju, ono nema cenu. Već sedam meseci zaposleni u klubu ne dobijaju zaradu, a po nekom igraču se krijući dodeljuje novčani sedativ. Uzalud ističu logo raznih "sponzora" na reklamnom prostoru, novac dolazi samo od Instituta za ratarstvo i povrtarstvo NS Seme!

Dnevnik, RTV, radio 021, Prvi radio, Radio IN, Sajt Capiten RS... Niko od njih ne govori o zbilji kluba, o njegovom propadanju. Zatim, u vrhu "brojnih sponzora" su: NIS, koji im kompenzaciono omogućava korišćenje poslovnog prostora u kome je i jedna od najtrofejnijih galerija u Srbiji, čiji su trofeji skuplji od vrednosti poslovnog prostora koji je NIS stavio na raspolaganje Klubu!

Poslovni gigant MK Grupa se cele godine reklamira na ime beneficiranih desetodnevnih priprema ekipe na Kopaoniku u izgorelom hotelu Miodraga Kostića. Sponzor je i Minakva od koje Klub dovlači flaširanu vodu. Nicolas ih je oblačio – više to ne radi! Amstel ih više ne sponzoriše! Delta generali ih osigurava na sponzorskom principu...Dakle novca ni od kud! Od obećanja Igora Pavličića da će trajno rešiti poslovni prostor Kluba, dato pred njegov silazak sa pozicije Gradonačelnika, neće biti ništa! Nova gradska vlast je pohitala kod čelnika FK Vojvodina...

Odbojkaši su bili svačiji. Bili su sa socijalistima, radikalima, demokratama i ligašima. Najlojalniji su bili prema onima koji su ih najviše varali i izneverili. Danas plaćaju cenu!

Kada je moćna kompanija Sintelon dobila strateškog partnera, u Bačkoj Palanci je ugašen jedan od najuspešnijih rukometnih klubova koji je bio rasadnik vrhunskih rukometaša. I danas Reprezentacija Srbije baštini izdanke Sintelona: Vujina, Šešuma, Beljanskog...

 U mesto muškog, izrastao je ženski klub NOPAL koji je vremenom dosegao do evropskog kupa. Pre nego je došlo do nedavne promene vlasti, čelnici kluba su imali pismenu garanciju predsednika opštine Dragana Bozala da će, saglasno Zakonu o sportu, lokalna samouprava pokriti troškove koje donosi takmičenje u Evropi, a koje je procenjeno na tri miliona dinara. To je bilo zeleno svetlo predsedniku kluba Stevi Karanoviću i šefu struke mr Draganu Kuburoviću koji je ujedno i sekretar Sportskog saveza Opštine, da prijave ekipu kao učesnika u Čelendž kupu.

Dolaskom na čelo grada novog predsednika opštine, mlađanog 33-godišnjaka, Bojana Radmana, sve se promenilo. On je pismeno obavestio RK Nopal:

 "… nismo u mogućnosti da udovoljimo Vašem zahtevu do usvajanja rebalansa budžeta". Ono što je Bozalo garantovao, ne važi za Radmana! To je politika, a ne planovi i njihovo sprovođenje. Evropa neće da čeka rebalans Bačke Palanke, pa devojke neće videti NIM u Francuskoj u kojoj su trebale da reprezentuju Srpski ženski rukomet. Isti onaj, čija je organizacija domaćin predstojećeg Svetskog prvenstva za dame! Ali kakve veze ima mlađani Radman sa onim što je nacionalni interes.

 On je prvi čovek Bačke Palanke, a palanke su daleko od Evrope! Situacija je sada takva da će po srpskom palanačkom modelu, RK Nopal da tuži Opštinu koja ne poštuje Zakon o sportu, posebno član 137 koji pored drugih obaveza nalaže lokalnoj samoupravi da iz budžetskih sredstava finansira učešće sportskih organizacija sa teritorije opštine u evropskim klupskim takmičenjima.

A kad stvar dođe do prepoštenog Srpskog pravosuđa, nestaće još jedan sjajan Rukometni klub. Ovog puta ženski, uprkos zaklinjanja pred svetom da ćemo podsticati ženski sport! Međuti, Radmanova stranka je umešno branila pred kritičarima njegove mladosti tvrdeći: "…ono što će razlikovati novu od stare vlasti je činjenica da će nova vlast se baviti suštinskim problemima građana...napretku u drugim oblastima u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, sportu, kulturi, što je do sada bilo u jednom stanju letargije…" (iz saopštenja opštinskog odbora SPS)

Dakle, tvrdili smo kada je donošen, da Zakon o sportu nije Zakon ukoliko ne definiše izvore finansiranja za njegovo sprovođenje. Zato lažna uveravanja tadašnje ministarke Snežane Samardžić Marković da smo dobili sistemski Zakon u jednoj od izuzetno značajnih oblasti, danas nakon godinu i po dana primene potvrđuju obmanu kojoj je izložen sport u Srbiji. Naš sport je u kolonijalnom položaju koji su uspostavile "gazde" klubova i bogati klubovi iz inostranstva.

Pošto lokalna samouprava samo simbolično pomaže klubove, Zakon je morao da predvidi model i utvrdi sistem sporta u Srbiji. Jedan od tih momenata je učešće i nastup u zvaničnim međunarodnim takmičenjima...

 Ako je postojeći Zakon definisao, možda dobro rešio ona pitanja koja se odnose na finansiranje nacionalnih saveza i selekcija, morao je da reši i pitanja učešća klubova na međunarodnom planu, kao reprezenata nacionalnog klupskog sporta. U nedostatku tih rešenja, Ministarstvo sporta je pribeglo intervenciji i odlučilo ovih dana da sa 36 miliona dinara pomogne klubove koji nastupaju u evropskim kupovima. Takva odluka se donosi u vreme kada su u punom jeku nastupi u evro kupovima i kada su neki poput RK Nopal već primorani da odustanu od takmičenja. Nejasno je ili nije saopšteno javnosti sa sastanka koji je Ministarka Alisa Marić držala sa predstavnicima nacionalnih saveza rukometa, vaterpola, odbojke, košarke, pod kojim kriterijumima će se deliti ova sredstva i kojim klubovima.

Vreme pred nama i dalje ostavlja dileme koje smo imali i u vreme donošenja Zakona o sportu: Hoće li se klubovi postupno gasiti i nestajati ili će živnuti? Hoće li se poboljšati položaj radnika u fizičkoj kulturi i sportu? Da li će sport biti masovniji, imati bolje uslove za rad i takmičenje, kvalitetnije rekvizite? Da li će biti bolji uslovi za odvijanje takmičenja ili će se učesnici u nadmetanju i dalje dovijati i snalaziti kako da otputuju do obližnjeg mesta? Konačno, od prevelikih očekivanja da će klubovi dobiti svog titulara i smiriti se u naručju novih vlasnika, evidentno je da za sada nema boljitka.