RTV Svetac

 

piše Rajko Roki Dvizac

 

Prvo grlo Srbije

 

Političari vole estradu. Vole da gostuju u njihovim emisijama,da rade ono isto što i pevači. Samo da ne bi morali da rade svoj posao - da spasavaju Srbiju od propasti. I tako,u periodu između dve Nove  godine (kalendarske i  Pravoslavne),odlučili su da zapevaju.Između trenutno tri najpopularnija takmičenja „Ja imam talenat","Nove zvezde Granda" i „Prvi glas Srbije - oni su izabrali ovo poslednje.Po ugledu na estradno-televizijske resavce i oni su za dlaku promenili ime svog takmičenja. Skupštinskom većinom odlučeno je da se takmičenje političara-pevača nazove Prvo grlo Srbije.Meni je pripala ta „čast" da organizujem takmičenje.Prvo je trebalo da oformim žiri.Naivno sam računao na svoje „prijatelje": Zdravka Ćolića, Sašu Dragića (menadžer i kompozitor) i Željka Samardžića...

Niko od njih nije me udostojio čak ni odgovora. Izgleda da sam ja godinama živeo u zabludi - ja sam njih smatrao prijateljima a oni mene NE! Nema mi druge nego da istini pogledam u oči i bez „žirija mojih prijatelja" organizujem takmičenje sam, kako umem i znam. Primoran sam da ulogu žirija prepustim vama dragi čitaoci.

Odlučite sami ko je najbolje „Grlo". Raspisao sam konkurs (tender) i javili su se svi,baš svi,svi,svi….Sistemom eliminacije u finale se plasiralo 12 takmičara.Ali tu su nesporazumi tek počeli. Hor Radikala i hor Dveri prijavili su istu pesmu za takmičenje „Pada vlada".

Morali su da idu u duel i za nekoliko glasova više u Super finale  se plasirao hor Radikala.Posvađali su se i Nenad Čanak  i Bojan Pajtić.

Obojica su izabrali istu pesmu Balaševića. Dok je Pajtić  želeo da je peva malčice obrađenu ali pod pravim nazivom „Namćor", Čanak forsirao svoju verziju ali pod nazivom „Neevooleem".

S obzirom da je Pajtić imao više glasača, Čanak  je demonstrativno dao ostavku i otišao pravo na TV Pink da se takmiči  u „Novim zvezdama Granda". Čik da ga Sale Popović odbije ako sme!

Vuk Drašković je tražio da čita odlomke iz svojih knjiga,pa je i on udaljen iz studija „RTV Svetac". Muka je bila i sa Čedom Jovanovićem. Prijavio je pesmu „Pilule za lilule" ali se pred samo takmičenje predomislio i zapevao pesmu „Amsterdam". I tako u Super finale plasiralo se 3 (ne)očekivana dueta, jedan hor i šest solista. Prvi je nastupio bivši predsednik Boris Tadić :

"...Nemam ja toliko kofera, kada me tuga potera da spakujem sva ta gorka osećanja. Nemam ja toliko cipela, da pređem taj put do pepela, kad nam u vatri izgore sva sećanja" .

 Usledio je mlak aplauz. A onda se uz fanfare na pozornicu popeo sadašnji predsednik Tomislav Nikolić Pošto je publici podelio svoju šljivku-prepečenicu (inače namenjenu žiriju),setno je zapevao:

„Tamna je noć, sve je propalo odavno. Uz nešto malo ponosa  mi izumresmo slavno.Tamna je noć, nebo tmurno i sumorno. Nigde zvezda ni meseca, ja se osećam umorno"!  Uuuu, kakav je Toma dobio aplauz! Ceo studio se orio, da li zbog njegovog pevanja ili prepečenice, nije mi poznato. Na redu je prvi duet Milutin Mrkonjić/Velja Ilić. Složno su zapevali ne obazirujući se na falširanje:

„Zar ne znaš da prava ljubav godine ne broji? Zar ne vidiš da mi tvoja mladost lepo stoji? Ne sudi po ambalaži,videćeš na kraju da i ove ruke moje milovati znaju" . Bogme,cela estrada,pogotovo ženski deo,skandirao je „Mrka i Velja, dva junaka a jedna fotelja"! Potom je mikrofon u ruke uzeo Bojan Pajtić. Emotivno je zapevao:

 „...Al sebe volem, to je fakat, sam sebi sam ljubav jedina. Prodaću našu kućerdu na lakat, ma nek je sto put dedina. Da kupim četir' konja besna i da ih u oblak upregnem. Da sam sa sobom ,gde nas niko ne zna, uteknem".  Bez obzira na zviždanje Nenada Čanka, aplauz nije izostao od dela publike sa finim manirima i belim rukavicama.

A onda je istrčao pred zbunjenu publiku i sluđene kamermane Čeda Jovanović.Skakutao je po podijumu da su kamermani bili na muci, stalno je iskakao iz kadra pevajući ubedljvio: " U kafanu pušu marihuanu ili neku drogu piju s nogu.Te sam noći spavao pod šankom da se ne bi osećao strankom. Ovde uopšte nema Holandezi sve Arapi, crnci i Kinezi.Tu ljudovi uopšte ne spavaju, samo viču i zajebavaju"...

Tinejdžeri su poludeli od oduševljenja. I oni su skandirali svom ljubimcu „Pilule za lilule,pilule za lilule, pilule za lilule"…Da sledeći nije nastupio hor Radikala, ne znam kako bi smo ih utišali i smirili. Čim su ugledali hor Radikala nastao je tajac ko u nekom Hičkokovom filmu.A onda su oni grunili iz sve snage:

 „Pada, pada, pada, pada. Pada, pada, pada, pada. Šta to pada, pada vlada. Pada, pada, pada, pada. Šta to pada, pada vlada.Već su mnoge pale vlasti, pa ćeš i ti dragi pasti"!

 U studiju i dalje muk.Gledaoci ne znaju dal smeju da tapšu ili ne. Srećom, brzo ih je zamenio uvek raspoloženi Mlađan Dinkić, u narodu poznat kao kompozitor Dragana Kojića Kebe (Onaj što ga jure paparazzi). Mlađan je mlađano zapevušio svoj omiljeni hit „Daj mi lovu":

„Il na zajam il na kredu sve na mufte, sve u  redu. Uzmem više, manje dajem pa sastavljam kraj sa krajem". Videlo se kako je Božidar Đelić pokušao da zviždi ali izgleda da ne ume. Sledilo je najveće iznenađenje, duet Aleksandar Vučić/Dragan Đilas:

 „April u Beogradu nama mnogo znači, loše će da prođe svako ko se s nama kači". Primećeno je da neki „novinari" tapšu  u istom ritmu sa četom vojnika i oficira. U pratnji hostesa na podijum je izašao duet veterana Jovan Krkobabić/Dragoljub Mićunović. Pevali su pesmu „Ej mladosti, što me ostavi" i "Kad sam momak mlađan bio, ništa tada nisam krio, a sad krijem sede kose, te godine što ih nose. Teče život kao reka, svaku mladost starost čeka. Nisam ono što sam bio, sa frulom sam ostario"...

Krka i Mićun nosili su majice sa natpisom „Maratonci trče počasni krug". Impresivno je bilo. I na kraju, pojavio se čovek za sve funkcije i za sva vremena Ivica Dačić. Otpevao je svoj hit: "Ko bi reko čuda da se dese, pa Miljacka mostove odnese. Da ne mogu tebi doć, da ne mogu ulicom ti proć". Ovacije milicije, policije i  žandarmerije. Ivica jeste favorit ali pobednika Prvog grla Srbije odlučite baš Vi koji ovo čitate!?

Kad se sve završilo iz senke se pojavio Vojislav Koštunica  i pitao zašto ga niko nije obavestio. Imao je silnu želju da se takmiči pesmom „Amerika i Engleska, biće zemlja proleterska".Važi, malo sutra.

                    

                                           .............

 

Aneks na kolumnu „RTV Svetac"

 

Licemerni žiri

 

Originalno takmičenje „Prvi glas Srbije"  završilo se pre samog super finala - neslavno! A za to je veoma zaslužan licemerni žiri koji je izbacio Zorana Stanića a na njegovo mesto ubacio Saru Jovanović. Ne kažem da je mlada Sara loša i netalentovana pevačica, već da je Zoran Stanić  ubedljivo bolji od nje. Možda Zoran (Zoja) i ne bi pobedio ostala dva rivala Nevenu i Mirnu  (a možda i bi i baš zbog toga su se  ljudi iz senke toga uplašili?!) ali je sigurno zaslužio da bude u superfinalu.

Svaki drugi žiri bi tako postupio ali ovaj Ne! Umesto da pokažu pravdu, oni su pokazali svoje licemerje. I to bez trunke griže savesti. U čemu se ogleda njihovo licemerje? U izjavi Vlade da će mu ponuditi studio, da će biti njegov gost na koncertu itd...

U izjavi Mareta da će se on, iako nije menadžer, potruditi da Zoran Stanić napuni bar Dom Omladine u Beogradu. Zašto je to rekao? Zato što je svestan da bi jedino Zoran Stanić uspeo sa lakoćom da napuni beogradski Dom Omladine. U izjavi Aleksandre da Zoranu  nudi besplatne usluge u svojoj privatnoj pevačkoj školi. Sve to lepo kažete a onda ga jednostavno i jednoglasno - izbacite! A da ne spominjem da je žiri (osim Vlade) uporno govorio da je pre samog takmičenja bio na infuziji, dakle, ozbiljno bolestan, iako ih je ovaj skroman mladić molio (verovatno zbog roditelja,devojke i prijatelja) da to prećute.Zašto ste to uradili? Ali i pored toga,Zoran Stanić je te večeri prosto briljirao.Pevao je sjajno a bio tako bolestan.No,to „stručnom žiriju" nije bilo dovoljno.On ga je izbacio. Ne znam da li je to  zaista njihova odluka ili nekog drugog. Znam samo da je učinjen greh posle koga oni koji imaju savest

teško da mogu mirno da spavaju. Verujem da Zoran Stanić  (i još poneko od takmičara) može i bez njihove pomoći da napravi uspešnu pevačku karijeru.Moj savet mu je (kao čoveka koji je 30 godina bio muzički kritičar,otkrio mnoge današnje pevačke zvezde,znao jedini u onoj velikoj Jugoslaviji da prepozna koja će pesma biti hit itd itd) da ne prihvati licemernu ponude žirija koji ga je brzopotezno i nepravedno,na iznenađenje svih - izbacio.

Ali, na njemu je da odluči...Bilo kako bilo Zoran Stanić  je moralni pobednik Prvog glasa Srbije. To mu ni žiri ni ljudi iz senke a ni zvanični „pobednik" ne može oduzeti, oteti.

Džaba ste pravili izrežirano super- finale. Džaba ste krečili. Na svim zidovima srca dobrih i čestitih ljudi velikim slovima piše Zoja pobednik! A još nije izmišljen sapun koji će to moći oprati a bogme ni sapun kojim se pere licemerje. Sve ovo me je podsetilo na jedan slični događaj iz davne prošlosti. Naime, na jednom od Splitskih festivala kojima sam prisustvovao isto tako „stručni žiri" bio je uporan da svog „favorita" proglasi za pobednika. Meni se svidela pak jedna mlada, tada nepoznata pevačica i njena pesma. No, žiri je odigrao svoju „ulogu" do kraja i proglasio „svog" - zvaničnog pobednika Splitskog festivala.

Moja favoritkinja plasirala se na dnu lestvice. Dodeljene su nagrade (da me ubijete ni sada ne mogu da se setim koga je to žiri proglasio pobednikom) i ja sam se vratio u Beograd.

Ali, samo dva dana kasnije seo sam u avion i vratio se u Split da napravim intervju ne sa pobednikom, već sa mladom pevačicom - gubitnikom. Nažalost, ona onako razočarana odmah posle završetka festivala otišla je kod brata u Nemačku. Ipak uspeo sam da napravim pravu priču o njoj i objavio naslovnu stranu u tada tiražnim i uticajnim „TV Novostima". Čim se pojavila ta naslovna strana, beogradski radiji su ko ludi počeli da emituju njenu pesmu. Postala je veliki hit. Tek posle toga tu mladu pevačicu i njenu pesmu „otkrili" su mediji u Zagrebu i njenom Splitu. Ko je to bio? Reč je o Meri Cetinić i pesmi „Lastavica" koja je i danas hit a Meri  je postala popularna u celoj Jugoslaviji. Kasnije mi se javila iz Nemačke da mi se zahvali jer su odmah posle mog teksta zvali u Zagreb i počeli da forsiraju nju a pobednika Splitskog festivala su potpuno ignorisali. "Lastavica" je prodata u više od 100. 000 primeraka! Toliko o pameti žirija…Na žalost, ja se odavno više ne bavim estradom a ni ovaj list za koji pišem nije u tom fazonu. U suprotnom, Zoran Stanić bi već bio na naslovnoj strani, a dogodine, u ovo vreme, postao bi najveća zvezda Prvog glasa Srbije! Ko razume - shvatiće. A ko ne razume pouku - neka i dalje veruje licemernom žiriju.