...

 

Ko upravlja životima građana u centrima za socijalni rad?

 

Otilija iznad suda

 

Birokratija se u Srbiji otela svakoj kontroli: za nju više ne važe ni zakoni, ni sudovi, ni elementarna logika. O ovome rečito govori slučaj jedne naše čitateljke kojoj je Centar za socijalni rad oduzeo staranje nad maloletnim detetom koje joj je sud dodelio, a zatim uporno odbija da ispravi očiglednu grešku.

 

Mersiha Hadžić

 

U elektronski naručenoj krštenici LJ. V. (puno ime i prezime poznati redakciji) zatekla je napomenu da je njeno dete stavljeno pod starateljstvo Centra za socijalni rad opštine Palilula odlukom gospođe Otilija Babinski Mačudžić, i to nekim rešenjem koje majci nije nikada ni dostavljeno, što je značilo da o tome uopšte nije ni obaveštena!

Posle silnih dopisa, molbi, obilaženja opštine Savski venac i formalnog, pismenog zahteva da se naknadno uneta beleška ukloni iz detetove krštenice, pošto zakon jasno navodi da se pod starateljstvo može staviti samo dete bez roditeljskog staranja, zaposleni su LJ. V. rekli da samo kada budu dobili rešenje od Centra, odnosno nadležne radnice Otilije Babinski Mačudžić, tek tada će belešku da uklone...

LJ. V. je otišla u pomenuti Centar i tamo 21. decembra 2012. godine, predala zahtev da se rešenje poništi. Samo su joj rekli, odmahujući rukom: "Ma, to je Otilija…", ali niti nesrećnu ženu iko išta obaveštava, niti se matičari osvrću na njene zahteve i apele.

Kada je tražila da razgovara sa matičarkom Dobrilom Zečević koja je potpisala upis naknadne beleške, dobila je obaveštenje da je: "koleginica odavno otišla u penziju"! Ko je izvršio naknadni upis još uvek nikome nije jasno.

   Prvi osnovni sud u Beogradu je, inače, svojom presudom broj 9 P2 br. 3620/10 od 3. jula 2012. godine odredio majku kao jedinog staratelja njenog maloletnog deteta. Presuda je dostavljena i Centru za socijalni rad, ali je tamo Otilija jača od svakog suda i svakog zakona. Dok ona ne odluči da se briše beleška nema te sile u ovoj državi koja bi to mogla da izvede.

   Na kraju, na sve molbe LJ. V. neke omladinke u opštini Savski venac, koje tamo samo sede i primaju platu, kroz smeh su joj rekle: "Pa, žalite se Đilasu". A nema kome se sve nije žalila i molila za pomoć.

   Kada zove opštinu Palilula da pita kada će konačno da bude ispravljena naknadno uneta beleška, gospođa koja se stalno javlja (ima karakteristično kotrljajuće r) uvek joj daje isti odgovor: "Ništa ne može bez Otilije Babinski Mačudžić". A ona nikako ni da posluša odluku suda, niti da usliši zahtev nesrećne majke.