Prevara

 

Krađa ličnih podataka uz saglasnost banke i pravosuđa

 

Šta zna Đelić šta je hiljadu evra

 

Domaće banke uopšte ne štite svoje komintente, a srpsko pravosuđe je na strani bankara umesto na strani zakona i građana. Nesrećnici koji imaju račun u Agrikol banci i istovremeno koriste Viza karticu sa sigurnošću mogu da računaju da će im račun biti olakšan za onoliko para koliko imaju.

 

M.G.

 

Početkom ovog veka, kada su kreditne kartice počele masovno da se koriste u Srbiji, mnogi korisnici su se suočili sa pljačkom nazvanom "Bugarski model". Ova prevara se izvodila tako što je neovlašćeno lice putem posebno instaliranog skenera u bankovnim automatima dolazilo do potrebnih podataka sa kreditne kartice: njenog broja i PIN koda.

Posle bi se u posebnim radionicama, najčešće u Bugarskoj (otuda i naziv ove prevare) pravio duplikat kartice sa istim brojem kao i original, ali sa potpuno drugim imenom vlasnika računa, jer pomenuti skener taj podatak nije moga da očita sa originala. Na taj način se lako moglo da utvrdi koja je kartica originalna, a koja je falsifikat.

  S. A. (puno ime i prezime poznati redakciji) iz Kruševca dobio je 2004. godine izveštaj svoje banke da je sa njegovog kreditnog računa skinuto 1.000 evra, i to korišćenjem kartice u Rimu. Kako S.A. nikada u životu nije bio u tom gradu odmah je zatražio proveru transakcije. Ispostavilo se da korišćena kartica glasi na drugog, domaćoj banci nepoznatog vlasnika.

Time bi trebalo sve da bude rešeno, jer u takvim slučajevima banka i kreditni institut plaćaju dug. Međutim, u ovom slučaju sve je ispalo sasvim drugačije. Posle dužih pregovora sa tadašnjom Meridijan bankom u kojoj je S.A. izvadio zloupotrebljenu Viza karticu, službenici su ga uputili na sudski put, jer banka nije htela da prizna svoju krivicu. S.A. je podneo tužbu nadležnom Osnovnom sudu u Novom Sadu, čiji sudija Ljubinka Keković prošle godine donosi nezapamćenu presudu, kojom tužbu odbacuje uz obrazloženje kako je banka sve učinila da spreči zloupotrebu?! Šta je to banka, navodno, učinila? Apsolutno ništa, čak nije reagovala ni na blagovremeno uloženi prigovor S.A. i mirne duše isplatila novac sa računa čoveka koji u Rimu nije ni registrovan kao korisnik kartice.

  Problem je u suštini u tome što je Meridijan banku otkupila navodna francuska banka Agrikol. U ovom domaćem Agrikolu alfa i omega je Božidar Đelić, nekadašnji ministar finansija Srbije i čovek sa još uvek jakim političkim vezama, koji je i obavio preuzimanje nekadašnje Meridijan banke, a i danas ima finansijskih interesa u banci. Njemu, kao multimilioneru, nije stalo do 1.000 evra čoveka iz Kruševca, ali je u toj banci takvo ponašanje, jednostavno, princip rada. Kada bi Agrikol isplaćivao odštetu svakoj žrtvi prevare sa kreditnim karticama, od čega bi onda vlasnici banke kupovali nove vile ili jahte? Zbog toga se banci više isplati da nadležne sudije podmiti da donose protivzakonite presude.

  U celu priču je upletena i Viza kard, institucija koja korisnicima svojih usluga takođe garantuje punu bezbednost, a to u stvarnosti znači da su bezbedni uvek, osim u slučajevima kada im je kartica zloupotrebljena ili falsifikovana.

  Konačno, nedavnom presudom Apelacionog suda u Beogradu na ceo slučaj je stavljena tačka, budući da je potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu. Osim što je izgubio 1.000 evra S.A. je dužan da plati sudske troškove u visini od 130.000 dinara, i to sa kamatama, a tu su još i troškovi za njegovog advokata, pa putni troškovi za Novi Sad...Sve u svemu, naravoučenije ove priče glasi da je za građane najbezbednije da drže pare u slamaricama i da je najpametnije plaćati gotovinom. Sve ostalo je čista prevara.