Zakonopravila

Dokazivanje nevinosti u srpskom pravosuđu koje poznaje pretpostavku krivice

Progon po volji politike

Koliko Srbija nije daleko odmakla u iskrenoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala pokazuju i nedavno donete presude po pitanjima raznih mafija i raznih izmišljenih afera. Najgori vid korupcije predstavlja koalicioni sporazum o podeli ministarstava kao interesnih sfera vladajućih stranaka na osnovu kojih stranke koje formiraju Vladu postavljaju na ključna mesta svoje kadrove bez ikakavih kriterijuma i to po pravilu najgore od najgorih kadrova. Kakva je pogubnost takvog kadrovanja najbolje se  vidi u praksi gde takvi kadrovi u početku svog mandata progone sve one koji iole više znaju od njih, a često se ne libe da takvim kadrovima „nameštaju" i krivični progon. Šta vredi tim kadrovima što dokažu svoju nevinost nakon golgote doživljene kroz „nezavisni i samostalni" sud kada su im karijere, porodice, biznis i čast uništeni. Ovih dana smo svedoci oslobađanja mnogih koji su nepravedno bili proganjani, piše Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

Josip Bogić

Međutim diplomci iz Donje Livadice opet „jašu" pravo. Mnogi od onih koji su učestvovali u montiranim procesima ponovo učestvuju u progonu neistomišljenika ali sada za druge gazde. Umesto da budu kažnjeni za svoje brljotine oni su nagrađeni. Miškovići i njihovi saradnici terete se za utaju poreza više od 300.000.000 dinara koje je trebalo da uplati preduzeće u vlasništvu Miroslava Miškovića. O kakvom pomaganju se radi kada ne postoji dogovor optuženih a knjigovođa se držao uputstava odnosno mišljenja ministarstva finansija i Zakona!? Predlažem ubuduće da svaki knjigovođa pre nego što proknjiži bilo koji dokument traži pismeno odobrenje policije ili tužioca da li može da vrši knjiženja i na koji konto. Ovo se pre svega odnosi na stručnjake iz policije koji su stručna znanja sticali na „prestižnim fakultetima" na kojima se ova materija nije ni izučavala. Optužnica za krivično delo poreske utaje bazira se na rešenju poreske uprave koje nije postalo pravosnažno!? Mišković najveći tajkun među tajkunima spao na malog knjigovođu, izbeglicu sa ratnih prostora da mu pomaže u krađi države!? 

Kod krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i poreske utaje jedno krivično delo bi isključilo drugo. Ili je zloupotreba ili je poreska utaja. Ne može i jedno i drugo krivično delo, pogotovo ne u privatnim preduzećima(društvima). Ako bi se radilo o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja ili zloupotreba položaja odgovornog lica tada ne može za to činjenično stanje da postoji i krivično delo poreske utaje zbog toga što država ne može iz nezakonitog posla da „ubire legalne prihode".

Takođe ne može da postoji krivično delo bez odštetnog zahteva pošto su preduzeća u privatnom vlasništvu odnosno vlasništvu akcionara. Optuženima se stavlja na teret da su utajili porez na kapitalnu dobit iako takva dobit nije isplaćena kao što to stoji u slovu zakona. Mislim da će diplomci iz Donje Livadice uskoro optužiti i nekoga iz Holandskih Antila ili sa Kipra za poreske utaje iako sa njima postoje međunarodni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kada su mogli Šarića da optuže za krivično delo izvršeno u Južnoj Americi zašto ne bi mogli i u ovom slučaju.

Koliko su se u kampanju uključili i novinarski eksperti koji ne znaju da u Srbiji ne postoji kumulativni sistem kazni. Međutim, ako se zna da studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu, sada sudije i tužioci u praksu izgleda uvode i stvaraju sistem sudskog precedenta, onda ne čudi što ih dosledno prate i novinari. U Srbiji, koliko me pamćenje služi postoji sistem jedinstvene kazne po kome za oba krivična dela kazna ne može da bude veća od 10 godina zatvora bez obzira na to da se za svako pojedinačno delo izrekne kazna zatvora od 10 godina. Ali kakvi su nam tužioci nije ni čudo što se novinarskim poslom bave ljudi koji nisu dorasli poslu da prate tokove suđenja i postupanja policije, tužilaštva i sudova. 

Opisana dela u optužnici su u potpunoj nesrazmeri sa onim što je sve objavljivano iz poverljivih izvora iz policije. Osim toga ovi razlozi nisu nikako razlog da se pojedinci zadržavaju u pritvoru mesecima osim ako se pod fer suđenjem ne podrazumeva pravo samo jedne stranke u postupku, a to je tužilaštvo. Sada ispada da su glavni krivci za propast putarskih preduzeća u Srbiji isključivi krivci Mišković i Milo Đurašković. Putarska preduzeća su osamdesetih godina prošlog veka izvodila radove po celom svetu, a devedesetih su skoro sva propala što zbog ratova što zbog propasti ekonomije. Trenutno se sva krivica za njihovu propast stavlja na teret Miškovića kao da je on jedini krivac. Pod pretpostavkom da je to tačno postavlja se pitanje odgovornosti svih onih iz državnog aparata koji su sedeli u upravnim odborima tih preduzeća, direktori agencija za privatizaciju, bankari i drugi?

Osim toga kazna za nezakonito trgovanje hartijama od vrednosti, član 117 prekršaj, a maksimalna kazna je dve hiljade evra. Kao kazna za nepropisno parkiranje.

Sve je u ovoj zemlji deo jedne „šire" priče, sprege politike, policije (stara dobra DB, aktivni i penzionisani kadrovi) i poslušno pravosuđe. Tu priču je koristio i Miško, i verovatno nikad nije mislio da će mu doći glave. Ovo sa akcijama i obaranjem/podizanjem vrednosti firme se radi i danas u nekoliko firmi, pa niko ne odgovara. Reč je, o proceni veštaka da su akcije koje ne vrede prodate po većoj ceni kao da vrede.

Koliko su veštaci pouzdani, potvrđuje i afera „Agrobanka". Iz mojih izvora optužnica je tanka ili gotovo nema elemenata za optužbu ali sa državom se teško boriti. Kakva bi bruka bila da je Mišković pušten. Zato su neki u Kriminalističkoj policiji unapređeni.

Pet meseci konstruisanja optužnice zbog koje je menjan zakon usred istrage, pet meseci u kojima uvedena nova krivična dela, pet meseci nezakonitog pritvora zbog volje jednog čoveka kako bi se dokazalo da je on u pravu!

Policija i Tužilaštvo tvrde da su Đurašković i Mišković upropastili putarska preduzeća. Kada je to tako zašto je takva „uspešna" preduzeća država uopšte prodavala?. Putari su inače bili oslonac našeg privrednog razvoja. Novac koji se optuženima stavlja na teret a koji je po tvrdnji policije i tužilaštva od početka istrage sa 30 do sada narastao na 170 miliona eura, geometrijskom progresijim! Ali pošto su istrage radili veliki stručnjaci sa „pribavljenim diplomama" fakulteta sa prestižnih univerziteta, a „njihovo delo" nastavili tužioci iz Donje Livadice ništa ne čudi. Mislim da će do kraja suđenja Miškovića optužiti i za čitavi javni dug Srbije.

Izgleda da su pojedini političari iskoristili priliku da gubitak Kosova i Metohije nadoknade hapšenjima najviđenijih ljudi u Srbiji. Ali u tim hapšenjima nisu svi jednaki. Postoje i oni koji su jednakiji od drugih. Kako je moguće da dva aktera jedne od najvećih afera u Srbiji imaju nejednak tretman, da jedan bude u zatvoru a drugi da se šeta slobodan a radili su zajedno?

  Ali kako smiriti narod?. Neka visi Mišković i svima beda lakše pada. Isto tako izmenama krivičnog zakonodavstva kada je u pitanju odgovornost odgovornog lica u pravnom licu mnogi se puštaju na slobodu dok se drugi hapse ili im se izriču kazne za delo koje nije postojalo u momentu izvršenja!?

Hapšenja biznismena vrše ljudi koji nikada nisu iamli dana radnog staža, ljudi koji nisu nikada zaradili niti jedan dinar, ljudi koji se nisu uhvatili za motiku, kvazi političari i demagozi koji su u svoje timove uzeli takve stručnjake koji su ostali zamrzniti u prostoru i vremenu. Davno su bile osamdesete i devedesete. Sada je vreme tržišne ekonomije u kojoj se hapse biznismeni koji se drže zakona ponude i potražnje,a hapse se prema zakonima koji su bili u vreme socijalizma.

Bitno je da su takvi političari zaposlili svoje partijske drugove, familiju, švalerke. U tom smislu se oglasila i Evropska komisija koja je dala ozbiljne primedbe na nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa kao i na Zakonik o krivičnom postupku. Što se tiče krivičnog postupka, umesto da se poboljšaju istrage uvođenjem tužilačke istrage ovakav način u praksi su uveli inkvizitorsku istragu u kojoj samo tužilaštvo ima pravo na izvođenje dokaza iako Zakon predviđa ravnopravan status i tužioca i odbrane. Ovo je bitno iz razloga što se takav zakon može obiti o glavu onima koji su ga doneli. Demokratska stranka to najbolje zna. Bumerang efekat nije uvek dobrodošao.

Da je to tako govori i najnovija oslobađajuća presuda Blagoju Jakšiću, članu Visokog saveta sudstva i njegovim saradnicima. To potvrđuje i oslobađajuća presuda ministru Kneževiću i saučesnicima u tzv „građevinskoj mafiji", gde je iza optužnice stajao specijalni tužilac za organizovani kriminal. Ali pošto i danas osnovu krivičnih prijava čine „isfabrikovani dokazi" u policiji koje ne smeju tužioci da odbiju već takve „baronske prijave" pretaču u optužnice ništa čudno. Takvi slučajevi se godinama „razvlače" po sudovima raznih stepena dok se svi ne oslobode. U međuvremenu dolazi i do promene vlasti i nikom ništa. Ali sve to pada na teret poreskih obveznika.

Sve je počelo tako da se Jakšić ućutka za sve brljotine za koje je znao u radu Visokog saveta sudstva.

Izvršna vlast i dalje zloupotrebljava specijalnog tužioca za organizovani kriminal koji je ucenjen za brljotine koje je činio u prošlosti i nije u pitanju nikakava iskrena borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Da je to tako potvrđuju i nedavne presude stečajnoj mafiji gde je od oko 60 optuženih na početku istrage broj osuđenih spao na 16 sa tendencijom da i oni budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

U toj „mafijaškoj grupi" postoje osuđeni pojedinci koji su „faktički" bili odgovorna lica u privatnim preduzećima, bez ijednog dokaza, bez rešenja o postavljenju ili upisu u APR. Kao što tužilac ili sudija ili bilo koje drugo lice ne može dobiti status bez rešenja odnosno ne može faktički da obavlja neku dužnost isti je slučaj i sa odgovornim licem u pravnom licu. U tom smislu postoje razni upisi gde se upisom u odgovarajuće registre i donošenjem rešenja o postavljenju stiče status odgovornog lica. Ali diplomci iz Donje Livadice to ne znaju iako zakoni kažu da oni to moraju da znaju odnosno postoji pretpostavka da znaju odnosno moraju da znaju.

Umesto da se sudi za korupciju političarima koji su uvek stajali iza svih marifetluka i kriminalnih radnji kod nas se sudi privrednicima koje su ti isti političari ucenjivali i ucenjuju. Ti isti političari se samo kod nas busaju u prsa i pozivaju na poštenje, dok se u zemljama u okruženju ti isti političari hapse i izdržavaju kazne.

I Dalje se zloupotrebljava najpre policija koja uz asistenciju „vrhovnog revizora" servira tužilaštvu fabrikovanu krivičnu prijavu, koje ne sme da odbije jer im se preti policijom, koja je kao „nezadovoljna radom tužilaštva" iako policija nije stranka u krivičnom postupku, a po zakonu je tužilaštvo naredbodavni organ policiji. Tako sklepane optužnice se razvlače po sudovima do zastarevanja ili odustajanja tužilaštava ili oslobađanja optuženih. A upravo je to cilj političara da na perfidan način vrše diskvalifikaciju neistomišljenika i za to nikada ne odgovaraju. Sa druge strane svi ti poslušnici u policiji i tužilaštvu su nagrađivani za svoj rad i svima su dobrodošli. Ko se sada više seća čuvenog stručnjaka Homena ili bivše ministarke pravde koji su stajali iza svih ovih izmišljenih mafija?. Ono što je najgore i dalje je na snazi „pretpostavka krivice", a ne „pretpostavka nevinosti"! Od koga je, ništa čudno!.