Vojska

 

Kome Srbija izvozi naoružanje i kako je kompanija iz Amerike prodala nepostojeću proizvodnju "Zastava oružja"

 

Uzemljenje Gromovića

 

Početkom marta meseca 2013. godine, u kockarskoj prestonici sveta Las Vegasu, uz podršku strateškog partnera „Jugoimport" SDPR, preduzeće "Zastava oružje" potpisalo je  jedan veliki i tri manja ugovora o isporuci robe vredne oko 32 miliona dolara. Američka kopmpanija koja je kupac još neproizvedenog oružja, već je prodala te ugovore i čeka da "Zastava oružje" ispuni svoju obavezu. Ova vest, nevešto je provučena kroz srpske medije, polovičnim istinama koje je izgovorio  generalni direktor „Zastava oružje" Rade Gromović, pokazujući koliko je bahata i providna domaća mreža švercera oružjem i koliko su državni organi Srbije upleteni u te poslove...

 

pukovnik Milan Jovanović    

                                                                                                     

Srpske vlasti se hvale da će kragujevačka fabrika oružja ("Zastava oružje"), ove godine ostvariti izvoz od oko 40 miliona dolara, što je za oko 15 miliona više nego 2012, ali...Američka kompanija "Century International Arms", sa kojim su potpisana ukupno četiri ugovora, već je "u kompletu" prodala ugovorene količine oružja koje „Zastava oružje" tek treba da napravi! A hoće li?

Hvali se i direkotor "Zastava oružja", Rade Gromović, da je potražnja za "Zastavinim" oružjem "...daleko premašuje proizvodne kapacitete", umesto da o tome ćuti!

U prvom, najvećem ugovoru sa "Century International Armsom", vrednom 27,5 miliona dolara, definisana je isporuka oko 90.000 komada poluautomatskih karabina raznih modela i oko 20.000 pištolja M-57, M-88 i CZ-999. Drugi ugovor (1,4 miliona dolara) tiče se plasmana oko 5.000 standardnih lovačkih repetirnih karabina Mauzer sistema M-70 i M-85, kao i malokalibarskih pušaka, treći (1,2 miliona) odnosi se na isporuku oko 10.000 komada novorazvijene malokalibarske puške Moskito, a četvrtim (dva miliona dolara) definisana je porudžbina oko 150.000 rezervnih okvira za celi spektar proizvoda. A ekonomska katastrofa u Srbiji tek sledi. Šta će u takvim okolnostima biti sa obećanom i unapred prodatom proizvodnjom?

 

 

Posredničke kompanije i šverceri naoružanja

 

  Fabrika  oružja u Kragujevcu osnovana je 27. oktobra1853. godine  (ove godine slavi 160  godina svoga postojanja). Danas ima  2.151 zaposlenih. Izvoz čini 95 odsto plasmana fabrike "Zastava oružje". Odlukama Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije, "Zastava oružje" je 2003. godine postala deo odbrambene industrije Srbije. Od 2008. godine, na mesto direktora fabrike dolazi Rade Gromović, (veoma poznat i cenjen u krugovima švercera naoružanja. Zbog takvog načina delovanja već je imao nekoliko krivičnih prijava kao rukovodilac marketinga. Te prijave i sudski procesi se nisu uzimali u obzir prilikom njegovog izbora - jednostavno su zaboravljene).

Iako su se na konkursu za direktora prijavila tri kandidata, a on nije bio među njima, skupština i upravni odbor ne prihvataju njihove prijave, već po diktatu  bivšeg pomoćnika ministra  odbrane za materijalne resurse Ilije Pilipovića (koji je sada pomoćnik generalnog direktora „Zastava oružje"- dakle, pomoćnik Gromoviću) jednostavno odlučuju da Gromovića postave na to mesto!  

Poznato je da je „Zastava oružje" jedna od najpoznatijih fabrika srpske namenske industrije. Zbog poznatih zbivanja na prostoru bivše SFRJ sredinom devedesetih, uvođenjem embarga a samim tim i gubitkom tržišta, našla se u veoma teškoj situaciji. Država nije mogla da pomogne. Prepušteni su bili sami sebi. Da bi nekako preživeli za vreme direktorovanja Đorđa Nestorovića, formiraju u Beogradu svoju filijalu pod nazivom „Zastava Impex", na čije čelo postavljaju Svetozara Crnogorca, dotadašnjeg šefa marketinga  "Zastave", a na njegovo mesto, na predlog Crnogorca, postavljaju Gromovića!

 Zadatak "Zastave Impex" bio je da, ne birajući sredstva, iznađe puteve za plasman proizvoda Zastava-oružja. Pruženu šansu Svetozar Crnogorac uz podršku Radeta Gromovića uspešno koristi, uspostavljajući direktan kontakt sa sumnjivim posredničkim kompanijama (švercerima naoružanja) te uz debele provizije za njih i sebe, kako-tako održava "Zastavu-oružje" u životu.

Po završetku sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, da bi zadržao i lično iskoristio kontakte i pozicije koje je stekao, Svetozar Crnogorac obnavlja saradnju sa američkim kompanijama tako što zajedno sa sinom Petrom u inostranstvu formira više ofšor kompanija za promet naoružanjem. Svetozar ne ostaje pasivan, pomaže sinu Petru da u Beogradu registruje svoju kompaniju pod nazivom „CPR Impex" sa sedištem u Makedonskoj br. 21 (neposredna blizina Zastavine filijale u Beogradu, Bulevar despota Stefana br. 12, gde je Svetozarovo sedište), te studiozno planiraju, a uz naklonost odgovornih iz MO Sektora za materijalne resurse, Uprave za snabdevanje, uz ručkove, lumperajke, poklone, davanje "pozajmica", plaćanje računa za školovanje dece u inostranstvu, lečenje, plaćanje godišnjih odmora i sponzorisanja DS i sponzorisanja prilikom proslava i ostvaruju potreban kontakt, stvarajući imidž uspešnih privrednika. Sve svoje kontakte, Svetozar Crnogorac sa „Zastava oružje" i „Zastava Impex" usmerava na „CPR Impex". U ime CPR Impexa vodi i prisustvuje pregovorima, vrši isporuke robe i dr.           

 Uspostavljaju kontakte uz pompeznu halabuku u sredstvima informisanja. Prvo sklapa  ugovor sa američkom kompanijom "KBI" koja zbog prljave igre rukovodstva „Zastava oružje" (nepoštovanja ugovorenih obaveza, rokova, cena i dr.) raskida ugovor.  Fabrika 18. oktobra 2005. godine potpisuje Memorandum o razumevanju sa američkom kompanijom "Remington" i komercijalni ugovor sa ovlašćenim uvoznikom za "Remington", "US Sporting Goods" (što je predstavljeno najvećim uspehom "Zastave oružja" u zadnjih dvadesetak godina!).                                                                                                                                                   Za plasman Zastavinih proizvoda na američko tržište, kod firme „Zastava-oružje", u ime američke kompanije Remington, preko ovlašćenog uvoznika za Remington, US Sporting Goods, nastupa Svetozarov sin- Petar Crnogorac.                                                                 

  Radi što sigurnijeg poslovanja i suzbijanja svih špekulativnih priča u fabrici, Svetozar Crnogorac i Rade Gromović iz senke koriste sindikalne rukovodioce (Jugoslav Ristić sadašnji predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, i Dragan Ilić, sadašnji predsednik sindikalne organizacije "Zastava oružje" koje poslovodstvo "Zastava oružje" nagrađuje sa putovanjem na ovogodišnji sajam naoružanja u Las Vegasu, mada troškovi putovanja po osobi prelaze 14.000 evra plus troškovi upotrebe mobilnih telefona koji prelaze 80.000 dinara po pojedincu)  organizujući česte štrajkove, kanališući vodu na svoju vodenicu. Umesto o radničkim pravima ili sindikalnoj borbi, o otpuštanju radnika iz Zastava-oružja poslednjih godina, sindikalni rukovodioci pričaju o uspešnoj poslovnoj politici rukovodstva. 

Pre dolaska na mesto pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović je u "Jugoimport SDPR-u" bio na mestu direktora sektora za Ameriku i Evropu. Uspostavio je jako prisne odnose sa gospodinom Majklom Zuherom (Michael Sucher), predsednikom američke kompanije  „Century Arms International", sa kojim je formirao više zajedničkih of šor kompanija. Srpskoj javnosti poznata je kompanija Caplock ltd, Mykinon 1, Nikosia, Kipar, koja je osnivač kompanije Bulet.  Pored Michael Sucher-a jedan od vlasnika kiparske kompanije Caplock ltd je i Ilija Pilipović. Navedena firma sa Kipra je ugašena još 14. juna 2006. pa se postavlja pitanje kako može da radi kompanija Bulet u Srbiji ako je njen osnivač ugašen.

Od 2008. godine, odmah po postavljanju Gromovića za generalnog direktora "Zastava oružje", u dogovoru sa njim i podršku Ilije Pilipovića (bivši pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse i sadašnji pomoćnik generalnog direktora "Zastava oružje"), na američkom tržištu  Svetozar i Petar Crnogorac  obezbeđuju "Zastavi oružje" novog privremenog partnera, kompaniju European American Armory Corp (EAA) (gde su bili manjinski vlasnici) uz istovremenu pripremu uslova za početak poslovanja  gospodina Michael Sucher i njegove kompanije  "Century Arms International" u Srbiji.                                                                                                                Dana 19. februara 2008. godine, na volšeban način, potvrdom int.br.1730-10/97 i komisionim ugovorom br.1730-95-8-08 Uprava za snabdevanje dodeljuje prodaju 55.927.900 komada pešadijske municije, u vrednosti od 5.946.159,10 USD, kompaniji Evaco International d.o.o. iz Beograda (čiji je vlasnik, Konrad Černčič, strani državljanin, svojevremeno radio sa Pilipovićem.

Da apsurd bude veći, pomenuti komisioni ugovor kao i Dopunu br.1 uz pomenuti ugovor, u ime komisionara (kompanija Evaco International) kao direktor potpisalo je neovlašćeno lice,  Vukašin Filipović (pukovnik u penziji, u međuvremenu umro!).

Iz izvoda Agencije za privredne registre jasno se vidi da je preduzeće Evaco International registrovano 10. marta 2005, broj registracije BD 82, da je kako prilikom registracije tako sve do danas direktor, Barbara Černčič, a pomoćnik direktora Aleksandar Ružičić.

Do penzionisanja, pokojni pukovnik Vukašin Filipović radio je u MO, Sektoru za materijalne resurse, kao načelnik Uprave za odbrambene tehnologije . Imao je ostvarenu dobru saradnju sa Ilijom Pilipovićem dok je ovaj bio u "Jugoimport SDPR".                                              Iako je kompanija Evaco imala potpisan ugovor br. 01/2009. na iznos od 7.148.021,30 USD sa kanadskom kompanijom Marstar i obezbeđenu izvoznu dozvolu dobijenu od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj br. 408 od 8. oktobra 2008, to nije smetalo Iliji Pilipović da naredi nadležnim organima da se Komisioni ugovor br.1730-95-8-08 sa Evacom, zbog neizvršavanja ugovornih obaveza i velikog interesovanja drugih kompanija, raskine uz naplatu kaznenih penala, radi sopstvenih interesa. Potom se lično angažuje, i nezakonito, bez odobrenja nadležnih organa, u prostorijama Sektora za materijalne resurse MO, krajem radne nedelje, u petak 27. marta 2009, u popodnevnim časovima, organizuje sastanak sa stranim državljanima, predstavnicima američke kompanije Century Arms, Inc. Sastanak je vodio lično Ilija Pilipović. Sastanku su pored predstavnika iz USN SMRO MO i kompanije Evaco prisustvovali iz američke kompanije Century International Arms Corporation predsednik kompanije Michael Sucher, Donald Middlemiss i dr Gullermo Naudi... 

 

Kriminalna grupa iz pozadine

 

Bez ikakvih ekonomskih pokazatelja, a zarad ličnih interesa, na pomenutom sastanku Ilija Pilipović, protivno zakonu, kompaniji Evaco International nameće novog kupca, američku kompaniju "Century Arms International", po ceni u ukupnom iznosu od 5.946.159,10 USD, što je za 1.201.862,20 USD manje od ugovorene cene Evaca sa Marstarom i ugovorene cene Evaca sa Upravom za snabdevanje!

Sektor za materijalne resurse, Uprava za snabdevanje, ne naplaćuje kaznene penale kompaniji Evaco international. Ilija Pilipović se lično angažuje u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj za ekspresno dobijanje izvozne dozvole br.000213 od 14.5.2009.godine.                                                                                                             Izvozna dozvola br.000213 od 14.05.2009.godine nije u skladu sa Komisionim  ugovorom br. 1730-95-8-08 i Kupoprodajnim ugovorom br. 02/2009.

Učinjen je i nezakoniti ustupak kompaniji Century Arms Inc. tako, što je sva količina municije 7,62x39 u količini prikazana da je proizvodnja Igmana, Konjic, BiH, što u odnosu na stvarno stanje nije tačno. Ovo je učinjeno iz razloga da bi se kompaniji Century omogućilo plaćanje manjih taksi (dadžbina), jer roba ovakve vrste, proizvedena u BiH, u America ima manje dažbine u odnosu na robu ovakve vrste proizvedene u Srbiji. 

Američka kompanija Century Arms Inc, nezakonito zaobilazeći poslovnu banku kompanije Evaco, iako sa Upravom za snabdevanje nema nikakvu ugovornu obavezu, direktno na devizni račun MO kod NBS vrši prvu uplatu u iznosu od 594.601,91 USD, sa datumom valute 18 maj 2009. godine, a zatim drugu od 2.408.702.80 USD, sa datumom valute 11. jun 2009. godine i 594.601.91 USD slovenačkoj kompaniji Evaco Tehnologije iz Maribora, a ne kompaniji Evaco International. Ovakav način plaćanja se tretira kao pranje novca  (američki i kanadski organi gonjenja i dalje ispituju navedene činjenice).

Nakon iznošenja nepobitnih dokaza o organizovanom kriminalu u Vojsci Srbije, Ministarstvu odbrane Srbije i odbrambenoj industriji Srbije, uspostavljeni sistem poslovanja Sektora za materijalne resurse, Uprave za snabdevanje ministarstva odbrane, "Zastava oružje" , "Zastava Impex" i "CPR Impex",  ubrzano i u hodu  se prekomponuje...

U MO, Sektoru za materijalne resurse, Upravi za snabdevanje uz saradnju sa bezbednosnim strukturama (pukovnik Ćosić, major Bogdanović) poslovna (ugovorna) "papirologija" se dovodi u kakve-takve zakonske okvire, nepodobno ljudstvo se ubrzano penzioniše ili premešta na druga radna mesta itd...

Pre nego što napušta funkciju pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović, umesto da se za nepreuzeta sredstva (Komisioni ugovor broj 461-96-5-05 od 22.07.2005.godine) od 37 % raspiše tender za prodaju, dozvolio je da "CPR impex", na osnovu ugovora o ustupanju Komisionog ugovora "Jugoimport Mont" odnosno "MDI" Podgorica (pravni naslednik Jugoimport Mont-asa "CPR Impex" br. 930-11 od 09.02. 2011. godine, preuzme preostala sredstva u drugoj polovini  2012. godine.

Odmah posle toga Ilija Pilipović je napustio Ministarstvo odbrane i postao pomoćnik direktora "Zastava oružje"! Da njegov prelazak na mesto pomoćnika generalnog direktora "Zastava oružje" ne bi izgledao kao unapred planirani potezi organizovane kriminalne grupe (švercera naoružanja), on posredstvom  "Century Arms International" organizuje malo veću maskaradu...

Naime, već obezbeđen posao za "Zastava oružje" iznenada dobije bugarska kompanija "Arsenal"  za američku kompaniju "Anđelo Saiti" za isporuku 3.000 komada mitraljeza M84 (da je to tačno pokazuju zalihe M84 na lageru u "Zastava oružje" kojima su potvrdu dali  na sajmu u Nirbergu u Nemačkoj, Ilija Pilipović, Danko Jovanović,  Zoran Vučković koji su tamo bili ispred "Zastava oružje").

Mitraljeze za "Arsenal" je isporučio "CPR Impex" (radi se o sredstvima po Komisionom ugovoru broj 461-96-5-05 od 22.07.2005 i sada se Višem sudom u Beogradu u predmetu KT VP br.232/06 vodi krivični postupak).

"CPR Impex" (vlasnik Petar Crnogorac- sin Svetozara) da ne bi bio u neposrednoj blizini očeve kompanije "Zastava Impex" (Bulevar despota Stefana br. 12) iz Makedonske br. 21 se premešta  u Bulevar Mihaila Pupina 6. Novi Beograd...                                                                                             "Zastava Impex" odlazi u stečaj. Svetozar Crnogorac (otac Petrov) doživljava infarkt. Odlazi u penziju. Sada  pomaže sinu Petru  u "CPR Impex" kao savetnik.                                            .             "Zastava oružje" fiktivno raskida "stratešku" saradnju sa "Jugoimport SDPR"  (dogovorno rade na isti način) iz razloga što je izigrana u poslu koji je zbog viših državnih interesa u proseku za preko 30 % nižim cenama dodeljen "Jugoimport Mont" iz Podgorice ( sada se u Višim sudom u Beogradu u predmetu KT VP br.232/06 vodi krivični postupak).

 Dolaskom Ilije Pilipovića na mesto pomoćnika generalnog direktora "Zastava oružje" Kragujevac nastavlja se saradnja sa "Jugoimport SDPR"  s tom razlikom što se "Jugoimport SDPR" stavlja u prvu plan a "Zastava oružje" (bolje rečeno organizovana kriminalna grupa) deluje iz pozadine.

          

A 1.

 

Gde je Zuher bio, ni trava ne raste

 

Američka kompanija  "Century Arms International" i njen predsednik Michael Sucher u svetu trgovaca naoružanjem i vojnom opremom poznati su mahom po poslovanju sa one strane zakona. Michael Sucher  je galantan u potpisivanju ugovora ali ne i po njihovim realizacijama. Sklon je prevarama i u zemljama bivše SFRJ isključivo posluje preko ovlaštenih državnih kompanija (kao što su "Jugoimport SDPR") uz davanje pozamašnih iznosa na ime provizije čelnim ljudima koji su kada je Srbija u pitanju zaštićeni ko medvedi. On više ne posluje sa ukrajinskim firmama niti sme da ode u Ukrajinu iz razloga što je tamo prevario dve ili tri kompanije koje su se bavile prometom naoružanja i opreme. Iz Hrvatske je svojevremeno, iako je imao ugovorene velike količine za preuzimanje viškova, preuzeo ono što njemu odgovara. Trenutno se protiv njega vodi sudski postupak po tužbi  rođenog brata  Brajanta zbog poslovanja van zakonskih okvira.

Onda je sasvim razumljivo zašto nije odobrio da se prilikom objavljivanja informacije o potpisivanju ugovora sa Jugoimport SDPR ne objavljuje njegovo ime.                                                   Očigledno je da se najodgovorniji u državi Srbiji, Ministarstvu odbrane Srbije, u atmosferi nakon mnogih skandala, zarad ličnog interesa, ne odriču koruptivnog načina razmišljanja i njegovog sprovođenja u delo.

 

GLOSA

 

   "Jugoimport SDPR" je bolesno tkivo srpske privrede, rak rana odbrambene industrije Srbije. To je kompanija koja služi isključivo za pranje para, pljačku, prevare, za zapošljavanje sinova i ćerki političkih i vojnih budžovana.