Na nišanu

 

Specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminal i njegov učinak

 

Krvava bajka

 

Procesi pred Odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu predstavljaju najsuroviju repliku boljševičkih likvidacija "u ime naroda" koje su komunisti sprovodili  1945. godine, i kasnije. U ćelijama najvećeg kazamata u današnjoj Evropi, žrtve Specijalnog suda za organizovani kriminala vršile su samoubistva, umiruću često i pod sumnjivim okolnostima. Mnogi su i oslobođeni, nakon višemesečnih i višegodišnjeg pritvora, jer su uhapšeni neopravdano i stradali u surovim uslovima života, u jednom od najcrnjih zatvora u  - Okružnom zatvoru u Beogradu? Aleksandar Vučić nastavlja sa masovnim hapšenjima i progonima, a u režiji Miodraga Rakića i njegove organizovane bande, kojoj se, pun radosti, pridružio i potpredsednik Dačićeve vlade.

 

Milovan Brkić

 

Kada je 28. jula 1914. godine Austrougarska carevina običnim telegramom obavestila Kraljevinu Srbije da joj objavljuje rat, na Dvoru u Beču, umesto o ratnoj taktici, raspravljalo se o tome kako da postupe prema načelniku Generalštaba Vojske Srbije, vojvodi Radomiru Putniku, koga je objava rata zatekla u jednoj bečkoj bolnici, u kojoj se lečio.

Car Franjo Josif je odlučno odbio predloge da se vojvoda Putnik uhapsi i proglasi ratnim zarobljenikom, a da u tom statusu nastavi lečenje u vojnoj bolnici. Nije to časno, ni viteški, odlučeno je, i uz sve počasti, i sa lekovima, vojvoda Putnik je u vagonu, u pratnji petorice austrougarskih generala ispraćen do Zemuna. Bolesni vojvoda se oprostio od pratilaca vojničkim pozdravom, koji su mu pozdravom uzvratili, uz kratak komentar da će se uskoro sresti u drugim okolnostima. I vojska kojom je nastavio da komanduje vojvoda Putnik nanela je teške poraze carevini, a trojica generala, koji su pratili vojvodu do Zemuna, poginula su u bitkama koje su usledile.

 

Komprimitacija procesa

 

Poštovanje ljudskog dostojanstva jedna je od temeljnih tekovina civilizacije. Dolaskom komunista na vlast te kobne 1945. godine, u Jugoslaviji i Srbiji počeo je da se uspostavlja kult nasilja čoveka nad čovekom, koji je i danas dominantan u političkom životu osakaćene zemlje Srbije.

Zloglasni politički procesi u Srbiji su, dolaskom DOS-a na vlast (Demokratske opozicije Srbije), zamenili procesi pred Odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Sud je formiran po nalogu Ambasade Sjedinjenih država u Beogradu, koja je i finansirala opremanje zgrade u Ustaničkoj ulici (nekadašnja zgrada Vojnog suda u Beograd) u kojoj je smešteno Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, i odeljenja Višeg suda u Beogradu za ratne zločine i organizovani kriminal.

Tadašnji premijer Zoran Đinđić je, odlučivši da se obračuna sa svojim saborcima iz Surčinskog klana, početkom 2002. godine, planirao osnivanje specijalnog policijskog tima, koje je prerastao u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) u okrilju Ministarstva unutrašnjih dela. Imenovan je i specijalni tužilac za organizovani kriminal, tadašnji zamenik republičkog javnog tužioca Jovan Prijić.

Početak ''delovanja'' tužilaštva i sud nije slutio na dobro. Kada je 12. marta 2003. godine čuo da je ubijen premijer Zoran Đinđić, specijalni tužilac Jovan Prijić popeo se na prozor svoje kancelarije, u nameri da skoči i da se ubije. Bio je u teškom strahu. Jedva su ga skinuli s prozora, i poslali u Zrenjanin, da se oporavi.

Učinak Tužilaštva za organizovani kriminal i Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu je krvav, i o njemu se može ispisati krvava bajka...

Da bi rad tužilaštva i suda stavili pod kontrolu, izvršna vlast, koja je došla iza pokojnog premijera Đinđića, nastavila je njegov politički projekat. Za zamenike tužioca, istražne sudije i sudije birani su isključivo podobni delioci pravde. Izvršna vlast i stranačka elita poslednjih godina se javno sprdaju s javnim tužilaštvima i tužiocima, koristeći ih kao servis za zaštitu svojih zastrašujućih pljački, i kao sredstvo za stranačke obračune i zastrašivanje javnosti.

Prvi istražni predmet Tužilaštva za organizovani kriminal koji je prosleđen u nadležnost istražnog sudije Odeljenja za organizovani kriminal Vučka Mirčića, bio je premet  osumnjičenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i za sve druge zločine koji su, navodno, počinili pripadnici takozvanog zemunskog klana. Zahtev za sprovođenje istrage, a potom i optužnicu koja je prosleđena veću sudije Marka Kljajevića, zastupali su zamenici tužioca Milan Radovanović i Nebojša Maraš.

I sudbina se poigrala sa onima koji su trebali da utvrde istinu u slučaju ubistva premijera Đinđića. U toku postupka uhapšen je zastupnik optužnice, zamenik javnog tužioca Milan Radovanović, koga je njegov kolega, dr Nebojša Marković, takođe zamenik javnog tužioca, prijavio da je, navodno, odao službenu tajnu iz jednog drugog predmeta! Po nalogu Nebojše Markovića, bolesno ambicioznog i besprizornog čoveka, istražni sudija Odeljenja za organizovani kriminal Aleksandar Vujičić je odredio Radovanoviću pritvor!

 Tako je proces optuženima za atentat kompromitovan, a ulje na vatru dolio je drugi zamenik Nebojša Maraš, koji je, u znak protesta zbog hapšenja kolege Radovanovića, dao momentalni otkaz! Odlazak dvojice tužilaca koji su predano radili na najkomplikovanijem posleratnom sudskom procesu, kompromitovao je ovaj proces u značajnoj meri. No, ali ni to nije bilo sve...

 

Vešanje u ćelijama

 

 Tužilac Radovanović je po puštanju iz pritvora umro od posledica stresa. I sudsko veće je ostalo okrnjeno. Kada je proces već bio pri kraju, otkaz je dao predsednik veća - sudija Marko Kljajević. Njegov rođeni brat Goran, tadašnji predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, uhapšen je pod optužnom da je član stečajne mafije, i da je bio na njenom čelu! Predsednik sudskog veća koje je sudilo optuženima za ubistvo premijera i druga zlodela  odlučio je da se povuče, i proces je morao da počne iz početka, a za predsednika veća postavljena je sudija Nata Mesarović.

Lakrdija sa ovim procesom dostigla je vrhunac kada je sudija Nata mesarović objavila presudu sudskog veća. RTS je direktno prenosio ovu komendiju. "E, sada ćemo da pročitamo presudu koju smo dobili...'' obratila se prisutnima u sudnici, među kojima je bio i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, predsednica sudskog veća. Ko je sudiji Nati dao presudu da je pročita, gde je ona doneta i ko je taj koji je takvu presudu doneo, još nije utvrđeno. Izgleda da se neko trudio da do kraja kompromituje ovaj proces veka, kako ga je tadašnja vlast nazvala.

Izvršna vlast je na sva usta prvo blatila osumnjičene za organizovani kriminal, bez prava da im se u medijima omogući da se brane. Svi su odmah pritvarani, mesecima, neki i godinama su čamili u pritvoru, da bi ih sud, potom, oslobodio optužbi, ili je i tužilac odustajao od procesa za veliki broj okrivljenih!.

Sudsko veće je, da podsetimo, oslobodilo od optužbi Željka Maksimovića i još trojicu navodnih saučesnika da su ubili generala Boška Buhu. Trojica optuženih do izricanja presude bili su pritvoru, a dvojica od njih su, prilikom hapšenja, bili zverski pretučeni, skoro na smrt, od strane pripadnika zemunskog klana, a uz punu podršku tadašnjeg načelnika beogradske policije i njegovih kolega. Koga su vrhovi izvršne vlasti nanišanili i predali tužilaštvu za organizovani kriminal, taj je krenuo putem za pakao.

U ćeliji Okružnog zatvora u Beogradu 11. juna  2006 obesio se ''član drumske mafije'' Zoran Nedeljković, koji je delio ćeliju sa Milinkom Brašnjovićem, čiji se rođeni brat deset dana ranije na identičan način ubio. Miko Brašnjević je bio optužen kao pripadnik ''stečajne mafije''.

 

Sudija Mirčić bolesnima ne veruje

 

Posle Mikovog samoubistva, uprava zatvora zamolila je Nedeljkovića da motri na Milinka Brašnjovića zbog bojazni da bi o on mogao dići ruku na sebe. Desilo se suprotno. Nedeljković se ubio kada su njegovi cimeri Mevludin Tursunović i Milinko Brašnjović sprovedeni iz CZ u Specijalni sud na ranije zakazana saslušanja. Šta ranije, pre vešanja, Nedeljkoviću je ukinut pritvor, ali on o tome nije blagovremeno obavešten.  Njegovo beživotno telo u 13.10 časova pronašao je zatvorski čuvar koji mu je doneo ručak. Hitna pomoć, koja je u prostorije zatvora stigla u 13.30, mogla je samo da konstatuje smrt. Zoran Nedeljković ubio se u trenutku kada mu je ukinut pritvor!

Dragoljub Đorđević, advokat pokojnog Nedeljkovića, rekao je tada da njegov klijent ničim nije pokazivao da će dići ruku na sebe i da je zamoljen da zapravo pazi na psihičko stanje uhapšenog Milinka Brašnjovića.

- U upravi zatvora rekli su mi da je Zoran bio najstabilniji u sobi. Zatvorski čuvari zamolili su ga da obrati pažnju na brata pokojnog Mika Brašnjovića i da ih obavesti ako primete nešto neobično - kaže Đorđević.

Advokat pokojnog Nedeljkovića izjavio je da za smrt njegovog klijenta nije kriva uprava zatvora, već Specijalni sud, koji predstavlja neku vrstu inkvizicije i osuđuje ljude pre presude.

- Da stvar bude još tragičnija, pokojnom Nedeljkoviću ukinut je pritvor baš tog dana. Inače, Zoran je imao tešku saobraćajnu nesrećnu pre nego što je uhapšen i trebalo je da ide na operaciju kičme na VMA. Mi smo svu dokumentaciju dostavili istražnom sudiji Vučku Mirčiću, ali mu je on i pored toga odredio pritvor. S druge strane, upravnik zatvora Miroslav Micić je odmah reagovao i dozvolio Nedeljkoviću pregled na VMA. Operacija je trebalo da se obavi već sledeće nedelje - kaže advokat Đorđević.

Ali, sudija Mirčić bolesnima ne veruje. Aps je aps, ima da se umre u ćeliji! Presudu nije dočekao ni član ''drumske mafije'' Miroslav Mihaljčić zvani Čarli, koji je nakon puštanja iz dvogodišnjeg pritvora umro od posledica boravka u istražnom zatvoru! Svako koga je uhapsio specijalni sudija, mogao je da se nada da će uskoro umreti.

Sudski postupci pred specijalnim sudom su skupi, i okrivljeni, koji su sporadično optužen, moraju da prodaju svu imovinu, ako je imaju, da bi platili advokate. Da su procesi koje izvršna vlast, a ne policija i tužilaštvo, pokreću pred specijalnim sudom montirani, i često bez ikakvih stvarnih i materijalnih dokaza, svedoči čudna praksa, a pravnici kažu da je to kriminalno ponašanje tužilaštva i sudstva, koje pomaže izvršnoj vlasti da se obračunava sa protivnicima, d se velikom broju optuženih u jednom predmetu daje status zaštićenog svedoka. U svetu se to radi kada članovi mafijaške organizacije odluče da svedoče protiv svojih gazda o zlodelima koja su sami, po njihovom nalogu počinili.

 

Zaštićeni svedoci-kriminalci

 

Samo u predmetu optuženih za ubistvo premijera Đinđića, vođa mafije Ljubiša Buha zvani Čume, dobio je status zaštićenog svedoka, i oprošteno mu je desetak ubistava, koja je svojom rukom počinio, a druga naredio! Ali, ni Čume nije bio dovoljan kao lažni svedok, te su taj status još dobili Nenad Šare i Zoran Vukojević, kao i ovejani kriminalac Dejan Milenković Bagzi! Što je svedok gluplji i veći kriminalac, veća je šansa da postane zaštićeni lažni svedok!

U procesu Darku Šariću takođe je dat status zaštićenih svedoka ovejanim kriminalcima. Tako je Mile Jerković, koji je već bio pravnosnažno osuđen na sedam godina zatvora zbog šverca cigaretama, i protiv kojeg se vodilo još nekoliko krivičnih postupaka, za svedočenje protiv Šarića dobio doživotnu policijsku zaštitu, slavodobitno se šepuri po Vojvodini i nastavlja da se bavi kriminalom! Više optuženih se  ''pokajalo'' i sa slobode će svedočiti protiv odbeglog prijatelja! Srpskom specijalnom sudu je potrebno i više lažnih svedoka, da bi dokazali optužbu, jer svedoci ne mogu da nauče tekst izjave napamet, ili da ih ne zbune advokati odbrane. Srpski budžet svake godine zaštićeni lažni svedoci koštaju dvadesetak miliona evra! A oni se sa slobode i dalje bave kriminalom, švercom droge, oružja, asvaltiraju puteve, a policija ih budno štiti od napada. Čuvajući Jerkovića jedan policajac je poginuo u automobili koji je bio u koloni vozila koja su čuvala Jerkovića, a Čume je vozeći suludom brzinom, pogazio pešaka na putu.

Posebno je Miodrag Rakić, bivši šef kabineta bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića osmislio strategiju zloupotrebe specijalnog suda. Po njegovom scenariju, a na predlog Bojana Pajtića i Olivera Dulića, uhapšen je gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, visoki funkcioner Demokratske stranke i kum Zorana Đinđića. Propagandna mašinerija je na sva usta blatila Kneževića, opisujući ga kao mafijaša i kriminalca. Iz pritvora je pušten nakon 13 meseci, a pre dva meseca sud ga je, sa svim optuženima, oslobodio od optužbe! Ko će platiti šetu što su 13 optuženih toliko vremena čamili nevini u zatvoru?

Bivša ministarka pravde Snežana Malović ušla je u ljubavnu avanturu sa specijalnim tužiocem Miljkom Radisavljevićem. Malovićka, tužilac Radisavljević, Miodrag Rakić i šef Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Svetislav Bata Đurović imali su česte sastanke na kojima su razmatrali ''prikupljeni materijal''. Ova opasna zločinačka grupa je potom reketirala biznismene, preteći im specijalnim sudom. Nije važno da li si kriv, izvesno je da možeš biti uhapšen, u svakom trenutku i strpan u višegodišnji pritvor!

 

Uvođenje diktature

 

Kada je u junu formirana nova vlast, Aleksandar Vučić je, ultimativno tražio da ga Tomislav Nikolić postavi za koordinatora za rad svih službi bezbedosti, da nastavi tamo gde je bio njegova ljubav Miodrag Rakić. Druženje bivše ministarke Malović, Rakića i Radisavljevića nastavljeno je ovog puta uz učešće i Aleksandara Vučića, koji kao dobar i veran pas sprovodi ono što va crna trojka zamisli. Vučića, Snežanu Malović, Miodraga Rakića i Miljka Radisavljevića i dalje voze u blindiranim automobilima, i čuva ih više od 200 vojnih specijalaca!

Ova banda, pravdajući svoje akcije navodnim zahteva iz Ambasade SAD-a, uvela je strahovladu. Svaki čovek može biti uhapšen i strpan u pritvor, bez ikakve mogućnosti na odbranu. A  ova banda je surova. Odbegli Darko Šarić je kupio stan u Vašingtonu specijalnom tužiocu Radisavljevići i Snežani Malović, platio je nekoliko miliona dolara za lečenje Miodraga Rakića, kome su u  bolnici u SAD-u izvadili prostatu i testise obolele od kancera, a u Beču mu odsekli deo pluća, napunio im je konta, i oni mu sada žele da vrate tako što bi mu dali status zaštićenog svedoka, a da on, zauzvrat, po njihovom scenariju, optuži stotine ljudi u Srbiji, kako bi ova surova banda za duži period u Srbiji uvela diktaturu. (Stenografe sa njihovih tajnih razgovora objavićemo u sledećim brojevima). A koliko j surova ova mafija vidi se i iz odnosa prema uhapšenim...

"...Pritvorenik Radoslav Sekulić (74), osumnjičen za malverzacije u 'Agrobanci' ponovo je prebačen na VMA, zbog znakova krvarenja u mozgu." Kako piše Politika, Sekulić je na intenzivnoj nezi, u stanju blage kome, priključen na respiratore i njegovo stanje je kritično Životno je ugrožen, a za odbranu u krivičnom postupku, prema nalazu komisije veštaka, nije sposoban, izjavili su  njegovi advokati Obrad i Branislav Popovac.

"Prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatara i psihologa, koje je dostavljeno pre mesec dana, Sekulić je i duševno bolestan i nije procesno sposoban. Veštaci su tada izneli mišljenje da je potrebno obustaviti krivični postupak i da je neophodno pustiti Sekulića na slobodu", rekao je Popovac. On je dodao da tužilaštvo, medutim, nije pokrenulo postupak niti je Sekulića pustilo na slobodu, "iako on ni sa slobode nije sposoban da se brani".

"Čak ni mi branioci ne možemo da uspostavimo kontakt sa njim, jer je potpuno dezorjentisan", rekao je Popovac. Apelacioni sud u Beogradu nedavno je produžio pritvor Sekuliću za još tri meseca!

Veći deo vremena provedenog u pritvoru, od avgusta do sada, Sekulić nije imao adekvatnu medicinsku negu i zaštitu, navodi se u Politici. Diplomatski kor je zaprepašćen brutalnošću srpskih vlasti, a misli se na Aleksandra Vučića, koji javno lovi ljude i preti im pritvorom. Nije važno da si kriv, važno je da Vučić može da te drži u pritvoru, u neljudskim okolnostima koliko hoćeš, sve do smrti, što pokazuje i slučaj Radoslava Sekulića. A kada optuženi uđe u pritvor, izlazi samo ako Vučić tako odluči.

Biznismena Miroslava Miškovića, nekadašnjeg finansijera Aleksandra Vučića i njegove tadašnje partije, podpredsednik Vlade je nedeljama javno lovio. Pretio mu je doživotnim zatvorom, plenidbom imovine. Igrao se u svojoj bolesnoj mašti sa Miškovićevom porodicom kao mačka s mišom. Po ceo dan se ovaj psihopata konsultuje sa Rakićem koga treba da opljačkaju i ubiju. I Mišković i njegov sin  su i uhapšeni, pod optužbom koja nema nikakvog pravnog osnova. Ali, kome Vučić polaže račune? Američkoj ambasadi u Beogradu? Tim povodom se oglasio i ambasador Majkl Kirbi, istakavši da njegova vlada podržava borbu protiv korupcije, ali da prvo treba obezbediti dokaze, pa tek onda nekog izvesti na sud.

Ali, Vučić je odlučio da zbriše Miškoviće...

Službeni listovi Aleksandra Vučića prenose njegove reči.

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je  29. decembra 2012.  da će, ukoliko se obistine najave da će biznismen Miroslav Mišković biti pušten iz pritvora do Nove godine, i istražni sudija i tužilaštvo procene da postoje valjani razlozi za takvu odluku, to doživeti i kao lični poraz.

"Slušao sam najave da će ga pustiti do Nove godine i da postoje različite vrste pritisaka. Smešno mi je kad slušam neke koji zastupaju njegovu stranu i neću da govorim koliko su neistina izneli u javnosti u poslednja dva dana", rekao je Vučić novinarima posle otvaranja fabrike složenih borbenih sistema u Velikoj Plani.

On je istakao da ne beži od činjenice da će u borbi Vlade Srbije protiv korupcije i organizovanog kriminala biti poraza, a da bi neke od njih doživeo i kao lične.

"I reakcije nekih političara doživljavam kao lične poraze, i nije me sramota da to priznam", poručio je Vučić.

On je podsetio da on nije taj ko donosi odluku o puštanju na slobodu Miškovića, jer je to u nadležnosti istražnog sudije u tužioca na kojima je da odluče da li će podleći pritiscima ili ne.

Kako je najavio, do kraja januara očekuju se ozbiljni rezultati u rasvetljavanju 24 sporne privatizacije, na kojima rade radne grupe policije i tužilaštva, ali i u istragama o Razvojnoj banci Vojvodine i Fondu za kapitalna ulaganja. Da je u nekoj zapadnoevroskoj zemlji Vučić izjavio da bi, ako neko bude pušten iz pritvora to doživeo kao "lični poraz", odmah bi bio upućen na psihijatrijsko posmatranje i lečenje.

Delovanje Specijalnog suda u poslednjih deset godina mogao bi se opisati rečju - Krvava bajka!

 

Top of Form 1

A. 1

 

Za nenadležnost potrebno godinu dana

 

Zvonko Veselinović , biznismen sa Kosova pušten je na slobodu. Veselinović je u pritvoru u Beogradu proveo godinu dana pod optužbom za privredni kriminal, a Specijalni sud se na koncu oglasio nenadležnim, pritvor mu ukinuo i predmet prosledio redovnom sudu, javila je agencija Beta

Uz bombastične vesti o još jednoj akciji srpske policije i hapšenja zbog zloupotreba službenog položaja, ovoga puta u Kragujevcu, očekivalo se možda da će neopaženo proći informacija da je Zvonko Veselinović, bez izrečene kazne, slobodan čovek.

Specijalni sud je nakon godinu dana ustanovio da nije nadležan da mu sudi jer visina imovinske koristi ne prelazi zakonom predviđenu cifru od dva miliona evra. Tako je njegov slučaj prosleđen redovnom sudu, a on je pušten na slobodu.

„Da bi Specijalni sud bio nadležan, ili mora da postoji organizovana kriminalna grupa ili da šteta prelazi 200 miliona dinara. S obzirom na to da je veštačenjem utvrđeno da je šteta ispod tog iznosa, sud se oglasio nenadležnim. Pritvor mu je ukinut na predlog odbrane. Bio je određen zbog opasnosti od bekstva, a u međuvremenu se njegova porodica preselila u Beograd. Veselinović će boraviti na toj adresi i izrečena mu je zabrana napuštanja te adrese", rekla je portparolka Specijalnog suda, sudija Maja Kovačević. Uz Veselinovića, sud se oglasio nenadležnim i u slučaju njegovog saradnika iz Raške Dragana Ćurčića. Koliko će državu Srbiju koštati godine koje su uhapšeni neopravdano proveli u surovim uslovima života, u jednom od najcrnjih zatvora u Evropi - Okružnom zatvoru u Beogradu?

 

A 2.

 

Poslednji pozdrav

(Oproštajno pismo Mika Brašnjevića)

 

Dragi moji,

 

Nemojte me osuditi i vi zbog ovog čina. Danas kada sam video Milinka kako nesrećno izgleda, a ništa čovek nije kriv. Ja više ovo ne mogu izdržati. Znam da vas sve ostavljam bez materijalnih dobara i sredstava za školovanja ne mogu se nikad pomiriti sa osudom, da sam zločinac i da sam sa svojim prijateljima, saradnicima sa kojima sam proveo pola života pravio zločine i ukrao više od 20.000.000 evra?  Verujte mi da tu nema nikakve istine. Draga deco budite hrabri i čestiti i dostojanstveni. Vama želim da sve započeto završite i ako budete u prilici ne vratite se u Srbiju.

Molim da me sahranite u Selajnima, što dalje od zlikovaca

 

Voli Vas vaš Miko.

 

PS

Dragi Nemanja želim da u ovoj ne ljudskoj borbi pobediš ti i istina molim te pomozi mojima koliko možeš da ih satanisti ne unište

 

Tebi u amanet

Miko