Zakonopravila

 

Kako su donosioci "promena" zaštitili pljačku kao zanimanje

 

Mito primaju posredno i neposredno

 

Državna mafija zaštićena poslaničkim imunitetima opljačkala je Srbiju. Pravi tajkuni u proteklom periodu bile su političke stranke na vlasti. Boriti se protiv kriminala i korupcije sa ljudima u policiji koji su do juče bili udarna pesnica bivšeg režima, sa tužiocima koji su takođe bili instrumentalizovani od strane toga režima, ravno je samoubistvu. Kako sa istim ljudima koji su učestvovali u svemu tome sada očekivati da rade protiv sebe, pita se  Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala?

 

Josip Bogić

 

U Ustavu Republike Srbije deklarativno su izjednačene privatna i državna svojina i formalnopravno imaju jednaku zaštitu pred državnim organima. Međutim, u praksi je to mnogo drugačije - odnos prema privatnoj svojini daleko je od evropskih i svetskih standarda. U glavama mnogih koji treba podjednako da štite privatnu svojinu, kao i državnu, zadržan je odnos kakav je bio pre dvadesetak godina, iz vremena socijalističkog načina uređenja države,

Prilikom donošenja zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, van domašaja su ostala krivična dela prevare kojima se najčešće oštećuju fizička lica ili pravna lica sa većinskim privatnim kapitalom, a u mnogim slučajevima ni državni sektor nije pošteđen aktivnosti prevaranata. Ostaje nejasno zbog čega zakonodavac nije predvideo mogućnost da se i za ovakva krivična dela oduzme imovinska korist, koja u mnogim slučajevima prelazi milionske iznose.

Privredu Srbije nagrizaju prevaranti, često organizovani u kriminalne grupe, putem nenaplativih menica otvarajući firme na članove porodice, na imena prijatelja, a ponekad i na imena umrlih lica. U skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, prevaranti osnivaju firme kod Agencije za privredne registre za iznos od 250 evra, dobiju PIB broj, otvore tekući račun u banci, snabdeju se menicama koje koštaju nekoliko stotina dinara, overe ih pečatom i u principu potpišu neadekvatnim potpisom. Posle toga sledi odabir žrtava i traženje plena. Pri tome ove kriminalne grupe prave plan rada po kome pažljivo biraju odabrane klijente.

Mnoge privatne firme, izložene dilemi između prodaje, krize i preživljavanja, prinuđene su da daju robu na odloženo, a prevaranti veoma vešto koriste tu pogodnost. Obično se uplati neki manji iznos za robu, a nakon toga se zahteva prodaja robe na odloženo vreme, najčešće na 15 dana i duže.

Ovakav modus se istovremeno, po unapred napravljenom planu grupe, primeni u desetak firmi. Ukoliko neko posumnja u blokadu računa vršeći proveru na sajtu NBS, dobije podatak  da račun nije u blokadi.

 Pri tome, ne može da proveri podatak koliko novca ima na računu ili koliki je promet firma ostvarila. Kada žrtva-prodavac primljenu menicu kao garanciju da će roba biti plaćena podnese na realizaciju, shvati da je račun firme blokiran upravo od desetak firmi i da na računu nema sredstava. Grupa u međuvremenu proda robu na crno ispod cene i gotovinu iskoristi za kupovinu nekretnina, lično bogaćenje i slično.

 

Kriv je kredit

 

Slučajevi hapšenja korisnika kredita i "kreacija" njihovih optužbi, ukazuju da se krenulo pogrešnim putem. Nisu korisnici kredita krivi kao oni koji su im davali tolike iznose. Pođimo od obične činjenice kako se dodeljuju krediti...

 Kako se u javnosti prikazuje stiče se utisak da su krediti deljeni tako što korisnik kredita dođe na šalter banke, ponese veliki džak, zatraži pare, a radnik iz sefa lopatom utovari u džak milione evra. Procedura dobijanja kredita je ipak malo komplikovanija bez obzira na bezobrazluk onih koji su ih delili šakom i kapom. Kada dođete na bilo koji šalter banke pa zatražite kredit dobijete najpre odštampane formulare sa svim informacijama na nekoliko stranica šta vam je potrebno da bi dobili kredit i koje sve uslove morate da ispunite. Uslovi za privrednike su još malo i komplikovaniji gde su vam potrebni bilansi, pa nekretnine, menice, hartije od vrednosti i dr.

Ukoliko neko ne ispunjava uslove, nema ni kredita. U tom slučaju ako je neko davao kredite pojedincima i firmama koje nisu ispunjavale uslove, on ima direktan umišljaj da je izvršio krivično delo. Još ako je dobio potporu od političara na vlasti, eto rešenja Gordijevog čvora! Korisnik kredita treba da odgovara tako da mu se oduzme imovina, a da procesno bude dobar svedok, jer kao svedok ne sme da laže, a kao okrivljeni ili optuženi to može!

Zašto MUP uveliko ne radi na ispitivanju korupcije u pravosuđu, kako bismo svi posle toga imali nadu da će zakon podjednako biti primenjivan za svakog građanina, da će sva suđenja i sve presude biti pravične? Zar je pravično da oni koji su obezglavili pravosudni sistem, čitavu državu i narod, ostanu nekažnjeni?

Kako je moguće da neko iz banke daje nekome ogromna finansijska sredstva a da ne bude obuhvaćen krivičnom prijavom? Kod bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja koji je tada bio važeći stoji: Zloupotreba službenog položaja, član 242, (1) Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1 pribavljena imovinska korist u iznosu preko sedamdeset hiljada novih dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (3) Ako je izvršenjem dela iz stava 1 pribavljena imovinska korist u iznosu preko dvesta dvadeset hiljada novih dinara, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje tri godine.(KZ SRS 44/98, decembar 98). Pošto se na izvršioca uvek primenjuje povoljniji zakon u tom slučaju bi se primenio ovaj zakon s time da bi iznos protivpravne imovinske koristi bio iznos u dinarima u vreme iz 2001. godine, a to bi dalje značilo i da je manja zaprećena kazna.

Kada se neko lice (fizičko ili pravno) obrati banci za kredit normalno je da banka da svom klijentu uslove pod kojima može da dobije kredit. Kada klijent obezbedi sve potrebne uslove i pribavi svu potrebnu dokumentaciju tada banka odobrava kredit i uplaćuje na račun. U međuvremenu sve to prolazi kroz određenu proceduru i kroz ruke pojedinaca i raznih komisija.

Trgovina uticajem (politike)-najblaža kazna

 

Neuplaćivanje poreza po odbitku je novo krivično delo, gde je, pored zatvorske i novčane kazne, novina i to da se preduzetniku i odgovornom licu, poreskom obvezniku, za krivično delo izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina. Postavlja se pitanje ko će da vodi evidenciju ovih mera kao i samu kontrolu, jer, po logici stvari, ova evidencija treba da se vodi kod Agencije za privredne registre, kod koje se i registruju pravna lica kao i odgovorna lica?

Kad su u pitanju krivična dela protiv službene dužnosti, za većinu njih su ostale iste kazne, a kod nekih je uvedena i novčana kazna. Zloupotreba službenog položaja fizičkog ili pravnog lica je novi pojam.

 Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, u stavu 2 i 3, pored pojma pribavljena korist izmena je i u pogledu pričinjene štete što do sada nije bio slučaj.

 Zaprećene kazne su ostale iste što, kada se ima u vidu stepen korupcije u Srbiji, može da deluje stimulativno na potencijalne izvršioce. Nenamensko korišćenje budžetskih sredstava je novo krivično delo, koje može da izvrši odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdatka preko iznosa od 1.000.000 dinara u odnosu na iznos utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom Vlade kojim se utvrđuje iznos sredstava pozajmice.

Kazna je simbolična - do jedne godine ili novčana. Ali, za delo Trgovina uticajem predviđene su kazne od šest meseci do 10 godina za najteže oblike dela! Kod krivičnog dela Primanje mita, uvodi se izraz "neposredno ili posredno". Ako zakonodavac ima iskrene namere da se razračuna sa korupcijom tada je morao za ova krivična dela da predvidi oštrije kazne sa minimumom od četiri godine ili težom kaznom, a ako su dela izvršena u okviru grupe ili organizovane kriminalne grupe najoštrije kao što je to predvideo kod mnogih krivičnih dela klasičnog kriminala.