Zakonopravila

Sezona feudalne podele resora u srpskoj bezbednosnoj zajednici, u senci opšte špijunaže

Deoba službenih soba

Uprkos mračnim devedesetim godinama i vladavini Slobodana Miloševića, policija je bila koliko-toliko jedinstvena celina u kojoj je bila i tajna policija, a kojom se komandovalo iz jednog centra. Kada je "došla" demokratija, počelo je njeno rasparčavanje koje još nije završeno jer se najavljuje ponovo nekakva podela policije na dva dela. Jedan deo bi pripao Aoleksandru Vučiću i to mesto načelnik UKP-a a ostatak, uključujući i pozicija direktora policije, Ivici Dačiću, kao da je u pitanju plen, konstatuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

Josip Bogić

 

Demokratija je u Srbiji unela novine i u rad policije. Posle petog oktobra od strane kriznih štabova i kadrovskih komisija deljena su ministarstva kao nagrada za pregoran rad. Da bi se uspostavila kolika tolika međusobna kontrola u to vreme nisu postojala „jednopartijska" ministarstva već je prema „snazi" u parlamentu pravljena formula ko će koje ključno mesto dobiti.

Novinu u tome donela je prva vlada Vojislava Koštunice koja je napravila formulu o jednopartijskim ministarstvima, pa je tako partija koja je dobila MUP postavljala isključivo partijske kadrove ili kadrove po njihovoj proceni bliske toj partiji. Istoj partiji je pripalo ministarstvo pravde i BIA pa je ona po istom principu dovodila svoje kadrove u to ministarstvo i BIA-u. Dok je bio takav odnos snaga sve je funkcionisalo „kako treba". Zbog takve podele počele su da se urušavaju institucije sistema koje su upravo brana od samovolje pojedinaca ili grupa. Da ovakav sistem nije dobar pokazala je sledeća vlada po kojoj je MUP pripao jednoj političkoj stranci, a BIA, Ministarstvo pravde i odbrane drugoj. Da bi uspostavili kontrolu nad MUP-om napravljen je savet za nacionalnu bezbednost koji je preko šefa kabineta direktno upravljao direktorom policije. Ministar policije je donekle imao kontrolu nad SBPOK-om i potpunu kontrolu samo nad svojim kabinetom. Sada je na pomolu nova podela MUP-a po Upravama. Na ovakav način se ne osamostaljuju institucije sistema već se podređuju interesima stranaka na vlasti. To neće sigurno doneti nikako dobrobit policiji i njenom zakonitom radu već će još više produbiti politički jaz unutar same policije.

 

Prisluškivanje kao povod za kontrolu

 

Afera prisluškivanja čini se da je samo povod uspostavljanja kontrole nad MUP-om jer osim BIA i VBA koje su pod kontrolom nedostaje kontrola nad SBPOK-om koji ima opremu za prisluškivanje. Gotovo identična situacija sa prisluškivanjem se desila krajem 2005 godine kada je bivši ministar u UBPOK „ubacio" svog čoveka iz BIA-e, a nedugo zatim je usledilo navodno traženje listinga za ministra policije i neke članove Vlade. Na kraju je otkriveno da je taj ministrov čovek tražio listing. To naravno nikada nije obelodanjeno, ali je UBPOK ukinut.

Čini mi se da je i sada primenjen sličan recept od strane iste kuhinje. Potrebno je razjasniti šta je prisluškivanje a šta uzimanje listinga.  Primena specijalnih istražnih mera u koje spada i nadzor elektronskih komunikacija ili ti popularno prisluškivanje je jedna stvar, a drugo je uzimanja listinga ostvarenih komunikacija tj. dolaznih i odlaznih poziva sa određenog telefonskog broja kod provajdera. Da bi se primenila mera prisluškivanja potrebno je da policija ima operativna saznanja da se određeno lice bavi kriminalnim radnjama. Za to je potrebno da se zavede operativna informacija. Nakon toga se otvara operativna obrada. Za obradu je u principu zadužen operativac ili njegov šef. Kada postoje opravdani razlozi za nadzor i prisluškivanje telefonskih brojeva operativac sastavlja „obrazloženi predlog" mera, koji potpisuje on i njegov šef. Takav dopis prosleđuju načelniku odeljenja pa načelniku Službe ili Načelniku UKP-a. Nakon toga predlog se dostavlja nadležnom tužiocu a on predlaže meru istražnom sudiji. Sve to mora da bude protokolisano i zavedeno u odgovarajuće evidencije. Ako policija radi kako treba svoj posao nemoguće je da se ne zna ko je predložio takvu meru. To se saznaje za pet minuta.

Kod uzimanja listinga procedura je jednostavnija ali i tu mora da postoje evidencije. Na svakom aktu koji se dostavlja nekom državnom organu, instituciji i dr, mora da postoje inicijali ovlašćenog operativca kao i brojevi telefona. Nekada dok je postojao UBPOK bilo je propisano da svaki operativac potpisuje dobrovoljni pristanak da ukoliko dođe do bilo kakave sumnjive situacije može biti poligrafski testiran kakao bi se utvrdilo da li je umešan u prljave stvari ili ne. To pravilo je ukinuto. Kada bi sada takvo pravilo postojalo brzo bi se ustanovila umešanost policije u "prisluškivanje" i listinge.

 

Beskomromisni (beskrupulozni) Veljović

 

Veljovićeva beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije a naročito nedodirljivih traje već više od šest godina i tu priču je prodavao i prodaje. Ministar policije Dragan Jočić samo što nije uništio organizovani kriminal i korupciju sa Miloradom Veljovićem. Nedostajao je samo završni udarac. Veljović je i tada pričao o nedodirljivima, o beskompromisnoj borbi i dr. Kada je oformljena nova Vlada na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem (Borisom Tadićem) ponovo je Veljović pričao o beskompromisnoj borbi i nedodirljivima,  a evo sada ponovo te fore prodaje i ovoj vladi. Kao da ga je neko u tome ranije sprečavao. Najnoviji podaci o primenama mera prisluškivanja govore da se u poslednjih šest godina, od kako je direktor policije, popeo sa 1627 mera u 2005. godini popeo na 7581 meru u 2011. godini, a kriminal sve jači i jači. Ove mere po zakonu treba da služe u suzbijanju kriminala a ne suzbijanju političkih protivnika partija na vlasti.

 

Zatvor umesto smene

 

Ako se ustanovi da je neko od policajaca kršio zakon nije dovoljno da se takav kadar smeni. Smena bi mu došla kao neka vrsta nagrade. Za takve stvari treba da se krivično odgovara. Kada pojedinci ovako nešto rade protiv najviših državnih funkcionera šta da onda očekuje Verko Stevanović u Kragujevcu ili obični građani?

 

 

   Policijski sindikat

 

Oglasio se i policijski sindikat(nije navedeno koji od nekoliko), povodom ovih događaja. Međutim, uloga policijskih sindikata je takođe pod velikim znakom pitanja i čije interese zastupaju. Ne znam zasigurno koliko u policiji ima sindikata ali pretpostavljam da svaka stranka na vlasti ima svoj sindikat. Nezvanično doznajemo da i direktor policije ima svoj sindikat u policiji kojim manipuliše prema ukazanim potrebama. Povodom afere prisluškivanja oglasio se policijski sindikat saopštenjem „da političari i BIA treba da se potrude da suzbiju nelegalna prisluškivanja stranih obaveštajnih struktura koje su ukorenjene u zemlji i da ne treba policiju prikazivati kao udruženje kriminalaca i eventualnih zločinaca koji ugro  žavaju bezbednost političara najvišeg ranga".

 

Kako to Amerikanci rade...

 

Zaš to bi u Srbiji bilo drugačije nego u SAD? Šta ćemo ako neki visoki državni funkcioneri budu radili protiv interesa Srbije?. Što se tiče prisluškivanja trebalo bi uvesti zakonsku obavezu primene mera prema svim državnim funkcionerima koji vode ovu državu iz dva razloga. Prvi razlog je njihova lična bezbednost, a drugi razlog je taj pošto vode državu u ime naroda na toj funkciji ne mogu da se ponašaju kako oni hoće i da rade šta hoće. Ako rade svoj posao kako treba i u skladu sa zakonom ne treba da im smeta primena ovakvih mera.  Najnoviji primer smene vodećeg čoveka CIA-e govori kako „nije praćen i prisluškivan" od strane FBI-a najbolje govori kako u Americi poštuju privatnost vodećih ljudi...

 

...A kako BIA

 

Reforma BIA-e ne da bude u funkciji zaštite partija na vlasti već naroda i države. Kada je pao berlinski zid zemlje takozvanog istočnog bloka su najpre rasformirale tajne službe koje su bile u funkciji zaštite vlasti komunističke partije pa su tek potom prešle na reforme celokupnog sistema. Kod nas se desilo suprotno. Kod nas je sve ostalo uništeno samo je bivša tajna policija ostala suštinski netaknuta. Na političkoj sceni Srbije mi i dalje imamo suštinski isto stanje. Umesto nekada jedne komunističke partije sada ima mo desetak neveštih klonova te partije. I zbog toga se tajna policija suštinski i ne  menja. I dalje je ta služba pod direktnom kontrolom partija na vlasti čije interese po istim principima odranije i sada štiti. Ona i dalje preko svojih ljudi instaliranih u sve segmente društva upravlja našim sudbinama. Demokratija stanuje tamo negde dalje.

 

Miki, Veliki brat

 

Miodrag Rakić, bivši sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, bivši predsednik Biroa za koordinaciju službi bezbednosti i nekadašnji šef kabineta Borisa Tadića, kaže da je na tužilaštvu i Unutrašnjoj kontroli policije da utvrde da li je bilo osnova za praćenje komunikacije vicepremijera i predsednika i da li je bilo zloupotreba. Da bi se bilo kome zadiralo u tajnost komunikacije, mora da postoje razlozi. Na tužilaštvu i Unutrašnjoj kontroli policije je da utvrde da li je bilo osnova za takvo postupanje i da li je bilo zloupotreba. Ako je tražen listing, mora da postoji motiv i pisano obrazloženje za to. Lako se utvrdi da li je neko imao motiv kada je tražio listing ili mere potpune kontrole komunikacija. Pošto se radi o ozbiljnim stvarima, istrage ne treba voditi preko novina.

Kad Tadićev čovek kaže da je Vučić izneo konkretne doka ze i da treba sprovesti istragu onda mu treba verovati. Zna čovek šta je radio! Prisluškivanje je započeto u vreme vlade DS kada je taj isti Rakić bio alfa i omega bezbednosnih službi.

Ako je to tako i on bi trebao da odgovara. Gospodin Miki Rakić sada deli lekcije kako treba da rade državni organi kao da je takva pravila i sam poštovao. Dok je bio na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost bilo je normalno da prisluškuje sve i svakoga. Sada kada je i sam možda došao pod udar primene takvih mera traži poštovanje privatnosti i dosledne primene zakona!