Povodom

 

Direktor opljačkao radnike za pedeset hiljada evra, a pravosuđe ga štiti

 

Od čega su oboleli državni organi?

 

Država štiti one koji je varaju i izbegavaju da plate porez, ali su dovoljno spretni da mogu da podmite državne službenike i sudije. O jednom od takvih primera govori i pismo gospođe Marije Spasojević, osnivača i suvlasnika preduzeća za fizičko tehničko obezbeđenje Ministarstvu finansija - Uprave za trezor. U pismu koje Tabloid objavljuje u celosti, ona opisuje kako je grubo opljačkana uz asistenciju države.

 

....

 

Osnivač sam preduzeća "Orus Group" d.o.o. sa sedištem na Vračaru u ulici Cara Nikolaja br.5, Beograd, sa udelom od 33.33 odsto i nisam zaposlena u preduzeću. Osnivačka prava ostvarujem (ili sam trebala da ostvarim) u skladu sa vlasničkim udelom u istom preduzeću. Od osnivanja preduzeće  sam finansijski pomagala kroz pozajmice za likvidnost u skladu sa zakonom,a imajući u vidu dogovor sa druga dva suvlasnika koji nisu imali sredstava za pokretanje preduzeća u finansijskom smislu. Preduzeće  je radilo od  15. septembra 2008. na poslovima pružanja usluga fizičko tehničkog obezbeđenja Ministarstvu finansija - Upravi za trezor. Radilo je na celoj teritoriji Srbije i ukupno je upošljavalo 187 radnika. Svi su bili uredno prijavljeni, prošli obuku, prošli provere MUP-a, prosečna starost radnika  je bila oko 27 godina.

U februaru 2009. primetila sam  veliki i konstantan odliv sredstava sa računa preduzeća u gotovom novcu. Na sastanku sam uputila zahtev da mi se objasni ovakav vid poslovanja imajući u vidu da je prouzrokovan odliv sredstava za koji nisu postojali dokazi da su u  poslovne svrhe trošeni. Dobila sam frapantan odgovor: "Mi trebamo da imamo i vodimo crne knjige".

Od tada nisam odlazila u preduzeće zbog pretnji koje su mi upućene, vulgarnosti i osionosti  suvlasnika i partnera, a direktoru sam  poslala pismeni zahtev da mi se pošalje finansijska dokumentacija, jer nismo mogli da organizujemo skupštinu osnivača zbog izbegavanja suvlasnika, od kojih je jedan i odgovorno lice u pomenutom preduzeću, a drugi savetnik direktora preduzeća. Tu dokumentaciju nisam dobila.

Direktor uz pomoć drugog osnivača izvlači celokupni profit koji je ostajao po isplati radnika. U julu 2009. predajem krivičnu prijavu za utaju poreza i zloupotrebu službenog položaja, po tada važećem zakonu  o krivičnom postupku protiv direktora preduzeća Dragana Tanaskovića.

Tužilaštvo izdaje nalog  Poreskoj policiji  za finansijsku kontrolu zakonitosti poslovanja preduzeća, a po komentaru napisanom na krivičnoj prijavi svojeručno od postupajućeg tužioca  Ljubice Veselinović.

Poreska uprava ne prosleđuje  nalog tužioca Poreskoj policiji, već ga šalje Poreskoj upravi, filijali Vračar. Vračar izdaje nalog za kontrolu zakonitosti poslovanja preduzeća 20.10.2009. za period poslovanja 01.02.2009.-20.10.2009. Predmet dobija inspektorka Dragana Ostojić koja je, po rečima direktora filijale Dušana Ljubičića, inspektor koji malo zna.

Inspektorka Ostojić donosi zapisnik, a potom i rešenje 10. marta 2010. godine. U poreskom i upravnom aktu namerno izostavlja koje lice je izuzelo iz imovine društva iako je imala sva dokumenta iz preduzeća kao i zahtev tužilaštva.

U aktima navodi da je odgovorno lice dokumentovalo troškove ne znajući da se dokumenta u originalu nalaze kod mene, imajući u vidu da se deo troškova odnosi i na moju pozajmicu za likvidnost preduzeća koju u tom vremenskom periodu nisam podigla niti mi je isplaćena iz blagajne kako navodi inspektorka. Bezobrazluk je još veći zato što je kasnije ustanovljeno da u blagajni preduzeća za taj iznos nije postojao nijedan dokument, pa čak ni falsifikovana priznanica.

Po istom principu priznaje troškove koji su pravdani kao isplata prevoza radnicima.

Poreski akti i upravni akti neistinite sadržine koje je 2010. izradila Ostojićka, a potpisale njene kolege koje su kontrolisale njen rad, po službenoj dužnosti odlaze u Poresku policiju i predstavljaju osnov rada poreskog policajca koji je zadužio predmet.

Poreski policajac Saša Marković otpočinje istragu koju nije ni radio, već koristi upravne akte i dodaje vremenski period i podnosi krivičnu prijavu neistinite sadržine i time obmanjuje tužilaštvo i minimizira krivično delo utaje poreza i prikriva druge krivične radnje odgovornog lica.

U toku kontrole interesovala sam se za predmet kod načelnice terenske kontrole Spomenke Čonjić koja mi nije delovala ubedljivo imajući u vidu da mi nije dozvoljavala da se uključim u postupak kontrole ubeđujući me da nemam pravo da se umešam?!

Saznavši da je kontrola završena uputila sam zahtev da mi se dostave poreski i upravni akti sa prilogom koji dokazuje moj pravni interes. Dobila sam šokantan odgovor, po članu 7 Zakona o poreskom postupku "trećim licima se ne mogu dostavljati akti koji predstavljaju tajnu." Poreska uprava ima tajne u odnosu na osnivača?

Odlazim na sastanak po preporuci Spomenke Čonjić i to kod Dušana Graovca da molim za svoja prava. On me nagovara da odustanem od svojih napora, kao i od mog preduzeća zbog budućih poslova. Kontaktiram još lica u Centrali Poreske uprave koji me ubeđuju da nemam nikakva prava. Zar je moguće da su službenici poreske uprave od kojih su većina na rukovodećim mestima pročitali Zakon o poreskom postupku samo do člana 7?

U međuvremenu se direktor preduzeća žali i drugostepeni poreski organ poništava rešenje Dragane Ostojić i vraća prvom stepenu na ponovni postupak iz razloga neutvrđivanja lica koje je izuzelo novac iz imovine društva.

Nesrećna načelnica Čonjić zbog ovog neuspeha odlučuje da predmet drži u fioci, da odugovlači koliko može. Opet zovem interesujući se za predmet, a ona se pravda tako što mi govori da je Ostojićka na bolovanju i da ne može da radi ponovni postupak. Interesantno objašnjenje, jer ponovni postupak, o bilo kom da se radi, radi novi inspektor.

Prošlo je 11 meseci, zovem da pitam da li će početi ponovni postupak, dobijam isti odgovor. Odlazim u Centralu na sastanak kome prisustvuje i Dušan Graovac.

Zakon vrlo jasno kaže da je prvostepeni organ dužan da postupi u skladu sa drugostepenim rešenjem i da u roku od 40 dana donese novo rešenje. Prvostepeno rešenje u ponovnom postupku doneto je tek 16.03.2012. godine, a ponovni postupak je krenuo posle moje predstavke upućene direktoru Poreske uprave  i direktoru Regionalnog centra Beograd.

 

Direktor je totalno uništio preduzeće, prisvojio imovinu društva u gotovom novcu od 2009. do kraja 2010. godine u iznosu preko 10 miliona dinara i to u periodu dok se vršila kontrola preduzeća od strane Poreske uprave. Poreska uprava otkrivši utaju poreza od 8. miliona i druga krivična dela odustaje od dalje kontrole iako su imali dokaze u postupku kontrole o nezakonitom poslovanju i u 2011, 2012. Kontrola još uvek nije nastavljena.

U 2012. godini Direktor preuzima vlasnički udeo preduzeća i to: "SS BIRO" sa sedištem u Loznici sa udelom od 50 odsto i otvara ćerku firmu sa sedištem adresi Orus group-e, preduzeće se bavi istom delatnošću. Drugi suvlasnik otvara preduzeće  "Trikona group" koje  preuzima deo poslovnih aktivnosti Orus groupa.

Poreska uprava je kontrolisala moje preduzeće 8 meseci i 20 dana, a direktor je za to vreme totalno uništio preduzeće i pokrao sav novac: davao donacije, pozajmice od kojih većina nije vraćena, umanjujući time dobit i sprečavajući uvećanje kapitala preduzeća.

Napominjem da su poreski organi u zakonom predviđenom roku odradili svoj primarni zadatak, sprečen bi bio odliv novčanog kapitala preduzeća, bio bi naplaćen utajeni porez, drugi državni organi bi odreagovali u skladu sa zakonom, država bi naplaćivala milione tekućih poreskih obaveza od istog preduzeća, 187 radnika ne bi izgubilo posao, taj čovek ne bi ponavljalo ista krivična dela u produženom trajanju, preduzeće bi nesmetano nastavilo da radi, posluje, širi se-što je u direktnoj suprotnosti sa trenutnim činjeničnim stanjem.

 

 

Kontrolom 2010. godine utvrđeno je da je direktor falsifikovao potpise radnika, stavio u džep 50.000 evra, u postupku poreske kontrole  učestvovali su i radnici koji su tužilaštvu podneli brojne krivične prijave protiv direktora Tanaskovića. Ustanovljeno je i da je direktor zapošljavao u državnoj instituciji, Upravi za trezor,  preko 100 radnika na crno, pri čemu je ugrožavao bezbednost uprave za Trezor o čemu su bili obavešteni državni službenici koji nisu reagovali. Sa kojim ciljem su me državni službenici i predstavnici sudske vlasti sprečavali da zaštitim preduzeće, sačuvam i produžim ugovor vredan 3.800.000.00 evra.

 

Pošto se zahuktala istraga protiv direktora on beži sa sedišta preduzeća u toku kontrole zakonitosti poslovanja preduzeća  po savetu poreskog službenika. Centrala zbog toga oduzima PIB preduzeću što znači da ono ne može da raspolaže sredstvima po računima kod banaka i da preduzima nijednu pravnu radnju.

Da je Poreska uprava sprovela Rešenje o oduzimanju PIB-a na vreme odnosno u zakonom predviđenom roku, ne bi sebe doveli u nemogućnost naplate utajenog poreza, imajući u vidu da je Rešenje doneto krajem 2012.

Još krajem 2009. podnosim tužbu Privrednom sudu za izbacivanje oba suvlasnika koji nanose štetu zajedničkom privrednom društvu. Prvostepeni postupak vodi sudija Mirjana Jovanović . Od nje tražim privremenu meru za sprečavanje odliva sredstava, što ona odbija sa naznakom "Malo verovatno"?!

Ista nije donela niti jednu privremenu meru od 2009. do prvostepene presude novembar 2012. u kojoj je ponovo odbila privremenu meru sa obrazloženjem "da bih ja time nanela štetu društvu". Sudija je ovde direktno onemogućila moja prava i pristrasno stala na stranu tuženih. Sudija u svojoj presudi za rešenja Ministarstva finansija - Poreske uprave  konstatuje u svom obrazloženju da su to "jednostrana mišljenja tamo nekog organa".

Veće Privrednog apelacionog suda u sastavu Snežana Novčić, Milica Milanović Trailović i Goran  Savić, odbija sve privremene mere koje sam tražila i potvrđuju sve odluke Mirjane Jovanović. Drže predmet osam meseci i držali bi ga još uvek da se nisam obratila predstavkom Ministarstvu pravde, koje je u rekordnom roku odgovorilo.

Ovakve presude mogu izazvati društveno štetne posledice, jer može da se zaključi kako i pored navoda iz poreskog akta, naplate višemilonskog poreza, prekršajnih prijava, krivičnih prijava, podignutih optužnih akata - sve su ovo samo male nepravilnosti. Ovakve odluke menjaju društvenu svest, a za posledicu imaju podrivanje pravnog sistema ove države.