Aleksinac

 

Srbija na Istoku: model ekonomske propasti na primeru prodate opštine

 

Prizori očaja, zbog stečaja

 

Samo u Srbiji jedan čovek može da proda ceo grad i njegovu industriju. Slučaj stečajnog upravnika Zorana Milosavljevića koji se ostrvio na Aleksinac i njegovu imovinu, jasno govori da on nije radio sam na ukopavanju ove opštine. Bez logistike Demokratske stranke i njenih kriminalnih aspiracija na sve što u Srbiji vredi, ne bi bilo ničega.

 

Svetlana Pospišil

 

U opštini Aleksinac nekada su otvarane prve osnovne i prve srednje škole u Srbiji, jedna od prvih gimnazija, najstarija Učiteljska škola, Pivara, Ciglana, Monopol...Aleksinačka varoš je bila prepoznatljiva po rudnicima uglja, PIK-u, FAHOP-u, FRAD-u, EMPI, Selekciji, Konfekciji, Živinarstvu, „Pomoravlju"  i još dvadesetak društvenih firmi koje su zajedno zapošljavale oko 7.500  radnika.

 Posle 5. oktobra 2000. godine kreće divljačka pljačka koja je nekima obezbedila ogromno bogaćenje, a radnike i porodice ostavljala bez egzistencije. Time je opštini Aleksinac učinjen najveći zločin koji je građane ostavio bez posla, zdravstvene zaštite, a njihovu decu lišio mogućnosti za kvalitetno školovanje i zaposlenje. Jedan od onih koji su Aleksinac doslovno prodali "na doboš", svakako zaslužuje da bude zapamćen...

Naime, u ovom gradu je dobro poznato ime Zorana Milosavljevića, stečajnog upravnika, istaknutog člana Demokratske stranke, koji je prodao sve aleksinačke firme. Karijeru uspešnog pljačkaša započinje privatizacijom firme „FRAD" AD Aleksinac, srpskom fabrikom auto-filtera. „FRAD" je u vreme blokade Srbije, devedesetih godina, izvozio filtere u Italiju, Francusku, Austriju.

U privatizaciji „FRAD-a" iz opštine Aleksinac učestvovali su i tadašnji lideri lokalnog DOS-a iz svake stranke po jedan. Interesantno je da su se tada oko učestvovanja međusobno potukli i prvi ljudi lokalnog DSS-a! Procenu kapitala „FRAD-a" radio je Zoran Milosavljević, tadašnji finansijski direktor te firme. Firma je prodata septembra 2002. godine za 800.000 evra, sa obavezom ulaganja od pet miliona evra. Kupac je bio tajkun Dušan Zabunović. To je onaj isti gospodin koji je u takozvanoj petooktobarskoj revoluciji zauzeo Saveznu upravu carina i nekoliko dana bio njen direktor, sve dok Zoran Đinđić nije saznao da je u ovu ustanovu samovoljno ušao prevarant najvećeg kalibra i strasni lopov bez imalo stila. 

Na dan kupovine „FRAD-ov" magacin gotovih proizvoda vredeo je oko četiri miliona evra, repromaterijala oko dva miliona evra, a na deviznom računu bilo je 450.000 evra. Zabunović je pet miliona evra proknjižio kupovinom nekoliko repariranih presa i nekih mašina za proizvodnju kablova koje je prikazao kao potrebne za proizvodnju filtera.

"FRAD" je preduzeće koje je imalo tržišnu perspektivu i uspešno poslovalo čak i u vreme sankcija. Upravo za takva preduzeća privatizacija pokazala se kao pogubna. Zbog atraktivne lokacije velike vrednosti privrednog značaja stvarani su uslovi za namerno iznuđivanje stečaja da bi se preduzeća prodavala ispod svake vrednosti.

Sledeći „uspeh" Zorana Milosavljevića bio je prodaja firme „PIK" Aleksinac koja je imala 1.000 radnika i 12.000 udruženih proizvođača. Sa šest celina: hladnjača, klanica, ekonomija, podrum, kooperacija, ugostiteljstvo. Prvo prodaje ekonomiju, 400 hektara zemlje, za 62.000.000 dinara 2010-2011. godine. Kompletna imovina PIK-a je u stečaju.

Državna imovina koja je u postupku stečaja se stalno uništava i vandalizuje, devastira krađom materijala, paljevinama, otuđivanjem mašina i alata. U većini stečajnih postupaka pojavljuje se jedan isti stečajni upravnik pa se postavlja pitanje kako je to moguće i da li stečajni upravnici snose odgovornost za uništavanje imovine koja je deo stečajne mase i za sprovođenje istih postupaka. Poznato je da je Zoran Milosavljević bio pod zaštitom Aleksandra Vlahovića, grobara srpske privatizacije, takođe iz DS-a (pod čijom je sada?). Naravno, ovo je tek deo priče koja sledi...