Medicina

 

Princip zdravstvene mafije: svako je bolestan dok se ne dokaže  da je zdrav

 

Širenjem panike do profita

 

Uoči redovne godišnje epidemije koju će za račun uvoznika i proizvođača vakcina, proglasiti Ministarstvo zdravlja, dobro je znati da se u kapitalističkoj medicini profitira samo na bolestima. Na     taj način, zdravi neće biti poželjni. Zato će lekari imati zadatak da ljudima što više pronalaze kojekakve bolesti.

 

Piše: Ivona Živković

 

Sudeći po propisima koji nam stalno nameće Svetska zdravstvena organizacija cilj zdravstvene politike u 21. veku biće konstantna zabrinutost i strah za zdravlje što većeg broja ljudi na planeti. Ideja je da se oni u strahu sami odlučuju za sve vrste medicinskih skrininga (skopija i analiza koječega), te da preventivno lečenje postane  važnije od hrane.

Pokazatelj ove nove zakonom propisane zdravstvene politike koja se stručno naziva preventivnom medicinom (u prevodu na srpski znači "sprečavajuće lečenje", a što je čist apsurd) je i nedavni slučaj lekarke iz Negotina, dr Nade Mihajlović, koja je pravosnažno osuđena zbog "teškog dela protiv zdravlja ljudi i nesavesnog lečenja".

Ova doktorka je propustila da na vreme otkrije da njena pacijentkinja (A.T.) , koja je u stvari bila trudnica i koja se uspešno porodila po treći put, možda ima u sebi  kancerogeni proces. Za trudnice se nekada verovalo da su zdrave žene, ali danas se to mora dokazati posebnim testovima. Šta zna Priroda?

Medicinska literatura kaže da se kancer može razvijati i više od 10 godina u nečijem organizmu, pa se na tome temelji i pretpostavka da ga je i pomenuta trudnica A.T. u nekoj fazi razvoja već imala kada je došla kod ginekologa dr Mihajlović.

A.T.  je osam meseci nakon uspešnog porođaja umrla od kancera. Iako je doktorka N.M. ginekolog, a ne onkolog, sud je smatrao da je morala odmah da posumnja da ova žena možda ima kancer, pa je njeno ne pretpostavljanje mogućeg postojanja ove bolesti (mada su mogle možda i neke druge bolesti da se nađu da su tražene) okarakterisala kao "nesavesno lečenje". Pošto je lečenje (medicina) besmisleno, ukoliko ne postoji bolest,  Svetska zdravstvena organizacija (SZO)  izmislila je preventivnu medicinu i naložila protokolima obavezna testiranja na kancer svake trudnice. Na HIV se trudnice ne testiraju, jer bi postojeći testovi na svakoj trudnici bili pozitivni.

Posebno se insistira na što ranijem otkrivanju pomenutog kancerogenog procesa (jer on može i da se zaustavi i da se kancer učauri) a to nije dobro za farmakobiznis. Pošto je lečenje kancera jedno od najprofitabilnijih farmaceustkih tržišta, lekari su dobili zadatak da što više rade na njegovom otkrivanju.

 Zato se za svaku trudnicu (koja ne može da izbegne posetu lekaru) mora pretpostaviti da je bolesna, dok se skriningom (analizom, skopijom, isečkom) ne dokaže da nije. A pomenuta  "nesavesna" doktorka iz Negotina je to propustila i zato joj sledi zatvor. Da je nekoga ubila kolima na pešačkom prelazu, lakše bi prošla. Ali, ugrozila je veliki biznis Velike farme (Big Pharma). Samo naivni veruju da nečiji život vredi.

O tome da tumori mogu biti godinama čak i decenijama učaureni (što znači uspavani) i da njihovo postojanje ne remeti nikakve biohemijske procese u organizmu

nećemo ovde obrazlagati, jer smo o tome već pisali ranije.  Nećemo otvarati ni temu da se kancer ne razvija dok se u organizam ne unese određena kancerogena mikoplazma, a koja je nekim vakcinama i takozvanim organskim lekovima već uneta milionima ljudi širom sveta. Ove teme je Tabloid već više puta obrađivao.

 

 

SZO kao Vidovita Vanga

 

 

Dakle, suština čitave "preventivne medicine" (sprečavajućeg lečenja) zapravo nije ništa drugo do psihološka operacija masovnog uterivanja straha i stvaranje tržišta za razne hemijske testove sa posebno modeliranim agensima, kao i prodaja aparata za skrining. Ipak najveći biznis je bila i ostala prodaja vakcina čije se davanje naziva "profilaksa" (na srpskom predostrožnost).

I ovde se SZO javlja kao vidovnjak koji unapred procenjuje gde će se koja zarazna bolest pojaviti, pa se lekari (posebno epidemiolozi i virusolozi)  kao vojnici odmah mobilišu kako bi delovali profilaktički. Čak i kada epidemija već izbije, profilaktičke vakcine se ipak daju. Nemojte se pozivati na logiku, jer svi pravilnici o imunizaciji koje propisuje SZO jasno kažu da "epidemija zarazne bolesti protiv koje se sprovodi imunizacija nije kontraindikacija za imunizaciju lica protiv te bolesti".

SZO inače redovno objavljuje svoje vizionarske izveštaje gde će se u svetu najviše razvijati koje bolesti. I niko ko hoće lekarsku licencu ne sme u to da sumnja. Profilaksa je tako postala još jedan fantastičan biznis. Ali, pošto nema bolesti bez agensa, oni se moraju masovno u ljudske (ali i životinjske) organizme ubacivati. Naravno, sa nadom da će kad tad kod određenog procenta ljudi izazvati kojekakve bolesti.

 

 

Igla radi odmah po rođenju

 

 

Tako se već godinama svaka beba čim se rodi ubode iglom i ubrizga joj se tzv. "vitamin K". Roditelji (a ni beba) se za ovo ne pitaju, to je propisana praksa u svim bolnicama čiji rad nadzire SZO. (Pre napuštanja porodilišta mora da se primi i BSG vakcina).

Šta je "vitamin K"?  To je u stvari jedan biohemijski faktor koji je još 1920. u jednoj nemačkoj  medicinskoj reviji  okarakterisan kao veoma važan za koagulaciju krvi. Tako je nastao naziv K. Pošto je njegovo funkcionisanje od vitalne važnosti nazvan je vitaminom. Vitamini nisu supstance već vitalni biohemijski procesi. Ovaj faktor K ima još zadatak da kroz krv sprovodi kalcijum tačno tamo gde mu je mesto (to znači u kosti) i sprečava da se on gomila  tamo gde mu nije mesto (da se prave kalcifikati na drugim tkivima).

Vitamin K je tako molekularni kompleks u kome se nalaze molekuli supstance nazvane polikvinoni, označeni kao K1 i menakvinoni kao K2. Ovi molekuli se formiraju u samom metaboličkom procesu i nisu uskladišteni u nekoj značajnoj količini u jetri. Ovakvi molekuli nalaze se i u nekim biljkama koje jedemo, kao i u životinjskim namirnicama pa kažemo da su one bogate vitaminom K.

Ali, postoji i sintetički Vitamin K, a to su hemijski sintetsini molekuli menadiona.

I oni su mnogo jači (i veći) nego prirodni molekuli kompleksa K i za organizam su toksični. Takvi molekuli se u prirodi nigde ne nalaze i nema šanse da uđu u organizam osim ako se ne ubace injekcijom. Tako je američka agencija FDA zabranila da se ovaj sintetički vitamin K koristi kao hranljivi dodatak, ali se može ubrizgati u novorođenčad preventivno- kako bi se sprečila eventualna hemoragija. Eventualna znači koja bi možda mogla da nastane kod novorođenčadi. Dakle, još jedno vidovnjaštvo SZO.

Hemoragija kod beba inače može da se javi kod nasilnih porođaja po bolnicama, pa je tako neko stručno zaključio da se svim bebama preventivno daje K3 vitamin nazvan još koagulacijski vitamin. Ali ovi sintetički molekuli i te kako imaju svoje toksične efekte i njihova toksičnost ne zavisi od toga kolika je doza ubrizgana. Tako i veoma mala doza u određenim okolnostima može biti pogubna ako se ovakav molekul ugradi u neki biohemijski proces gde ne treba. Jer, život je jedan nezaustavljivi energetsko-bio-hemijski proces.

Dakle, nezaustavljiv. Ako ga nekom farmako hemikalijom (molekulima) blokirate na jednom mestu (što je proces koji konstantno primenjuje alopatska medicina) on će se preusmeriti na neki drugi deo. Tako zaustavljanje jednog prosesa stvara drugi. Energija se ne može zaustaviti. I ovo je ključ i u nezaustavljivom razvitku  bolesti koju nazivamo kancer.

U tzv. imunoprofilaktičkoj praksi ("imuno" je u prevodu  "otporno", pa ova kovanica na srpskom znači otporno preduprediti(?))   kaže se da se u vakcinama nalaze mrtvi izazivači (agensi) određenih bolesti.

Reč "mrtvi" poistovećuje se sa  engleskim terminom "inaktivirani" što znači da nisu radni, pa ispada da je ono što ne radi - mrtvo. Ali, kako je u tom što ne radi i dalje energija (koja je svuda i ne može se uništiti) čitava medicinska nauka je očito postavljena na pogrešnu osnovu. Za rad (aktivaciju) jedne majušne proteinske forme kao što je, na primer, ono što se naziva virusom ( a što je zapravo deo genskog materijala) potrebna je veoma mala energija koja je dugo bila nemerljiva.  Dakle, svaki agens koji se ubaci i organizam je agens bio on aktivan, oslabljen (atenuiranih) ili "mrtav" tj. inaktiviran i on uvek može postati izazivač bolesti. Dakle, ništa organsko nije mrtvo, već je samo uspavano tj. privremeno neaktivno. I veoma lako se probudi. Ne treba vam Aristotelova logika da bi ste ovo zaključili. Sve ovo je još u 19 veku otkrio dr Antoan Bešam. Ali, Bešamova pleomorfna teorija se ne uči na medicinskim školama koje kontroliše SZO. 

 

 

"...Vakcinisan, znači zdrav"

 

 

Tako su i pojedini naučni radovi odavno povezali davanje bebama ovog sintetičkog vitamina K sa efektima kao što su trovanje ćelija u jetri, stvaranje radikala od enzima leukocita (ovo su žive proteinske forme što znači da se u hranjivom medijumu mogu umnožavati i spajati sa drugim formama), remećenje nivoa kalcijumovih jona i još mnogo čega drugog. Sve ovo može dovesti do razvoja mnogih bolesti, a posebno je istaknuta leukemija. Ali svi ovakvi radovi su od strane medicinskog establišmenta proglašeni kao "nedovoljno istraženi" i "bez jasnog dokaza".

Dakle, kada ovaj establišment (a to je niz istaknutih svetskih naučnih i zdravstvenih institucija koje su pomoću masonske braće povezane kao creva) kaže da nešto "nije dovoljno istraženo" i "nije dokazano kao štetno", onda se to još ne može smatrati štetnim u toj meri da se njegova primena obustavi.

I ova praksa je tako opstala i ni jedno novorođeno dete (osim ako nije iz kraljevske loze) ne može izbeći ovu preventivnu trovačinu sintetičkim vitaminom K3.

A onda sledi obavezna vakcinacija sve po kalendaru i redosledu koji se zakonom moraju primeniti. Inače, dete ne može ni u školu ni u obradište.  I to je čista ucena. Dakle, morate dokazati da vam je dete zdravo, a to se dokazuje tako što vam obavezno "izabrani lekar" izda potvrdu da je dete vakcinisano.

Vakcinisan znači zdrav. Sa druge strane, ubacivanje u kolektiv vidljivo obolele dece (sa posebnim potrebama) od raznih mentalnih i fizičkih  poremećaja (autizma, retkih bolesti , ali i agresivnosti)  nije problem, jer je to regulisano posebnom zdravstvenom politikom koja upravo nalaže  njihovu inkluziju (uključivanje) među zdrave. Ni prljava, vašljiva pa  i šugava deca se u tom smislu ne smeju diskriminisati, posebno ako su romska ili čak pripadnici neke druge rase.

Onaj ko nije operisan od logičkog razmišljanja možda će reći da je ovde po sredi totalno ludilo kada se govori o zdravstvenoj politici, ali takvima je bolje da se što pre operišu. Operisani od logike i uopšte od razmišljanja zato imaju mnogo lakši pristup dobro plaćenim funkcijama u svim međunarodnim institucijama i organizacijama, kao i državnim institucijama. Ne može svako biti ministar zdravlja u svetu gde vlada kapitalizam.

Zato se i u Srbiji od 1. januara 2014. uvodi nova obavezna vakcina 11-ta po redu a preporučuje se odavno već korišćenje  petovalentne "Pentax" vakcine. I sve će biti obavezno za dokazivanje da je dete zdravo za školu i obdanište. Promoter ovog novog kalendara za vakcinaciju je već isprobani agitator, izvesni dr Tiodorović,  koji sve to brani "stručnim" argumentom da je to u skladu sa EU propisima. Tu je i već godinama neizbežni medijski agitator za vakcinaciju dr Kon (koga neko uključuje u medije daljinskim prekidačem kad god treba podstaći ili  sprovesti neku novu zakonsku regulativu sa vakcinama i kada nam SZO zapreti nekim novim virusom).

I svi se pozivaju na SZO i na nekakve "usvojene" naučne dokaze i  istraživanja (ali  nikada ne navode ni jedan konkretan naučni rad).

Ali,  i ovakvi kadrovici (koji promovišu vakcinaciju i kojih ima širom sveta) i sami su postali deo jednog naučnog istraživanja. Jedno takvo istraživanje je sprovela dr Lucija Tomljenović iz Vankuvera ispred Istraživačke Grupe za neurodinamiku - Odseka za oftalmologiju i vizuelne nauke sa Univerziteta Britanske Kolumbije. Nazvano je: "Da li su politika vakcinacije i Pravilnik o radu Zajedničkog komiteta za vakcinaciju i imunizaciju u suprotnosti?"

Tomljenović je zapravo istražila kako kod onih "stručnjaka" koji kreiraju nacionalnu zdravstvenu politiku (u ovom slučaju u Velikoj Britaniji kao i u SAD i Kanadi) prolaze naučni radovi u kojima se nedvosmisleno tvrdi da su vakcine više štetne nego korisne ili gde se one povezuju sa nastankom upravo "zaraznih" bolesti protiv kojih se profilaktički daju.

 

 

Naučna istraživanja su "naučna"  samo ako su dobra za biznis

 

 

Zvanična dokumenta dobijena od britanskog Ministarstva zdravlja (dalje MZ) i Združenog komiteta za vakcinaciju i imunizaciju (ZKVI),  koja su decenijama bila nedostupna, a onda konačno uz pomoć Zakona o dostupnosti informacija objavljena,  pokazuju da su britanske zdravstvene vlasti 30 godina znale da su vakcine beskorisne, čak i opasne, ali su nastojale da prikriju sve nedostatke zloupotrebom i kršenjem brojnih procedura koje su same donosile i propisivale. Jedini cilj koji je morao da se ispuni je da se zaštiti usvojeni nacionalni program vakcinacije.

Dakle, neko je naložio da se ljudi (robovi) moraju vakcinisati  i armija servilnih masonskih agitatora, agenata, lekara , naučnika i državnih i agencijskih službenika imala je za cilj da to sprovede u delo.

Transkripti sa sastanaka ZKVI pokazuju da su mnogi članovi komiteta bili povezani sa farmaceutskim kompanijama koje proizvode vakcine i sa njima bili čak u dogovoru prilikom davanja predloga za izradu nacionalne strategije vakcinacije.

Iz transkripta sa sastanaka Ministarstva zdravlja i ZKVI u periodu od 1983. do 2010-te vidi se da su umesto da adekvatno odreaguju ponovno razmatrajući postojeću politiku vakcinacije, kada su se neke vakcine pokazale nebezbednim i čak opasnim ( a što su otkrile njihove sopstvene istrage),  ZKVI je činio sledeće:

1. nije preduzeo ništa

2. izvrnuo je  ili selektivno uklonio nepoželjne podatke iz javnih izveštaja ulažući pri tom veliki napor da  uveri javnost i vladu da su osumnjičene vakcine dobre.

3.veoma  su ograničili kriterijume za određivanje kontraindikacija vakcinacijom u nameri da povećaju postotak vakcinisanih uprkos nerešenim pitanjima oko njihove bezbednosti.

4. u više slučajeva tražili su od proizvođača vakcina na naprave posebne dodatke na njihovoj listi podataka o vakcini kada su ovi bili u suprotnosti sa zvaničnim preporukama o imunizaciji.

5. uporno su se oslanjali na metodološki sumnjive studije dok su odbacivali nezavisna istraživanja, samo da bi unapredili i sproveli svoju već deklarisanu politiku vakcinacije.

6. konstantno i kategorično su minimalizovali sumnje u bezbednost vakcina, dok su naduvavali dobit od vakcinacije.

7. unapređivali  su i razrađivali plan za uvođenje novih obaveznih vakcina problematične bezbednosti sa pretpostavkom da će one ipak dobiti dozvolu za upotrebu.

 

8. aktivno su odbacivali i obeshrabrivali sva istraživanja koja su se ticala ispitivanja bezbednosti vakcina.

9. Smišljeno  su iskorišćavali poverenje roditelja i nedostatak njihovog  znanja o vakcinama u nameri da unaprede i proguraju  naučno nepodržan program imunizacije  kojim bi se deca stavila u određeni rizik zbog mogućnosti dugoročnog narušavanja njihovog zdravlja.

Svim ovim postupcima  oni su otvoreno kršili sopstveni Pravilnik postupanja u praksi (Code of Practice), zaključila je  Tomljenović. I sve to dokumentovala.

 

 

Sve vakcine su zasnovane na prevari

 

 

Za pronalazak novih vakcina uz koje ide ubedljiv "naučno istraživački" rad dobija se veliki novac. Zato je naučnih falsifikata mnogo. Poslednji je u prevari otkriven izvesni dr Dong-Pjou Han sa američkog državnog univerziteta u Ajovi. On je  podneo i ostavku nakon što je priznao da je genetskim inženjeringom "spojio" uzorke zečije krvi sa zdravom humanom krvlju kako bi lažno prikazao prisustvo antitela koja su mu bila potrebna kao dokaz  da njegova vakcina protiv HIV-a deluje. Za ovo istraživanje Han je dobio 19 miliona dolara, ali novac ne mora da vrati jer ugovorom to nije predviđeno. Ne bi bilo dobro obeshrabriti nove "istraživače" i falsifikatore.

 

 

A 1.

 

 

Šta pitati lekare koji podržavaju vakcinaciju?

 

 

Ovo su neka od pitanja koja možete postaviti lekaru koji zagovara obaveznu vakcinaciju dece:

1. Koje su ozbiljne reakcije kao i dugoročne zdravstvene posledice moguće nakon vakcinacije? Možete li da ih sve navedete?

 

2. Da  li vakcine mogu da izazovu ozbiljnije bolesti od onih protiv koji se preventivno daju? Na primer dijabetes ili leukemiju ili autizam?

 

3. Britanski lekar dr. Majkl Odent povezao je nastanak astme sa vakcinom protiv velikog kašlja. Šta je gore: veliki kašalj ili astma? Vredi li rizikovati?

 

4. Postoje naučna istraživanja koja povezuju pojavu multiple skleroze sa vakcinom protiv hepatitisa B. Vredi li rizikovati?

 

5. Dr Vejkfild (o kome smo ranije pisali) povezao je nastanak autizma i Kronove bolesti sa MMR vakcinom (protiv malih boginja, zauški i rubeole). Vredi li rizikovati?

 

6. Zašto se ista doza vakcine daje detetu od dva meseca i detetu od 5 godina?

 

7. Kako može vakcina protiv tetanusa da stvori imunitet , a kada se preboli tetanus dobiven u prirodi, imunitet se ne stiče?

 

8. Vakcina protiv difterije u sebi sadrži toksoid koji deluje protiv toksina koji izlučuju  određene bakterije , ali ne deluje protiv same bakterije. Kako onda ova vakcina pomaže u prevenciji difterije?

 

9. Da li znate da je izumitelj vakcine Edvard Džener bio seoski nadri lekar koji je kupio lekarsku diplomu?

10. Da li znate da je Edvard Džener izsmislio termin Variolae Vaccinae tako što je poistovetio kravlje ospice sa boginjama kod ljudi.

11. Da li znate da je većina zaraznih bolesti u Evropi skoro u potpunosti bila iskorenjena kada je uvedena vakcinacija? Zašto je onda uvedena?

12. Kako su bubonska kuga i šarlah  iskorenjeni iako  za njih nikada nije postojala vakcina?

13. Da li ste spremni da na sebe preuzmete odgovornost za moguće negativne posledice narušavanja zdravlja koje mogu uslediti nakon vakcinacije koju ste kao lekar preporučili i sproveli? Možete li to prihvatanje  odgovornosti pismeno da potvrdite?