Dugovanje

 

Umesto da tajkun Miroslav Bogićević bude uhapšen, njegove pljačke platiće građani Srbije

 

Biće loma oko Farmakoma

 

Farmakom doo, Šabac, duguje 50,3 milijarde dinara, ili 442 miliona evra! Ko će platiti ovaj ceh, i šta će biti sa rudnicima i topionicom, i da li će  Demokratska stranka biti podvrgnuta odgovornosti, ili će naprednjaci i ovaj promašaj žutih svaliti na račun Republike Srbije?

 

Igor Milanović

 

Farmakom ukupno u koncernu zapošljava 3.494 radnika. Iako u skoro svim zavisnim društvima iskazuje pozitivno poslovanje, ovaj koncern na početku ove godine iskazao je ukupno dugovanje bankama, dobavljačima, državi i zaposlenim radnicima od 50,3 milijarde dinara, ili više od 442 miliona evra.

Ovaj, nazovimo sistem, od Demokratske stranke  bio je određen da povuče srpsko rudarstvo. Baš u to vreme stranka mu je dodelila i medijsku funkciju da iz blata izvadi Politiku, Novine i magazini, doo, Beograd.

Ali, zašto Koncern u svom konsolidovanom bilansu i datim napomenama uz taj bilans ne obuhvata zavisno društvo Politika Novine i magazini nije jasno.

U registru Agencije za privredne registre piše da je sa 50 odsto kapitala vlasnik Ooo East Media Group iz Moskve, iza koga bi trebalo da stoji neko od povezanih društava Farmakom-a. Politika Novine i magazini doo u 2012. sa 326 zaposlenih iskazala je na 1,67 milijardi dinara ukupnih poslovnih prihoda, neto gubitak u poslovanju od 270 miliona dinara. To je, između ostalog, rezultat obećanja da će Farmakom preporoditi i unaprediti medijsku kuću Politika.

Vlasnik Koncerna Farmakom, koji je osnovan 15. juna 1997. godine je Miroslav Bogićević. U poslednjih pet godine imovina, obaveze i poslovni prihod Koncerna bili su (u milionima dinara):

 

  Poslovna imovina Kapital      Učešće kapitala     Obaveze     Poslovni prihod

2008.       17.964          3.464           19,28 %            14.500     14.001

2009.             22.110            4.424           20,00 %            17.686     16.740

2010.       31.250          5.813           18,60 %            25.437     20.084

2011.       40.107          6.761           16.86 %            33.346     43.009   

2012.       70.302             19.968       20,40 %            50.334       54.783

 

Dakle, jasno se pokazuje da Farmakom na kraju 2012. godine sopstvenim sredstvima pokriva samo 20,40 odsto ukupno angažovane poslovne imovine, dok su obaveze po kreditima i prema dobavljačima, državi i javnim preduzećima dostigle čitavih 79,60 odsto vrednosti te imovine.

Ukupna poslovna imovina ovog Koncerna je 70,3 milijarde dinara, i čini je stalna imovina (nepokretnosti, oprema, postrojenja i transportna sredstva) u iznosu od skoro 32,5 milijardi dinara, ili 46,2 odsto iskazane knjigovodstvene vrednosti ukupne poslovne imovine. Razliku od 37,8 milijardi dinara čini obrtna imovina, iskazana u knjigovodstvu matičnog i zavisnih društava, ili 53,8 odsto.

Ono što najviše zabrinjava u analizi poslovanja ovog Koncerna je iskazana knjigovodstvena vrednost zaliha od 26,5 milijardi dinara, ili više od 233 miliona evra. Zalihe u rudarstvu predstavljaju finansijski nerešiv problem, jer se moraju finansirati skupim kreditima. Samo u odnosu na prethodnu 2011. godinu vrednost zaliha u ovom Koncernu povećana je za 8,2 milijardi dinara, ili za više od 72 miliona evra.

Samo činjenica da se ovaj Koncern bavi: preradom mleka i proizvodnjom mlečnih proizvoda, klasičnom obradom zemljišta, proizvodnjom akumulatora, rudarskom proizvodnjom, livarstvom, izdavanjem dnevnih novina i drugim, govori da nešto nije u redu u sistemu ovog privrednog subjekta, koji se nekad nazivao poslovnim sistemom.

Ukupne obaveze Koncerna su 50,3 milijarde dinara, od čega dugoročni krediti 14,9 milijardi dinara, 19,4 milijardi dinara obaveze po kratkoročnim kreditima i 14,3 milijarde obaveze prema dobavljačima, javnim preduzećima, državi i zaposlenima.

U 2012. kratkoročne obaveze Koncerna povećane su za 15,1 milijardu dinara. Prema tome, bilo je potrebno u 2012. finansirati povećanu vrednost zaliha sa 8,2 milijarde dinara, a razlika povećanih obaveza u toj godini od još 6,9 milijardi dinara služila je da se finansiraju druge obaveze. Ispada da se u ovom koncernu značajan deo prihoda ostvaruje proizvodnjom za zalihe, ili povećanje vrednosti zaliha služi da se iskazuje minimalni rentabilitet. Ali, zato samo po osnovu kamata i drugih finansijskih izdataka, kao što su kursne razlike i davanja po deviznim klauzulama na uzete kredite, u 2012. plaćeno je 5,8 milijardi dinara, ili 51,4 miliona evra. Ništa niži izdaci nisu bili ni u prethodnoj godini.

Sada ovaj koncert planira da obmane poverioce tako što će Privrednom sudu u Valjevu podneti unapred pripremljen plan reorganizacije, kojim će poveriocima ponuditi rok otplate od 15 godina za obaveze prema bankama, i osam godina za obaveze prema dobavljačima. U tom periodu poveriocima neće se obračunavati kamate, a kako je poznato da je godišnja inflacija u Srbiji između 6 i 13 odsto, to proizlazi da će poverioci i banke izgubiti dve trećine današnjeg realnog potraživanja, a dobavljači jednu polovinu,. To je model prihvaćenog plana reorganizacije u Privrednom sudu u Valjevu za Interkop Šabac, još jedno Bogićevićevo preduzeće.

Samo matično društvo Farmakom i druga četiri društva imaju ukupne obaveze više od 48,9 milijardi dinara, što je ogromno u odnosu na ukupne obaveze po konsolidovanom bilansu od 50,3 milijarde dinara. Najveće obaveze imaju (u milijardama dinara): Farmakom doo, Šabac, matično društvo     25,8; Mlekara  AD, Šabac    4,3;        Fabrika akumulatora AD, Sombor, 10,5; Rudnici i topionica ADM Zajača 4,9 i Industrijski kombinat Guča  3,4.

Po osnovu dugoročnih kredita banke potražuju 13,7 milijardi dinara, ili više od 120 miliona evra. Prva među njima je Komercijalna banka sa potraživanjem od 50 miliona evra, slede Fond za razvoj Republike Srbije sa 7,5 miliona evra i Credy banka sa milijardu i 67 miliona dinara, dok Moskovska banka, Beograd, potražuje milion evra. Od inostranih banaka IFC potražuje 70 miliona evra i Amsterdam trade bank 25 miliona evra.

Po osnovu kratkoročnih kredita ovaj koncern duguje 19,4 milijarde dinara, a među najvećim davaocima kredita su Poštanska štedionica, Srpska banka, AIK banka, Banka Intesa i NLB banka.

Po osnovu primljenih avansa, depozita i kaucija ovaj koncert na kraju 2012. imao je obaveze u iznosu od 5,5 milijardi dinara, ili oko 50 miliona evra, a dobavljačima u zemlji dugovanja su narasla na 3,3 milijarde dinara, a dobavljačima iz inostranstva 742 miliona dinara, dok su ostale obaveze iz poslovanja dostigle više od milijardu dinara.

Zaposleni za zarade i naknade zarada potraživali su 409 miliona dinara, a koncern je po osnovu obaveza za poreze i doprinose na zarade dugovao 415 miliona dinara, dok su ostale obaveze dostigle 1,57 milijardi dinara.

Ono što posebno zabrinjava su obaveze po datim garancijama koje su dostigle 42,4 milijarde dinara, od čega garancije za povezana preduzeća 32,3 milijarde dinara i garancije date za druga nepovezana preduzeća 10,1 milijardu dinara. S druge strane date su hipoteke na 33 nepokretnosti i pojedinačnu opremu.

Ko će platiti ovaj ceh, i šta će biti sa rudnicima i topionicom? Da li će Demokratska stranka, ili neko od njenih kadrova, biti podvrgnut odgovornosti, ili će naprednjaci i ovaj promašaj DS-a svaliti na budžet Srbije?

Prvi koga je Aleksandar Vučić, dolazeći na vlast, stavio na nišan, bio je vlasnik Koncerna Miroslav Bogićević. Vučićevo glasilo Informer je u nekoliko brojeva hapsio Bogićevića, opisujući ga najtežim rečima. Posle razgovora Vučića i Bogićevića, u četiri oka, Vučić je izjavio da ''on neće da ostavi četiri hiljade radnika u Mačvi bez posla'' i da MB Farmakom teba da nastavi da radi. Koliko je gospodin Bogićević odrešio kesu, i koliko je na Vučićeve račune u inostranstvu prebacio novca, znaju samo obaveštajne službe Ruske federacije.

 

 

A. 1

 

 

 

  U Napomenama uz finansijski izveštaj za 2009. godinu direktor Farmakoma MB Miroslav Bogićević 22. februara 2010. daje neke zanimljive informacije o svom koncernu. Kompaniji, koja je već bila vlasnik rudnika, fabrika, građevinskih firmi i mnogo čega drugog, a ubrzo će ući i u medijsku sferu, primarna delatnost bila je "proizvodnja ravnih, otvorenih industrijskih vreća, poliuretanskih folija za poljoprivredu i građevinarstvo, termoskupljajućih PE folija, raznih vrsta poliuretanskih kesa, ekološki zdravog povrća..."?!

  U priloženoj istoriji nastajanja kompanije Bogićević navodi kako je on kao privatno lice 27. januara 2004. kupio 69,202 odsto akcija Mlekare AD iz Šapca, dok je Farmakom MB kupio samo 24,99 odsto. Na taj način je on došao u mogućnost da akcije otplaćuje u više godišnjih rata. Naknadno je Bogićević "dokapitalizovao" Mlekaru i od Farmakoma otkupio neke akcije, tako da je na kraju 2005. godine bio vlasnik 93,28 odsto kapitala pomenutog preduzeća.

  Istovetno je Bogićević na povoljan način postao i vlasnik 70 odsto akcija Rudnika i topionice Zajača AD u Loznici. Tek posle toga Farmakom MB kupuje akcije ovog preuzeća na berzi koje mali akcionari u panici jeftino prodaju. Danas je Bogićević vlasnik 87,76 odsto akcija Zajače, dok ostatak ima Farmakom MB.

  U isto vreme, u martu 2006, i na isti način Bogićević na aukciji povoljno kupuje 30 odsto društvenog kapitala u Industrijskom kombinatu Guča AD u Guči, zatim vrši "dokapitalizaciju" kojom marginalizuje male akcionare i svom preduzeću, Farmakomu MB, omogućuje da jeftino od njih pokupuje preostale akcije.

Tek pošto je zakonom ukinuta mogućnost da fizička lica dobijaju akcije preduzeća u postupku privatizacije putem odloženog plaćanja i, kako narod kaže, "za tepsiju ribe", Bogićević prestaje da se pojavljuje na strani kupca i sve poslove od tada obavlja isključivo preko Koncerna Farmakom MB d.o.o. čiji je jedini vlasnik.

  Iz tog razloga oktobra 2006. Farmakom MB, a ne njegov vlasnik Miroslav Bogićević, kupuje 100 odsto akcija Zorke Standard d.o.o. i Zorke Razvoj i inženjering d.o.o. Oba preduzeća, zatim, fuzioniše u novoosnovano privredno društvo, koje zatim 29. decembra 2006. u potpunosti pripaja Koncernu Farmakom MB.