Rocky Stars club...

 

Uređuje: Rajko Roki Dvizac

 

Hleb i čokolada

 

Muzičari koji nisu znali da sviraju

 

Logično je da muzičari znaju da sviraju svoje instrumente a da pevači umeju da pevaju. No, savremena tehnologija je učinila da se izađe iz okvira te logike. Tome su, naravno, doprineli dovitljivi ljudi iz šou-biznisa koji su muziku stavili po strani a u prvi plan izbacili lep izgled, modne krpice, itd.

Pojavile su se grupe kao što su „Boni M" ili „Mili Vanili" koji nisu znali ni da sviraju,ni da pevaju ali su odlično izgledali na sceni. Prevara iz inostranstva ubrzo je „uvezena" u komunističku Jugoslaviju.

Prvo su se pojavila „Srebrna krila". Pevač Vlado Kalember je znao da se služi svojim hrapavim glasom i da sklopi dva-tri akorda na gitari. Ostali iz grupe, blago rečeno - nisu znali kako da drže instrumente, a kamoli da sviraju! Legenda kaže da su Zagrepčani prve korake prevare učinili u Sarajevu uz pomoć hit-mejkera Đorđa Novkovića koji nije uspeo da se odbrani od navaljivanja Vladine sestre!

Uz pomoć jake diskografske kuće i hit-mejkera, ubrzo je cela Jugoslavija pevala „O,Ana,tugo mojih dana", a "Srebrna krila" su postali zvezde preko noći a da uopšte nisu znali da sviraju ni sopstveni hit! Kako - lako! U Sarajevu su pravi muzičari odsvirali (snimili)njihov hit. Posle su oni mesecima učili da sviraju sopstvene pesme! Po ugledu na njih, ubrzo je iz Zagreba lansirana nova prevara po istom principu - tinejdžerska grupa "Prva ljubav". Zlatni tiraž je napravljen ko od šale.

Ljut što Beograd ne samo što ćuti, već svom snagom pomaže afirmaciji ovih grupa, iz Kragujevca mi se javio Mirko Glišić (tekstopisac većine hitova grupe „Smak") i pozvao me da mu pomognem da osmislimo beogradski odgovor. Na sastanak je Glišić doveo Zorana Anđelića i Radenka Milića. Smislili smo prvo ime grupe -„Crvene usne" a zatim da grupa neće biti iz Beograda, već iz Novog Beograda - da bi se naglasio njihov urban imidž i tako u startu preskočili Zagrepčane! Treći potez je da ostale članove moraju pronaći isključivo u Novom Beogradu, a četvrti i najvažniji - odlučili smo da prvi snigl snimimo u Londonu!

I to ni manje ni više već u čuvenom „Matriks studiju" gde su snimali isključivo velike svetske rok zvezde (od naših, tu je jedino uspela da snima „YU grupa" jedan svoj singl ali tek posle „Crvenih usana"!).

Rečeno - učinjeno. Mirko je sredio za snimanje u Londonu a Radenko i Zoran su pronašli ostatak grupe u blokovima Novog Beograda. Niko od članova grupe nije znao da svira osim gitariste koji je prosto bio sjajan (zvali smo ga „mali Točak") ali potpuno neupotrebljiv. Zašto? Zato jer je bez greške, bravurozno svirao samo u stanu, ali čim bi izašao na scenu, toliko se blokirao da nije umeo da sastavi ni dva tona!

U London, na snimanje prvog singla „Crvenih usana", otišli su Mirko, Radenko, Zoran i pevač. U „Matriksu" su naravno iskusni studijski muzičari kao od šale odsvirali dve pesme za singl a onda je pevaču jedino preostalo da peva. Sve u svemu nije zvučalo loše. Hit je bio na pomolu. A onda se dogodilo neplanirano čudo. Negde pred kraj snimanja, u studiju se sasvim neočekivano pojavila britanska pevačica Marijana Fejtful, nama u Jugoslaviji poznatija kao prva žena Mika Džegera, vođe čuvenih „Roling Stounsa". Upoznala se sa grupom „Iza čelične zavese", pohvalila pesme, i taman kada je htela da krene, „da ne smeta", Glišiću je sinula ideja. Predložio joj je da gostuje na ploči!

Pristala je, ali nije znala šta treba da uradi jer su obe pesme već bile gotove. Mirko joj je kroz osmeh predložio da snimi svoj poljubac, koji je kasnije ubačen, i sa njim je počinjala ploča. Sa velikim zadovoljstvom Marijana je to uradila i tako stavila svoj pečat na prvi singl „Crvenih usana" iz Novog Beograda!

 Sa gotovim materijalom došli su kod mene i ja sam ih odveo u RTV Ljubljanu. U Jugoton nismo mogli, jer bi lako provalili da je to direktan atak na njihove dve „zlatne koke" „Srebrna krila" i „Prvu ljubav", a u beogradskom PGP-u su po tradiciji bili zaokupljeni narodnjacima, a potpuno sumnjičavi kada se radilo o pop i rok izvođačima. Brzopotezno, već posle mesec dana, pojavio se prvi singl grupe „Crvene usne" - treće grupe u Jugoslaviji koja nije znala da svira!

Odlučio sam da premijerno pojavljivanje bude na Studiju B u kultnoj emisiji Marka Jankovića „Od doručka do ručka". Nazvao sam Marka i on im je dao poslednjih 5 minuta emisije, ne sluteći šta će se dogoditi. Mislio je da se radi o „još jednoj u nizu mladih grupa".

Ali, kada su počeli da pričaju ko su, šta su (prepričavali dogovoreni imidž), gde su snimili singl - telefoni su se usijali od poziva slušalaca! Vrhunac je bio kada su spomenuli poljubac Marijane Fejtful! Kada je krenula pesma, javila se i Lokica Stefanović ponudivši momcima usluge svoje, tada neprikosnovene baletske grupe. Euforija je nastavljena narednih mesec dana a onda su krenula „miniranja".To što „Crvene usne" nije podržao Zagreb je „normalno", ali da li je „normalno" da je to isto uradio i Beograd?! Očito, tuđe govno im je mirisalo a sopstveno smrdelo!

Razočarani što ih rodni grad bojkotuje, članovi „Crvenih usana" su zapali u depresiju i odbili da „uče da sviraju" pa su Radenko i Zoran, kao lideri grupe, bili primorani da promene kompletnu postavu. Ovog puta su doveli muzičare koji znaju da sviraju i novog pevača - slabijeg raspona glasa ali zato lepog kao Apolon. Pri svakoj njegovoj pojavi svima je zastajao dah. A u roku od 5 minuta, gde god bi se pojavio, okupila bi se gomila devojaka...

Odlučili smo da drugi singl snimimo u Nemačkoj. Ja sam im obezbedio luksuzan apartman u Dizeldorfu, a ploča se snimala u Kelnu u najpoznatijem nemačkom studiju „Kling Klang",čiji je vlasnik bio član tada jedne od najpopularnijih tehno-grupa „Kraftverk".

U Dizledorf smo išli sa tri prevozna sredstva, Mirko, Radenko, Zoran i ja smo išli autom, bubnjar i gitarista vozom, a pevač je došao avionom. Kada smo ga dočekali na aerodromu, i žensko i muško, i staro i mlado se okretalo za njim, diveći se njegovoj lepoti. Umeo je „da nosi svoju lepotu i već tada da se ponaša kao zvezda".

Dan smo provodili u Dizedorfu a noć na snimanju u Kelnu. Iako smo sada imali muzičare koji znaju da sviraju, nismo ništa hteli da rizikujemo i posao su odradili tamošnji studijski muzičari. Vrlo brzo smo se sprijateljili sa njima pa su nam u jednoj pauzi pustili pesme za novi album. Nedostajao je samo vokal. Otkrili su nam tajnu, to je bio novi album koji su oni snimili, ali za tada hit pop grupu „Smoki"! Znači - i „Smoki" je funkcionisao na istom principu kao i „Srebrna krila" i „Crvene usne"! Da stvar bude zanimljivija, baš u tom trenutku, „Smoki" je bio na evropskoj turneji i trebao da dođe u Jugoslaviju!

Izlet u Nemačku pamtim još po dva detalja. Prvi je hleb koga smo kupovali u velikim količinama, a on je bio umotan u celofan sa zastavama četiri zemlje - Italija, Turska, Grčka i Jugoslavija, i ispod svake zastave je pisalo na odgovarajućem jeziku „Prijatno". Drugi detalj je što me je Glišić zamolio da ispitam gde posle doručka „nestaju" pevač i Radenko i ne vraćaju se u stan do uveče? Ubrzo sam otkrio da se u susedstvu nalazi „Javna kuća", ali ako ste pomislili da su pevač i Radenko plaćali „usluge prostitukama" - varate se. One su Radenku ponudile besplatne usluge, da bira koga hoće, ali pod uslovom da im pozajmi na jedan dan pevača!

Izlazak drugog singla „Crvene usne" su dočekale u Svilajncu gde su vežbali danonoćno. Održali su nekoliko svirki ali ponovni bojkot Beograda potpuno ih je obeshrabrio i vrlo brzo su se zauvek razišli, baš kao i „Prva ljubav". Na sceni Jugoslavije ostala su samo „Srebrna krila"-simbol trenda da muzičari ne moraju da znaju da sviraju.

Nešto kasnije - pojavili su se i pevači koji ne znaju da pevaju. A ima ih i danas, od popa do folka, od Vardara pa do Triglava. To može samo šou-biznis!