Prosveta

 

Pismo iz Brčko Distrikta: profesor bez obrazovanja, studenti bez perspektive

 

Padajte braćo, ja i dalje držim čas

 

Obrazovanje je na prostorima nekadašnje Jugoslavije u mnogim aspektima dotaklo evropsko dno, uprkos činjenici da se pod ovim nebom rađaju vrhunski stručnjaci, koji zbog lošeg tretmana u domovini, još goreg nastavnog kadra, ili zbog institucionalnog i svakog drugog haosa, odlaze u inostranstvo. Osim u Srbiji, slično je u celom regionu, pa i u Bosni i Hercegovini. O slučaju Momčila Poljića,  šefa Odeljenja za obrazovanje u Vladi Brčko distrikta i njegovom pogubnom uticaju na generacije studenata, Tabloid objavljuje pismo koje su napisale njegove kolege, kako bi "spasile dušu" ali i njegove eventualne buduće žrtve.

 

.....

 

Za Momčila Poljića malo je ko čuo do imenovanja za šefa Odeljenja za obrazovanje u Vladi Brčko distrikta, iako je vanredni profesor na državnom Ekonomskom fakultetu u Brčkom, koji je u sastavu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Ono što se znalo jeste da je „težak" čovek koji predaje marginalne predmete, a koji se teško polažu. Student na tom fakultetu je polagao sve uključujući matematiku, ali nije mogao Mendžment i Marketing koji predaje Poljić. Polagali su studenti i po 50 puta, jer kako žrtve Poljićevog (ne)znanja kažu „padali smo jer sam profesor Poljić nije znao šta mi treba da naučimo, a naučilo smo sve što nam je od literature preporučio". Druga studentkinja koja želi da ostane anonimna nam je rekla: „...Kada sam polagala kod profesora Poljića, a padala sam 17 puta, imala sam osećaj da on ne obara mene već sebe. Kao da je podsvesno znao koliko je njegovo neznanje! Zato je s njim bilo teško izaći na kraj, jer nikada niste bili načisto šta na njega utiče - vremenske prilike, košmarni snovi ili nešto treće!"

Druga odlika Poljića je nikakav naučni rad. Naime, u bibliotekama se može pronaći da je autor i dva „naučna" rada od po jedne strane. Naime, Momčilo Poljić je potpisao rad „Ciljevi i modeli privatizacije" (časopis „Ekonomika" br. 9-10, 1998, str. 238-239) i „Istraživanje tržišta primjenom Markovljevog procesa" („Ekonomika", br. 6-8, 1998, str. 195-196.), što prema važećim naučnim noramama ne mogu biti ni prikazi knjiga, a kamoli naučni radovi.

Ostala dela Poljića navedena su da su „u štampi", a do dana današnjeg njih nema ni jedna biblioteka u Srbiji i BiH. Ipak, njegovi studenti tvrde da je objavio jednu knjigu tako što je davao dobrim poznavaocima engleskog da prevode radove američkih autora i bukvalno takve, bez ikakve dorade objavio, pa je verovatno to i razlog što svoje knjige krije kao zmija noge!  Svako ko se bavi naukom zna da u oblasti ekonomskih nauka nije moguće napisati naučni rad na jednoj jedinoj strani, a ni plagirati tuđe naučne radove i udžbenike i tako sticati naučno-nastavna zvanja. No, iako je bio nekvalitetetan i bahat predavač i još gori naučnik, Srpska demokratska stranka je smatrala da ispunjava kvalifikacije za političke funkcije i on je postao ni manje ni više nego šef Odeljenja obrazovanja vlade Brčko Distrikta. 

Ovde se tek pokazao da je majstor za proizvodnju haosa, pošto je na svim nivoima obrazovanja počeo da unosi dezorganizaciju (od predškolskog gde jedna vaspitačica vaspitava tri grupe dece), pa do neprimanja u radni odnos nastavnika za osnovne i srednje škole, neorganizvoanje prevoza učenika itd. No, „slavu" je stekao pokušajima da ugasi dva privatna univerziteta u Brčko Distirktu izdajući Rešnja o zabrani rada koja su pravnici okvalifikovali kao političke pamflete a ne pravne akte.

Naime, treba biti tolika neznalica i izdati Rešenje o Zabrani rada Univerzitetu i oduzimanju licenci, a da on, odnosno njegovo Odeljenje nije ni izdalo licencu već Agencija za akreditaciju. Ni jednog trena Poljić se nije zapitao kako on može oduzeti nešto što nije ni dao, niti je nadležan za to!

Zamislite čoveka koji ne poznaje elementarne odredbe Zakona o visokom obrazovanju, a vrši tako odgovornu funkciju šefa Odeljenja obrazovanja u Vladi Brčko Distirkta! To zaista potvrđuje činjenicu da njega zakoni i zakonitost ne interesuju.

Ipak regionalnu „slavu" stekao je tvrdnjom da na Evropskom univerzitetu jedan profesor predaje 70 predmeta, a na tom fakultetu zajedno sa opštim predmetima gde predaje navedeni profesor drži nastavu ima ukupno 32 predmeta. No, njegov iskaz je „oberučke" prihvaćen od nekih medija i distribuiran u javnosti. Time je Poljić pokazao ne samo da ne zna da broji, da ne zna ni elementarni račun, nego ekstremnu zlonamernost i želju da unosi haos gde god može.

Da je Poljić sumnjivih stručnih kvaliteta pokazuju činjenice da je od samog imenovanja iz usklik „Ja sam vlast!" poveo rat protiv privatnih univerziteta. Tako je u jula 2013. godine izdao Rešenja kojima zabranjuje rad oba privatna Univerziteta u Brčkom, a koje je posle nekoliko dana Apelaciona komisija („sud") poništio. Ova bruka šefa Odeljenja obrazovanja Poljića nije ga se dotakla i umesto momentalne ostavke on je odmah posle toga sazvao konferenciju za štampu u kojoj je (iako nije doneo nikavo rešenje) saopštio da je opet zabranio rad privatnih Univerziteta. Mediji su, naravno, to preneli. Protiv majstora haosa Poljića su zato podnete krivične prijave kao i zahtevi za nadoknadu štete, ali Poljić i dalje ne daje ostavku niti se kaje zbog svog zlog dela.

Posle toga Poljić je inicirao sastanak sa vlasnicima Univerziteta gde je predlagao „primirje" u zamenu za povlačenje krivičnih prijava, što su vlasnici, kao javni reket bez presedana jednog zvaničnika Vlade Brčko Distrikta odbili, jer se radi o štetnom i krajnje nemoralnom zahtevu.

Naravno, Poljić ne miruje u želji da potre krivične prijave nalaže dostavu celokupne dokumentacije oba privatna Univerziteta (uključujući personalna dosijea zaposlenih i studenata), iako Agencija za zaštitu ličnih podataka izdaje Rešenje da to nije po zakonu i da mora da vrati nasilno uzetu dokumentaciju. Poljić, naravno, nije uvažio Rešenje Agencije za zaštitu ličnih podataka iz obrazloženje „da je on Vlast i da ga ne interesuje mišljenje Agencije!".

Na ovakve izjave Poljića niko u BiH ne reaguje ni zaštitnici ljudskih prava ni zaštitinici pravne države, ostavljajući privatnim univerzitetima u Brčko Distriktu da se sami bore za pravdu i zakonitost. Koliko je Poljić, zahvaljući vlasti, postao osion i koliko ne zna za stid, svedoči i sledeći podatak. Naime, Poljić je 22. januara 2014. godine upravljao, prema nalazima policije Brčko Distrikta, neregistrovanim vozilom. Portal Otisak.ba tom prilikom je prokomentarisao: „...Brčanski 'plavci' su i ovaj put pokazali da zakoni, bar u BH Distriktu isto važe za sve građane, a Poljić je pokazao kako se ne treba ponašati jedan funkcioner Vlade Brčko Distrikta".

Jasno je da je celokupno ponašanje Poljića takvo da on panično skreće pažnju javnosti na sebe. Postavlja se pitanje zašto Poljić skreće pažnju na sebe, šta ga „muči", odnosno šta Poljić svojim činjenjem pokušava da kaže javnosti?

I dok to stručnjaci za „marketing" i druge specijalnosti to ne odgonetnu, građani i studenti moraju trpeti bahatost šefa Odeljenja obrazovanja u Vladi Brčko Distrikta i čekati njegove nove „genijalne" poteze, svakako uz onu otrcanu floskulu koja sve skriva „u interesu građana"?