Jubileji

 

Čestitka albanskom narodu povodom 100-godišnjice nezavisnosti

 

Sa pozicija konstruktivnog građanima ovog sveta, što sam višestruko dokazao ne samo mojim književnim i naučnim stvaranjem, već i mojom krvlju, i mojim životom, a što su mi - nolens-volens - javno priznali i proklamirali i moji jugoslovenski i albanski neprijatelji, najiskrenije čestitam albanskom radnom narodu jubilarnu 100-godišnjicu proklamiranja svoje državne nezavisnosti.

 

akademik profesor dr Kaplan Burović

 

Svestan za sebe, jezikom i perom, puškom i krvlju, kao niko do sada ni od stranaca ni od samih Albanaca, nastojao sam da ubedim sav svet, pre svega moje Jugoslovene, da je jedno albanski radni narod i sasvim drugo albanska feudo-buržuazija, na čelo sa njenom socijal-fašističkom crnom bandom Envera Hodže, kao što je i kod nas, jer ni mi, eks-jugoslovenski narodi, radni narod, nismo isto što i jugoslovenski feudo-buržuji i socijal-fašisti klike Josipa Broza Tita.

Između našeg, eks-jugoslovenskog radnog naroda i albanskog radnog naroda, nije postojala, ne postoji i neće nikada postojati nikakva razlika, nikakva podvojenost i nikakvo neprijateljstvo. Naprotiv, u borbi za život, za slobodu i demokratiju, bili smo, jesmo i bićemo nerazdvojni, ne samo susedi, već i braća, suborci i pobednici na istim barikadama i istim borbenim poprištima.

Još u XI veku, Srbo-Crnogorac Tihomir i Srbo-Makedonac Petar Deljana, predvodili su u borbi protiv vizantijskog okupatora ne samo svoje Srbo-Crnogorce i Makedonce, već i Albance. Veleslavni Skenderbeg, na čelo svojih Srbo-Crnogoraca i Makedonaca, a u borbi protiv turskog okupatora, toliko se istovetio sa albanskim narodom, da su ga Albanci proglasili i za svog Nacionalnog heroja.

Srbo-Crnogorac Pavle Anđelić je napisao i prvu rečenicu na albanskom jeziku, Ivan Buzuk je napisao i prvu knjigu, isto tako na albanskom jeziku, a srpsko-crnogorski naučnici su udarili i temelje albanologiji.

Ismail Ćemal, proteran iz Durresa od svojih poturica, koji mu ne dadoše da tu razvije albansku zastavu slobode i nezavisnosti, prešao je u grad Valona i, posle nekoliko dana, upravo 28. Novembra 1912, tu - u Valoni, digao je zastavu i proglasio nezavisnost Albanije zahvaljujući srpskoj krvi i srpskim vojnicima, koji su razbili Tursku na Kumanovskoj bici i - terajući ih sa Balkana - prodrli do obala Jadranskog mora.

Srpski su vojnici ti koji su stražarili na sve strane Valone i, ne samo od turskih okupatora, već i od domaćih albanskih poturica i izroda, branili su svojim bajonetima i svojim grudima dizanje te zastave.

Crnogorac Risto Silić je prvi pesnik koji je pevao toj zastavi, na albanskom jeziku, stigmatizirajući kao niko do tada albanske poturice, koje je sramno i krvnički zgaziše nogama i pozvaše turskog sultana kao svog oca da im se vrati u Albaniju. Srpske su vojne snage razbile ove poturice i omogućile albanskom narodu da konsolidira svoju slobodu i nezavisnost.

Srpski narod je prvi narod na svetu koji je pozdravio i priznao nezavisnu Albaniju, braneći je i od samih albanskih feudo-buržuja, izroda, koji su hteli da je stave pod protektorat ove ili one države, imperijalističkih sila.

U Srbiji, u srpskoj štampariji, rukama srpskih grafičara je štampan prvi bukvar albanskog jezika posle proglašenja njene nezavisnosti i, natovaren na konje, unet je u Albaniju da njim uče da sriču slova, da pišu i čitaju, ne samo albanski mališani, već i njihov prvi predsednik vlade sa njegovim ministrima.

Zahvaljujući srpskom oružju, Albanci su oslobođeni i od austro-ugarskih okupatora, pa i od fašističkih italo-nemačkih okupatora. Zahvaljujući srpskom zalogaju hleba, koji su srpski roditelji skidali ne samo sa svojih usta, već i sa usta svoje dece, albanska su deca spašena da ne umiru od gladi prvih godina posle DSR.

Srbo-Crnogorac je taj koji je Albancima prethodio i prethodi im aktuelno u borbi protiv terora socijal-fašističke klike krvavoga Envera Hodže, lijući svoju krv i krv svoje maloletne dece kao niko od vas, o Albanci !

Srbo-Crnogorac je taj koji je poklonio albanskom narodu Jevanđelje savremenog patriotizma, remek delo albanske književnosti, nedostižno i neponovljivo do danas od nijednog drugog pera, ni stranog, niti albanskog.

Albanski narod je svim koncima vezan za sve susedne narode, pa i za onaj najudaljeniji - Kineze, koji su isto tako skidali zalogaje hleba sa usta svoje dece i slali ga albanskoj deci, kad im je pretilo umiranje od gladi. Albanci su veliki dužnici prema svim narodima, posebno prema srpskom.

Ovime ne kažem da su sami Albanci stajali skrštenih ruku i da su sve očekivali od drugih. Borili su se i oni, radili su i oni, i ne samo za sebe, već i za druge narode, u prvom redu za susede. Naglasih da su se Albanci borili i u redove ustanika Tihomira i Petra Deljane. Albanci su se borili i pod crnogorskom, srpskom, makedonskom i grčkom zastavom, borili su se i pod ruskom i španskom zastavom, gde god ih je zvao poklik za slobodu i demokratiju. Druga stvar što su ove Albance njihovi feudo-buržuji i Enverovci proglasili za izrode i izdajnike.

Naglašavajući strani doprinos u istoriji albanskog naroda (i posebno srpski!), želim im samo da pobijem pretendiranje njihovih racista i u prvom redu Envera Hodže, koji je indoktrinirao Albance neistinom da su tobože sve postigli svojim snagama i da su im susedni narodi, posebno Srbi, oduvek bili neprijatelji.

Imajući u vidu sve što rekoh, mislim da je krajnje vreme da se Albanci osveste, urazume i distanciraju od svoje ekstremno-nacionalističke, šovinističke i rasističke feudo-buržuaske krvave klike krvavih kriminalaca, koji su ga uzjahali i huškaju ga protiv suseda i najudaljenijih naroda, da bi tako njihovu mržnju odbili od sebe, da bi ga tako iskoristili u njihovom krvavom piru koliko protiv susednih naroda, toliko i protiv samih njih, albanskog naroda.

Krajnje je vreme da se albanski narod digne na noge, pokaže pesnicu svojim krvolocima, te rame uz rame sa svim narodima Balkana, Evrope i sveta, nastavi borbu za sebe i svoju lepšu budućnost.

Čestitajući im 100-godišnjicu proglašenja svoje nezavisnosti, ja im u moje ime i u ime svih konstruktivnih građana ovoga sveta, kako u prošlosti tako i danas, želim upravo to, lepšu i srećniju budućnost, do koje se neće stići u borbi protiv drugih naroda, već u borbom protiv svojih krvopija.

Živeo albanski narod !

Živela međunarodna solidarnost na Balkanu, Evropi i u svetu !