Mrak

 

Prevara koja ne zastareva: medijska mreža Željka Mitrovića, dobila je još jednog člana

 

Razmnožavanje Pinka

 

 

Posle svake prevare koju napravi dopingovani  Željko Mitrović, gazda medijske "Pink" imperije, vlasti u Srbiji, preko Republičke radio difuzne agencije, glasno ćute i snažno odobravaju njegove "poslove". Dokazano je da ljubav između njega i političkih hohštaplera u Srbiji, cveta u svim okolnostima: ratnim, posleratnim, demokratskim, evropskim, antievropskim...Mitrović je simbol nepobedivog banditizma, a njegova televizija slika dna na kome se Srbija nalazi. Ali, dno Željka Mitrovića odlično funkcioniše! Njime hodaju kurve, narkomani i političari svih seksualnih orjentacija. Bitno je da funkcioniše. Ovih dana i nedelja, Mitrović je još jednom skinuo gaće i pokazao onu stvar svima, a pre svega Aleksandru Vučiću, koji je, pokazalo se, isuviše mala mačka za štakore njegovog kalibra. Upućeni tvrde da je i Vučić u Pinkovom lancu važna karika, ali, Mitrovićev šou će trajati i posle Vučića, za neke druge liderčiće i njihove koalicije. 

 

Nikola Vlahović

 

 

Štićenik svih diktatorskih, nedemokratskih režima u Srbiji, medijski mešetar, Željko Mitrović, skupio je u svojoj biografiji lepu kolekciju "trofeja": do sada je, uz pomoć odbegle Mirjane Marković, vlade DOS-a i Mlađana Dinkića, ali i uz pomoć svih srpskih vlada, do Borisa Tadića i Aleksandra Vučića (koji je skoro stanovao u zgradi Pinka!), pokrenuo dvadesetak nacionalnih, satelitskih i kablovskih programa!

Vreme je pokazalo da su sve političke koalicije prolazne, samo je ovaj opasni ubica srpske kulture vitalan i moćan, kao, uostalom, i njegov otrovni cirkus, skrojen po meri prostačkog ukusa lažne političko-estradne elite, tog skupa najgore duhovne bede u savremenoj istoriji Srba.

Sistematskom reciklažom istorije, pismenosti i kulture, sprovođenom preko televizije Pink na čelu sa Željkom Mitrovićem, počinjen je najveći kulturni genocid na prelazu između dva veka. Ubijanja kolektivnog pamćenja, preko njegovih medija i danas traje, žešće nego ikada ranije.

Slika Srba koja u svet ide posredstvom Željka Mitrovića, zastrašujuća je: oni su bahati, primitivni, nepismeni, glupi, oni žderu, loču, kurvaju se, pevaju i ubijaju, i jedini smisao njihovih života su najniže, životinjske strasti.  Ovaj Pinkov stereotip o Srbima, lažna srpska politička elita prepoznaje kao svoj "kulturni model" i u njemu i aktivno uživa. I upravo tu leži tajna dugovečnosti Mitrovićevog cirkusa...

Skoro dve decenije televizija Pink vrši neviđeni teror nad građanima, koji je devedesetih godina bio obeležen širenjem rasne, verske i nacionalne mržnje, a nastavila je do današnjih dana raznim "sadržajima" poput promocije prostitucije, kako one "elitne" tako i maloletničke.

Do današnjeg dana, Željka Mitrovića niko nije krivično gonio ni za jedno od brojnih kriminalnih dela koje je počinio. Samo ga je vlada SAD stavila na listu nepoželjnih, ali, i to je trajalo sve dok ga vlada DOS-a nije "amnestirala", tek pošto je "platio otkup".

Punih 24 sata dnevno, svih 365 dana u godini, Mitrovićev "sistem" podvodi maloletnice, a u sred njegove televizijske kuće narkotici i danas nesmetano cirkulišu, što bi ga u svakoj civilizovanoj državi dovelo do zatvora i to po skraćenom postupku.

On i njegova imperija već odavno predstavljaju pravi turski "hamam", u kome je droga i prostitucija deo "ponude" viđenijim gostima iz državnog vrha. Upravo zahvaljujući Pinku, za nepunih dvadeset godina, u Srbiji je izbrisana svaka granica između prostačke estrade i politike, između prostitucije i politike, a posebno između pederastije i politike. Ovaj "koncept" samo je preseljen iz Pinka u vladine ustanove, u skupštinske klupe i u svaku državnu institucije gde danas vodeća gospoda upražnjavaju...

Pred kraj 2012. godine, ponovo, kao i toliko puta ranije, nastao je novi "projekat", Pink 2, zapravo, bivša TV Avala, koja je i do sada bila u rukama Željka Mitrovića zahvaljujući takozvanoj Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA), koja mu ne sme i ne može ništa, nego mu još i pomaže u ovom nezapamćenom divljanju medijskim prostorom Srbije. Ne treba ni naglašavati da takozvani Pink 2 nije na konkursu dobio licencu za nacionalnu frekvenciju već TV Avala.  Pošto je TV Avala izgubila nacionalnu frekvenciju, to bi onda (naivno gledano) trebalo da znači da je Pink 2 nelegalna televizija! Ali, kad su Mitrović i Pink u pitanju, ništa nije onako kako u prvi mah izgleda...

 

Činjenice i obmane

 

U izveštaju o stanju u medijima koji je napravila pokojna Verica Barać, nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Željko Mitrović, vlasnik TV Pink,  pominje se i kao nezvanični većinski vlasnik TV Avala (još od od marta 2008. godine), u kojoj je formalno imao samo 4, 95 odsto akcija.

Posredstvom austrijske kompanije Greenberg invest, a koja je bila u posedu 48,4 odsto te stanice, Mitrović je imao većinski udeo u TV Avali, što je, takođe, bilo protivno članu 99. Zakona o radiodifuziji o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji. Potvrda ove informacije stigla je u junu 2011. godine, kada je u medijima objavljeno da Mitrović prodaje „svoju" televiziju Avala grupaciji CMI, koja u Hrvatskoj poseduje TV Nova, a zatim i da pregovara o prodaji TV Avale sa televizijskom mrežom Al Džazirom.

Ostali poznati vlasnici TV Avale, bili su Danko Đunić sa 45,65 odsto vlasništva, dok 0,99 odsto udela ima Ekonomski institut (to čuveno "sjemenište" još nepohapšenih filozofa pljačkaške tranzicije), koji je pod kontrolom Đunića i Aleksandra Vlahovića, poslanika Demokratske stranke i bivšeg ministra za privredu i privatizaciju.

Nekadašnji Miloševićev ministar i zamenik predsednika Savezne vlade, Đunić važi za idejnog tvorca koncepta privatizacije i za jednog od najmoćnijih ljudi  u Srbiji. Najpoznatiji je kao prvi čovek konsultantske kuće „Dilojt" u Srbiji, koja je bila privatizacioni savetnik u prodaji mnogih domaćih kompanija, ali i kao suvlasnik pomenutog Ekonomskog instituta i firme „Eki investment".

Učestvovao je u većini spornih privatizacija u Srbiji, počev od vremena Miloševića kao funkcioner njegove Vlade, pa sve do danas, bilo kao konsultant, ili kao vlasnik preduzeća - od prve prodaje Telekoma Srbije Italijanima, do stečaja i likvidacije banaka u Srbiji, prodaje Sartida i Imleka, i brojnih domaćih preduzeća.

Ovde valja podsetiti i na činjenicu da je Željko Mitrović, koristeći se infrastrukturom RTS-a, bliskošću sa JUL-om, partijom Mirjane Marković, iz jedne sobe u zgradi tadašnje zgrade bivšeg CK (Centralnog komiteta) na Novom Beogradu, postao „balkanski medijski magnat".

 RTS je, krajem devedesetih, bio prinuđen da Pinku ustupi svu potrebnu tehniku uz minimalnu naknadu, pa je upravo zahvaljujući tadašnjem propadanju RTS-a, došlo do procvata Pinka. Mitrović je od te male JUL-ovske televizije, u međuvremenu, izgradio imperiju koju čine televizijski ogranci u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji, petnaestak specijalizovanih satelitskih kanala (Ekstra, Kids, Mjuzik, Plus, Movies...), muzička i filmska produkcija (City records, Pink Film International), marketinške usluge firme „Media sistem" i fabrika za proizvodnju diskova (Pink digital System).

 

Napad i kontranapad

 

 

Ni nakon demokratskih promena 2000. godine nije pokrenuto pitanje odgovornosti za propadanje RTS-a, niti je  podnet zahtev za naknadu štete javnom servisu zbog onoga što je Pink radio. 

Prema istraživanju Saveta za borbu protiv korupcije, u odnosu na ostale televizije, TV Avala nije imala veliku gledanost i uticaj na javno mnjenje, ali je značajno što je ova stanica zastupala interese ekonomskog lobija. TV Avala se najviše bavila temama koje odgovaraju njenim vlasnicima, pa tako od 2008. godine imala i ekskluzivna prava na prenos aukcijskih prodaja u Agenciji za privatizaciju.

Svakako, ne treba zaboraviti ni na okolnosti sukoba Željka Mitrovića i njemu suprotstavljenog tajkuna, Milana Beka, gde su obojica zloupotrebljavali medije za ostvarivanje svojih ličnih interesa. TV Pink je u februaru 2011. godine iznenada počela da se bavi onime čime se ta televizija nikada nije bavila - istraživačkim novinarstvom! Tokom nekoliko dana, počela je da „otkriva" ono o čemu su pojedini mediji odavno izveštavali - da je prodaja akcija Večernjih Novosti obavljena nezakonito. Prema izveštavanju drugih medija kojima je ovaj sukob privukao pažnju, razlog iznenadnog interesovanja Pinka za nezakonitosti u Novostima jeste prethodno izveštavanje tog dnevnika o poslovnoj propasti Pinka u Sloveniji, zbog čega  je usledio „kontranapad" Pinka. U ovom „kontranapadu" u prvoj polovini februara 2011. godine, uporedo sa Pinkom, učestvovala je i TV Avala, na kojoj su emitovani gotovo istovetni prilozi o nezakonitostima u privatizaciji Novosti. Tako je na očigledan način pokazano "poslovno jedinstvo" Pinka i Avale, kao povezanih sistema u kojima je apsolutni vladar bio i ostao Željko Mitrović.

       

 

Željko Mitrović, palikuća, prevarant i pljačkaš

(Tabloid, broj 148)

 

Pred novogodišnje praznike, 24. decembra 1999. godine, u rano jutro, oko šest sati, izbio je požar u televiziji Pink. Bilo je to tačno pet dana nakon što je ova medijska kuća potpisala polisu osiguranja sa osiguravajućom kućom "Dunav". Da nije u pitanju nikakav slučajan red stvari, biće jasnije iz sleda događaja koji su prethodili, gde postaje jasno kako je postojao plan da deo studija televizije Pink izgori, a da njegov vlasnik naplati veliki novac od osiguranja. Na osnovu načina na koji je osiguravajuća kuća "Dunav" učestvovala u tome, bilo je jasno da sa naplatom neće biti problema.

Nepunih nedelju dana pre paljevine u studiju televizije Pink (tada na privremenoj lokaciji u zgradi Narodnog univerziteta "Braća Stamenković"), vlasnik ovog medijskog i kulturološkog smeća potpisuje sa osiguravajućom kućom "Dunav" polise osiguranja na niz prenosivih uređaja, takozvane pokretne tehnike, ali i na građevinske objekte.

Ukupan profit od ove planirane paljevine bio je 23 miliona dinara, ili celih 800.000 tadašnjih nemačkih maraka! Nezaustavljiva beogradska čaršija odmah je došla do podataka da je Mitrović detaljno savetovan od režimskih mešetara kako da izvede ovu paljevinu i kako da je naplati.

Osiguranje imovine televizije Pink za 2000/2001. godinu od opasnosti požara "i nekih drugih opasnosti", urađeno je prema polisi osiguranja 00459947-5, prema podacima iz popisnih lista na dan 31.12.1999. godine, sa povećanjem od čak 500 odsto! Tačnije, uvećana je nabavnu vrednost opreme televizije Pink za 500 odsto!

Posle požara od 22. decembra 1999. godine, iz kog će Željko Mitrović izaći bogatiji za skoro milion tadašnjih nemačkih maraka, stručna komisija kompanije "Dunav osiguranje" utvrdila je uzrok štete...

U dokumentu pod nazivom "Analiza intervencije", koji je potpisao potporučnik Dušan Milićev, komandir vatrogasne brigade koja je gasila požar u studiju televizije Pink, piše da "Objekat nije pokriven uređajima za zaštitu od požara". I to "ni u jednom delu"!

Dalje piše da je u hodnicima oko studija postojala zidna hidrantska mreža, ali da "nije korišćena". Ima u tom dokumentu koji je revnosni potporučnik Milićev potpisao jedna rečenica koja jasno govori o suštini ovog "samozapaljenja". Piše da je "...do požara došlo u studiju TV Pink dosta pre alarmiranja vatrogasne brigade..."

Ali, kako je Milićev zabeležio svaki detalj, nije mu promaklo da je u studiju televizije Pink bilo organizovano dežurstvo, pa je tako primetio da su kod samog studija to dežurstvo obavljala "dva lica". Zašto su ta dva lica gledala kako studio gori "dosta pre alarmiranja vatrogasne brigade"?

Prethodno u zapisniku Milićeva, u onom delu koji se zove "Razvoj i gašenje požara", piše kako je "zbog veće količine zapaljivog materijala i visine studija od 9,5 metara došlo do velike koncentracije vrelih produkata sagorevanja i dima do plafonske konstrukcije izrađene od drveta i trske omalterisane sa unutrašnje strane...".

 Dakle, studio sa skoro deset metara visokim plafonom je goreo, a da to ona "dva lica" nisu odmah primetila! Milićev beleži i nešto što bi svakom osiguravajućem društvu trebalo da "bode oči", samo ne "Dunav osiguranju". Naime, precizni potporučnik piše da je prilikom intervencije iz požara spasena ugrožena oprema, i to: iz režije studija TV Pink izneti su monitori, deset kamera i druga oprema! Ovu drsku pljačku nezgrapno zapakovanu u inscenirani nesrećni slučaj, Mitrović je mogao da sprovede samo uz dobru pomoć ondašnje vlasti. Zakon je tu postojao samo kao laki humor za poslepodne...

 

 

RRA, otuđeni centar (ne)moći

 

 Izveštaj (Saveta za borbu protiv korupcije) o radu RRA iz 2009. godine, govori da je ta institucija samo u 2009. godini ostvarila prihod od oko 457 miliona dinara ( 4.160.000 evra) od zakupa licenci, od kojih je 318,5 miliona dinara  (2.905.000 evra ) otišlo na funkcionisanje same RRA, dok je ostatak od 139,3 miliona dinara (1.270.000 evra) transferisan u Budžet Republike Srbije. Ta praksa nikada nije promenjena. Mada je, kako u izveštaju piše "nedopustivo" da sama agencija odlučuje koliko će novca od licenci potrošiti za svoje potrebe i koliko će vratiti u budžet, a da pritom ne učestvuje ni u finansiranju razvojnih projekata za medije, očito da je i ova, kao i neke druge državne agencije, podivljala i osamostalila se do kriminalnih razmera. Danas je to već jedan otuđeni centar moći pod kontrolom određenih "delikatnih službi", koje diriguju medijskim talogom Srbije i ubijanjem preostalog zdravog razuma miliona građana.

 

Sva ta prevara

 

O tome kako je šef "pinkovizije" i dalje gladan državnih resursa, govori i slučaj serije "Sva ta ravnica", koju emituje "nacionalni servis" (RTS) gde se na špici  pojavljuje ime "glavnog urednika" Željka Mitrovića. Čega je on "glavni urednik", objašnjava njegov "poslovni partner" Aleksandar Tijanić koji kaže da je reč o seriji koju je snimio Željko Mitrović i da njegovo ime "ni za živu glavu" ne treba skidati sa špice. A koliko je to RTS platio Mitroviću, ko je odobrio kupovinu i treba li to nekome osim njemu i Tijaniću?

 

Željkove želje i čestitke

 

Brojni su ljudi i institucije koje je Željko Mitrović prevario, kojima duguje veliki novac i usluge, ali, prava slika njegovog karaktera je mizerna, sitna otimačina, tako reći, džeparenje lakovernih građana. Tako je, na primer, tokom prošle godine njegova imperija srama, Pink, emitovala takozvani rijaliti šou, o Danijeli i Zoranu, siromašnom bračnom paru, i njihovo osmoro dece. Obećavali su im da će dobiti pomoć, da će učiniti sve za njihovo zbrinjavanje. 

 Ali, čim se završila poslednja epizoda, ostavili su ih u istoj trošnoj kućici gde inače jedva preživljavaju, u bedi i bez struje.

Poniženje su doživele i Mirjana Zorica iz Beograda i Tatjana Tinterović iz Loznice, učesnice Mitrovićevog rijaliti programa "Šopingholičarke", kao i mnogi pre i posle njih. Ostale su bez obećanih nagrada (koje su simbolične, po 500 evra, ali govore o njegovoj moralnoj bedi i kriminalnoj psihologiji). Kad god bi se javile Pink televiziji, tamo su im zaposleni iskreno pričali o tome kako "platu nisu videli pola godine".

 

Plovidba belom lađom

 

  

Pre godinu dana, vlasnik "Pink medija grupe" Željko Mitrović, dozlogrdio je vlastima u Hrvatskoj svojim ponašanjem, pre svega stalnom "promocijom" njegove jahte u lukama na Jadranu, i to uglavnom tamo gde mu nije mesto, po zakonu o pomorskom saobraćaju te zemlje. Zbog toga su hrvatske vlasti oglasile i prodaju jahte koju su zaplenili.

 U maniru uvređenog deteta kome je neko oteo skupu igračku,  zapretio je odmah protivmerama i "ukidanjem hrvatske muzike i kinematografije u svih pet zemalja, u kojima Pink ima svoje televizije". Tako je javnost još jednom saznala koliku medijsku moć poseduje ovaj promoter najgoreg prostakluka u čijoj televiziji je sve protivzakonito, od samog njenog osnivanja.

Do koje mere mu je bila važna zaplenjena jahta, i kakav je kad neko njegovu imovinu dotakne, govori i jedna njegova tadašnja izjava: "...Ovo je za mene životna tema i obećavam Hrvatskoj, da za vreme vlasti (premijerke) gospođe Jadranke (Kosor), moja noga neće više kročiti tamo", te da ima "veliko poverenje u institucije u Briselu i Strazburu" i da se nada "brzom razrešenju i naplati štete koju je bahata Hrvatska vlast napravila".

Naravno, u pitanju je bilo 10 miliona evra koliko je platio ovo ploveće čudo sa šest kabina na dve palube, kupljena 2007. godine, od para koje je zaradio sluđivanjem miliona ljudi, uz odobrenje i podršku vlasti u Srbiji.

 

Jedino još Tarabiće nije opljačkao

 

Punih petnaest godina, tokom vladavine Slobodana Miloševića i posle njega, razni proroci i čudotvorci harali su na televiziji Pink, vršeći posao masovne hipnoze naroda, samo da bi zastrašujuća pljačka države bila manje vidljiva. Željko Mitrović je u tom periodu sa njima zajedno oteo ogromne pare naivnim ljudima. Svedoci znaju da je ovaj čudovišni šibicar tražio od svakog "vidovnjaka", za svaki nastup po hiljadu, a kasnije, (kad "razvije posao") i do desetak hiljada ondašnjih maraka.

 

GLOSA

 

Televizija Pink na čelu sa Željkom Mitrovićem počinila je najveći kulturni genocid nad Srbima ubijanjem kolektivnog pamćenja, što i danas traje, žešće nego ikada ranije.