LES SUISSES,

HANNIBAL ANTE PORTAS !

 

- Ima nešto trulog u državi Švajcarskoj -

 

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

Stigao sam u Švajcarsku ne kao svi drugi politički emigranti, pa su mi švajcarske vlasti priredile i jedan neobičan, specijalan doček, rekao bih kao nijednom drugom emigrantu, za što su javno, preko lista L'HUMANITE¹⁾, još pre mog prispeća tamo, poručeni od francuskih "socialista" i "komunista", sigurno kolege Staljina, Josipa Broza Tita, Envera Hodže i tutti quanti. Pa - neminovno - i od švajcarskih "socialista", "komunista", koji su, koju nedelju pre mog prispeća u Švajcarsku, pozvali specijalnog Enver Hodžinog ambasadora Ismail Kadare, da govori i svedoči njima i albanskim emigrantima u Švajcarskoj o meni, ko sam ja i šta predstavljam kao društveno-politička ličnost i kao književnik.

Možda će ko od vas reći: "Ne žuri se da hvališ nijedne vlasti, jer praktika je kriter istine !"

Pa dobro, izvolite videti i praktiku:

Švajcarske su mi vlasti dale status političkog emigranta odmah, kao nijednom drugom emigrantu. Svaki mesec su mi u ruke davali pare da plaćam stan, pare da se hranim, oblačim, pare za osiguranje, za lekarsku pomoć, ako budem imao potrebu za to. Nisam radio nijedan dan, a živeo sam kao ban. Naravno, u poređenju ne sa životom po jugoslovenskim i albanskim zatvorima, već kao profesor i književnik po profesiji. Na slobodi !

Jednog dana stiže mi iz ambulante (Ovde je nazivaju PERMANANCE DE MEYRIN) jedna faktura od 520 frs za pregled, koji mi beše učinila lekarka Mira Daut, ko zna pre koliko meseci. Pogledah je zamišljen, zatim sa sumnjom i - rekoh ženi:

-Ma ovu fakturu, ženo moja, čini mi se da sam je platio jednom !

Žena moja, kao i sve druge žene, ne sumnja u ništa, ali ipak pođe samnom u ambulantu, gde predstavih fakturu i rekoh im:

-Izvinite, ali čini mi se da sam ovu fakturu jednom platio. Izvolite videti, molim.

Jedna infermierka, lepa kao što su u ovoj zemlji lepe infermierke, tu - predamnom, otvori kompjuter i pogleda. Namah razrogači oči, pogleda me sa iznenađenjem i reče:

-Mesije, ne jednom, već DVA PUTA ste je platili !

-Nemoguće!- učinih i ja iznenađen, jer mi se ovo nije desilo ni kod socijal-fašiste Josipa Broza Tita, niti kod njegovog kolege super socijal-fašiste Envera Hodže.

-Evo, vidite! Vidite !- pozva me infermierka da joj se približim i pogledam na ekranu kompjutera.

Pogledah ne samo ja, već i moja žena.

Stvarno, tamo pisaše da je ta faktura plaćena DVA PUTA. Posle bezgraničnog čuđenja (A kako se neću čuditi, ljudi, kad su mi eto - tu fakturu tražili i po treći put da platim !), nasmejah se lako i rekoh ženi:

-Nekome ovde, u Švajcarskoj, nije dosta što sam po zatvorima Balkana patio i stradao ne samo za slobodu i demokratiju tih naroda tamo, što sam se uz to borio i za slobodu i demokratiju Švajcarske, da im ne stigne ovde staljinizam i da ne prepate i ovi ono što prepatismo mi, već bi hteli da i ovde nastavim sa istim patnjama, pa - razume se i sa istom borbom!

Žena je ćutala nema, jer još nije verovala ni svojim ušima, niti očima. Buljila je u ekran kompjutera, trljala oči, gledala u mene, u infermierku, pa opet u ekran.

-Rekao sam ti, ženo,- nastavih ja,- da jugoslovenska UDB-a i albanski SIGURIMI imaju duge ruke i mnoge prijatelje, saradnike, posebno ovde - u Švajcarskoj.

 

 

Ona je nastavila da ćuti, jer ju je tako Enver Hodža, tamo - u Albaniji, vaspitao.

Zapanjena, ćutala je i infermierka.

Naravno da ja, vaspitan u nadčovečanskoj borbi za ljudska prava, potražih im da mi se vrate tih 520 frs, koje sam platio po drugi put.

Zauzet kompjuterom i onime što smo tamo videli, nisam primetio da se jedna druga infermierka, moguće ne baš ovako lepa kao ova što nam otkri da smo po drugi put platili istu fakturu, čim se to saznade, odmah nekuda nestade, izgubi se. Upravo kad ja potražih da mi vrate 520 frs, koje sam platio po drugi put, ona se vrati i reče:

-Mesije, vi imate ovde dve neplaćene fakture, evo ih, obe čine 520 frs, pa ćemo vam tih 520 frs zadržati za ove dve fakture.

-Pa dobro, dobro!- rekoh ja i ne sumnjajući u ništa.

Rekoh vam da su mi švajcarske vlasti davale svaki mesec pare u ruke da platim osiguranje - i ja sam to redovno plaćao, misleći da je to osiguranje za penziju ili, da me Titoisti i Enverovci ne ubiju, pošto su i preko interneta pozvali svoje junake da dođu u Švajcarsku i da me ubiju.

Fakture, koje su mi dolazile od lekarke M.Daut ja sam plaćao iz mog džepa. Kako za sebe, tako i za ženu, za dete. Pa i lekove. Po apotekama, gde sam uzimao lekove, plaćao sam na licu mesta, iz džepa. Nit sam znao, niti mi je iko rekao, da fakture treba da predam osiguravajućem zavodu CSS, koji su nadležni da ih plaćaju, kao i troškove za lekove.

Ostavimo po strani ovo. Ne pitajmo ni zašto mi nisu to rekli, niti zašto me ni oni, u birou gde su mi svaki mesec davali pare, nisu pitali idemo li mi kod lekara, zašto im ne podnosimo fakture CSS da nam oni plaćaju 10% troškova za lekarske usluge i lekove, kako to predviđa pravilnik o tretmanu emigranata.

Pitamo samo ovo: Kako se složiše te dve nove fakture upravo za 520 frs, koliko je trebalo da mi se vrate?

Drugo pitanje: Kad sam ja to bio kod lekara, i to dva puta redom? Ja ne pamtim da sam bio ni jedan jedini put, a ne dva puta?

Treće pitanje: Jesam li ja isti dan i isti čas dva puta pregledan od lekara i za svaki put su pisali posebnu fakturu?

Četvrto pitanje: Pošto sigurno nisam pregledan ni isti dan, kamoli i isti čas, te dve fakture mora da su raznih dana. Onda, zašto mi ni jednu od njih nisu poslali do tada? Kako to da mi šalu po treći put fakturu od 520 frs, a fakture što zajedno čine 520 frs nisu poslali ni jedan jedini put?! Šaljući po treći put fakturu od 520 frs, nisu se setili da imaju u ruke dve druge fakture neplaćene ni jedan jedini put?!

Peto pitanje: U Švajcarskoj su svi osigurani za lekarsku pomoć i lekove. Bez osiguranja lekar te ne pregleda. A ovo znači da fakture plaćaju institucije osiguravanja, a ne klijenti ambulanti, lekara i apoteka. Prema tome, i te moje fakture oni su znali da ih treba platiti moj osiguravajući zavod, onaj kome svaki mesec plaćam i na bazi kojeg osiguranja su me oni pregledali, a ne ja !

Šesto pitanje: Žašto mi te dve fakture ne dadoše? Pa zar nisu znale da ja treba da ih podnesem osiguravajućem zavodu, da mi ih oni plate?

Ako je moj osiguravajući zavod platio po prvi put fakturu od 520 frs, sigurno da je nije platio i po drugi put! To se sigurno još nije desilo nijednom osiguravajućem zavodu! Da ne plaćaju ni po prvi put im se desilo i dešava im se svakodnevno, ali ne i da plaćaju po drugi put. Ovo mislim da je bilo dovoljno da oni u PERMANANCE DE MEYRIN shvate da sam ja tu fakturu platio iz mog džepa.

I eto, umesto da mi bar te pare vrate, oni mi potražiše da tim parama platim one dve druge fakture! Pa zar te infermierke nisu bile svesne da te dve fakture, ako su i stvarne, a ne fiktivne, treba da plati moj osiguravajući zavod, a ne ja ?!

One su bile svesne i po načinu kako ja govorim francuski jezik da sam stranac, da ne poznajem mehanizam života Švajcarske. Ako nisu pročitale pariski list L'HUMANITE, one su mi sigurno videle i fotografiju u švajcarskoj štampi, pa i u glavnom listu Ženeve i Švajcarske LA SUISSE! One su me poznavale dobro, i te kako dobro, jer je među njima bila i infermierka Slavica, Slovenka, koja me rado dočekivala i dugo razgovarala samnom o svakojakim problemima.

Zašto su me zavele da platim i dve druge fakture iz džepa, umesto da mi objasne da fakture predam u osiguravajući zavod, jer će mi ih oni platiti ?! Zašto su i one prećutale istinu ?! Zašto me nisu uputile ?!

Zar nije jasno da su one dve fakture fiktivne, napravljene od vremena druge isplate fakture od 520 frs, da bi njima učinili ono što učiniše ?!

A pošto ove pare nisu unele u svoj džep, u službi koga su ovo učinile?! U službi jugoslovenske mafije ili u službi albanske mafije, koje me prate u korak i plaćaju vreće droga i prostitucija dolara da se proganjam, da se persekutiram svakako ?!

Ili imamo i u Švajcarskoj kakvu mafiju ?!

Ove su se svinjarije ređale jedna za drugom, tako da mi nisu dali vremena ni da odahnem, kamoli i da postavim sebi sva ta pitanja i osvestim se s kim to imam posla. Prošli su ne samo meseci, već i godine, dok sam se osvestio. Trebao sam da od ovih pretrpim prvi infractus miocardis, pa i da se suočim i provokacijom drugog infracta da bih se osvestio.

Mogu vam napisati čitav roman o ovim provokacijama, svinjarijama, zločinima koji su mi učinjeni u ovoj zemlji, pod zastavom vlasti, koje pretendiraju da su demokratske, pa sam im zato i poverio ne samo moj život, već i život moje žene i mog deteta, mog sina.

Neću vas zamoriti i drugim njihovim svinjarijama, ali me saslušajte samo i ovo:

Kad su mi dali status političkog emigranta, Crveni krst Ženeve, koji me uze u svoj patronaž, na moju molbu dade mi i 3.000 frs da kupim posuđe za kuhinju i posteljinu za spavanje. Idući mesec sam počeo vraćanje duga u rate od po 100 frs, sve uplaćujući u pošti. Posle dve-tri godine ja sam isplatio to.

U međuvremenu ja sam promenio dva-tri stana. Prođoše i jedno pet godina. Kad eto ti, iz Berna švajcarske mi vlasti traže da im vratim tih 3.000 frs duga. Sigurno su mislili da sam ja ili bacio ili izgubio poštanske potvrde o vraćanju tog duga. Odgovorih im pismeno da sam ih od vremena vratio. Za neko vreme, sve dok ne pođoh za Balkan da štampam moje knjige, ostaviše me na miru. Kad stigoh tamo, u Podgorici, stiže mi od žene telegram da su oni iz Berna opet tražili da im platim 3.000 frs, a sa pretnjom da će me proslediti i kazniti, ako ih odmah ne platim. Tako sam morao da se izložim novim troškovima i hitno vratim nesvršena posla, da pretresem moju aršivu, nađem poštanske potvrde za isplaćivanje tog duga i pošaljem njihove fotokopije na njihovu adresu.

Tada mi stiže i treće pismo od njih, kojim mi javljaju da se iz tih fotokopija vidi da sam ja vratio Crvenom krstu u Ženevi 3.000 frs, ali nigde ne piše da su to za moj dug.

Ja nisam pitao njih šta to oni imaju samnom, kad mi te pare nisu dal oni, već Crveni krst. Tada se toga nisam setio. Ali se setih da mi je Beatija, tako se zvala službenica Crvenog krsta, dala i pismenu izjavu da sam ja te pare vratio. Zato se dadoh još jednom u pretragi moje aršive i eto - nađoh i to pismo. Odmah napravih fotokopiju i poslah gospodi u Bern.

Posle ovoga me oni nisu više uznemiravali za ovo, ali su preduzeli druge svinjarije, još gore, prljavije, kriminalne, pa i uperene protiv mog života. Da, i protiv mog života !

Pitam: Da slučajno nisam sačuvao izjavu Beatije da sam vratio te pare, što bi uradili ovi Švajcarci samnom?! Sigurno me ne bi pojeli, ali bi me izmrcvarili sa idi-mi-dođi po njihovim biroima, kancelarijama i sudovima, pa bi me možda bacili i u koju ćeliju zatvora, jer bih im odbrusio "Dosta više sa ovim fašizmom !"²⁾, a posle zatvora - proterali bi me iz Švajcarske.

Umesto da vas zamorim ovim mojim patnjama i stradanjima od švajcarske demokratije, izvolite videti što su mi učinili upravo ovih dana !

Dođe mi od CSS faktura sa označenom sumom novca, koju treba da platim. Krenuh u pošti da je platim, ali prethodno skrenuh u odeljenje poštanskih kutijica da vidim da nema tamo koje pismo za mene. Tamo nađoh pismo osiguravajućeg zavoda HELSANA, gde sam osiguran od pre dve godine, jer sam napustio pre dve godine osiguravajući zavod CSS upravo zbog maltretiranja.

Tada rekoh sebi:

-Kaplane, što taži CSS od tebe, kad ti od pre dve godine nisi više njihov klijent ?!

Sigurno da odustah od plaćanja te fakture. Naprotiv, pođoh u CSS, pokazah im fakturu i upitah ih:

-Šta je ovo?

- Pa faktura! Platite je, mesije!- reče mi službenica.

-Ali ja nisam vaš klijent, gospođo !

-A, tako?! Dajte je ovano da vidimo !

Uze mi fakturu i pođe do njenog stola, otkuca nešto na kompjuteru, zatim uze nekoga na telefon, nešto sa nekim prozbori niskim glasom, zatim se vrati kod mene i reče mi:

-Mesije, izvinite! Pogrešili smo, izvinite! Ne treba da je platite…

Da možda nisu pogrešili ovako i sa vama, gospodine Švajcarcu, koji moguće čitate ovo?! Može li iko biti garantiran od ovih "grešaka"?! Budite sigurni i spavajte spokojno, jer - dok neka mafija ne bude dala i za vas koju vreću dolara od droge ili prostitucije onima, koji mene ovako tretiraju, neće praviti i vama ovakve "greške". A kako ste sigurno čuli, kažu da postoji i švajcarska mafija.

Ja vam kažem da je praktika kriterijum istine. I dodajem:

E-he-hej, les Suisses, Hannibal ante portas ! 

 

Ženeva,

Dana 04.X.2013.

___________________

1) U francuskom glavnom listu socijalista-komunista L'UMANITE, Paris, 24. januara 1991, objavljena je paskvila protiv mene, tobože sam u Jugoslaviji bio kažnjen zatvorom 10 godina kao albanski nacionalista, a u Albaniji da sam izdržao zatvor od 20 godina kao agent jugoslovenske UDB-e. Članak nema potpis, ali je jasno da ga napisao kriminalac Ramiz Alija, tada presednik Albanije i šef Partije rada ("komunističke") Albanije, koji je oprao ruke u krvi mojoj i moje porodice, nedorasle dece, svi sasvim nevini: lično on, budući i presednik Republike Albanije, primoran od pokreta masa u Albaniji protiv terora, priznao mi je punu nevinost dokumentom Narodne skupštine Albanije i nastavio sa svojim zločinima protiv mene i moje porodice.

2) Jednom prilikom sam im i to odbrusio u jednoj kancelariji.