Feljton

 

Pukovnik Svetozar Radišić u knjizi "...Ili nas neće biti" o zaštitnim mehanizmima države (3)

 

Odbrana zdravog razuma

 

Izuzetno je važno da se nikad ne ruši prethodna građevina iz temelja, nego da se uoče sve vrednosti prethodne organizacije i na njima dogradi nova, savremenija i funkcionalnija, konstatuje pukovnik Svetozar Radišić u svom publicističkom delu pod naslovom  "...Ili nas neće biti". Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje najinteresantnije delove iz knjige u kojoj je autor istraživao sve poznate oblike razaranja države (između ostalog i na primeru Srbije), sa posebnim osvrtom na zaštitne mehanizme, u okolnostima ubijanja suvereniteta u zemljama takozvanog trećeg sveta...

 

pukovnik Svetozar Radišić

 

 

Da li je srpska administracija svesna da joj država ne funkcioniše, pre svega stoga što nije zasnovana na teoriji organizacije? Mogu, na primer, da pozovu Isaka Adižesa da dijagnostikuje stanje srpske države i parlamenta i sugeriše mere ozdravljenja. Zar nije čudno da u Srbiji ne postoji nijedna srpska institucija, sa Srpskom akademijom nauka, koja bi trebalo da se ponaša srpski i rešava srpske probleme? Kada bi se primenile metode višekriterijumskog programiranja u kadrovskoj oblasti, iz vlasti bi mogla da se izdvoji i ukloni prepoznata „kadrovska skrama i šljaka", a mnoge institucije bi se popunile umnijim i kvalifikovanijim ljudima.

Uostalom, čuveni Jevrejin engleski lord Dizraeli Bikonsfild (1804-1881) rekao je jednom prilikom da svetom ne vladaju ličnosti koje stoje na čelu država i vlada, nego tajna društva. Naglasio je da ta tajna društva ne vladaju neposredno, nego kroz prosvetu - oni vaspitavaju vodeće krugove svakog naroda tako da svi oni vode svoj narod u (ne)izvesnom pravcu, često misleći da na taj način ispunjavaju dužnost prema otadžbini. Po čemu se sa srpskog stanovišta razlikuju Josip Broz, Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica, Boris Tadić?

Svi su sarađivali sa „velikim bratom" i neprestano gubili srpsku teritoriju, srpski narod, srpski jezik, srpsku kulturu, srpsku religiju. Šta su oni za Srbe postigli? Uspeli su da Srbe na Zapadu zovu dvodimenzionalnim i genocidnim bićima.

Srbija živi pod paradoksom. Narod koji je iznedrio Petra Petrovića Njegoša, Nikolaja Velimirovića, Justina Popovića, oca Tadeja Štrabulovića, ima izvanrednu osnovu za samoosvešćenje i da bude za ugled onima koji žele da usavrše svoje duše, a nesreću da ga vode vlastodršci kojima se ne može utvrditi kakvog su kova.

 

Sistem američkog zaglupljivanja

 

Šta se uči na Zapadu, jasno je iz anketa...Nije nimalo važno to što američki potpredsednici ne znaju da je Betoven umro i da nije crnac, ili da Crnogorci i Bošnjaci govore srpskim jezikom. Takođe nije važno ni to što su deca iz Srbije pobeđivala na takmičenjima iz šaha, informatike, fizike, hemije, matematike, jer će „srpske" prodane duše dobar školski sistem (koji je trebalo samo osavremeniti i sadržajno osvežiti) zameniti sa „bolonjskim" i raditi na daljem zatupljivanju svoga naroda, pri tom i na daljem spoljnom i unutrašnjem „odlivu mozgova", što je i osnovna svrha prihvatanja „Bolonjske deklaracije".

Budući da Srbija nema instituciju za brigu o darovitoj deci koja se školuju na Zapadu, prirodno je što niko nije zahtevao da se ta deca kad-tad vrate u otadžbinu. Jasno je da Srbija bez te dece gubi svaku nadu da će uskoro stati na svoje noge, ojačane snažnom privredom. Nebriga državne administracije za mlade generacije koje nepovratno napuštaju domovinu i otadžbinu nije samo saradnja sa trenutnim okupatorima, nego i neoprostiv greh prema svim dušama koje su stradale kroz istoriju za srpske ideale.

Zato Srbi ne treba da se čude što su destruktivci okupirali Srbiju, a od njenog najjužnijeg dela napravili basen u kojem pliva „apsolutno zlo". Kosovo i Metohiju su zauzeli instrumenti „velikog brata", ne samo iz želje da kontrolišu svaku tačku na planeti, nego i zbog svoje materijalne pohlepe i potrebe da podižu narodima adrenalin i šire strah u svojim nacijama i u svetu. Na jugu Srbije našli su pogodno tlo za puteve droge, kupoprodaju belog roblja, stalna krvoprolića, deo pakla na Zemlji. To su napravili na još najmanje 35 mesta širom Zemljine kugle...

Ni vojska u Srbiji nije ništa izbegla. Marionete „velikog brata" dovele su je na nivo protivpožarne organizacije, s nadom naroda da poseduje bar taj nivo, budući da su protivpožarne jedinice potpuno spremne i obučene, hitre, plemenite, dostojanstvene i odvažne. Naravno, svima je jasno da ta vojska nije bila srpska od kraja Prvog svetskog rata. Događalo se i do sada da načelnik generalštaba ne bude baš najbolji među najboljima, ali prvi put u istoriji srpske vojske on manje zna od preko stotinu generala koje je srpska vlast veoma mlade udaljila s dužnosti, ne zbog nesposobnosti već zbog iskustva u ratovima. (Uz takav komentar treba napomenuti da Sjedinjene Države u svojim redovima imaju oficire i generale koji preko 25 godina prelaze s ratišta na ratište i potom se vraćaju kući u zasluženi kućni mir.)

 Poseban problem je neznanje. Kada su ministar inostranih poslova i ministar odbrane marionetske ličnosti, onda je logično da rade za svog gospodara. Oni u tzv. demokratskoj, plavo-žutoj varijanti, preko Brisela, Londona i misterioznog Ohaja otvoreno rade za administraciju Sjedinjenih Država. Zato se i dogodilo da Srbija (demokratski: bez znanja naroda i saglasnosti Skupštine) ne zna da li snabdeva oružjem Gruziju.

Srpske diplomate deluju neubedljivo na ruske optužbe. Jasno je samo jedno: Srbi bi u tom slučaju učinili dva zla. Prvo, naoružavali bi zemlju koja je instrument Sjedinjenih Država za vojno opkoljavanje Rusije. Drugo, gruzijsko oružje bi se moglo iskoristiti protiv slovenskog, bratskog, ruskog naroda, na koji Srbi računaju u slučaju većih nedaća.

Očigledno je da se demokratska (proamerička, marionetska) vlast, čiji su ministri odbrane školovani na Zapadu, poigrava s organizacijama koje čine srpsku državu. To znači da najodgovornijima u administraciji nije stalo da Srbija ima neophodne institucije s najkvalitetnijim i najbolje raspoređenim kadrovima. Posmatrano sa aspekta teorije organizacije sasvim je izvesna opasnost da nedovoljno sposobni kadrovi predlažu suboptimalne odluke i da će se Srbija ponovo, po ko zna koji put, izložiti nepotrebnim izazovima i opasnostima.

Opredeljenje srpske administracije za saradnju sa SAD, Ohajom i NATO alijansom znači deobu njihove sudbine, a sasvim je sigurno da je njihova budućnost sve neizvesnija. Najvažnije je što su Srbi i dalje zvanično neprijatelji SAD i što se Sjedinjene Države prema Srbima ponašaju iskreno i istinski neprijateljski. S druge strane, treba li ponavljati ko i zašto sve preti Sjedinjenim Državama. Nemaju li Srbi sasvim dovoljan broj svojih problema?

Zar nije neumesno Srbima samo pomenuti Ohajo i čiji je NATO (da je reč o privatnoj vojsci „velikog brata", a da je „veliki brat" pri kraju svoje planetarne misije)? Srbi će se, po svemu sudeći, prema odlukama globalista, uskoro još jednom biti tamo gde se najviše gine, a malo je šansi da mamonizovane „srpske" vođe uskoro umno progledaju.

S druge strane, baš zato što ne postoje institucije za kvalitetnu odbranu Srbije, u njoj je prisutan prikriveni građanski rat - prirodan za građansku državu. Medijski rat između tzv. dve Srbije, između nacionalista i nadnacionalista (globalisti) za sada gube nacionalisti, jer nemaju svoje medije i škole. Pravo Srbima da se pojave u sredstvima javnog informisanja uskratila je iluminatska, vavilonska, druidska i lihvarska, antinacionalna politika. Ona u Srbiji traje od Drugog svetskog rata, ako ne i odranije, kada su Hiramovi „slobodni zidari" preuzeli krunsku vlast i obeležili je simbolom Horusa.

 

Nema demokratije u haosu

 

Savremeni „govor mržnje" samo je deo medijskog, informacionog rata, prenesen u neke od institucija sistema: u skupštinu, pravni sistem i na fakultete. Postojanje „govora mržnje" pokazatelj je da „Iluminati" još nisu potpuno ovladali Srbijom, baš kao što je agresija na SRJ bila znak da nisu uspeli da osvoje Srbiju neoružanim oblicima agresije i „ugradnjom" svojih kadrova. Ukoliko ovladaju Srbijom, Srbi neće imati pravo medijskog glasa ni u provinciji, a „nevladine organizacije" će još smelije orgijati, tvrdeći da su konačno porazile ili pripitomile „genocidni narod".

S druge strane, posle dizanja tzv. gvozdene zavese (18. januara 1989. godine) i u „istočnom lageru" uspostavljen je objektivniji odnos prema nauci, što je uslovilo promene u organizovanju komponenata države. Novim istraživanjima i primeni organizacionih nauka, koje obuhvataju i pripremu za odbranu zemlje, pogodovalo je prihvatanje stavova da je neophodna depolitizacija nauke.

Jasno je da je izlaz u naučnom pristupu životu i radu, boljoj organizaciji i objektivizaciji društvenih procesa. Primena operacionih istraživanja posle deideologizacije i depolitizacije oružanih snaga posebno je vidljiva u projektima u kojima je iz političkih razloga stvarana zbrka pojmova.

U uređenom sistemu lako se uočava svaka nepravilnost, posebno nova, i naročito odstupanje sistema od linije cilja. Sistem reaguje odmah - automatski - i otklanja iskrsle prepreke i savladava otpore. Nikako ne može da se dogodi da se nepravilnosti umnože i talože, odnosno da je za otklanjanje aktuelna više od jedne.

Tamo gde se ne zna odakle početi s uređivanjem sistema u pitanju je haos. Iskustva potvrđuju da je u haosu demokratija nedopustiva, jer podstrekava anarhiju, a u uređenom sistemu ne postoji, budući da se podrazumeva da je sve pravovremeno programirano i da nema mesta, vremena ni načina za promenu ritma rada. Zato rezultati istraživanja borbene gotovosti u JNA pokazuju koliko je bila razdešena SFRJ i njena vojska. Zaključci proistekli iz navedenih istraživanja glase ovako:

1) Rukovođenje kao vrsta nadrada (metarada) nije element radnog procesa niti njegovog stanja, ali to ne znači da ga ne treba vrednovati. Naprotiv, ono prožima sva područja rada, te je određivanje njegove stvarne vrednosti u svim institucijama moguće (vrednovanjem matričnog odnosa rukovođenja s ključnim područjima rada), a u Vojsci skoro na isti način u jedinicama i ustanovama.

2) Osim borbene gotovosti (koja se odnosi na oružanu borbu - napad i odbranu), postoje brojne druge gotovosti koje se odnose na civilno stanovništvo (pripravnosti, pripreme), određene različitim ciljem i vremenskim i prostornim specifičnostima. One treba da se posebno specifikuju, a zaslužuju sličan status kao i priprema za rat. Uspešna mobilizacija, u bilo kojoj sferi, zahteva angažovanje svih subjekata i sredstava. Zato je potrebno da se ta vrsta pripremljenosti posebno vrednuje.

3) Stanje informacijskog sistema postoji u svim segmentima života i rada društvene zajednice. Treba ga ocenjivati, radi toga što se njegovim poboljšavanjem unapređuje organizacija i proces rada u njoj, a posebno se doprinosi efektivnosti u procesu donošenja odluke.

4) Stanje materijalnih sredstava proizvod je pozadinskog rada, takozvanog „pozadinskog obezbeđenja", odnosno logistike. Ono značajno utiče na dostignuti stepen pripreme za sve vrste delovanja i pripremljenosti za odbranu države.

Na osnovu svega što je poznato, posle svega što se dogodilo Srbiji i Srbima, jasno je da vitalna ugroženost može da se prevaziđe samo optimalnom organizacijom države, prikupljanjem svih umnih kapaciteta, najboljim organizacijskim rešenjima, proisteklim iz savremene nauke, sistema obrazovanja i besprekorne kadrovske politike.

 

Srbiju treba voditi

 

Teorija organizacije i stvaranje „kritične mase pameti" pružaju još jednu šansu za opstanak posrnulom srpskom narodu. Kada je neka država toliko raznešena kao Srbija, posle dva svetska rata, posle vladavine internacionalaca, agresije NATO i stalnog nadzora savremenih trilateralnih okupatora - jedini izlaz je njeno podešavanje od osnove.

Prvo se mora ustanoviti stvarno stanje, objektivnim procenama i ocenama. Zatim se mora stvoriti kibernetski model s povratnom spregom. Kada se ustanovi izlaz iz sistema, a to su postignuta ostvarenja, odnosno stvarno stanje, onda je moguće izmenom ulaza u sistem (država) uticati na procese u područjima rada i stalno menjati stanje.

Povratnu spregu čine upravni organi koji stalno nadziru izlaz, ulaz i proces u kojem se stvaraju nove vrednosti. To je način da Srbija iz dana u dan napreduje, sve ostalo je poigravanje sa sudbinom srpskog naroda i njegove države. Dakle, da bi se izašlo iz haosa i ušlo u uređeni sistem, potrebna je velika odgovornost i mnogo odricanja, a tome će se uvek suprotstavljati oni koji su postali imućni „lovom u mutnom" u razdešenom sistemu i oni kojima su stradanje i osiromašavanje Srba ostvarena namera i željeni cilj.

Za upravljanje državom potrebna su samo tri uslova: jedan pametan čovek na ključnoj poziciji, „mozak organizacije" (sačinjen od najumnijih ljudi iz te države) i poznavanje metoda za upravljanje procesima u autopoietskoj organizaciji.

U navedenim uslovima jasno je da Srbija pripada krugu država koje su izložene neoružanim oblicima agresije, prikrivenim i otvorenim pritiscima, radi uništavanja „šizmatske" pravoslavne ideje, po istoj šemi po kojoj je uništen protestantizam.

Stoga nije realno da se očekuje da će „veliki brat" dozvoliti regeneraciju srpske države, pogotovo što na srpsku vlast utiče preko masona visokog ranga, što je u nju na ključna mesta ugradio svoje članove, ili ih je namenski regrutovao iz srpske vlasti radi ostvarenja luciferske, papske, unijatske zamisli. To su osnovni razlozi zbog kojih je važno da se shvati da postoje načini da se oporave Srbi i Srbija kada se za to steknu uslovi. Važno je i to da će uslovi za oporavak uskoro nastupiti i da je potrebno biti spreman za njih. Osvešćivanje ljudi na celoj planeti je u toku i ubrzano, a podstaknuto je surovom istinom da je sve više gladnih usta i sve više gramzivih zelenaša - lihvara.

 

Lucifer i njegova politička elita

 

„Mozak organizacije" (skup najumnijih ljudi) neophodan je državi kakva je Srbija najpre zbog ubrzanog nestanka Srba, gubljenja teritorija i slobode, što je uslovljeno vekovnim religijskim procesima nezavisnim od „srpskog pitanja". Taj tim treba da predlaže optimalna rešenja posle odgonetanja glavnih svetskih enigmi. Na primer, treba otkriti istinu - ko je u pravu od brojnih tumača Boga. Na svetskoj sceni su naučnici poput Miroljuba Petrovića i Valtera Fajta koji smatraju da je Biblija istinita i da će se i budući procesi događati tačno po proročanstvima navedenim u Bibliji. Pri tome Miroljub Petrović smatra da treba kamenovati sve koji su bludni i na druge načine nemoralni, a Valter Fajt da će se Isus Hristos uskoro ponovo pojaviti, budući da su na sceni već brojni lažni bogovi i lažni proroci predviđeni u Knjizi evolucije, Jovanovom otkrovenju i kazivanjima proroka Danila. Ne treba zaboraviti zilote, koji šibaju sebe i potčinjene monahe za grešne reči i pomisli, i šiitske i sunitske fanatike, koji se udaraju po glavi oštrim mačetama idući u protestnim povorkama obliveni krvlju.

Zanimljivo je da je južnoafrički zoolog Valter Fajt na svom predavanju u Podgorici nabrojao najuticajnije lažne bogove i proroke. Među njih je svrstao: rimskog papu, avatara Mehera Babu, Bagvan Šri Radžniša, Ruskinju Mariju Devi Hristos, Džima Džonsa, Dalaj Lamu, osnivača pokreta „Hari Krišna" A. C. Baktivedantu Svami Prabhupadu, Svami Dhirendru, Mahariši Maheš Jogija, Bahvana Šri Satja Sai Babu (svemoćnog boga), Abdula Bahu, Meri Bejker Edi, Mormone...

S druge strane su oni koji tvrde da je Biblija falsifikovana 325. godine i da je to učinio rimski car Konstantin, koji je u međuvremenu postao svetac, da se original Biblije nalazi u Vatikanu i da nije poznato koliko je jevanđelja postojalo, a koliko uništeno!

Kakve to veze ima sa Srbijom? Velike. Srbija treba da uđe u Evropsku uniju za koju je dokazano da je vode luciferijanac rimski papa i masoni 33 stepena, koji sebe i svoje prostorije obeležavaju vavilonskim simbolima i zasedaju u objektu koji je izgrađen po ugledu na Vavilonsku kulu.

Možda je važno da se naglasi da na sebi nose i paganske simbole posvećene bogu Mitri, Ozirisu i bogu Sunca. Na primer, Medlin Olbrajt i Hilari Klinton nose broševe sa zmajevima, zmijama i škorpijama na paukovoj mreži, a svi službenici „velikog brata" pri dolasku u Srbiju pozdravljaju se sa srpskim vladarima tako da upućuju masonskoj javnosti njima poznate signale.

Najumniji Srbi kada se okupe u „mozgu organizacije" trebalo bi da uzmu sve navedeno u obzir i predlože vladarima sa kim da sarađuju i kako da se ponašaju. Osim što je neophodno da poznaju najopštije religijske procese i tehnološke megatendencije, ljudi iz „trusta mozgova" treba da poznaju sve najznačajnije protokole, vladare iz senke, masoneriju svih nivoa, planove multinacionalnih korporacija, strategije velikih sila, strategije susednih država, nacionalne katehizise...

Važno je da se zna ko je sve iz srpske vlasti mason, kojoj loži pripada i na kom je nivou, budući da mnogi srpski masoni na visokim položajima u društvu ne znaju za koga rade, ko su im pretpostavljeni i koju ideju sprovode u delo, jer Hiramovi sledbenici uglavnom slede simbole Horusa i gledaju prema vrhu zarubljene piramide. Kako srpski masoni većinom pripadaju „plavim ložama" prvog do trećeg stepena, jasno je kolika im je moć, jer je ispod njih jedan do dva nivoa, a iznad najmanje 30 nivoa.

Možda će već sledeća generacija imati priliku da iskoristi slabosti jezuita, koji su planirali tri svetska rata ne bi li uklonili neistomišljenike, kao što su Srbi, Kurdi, Iračani, Somalijci, Avganistanci...

 Sigurno je da će se promena dogoditi munjevito, skoro trenutno, po istom zakonu po kojem se obavlja namagnetisanje metalnih predmeta, bez obzira što sledbenici vavilonaca nastoje da iz Strazbura kontrolišu svakog pojedinca i njegov um.

„Novi svetski poredak" i tehnološki nametnuto energetsko umrežavanje ljudi omogućavaju dvosmernost saobraćaja, ali i biofozičkog poništavanja. Neizbežna povezanost ljudi razlog je što će se dogoditi implozija nove vavilonske tvrđave. Krah vavilonske misije izazvaće neminovnost da „veliki brat" u svoja njedra primi svoj glavni simbol „zmiju koja guta rep". Reč je o intelektualcima tipa Džefa Velsa i Donalda Šeparda, koji su shvatili sve procese, ali nemaju izbora: moraju da uđu u novi Vavilon. S druge strane, nemaju izbora ni finansijski magnati. Na raspolaganju su im samo oni koje su stvarali u svojim školama. Tako se zmija „samoguta", a poredak urušava.

Predloženi metod za obnavljanje države iz temelja nalaže da se u istorijske udžbenike potisnu svi simboli posvećeni bogu Sunca i ostalim staroegipatskim božanstvima, a stvaralaštvo će biti obogaćeno novim simbolima, koji proističu iz božanstvene prirode produhovljenog „zlatnog preseka" i Fibonačijevog niza.

Uostalom, pitanje je dana kada će se saznati potisnuta istina: koje su dogme iskrivljene, šta znači to da postoji razum ćelije, otkud čoveku pet čarobnih reči koje počinju u svim jezicima na isto slovo, kao što su: instinkt, intuicija (pripadaju duši i emocijama), imaginacija (spaja svest i podsvest, odnosno dušu i razum), ideja i intelekt (pripadaju razumu).

 

(Nastaviće se)

 

 

A 1.

 

Ministri diletanti

 

Nikada Srbija nije imala toliko uzastopnih ministara odbrane bez dovoljnog odbrambenog obrazovanja. Predugačak je spisak onih koji formalno i suštinski znaju više o odbrani, strategijama i vojnim doktrinama od ministara odbrane postavljenih na te dužnosti posle 5. oktobra 2000. godine.