Rocky Stars Club: uređuje  Rajko Roki Dvizac

 

Hleb i čokolada…

  

Od predgrađa do Tvitera

 

Da nije bilo vladike Danila Krstića i velikog pesnika Miroslava Mike Antića ko zna da li bi danas bilo grupe Garavi sokak i kakav bi bio životni put Branislava Baneta Krstića,frontmena najpopularnije vojvođanske grupe Garavi sokak, pesnika koji sve dublje ore pesničke metafore, zagovornika i pobornika autentične tamburaške muzike, pevača sa dušom u srcu i slavujem u glasu. A ja sam jedan od glavnih krivaca što je Garavi sokak prekoračio prag anonimnosti i izašao iz okvira Novog Sada. Preciznije,iz njenog predgrađa Klise.Činjenica da su sa periferije ,bila je dovoljna da ih vlastiti grad bojkotuje stavljujući ih na marginu. A da stvar bude još „gora" oni su svirali pop muziku sa elementima  vojvođanskog etno zvuka što „nije bilo u modi".

Naravno,"moderno" je bilo da to rade sarajevske grupe ali vojvođanska, e, to ne može!

Iz inata pozvao sam ih u Inđiju da prvi put gostuju van Novog Sada na ovdašnjem Radiju a onda sam napisao tekst u "TV Novostima" i počeo da širim popularnost grupe se „nezgodnim imenom" i nezgodnim poreklom od Ljubljane do Skoplja. Talas je krenuo i ništa ga više nije moglo zaustaviti.

Moram da dodam još dve sitnice. I grupa „Prljavo kazalište" je iz zagrebačkog predgrađa a niko im to nije uzeo za zlo. Naprotiv. Drugi detalj je i do dan danas ostao neobjašnjiv - Garavi sokak je praktično startovao iz Inđije a čudno je da ova grupa nikad nije imala koncert u ovoj varoši?! Svirali su u svim gradovima pa i većini sela u Vojvodini, jedino nisu u Inđiji gde su počeli. Zašto?! Priču o sebi najbolje je da ispriča sam Bane. Ja sam tu tek da ga pitanjima usmeravam…

    -Kako bi ti napisao svoju „ličnu kartu"?

    -  Rođen sam i odrastao u Novom Sadu. U predgrađu zvanom Klisa, gde se zaustavlja asfalt i počinje široko prostranstvo od zlatnog žita. Moj muzički ukus formiran je na dve muzike. Jedna su tamburaši koji su svirali po kafanama oko „Najlon pijace" gde smo ih slušali još od kada su nas roditelji vodili na „10 sa lukom". Druga su „Bitlsi" koje sam otkrio u sedamnaestoj godini.

Obe ih volim i dan-danas. Završio sam Mašinsku tehničku školu i apsolvirao poljoprivrednu tehniku. Ali kad su me posle nekoliko godina pisanja „sustigle i opčinile" pesme Solunska, Teci, teci Dunave, Ruzmarin, Skeledžija, Mađarica  itd. Našao sam se na životnom putu po kome koračam još uvek.

    -  Posle?

    -  Posle je sve išlo samo od sebe.Ime bendu je dao kum,veliki pesnik Miroslav Mika Antić.Nije uvek bilo lako ali sam u međuvremenu zavoleo stvaranje i pevanje pesama.Kao i ushićenje koje taj život donosi…Na svakoj ploči publika je za sebe otkrila poneku pesmu,koje su postali hitovi: Neko,neko ko je daleko, Kao ja što sam tebe voleo, Ćiri bu-ćiri ba, Biće bolje ako budeš tu, Ko te ima taj te nema, Svako ima nekog koga više nema, Sagradićemo brod, Doviđenja tugo…

    -Pred tvojom grupom je mali jubilej.

    -Da.Upravo se pripremamo da snimimo 10.CD. Došli smo otprilike do pola.Trenutno radimo na petoj pesmi…

    -Koje su za tebe vrednosti porodice?

    -Porodica,pa i familija su danas na udaru civilizacije ali uprkos tome onda je i dalje glavni oslonac kako opstanka,tako i napretka. Teško je stremiti više i dalje bez podrške tih „leđa".

    -A vrednosti tradicije?

    -Moj pokojni stric Danilo Krstić je bio vladika.On mi je ,još od malih nogu poklanjao bisera iz svog eruditskog znanja ali i iz narodnog predanja.Uputio me je na vrednost i lepotu srpskog jezika i narodnog stvaralaštva.Ono je vrhunsko i teško ga je dostići a još teže prevazići.

    - Šta za tebe znači zavičaj?

    - Ono za čim ti srce zaigra. Za čim nekad i srce krene. To je mesto mog detinjstva. Dunav ali i širina i lepota zvana Srbija. Mesto sreće i mesto bola na kojem se još uvek živi oskudno ali ljudski. Samo su tu suza i osmeh iskreni. Mesto gde još možete sresti čoveka u čoveku.Gde se još uvek gleda u oči i svakom kaže „Dobar dan".

    -Iz Novog Sada povukao si se u Vrdnik, zašto?

    -Tu sam pronašao svoj mir. I duhovni i kreativni a i ljudi su mnogo opušteniji.

    - Kakav je tvoj odnos prema našim ljudima u dijaspori?                                                       - Spletom okolnosti koje nismo birali, našli smo se tu gde jesmo. Život je na celoj planeti i atraktivan i težak i lep. Zapad je razvio sistem koji daje šansu da vredni ljudi sa pameću i hrabrošću postignu željeni uspeh. Kod nas to još uvek nije tako lako. Danas fizička adresa gubi na značaju. Civilizacija  se pomerila u tom pravcu. Delimo zajedničko vreme bez obzira na prostor na kome se nalazimo….

    - Dok su drugi zarađeni novac ulagali u kafiće i butike,ti si osnovao Radio.

    - Da, to jeTamburaški radio  za društvo u ćošku i ceo svet. Radio 24 sata neprekidno emituje tamburašku muziku i čuje se preko sajta www.tamburasionline.com.

Poslušajte, nećete se pokajati. A oni koji hoće da kupe preko interneta pesme Zvonka Bogdana, Janike Balaža, romskih tamburaša sa čardi sa Dunava, pa i Garavog sokaka, mogu to da učine preko adresa www.songcastmuzic.com. Imamo preko 300 pesama najbolje Srpske tamburaške muzike.

     -Odlaziš li često u inostranstvo?

     - Uvek se radujem gostovanju u inostranstvu i susretu sa našim ljudima iz dijaspore.Imali smo fantastično druženje u Parizu za Svetosavski bal. Nadam se da će se to ponoviti i nekom drugom prilikom.Interesuju nas gostovanja u Austriji,Nemačkoj,Švajcarskoj, Danskoj…Ma, svuda gde ima naših ljudi koji vole tamburaše i „Garavi sokak". Zovite nas - dolazimo!

     -Šta misliš o sve popularnijim,takozvanim društvenim mrežama?

     -Ja praktikujem Tviter. Preko njega često emitujem svoje impresije, emocije, osećanja, razmišljanja, maštanja, stihove…

     -Da li bi hteo da neke svoje stihove  za naše čitaoce  da kažeš?

     -Svakako. Evo na primer ove: "Ako u snu naiđete na zreo grozd,pružite ruku…kad se probudite,bar jedno puce će vam ostati u ustima…Dovoljno da zasladite novi dan".