Zrenjanin

Posledice nazadne 2013. i obećanja starih prevaranata za neizvesnu 2014. godinu

Proslava propasti u Ruglogradu

Utisak o prohujaloj, neparnoj godini u srednjem Banatu neodoljivo podseća na refren, ne d'o ti bog vaku, nikakvu vlast. Nekadašnji centar kulture Vojvodine u eri jake privrede boluje od vulgarne vlasti i njenih (ne)izlečivih bolesti, primitivnosti, prostakluka i ignorantskog odnosa prema sugrađanima, armiji (samo)prezrenih malih ljudi bez sadašnjosti (budućnost - malo morgen). 

Zoltan Horvat

  Godišnje zvanične rang liste najuspešnijih krcate su pojedincima i kolektivima koji sami sebe predlažu za nagrade, sponzorišu ih i, naravno, nakon primanja istih, besramno u mikrofone lažu da su ih priznanja, „baš iznenadila".  Razumni, vredni, dobri i požrtvovani ljudi i njihovi timovi, nosioci aktuelnog razvoja nisu u fokusu ovdašnjih (be)sramnih medija, pa lista pod radnim naslovom deset dobrih premalo za stotine loših gura srednji Banat u živo blato.

U vrhu liste dobrih u kontinuitetu je Živanko - Žika Radovančev, direktor zrenjaninskog Mlekoprodukta. Čitava njegova umetnost rukovođenja uspešnim kolektivom svodi se na hteti, znati, hoću, moram, zapnimo svi i nemamo se čega bojati. Apsolutni autoritet zrenjaninske privrede ne voli publicitet, ali, kao retko popularan i uvažen socijalista nije imun na lokalno lakrdijaško vođenje SPS-a od strane nekolicine (samo)izabranih koji su se potpuno oteli kontroli.

Braća Voja i Milan Mrkšić, vlasnici uspešne privatne firme Mrkšićevi salaši u Srpskom Itebeju, prepoznatljivog banatskog proizvođačkog brenda, pokazuju da trenutno 250 zaposlenih svih nacija i nacionalnosti može da opstane u rođenom selu i skromno živi od dobrog rada. Voja i Milan, retko pošteni i odgovorni ljudi zabrinuti za opstanak banatskog sela, poštuju saradnike, mahom mlade ljude. Kontinuitet rasta Mrkšićevih salaša je proizvodnja zdrave hrane, sveže meso i friški proizvodi svakog jutra (prethodne noći se preostalo meso automatski povlači iz prodajnih objekata).

Samoreklamerski trgovački lobi izvikanih zrenjaninskih lidera ZREPOK-a, uz obilatu pomoć ovdašnje vlasti, ne remeti poslovni duh koji caruje u Srpskom Itebeju, naselju nerazvijene opštine Žitište. Predrag Amižić, direktor renomirane žitištanske firme Agroživ, nije privrednik - čarobnjak, ali je u firmi sa više od 1300 zaposlenih iz svih naselja opštine koju dežurni dušebrižnici zovu političkom firmom, u potrazi za trajnim rešenjem opstanka strateške proizvodnje na sopstvenoj zemlji. Dosledna bitka za suživot jednako ugroženih radnika koje dnevna politika opasno sukobljava, nudi renomiranog strateškog ino partnera, pa je na Amižiću i njegovim saradnicima trnovit put kojim se najređe ide, upornog ganjanja konkretne proizvodnje i borbe protiv strahova i predrasuda malog čoveka.

Carska bašta d.o.o iz Mužlje, banatski lider u proizvodnji povrća, nakon 5 godina od formiranja, preraslo je u ozbiljnu privatnu firmu sa 20 zaposlenih. Đula Madaras i njegovi saradnici ozbiljnom proizvodnjom povrtarskih kultura koju prati Institut za poljoprivredu u Zrenjaninu, jačaju ekonomski razvoj sela i o(p)stanak mladih.  

Lutkari zrenjaninskog Narodnog pozorišta Toša Jovanović, lideri su lutka scene u regionu, kointinuirano ovenčani nagradama za kreativan dijalog sa decom, ponos su kulture grada. Irena Tot, Jovan Caran, Kristina Mirkov, Danilo Mihnjević, Miroslav Maćoš, Andrija Poša, Olgica Trbojević, Nataša Milišić, Aleksandar Dragar... predstavljaju hrabru i talentovanu četu ovdašnjih umetnika koji, kompliment je to, liče na nekadašnje glumačke bardove i boeme grada (jedan je Vlada Grubanov).

Vrhunski studenti su, umesto ponosa grada i garantovane budućnosti srednjeg Banata, na marginama margina. Neki od njih, super talentovani, poput gospođice Đurđić ili gospodina Repije sa prosekom ocena jedva 10, nisu ni kročili u Gradsku javnu kuću, jer nisu nikad ni pozvani. Na drugim mestima, traže ih drugi, daleko, daleko jači, a vala, nisu ni ljubitelji fotografisanja sa ovdašnjim antifotogeničnim i netalentovanim (blaga reč) funkcionerskim guzonjama. Od ovdašnjih (nazovi) političara, iznad proseka digli su se Rade Bulajić, Ivan Bošnjak, Milan Repija, dr Đukanović, Saša Santovac, Aleksandar Marton, Tanja Dulović...premalo za sraman utisak i nazadnjački zadah koji se širi deponijom kadrova u Gradskoj kući, javnim preduzećima i ustanovama.  

Oni koji istinski uživaju u ovdašnjem Ruglogradu, a njihov rad ne vredi ni pišljiva boba, ne mogu da se dovoljno nabroje ni u najdebljim knjižurinama. Prvi negativan pik je Goran Knežević, iz milošte Regionalni Isus. Način na koji ovdašnji Isus uteruje vlast u svoje sugrađane sa svojim nazadnjačkim „Apostolima" (Džeger, Daksi, Dača, Peđa, Ivan, Čedo...) vređa inteligenciju prosečnog Zrenjaninca. Po Isusu protekla godina nije bila spektakularna, ali da obećava, sve u šesnaest obećava. Investicije u Zrenjaninu NULA, fabrika vode proterana, stručni, mladi i sposobni tek sa stranačkim obeležjem SNS bez ikakve stručnosti, platetine i reprezentacija "Apostola" - bogovske, Zrenjanin - partijski grad. Isus se "istakao" i izjavama tipa da je za katastrofu srednjeg Banata kriva demokratska vlast u kojoj je on u kontinuitretu bio osam dugih godina?!? Ovdašnja opozicija se sprema da Isusa predloži kao kandidata za Nobelovu nagradu iz oblasti naprednih vizija: unapred se zna da će biti u svakoj narednoj vlasti.

Goran Kravarušić i Bojan Putić, direktori izvikanih javnih preduzeća Direkcije i Vodovoda, rak rana su Zrenjanina. Apsolutni diletantizam i osudu ogromnog dela javnosti javnosti "pokrivaju" molitvama Isusu da ih sačuva od razjarenih radnika u preduzećima gde se pažljivo „neguje" sukob među zaposlenima.

Ovdašnja Palata (ne)pravde „bogata" je postavljenim personama koji su, najblaže rečeno, em zalutali, em znaju kako da se oduže onima koji su ih u Palatu doveli.

 Gordana Putić, zamenik Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu, inače supruga pomenutog direktora Vodovoda, ulazi u anale pravosuđa kao VIP persona protiv koje zemaljski zakoni ne važe. Naime, nijedna jedina krivična prijava protiv nje ne uzima se u razmatranje! Dotična Gordana, iz samo njoj znanih razloga, odbila je kao neosnovane elemente za pokretanje postupka protiv odgovornih u gradskoj kući. Uvažena gđa zamenica u pismenoj formi saopštava da ne postoji zakonska osnova za pokretanje postupka jer je umesto dva miliona dinara štete utvrđeno, svega par stotina hiljada dinara štete (sudski predmet Br 072-0000002/2013-09).

Novo "revolucionarno" tumačenje zakona podržao je i njen pretpostavljeni, pa ostaje (ne)jasno kao dan, ko se usuđuje da imenuje ovakve kadrove. Revoluciji na svim (nakaradnim) poljima nema kraja u srednjem Banatu, uz, na kraju blistav podatak koji budi nadu da nije sve izgubljeno. Nije tačno da se na porodiljskom odeljenju zrenjaninske bolnice mora plaćati 200 evra na ruke za dobar tretman porodilja. Funkcioneri i postavljenja lica ne plaćaju ni filera. Niko od njih ni ne dovodi porodilje u bolnicu, privilegovani se rađaju na privatnim klinikama.