Na nišanu

 

Čemu Srbija može da se nada sa vladom Aleksandra Vučića?

 

Sve prodati, pa se u beg dati

 

Dok je radio kao novinar-početnik na "Kanalu S" na Palama kod Sarajeva, tokom rata 1992. i 1993. godine, mladi i nadobudni Aleksandar Vučić, isticao se prilozima prepunim rasne, verske i nacionalne mržnje. Produžio je sa istim žarom i 1999. godine, kao ministar za informacije koji je potpisao najcrnji medijski zakon u istoriji savremene Evrope. Kad bi danas neko javno izgovorio samo dve rečenice onoga što je on onda pisao i pričao pred mikrofonima i kamerama, bio bi hitno sproveden u neki od njegovih "proevropskih" zatvora u kojima se danas dave osuđenici, jer nema mesta za sve koji su se ogrešili o zakone srpskih režima. Danas, kad je po prvi (i poslednji) put u svom životu na funkciji predsednika vlade, Vučić ulazi u završnu fazu rasprodaje države i epohalnu pljačku građana. Zadatak mu je da promeni Ustav, prizna Kosovo, rasproda preostalu državnu imovinu, protera sve misleće ljude i uništi suverenitet u svakom obliku. Za godinu i po dana na mestu prvog potpredsednika vlade, više je puta bio "na raportu" kod šefova američke CIA-e i britanskih službi MI5 i MI6, nego bilo koji drugi funkcioner pre njega. Istovremeno, poigrao se vatrom pokušavajući da prevari Ruse i "relativizuje" energetske sporazume sa njima. Srbiju ništa dobro ne čeka sa njim. Skupio je ministre s konopa i koca, ali, dobio je i grupu "oktroisanih" koji će svojski da se trude da likvidiraju ovu državu. Ubrzo će i narod da reaguje.

 

major Goran Mitrović

 

Kada je 22. aprila ove godine, predsednik Srbije Tomislav Nikolić pred kamerama saopštio da mandat za sastav nove Vlade Srbije daje Aleksandru Vučiću, on se zahvalio, jedva zadržavajući suze, rekavši da je to ''naš zajednički san koji smo godinama sanjali". Iako i predsednik Nikolić ima obraze kao đonove, bilo mu je vrlo neprijatno, pa je, pokušao  koliko toliko da se distancira od Vučićeve tvrdnje, dodao - ''Ja ću Vas podržavati, ali ne bi voleo da sam u Vašoj koži".

Dakle, od kada se učlanio u Srpsku radikalnu stranku, priznaje Vučić, njegov san je bio da jednog dana postane predsednik Vlade Srbije, i ostvari sve svoje snove. A sanjao je gospodin Vučić "Srbiju do Karlovca, Karlobaga, Ogulina i Virovitice", da bi danas, žestoko nam preteći, zalagao za Srbiju do Kuršumlije, Prokuplja, Bujanovca, Preševa...

Krijući da mu je supruga Tamara izgubila pred porođaj bebu, optužujući ga da je kriv za njenu smrt, Vučić nam je poručivao da od njega možemo očekivati samo krv, znoj i suze, i da ćemo tri godine, najmanje, ''prolaziti kroz bolne  reforme i da nas očekuju teški događaji".

 Danas, nakon svega što se desilo na poslednjim izborima, važno je da građani Srbije znaju da je ovaj bolesno umišljeni čovek postao mandatar vlade, ne zato što su ga pravilno razumeli i što im je "dao nadu". Jer, da su ga pažljivo slušali,  kakve je sve neverovatne priče pričao, razumeli bi da od njegovih obećanih četiri milijarde evra nema ništa niti će biti dok on predstavlja vlast.

 

Ruženje naroda

 

I dok nas obasipa pretnjama, kletvama, ružeći narod najgorim optužbama, svojim jurišnicima, dečacima i pederima, Vučić priča drugu priču. Uverava ih da će sve što ima u Srbiji rasprodati, da će se zadužiti, i najviše vladati dve godine, a potom, ''kud koji, mili moji, a ja sam, kuda znam''.  Opštinskim funkcionerima svoje stranke dao je odrešene ruke - uzimajte, ne pitajte, "ovakvu šansu više nikada neće dobiti", a za sebe i svoje najbliže odredio je kase Beograda i budžet Srbije.

Veliku, konačnu pljačku, Vučić je najavio prodajom Telekoma (dajući potpuno idiotsku izjavu: "...Moramo tako, da održimo korak sa konkurencijom"). Posle njega kreće prodaja Elektroprivrede Srbije (EPS), ali na način kakav u svetu nije viđen: ponudio je nekom još nepoznatom "manjinskom partneru" da ima isključivo pravo izbora menadžmenta u EPS-u! Vučić je opsednut i idejom prodaje "Srbijagasa", pa je i to najavio. Odlučio je da raskomada i JP Železnice Srbije, koje planira da "restruktuira" na tri dela: prevoz putnika, prevoz robe i infrastrukturu. Već je određeno kome će za male pare dati da privatizuje prevoz robe. Pohvalio se Vučić i da ima "strane partnere" za prodaju Lutrije Srbije! Koja zemlja još prodaje igre na sreću, koje su uvek čist profit i siguran posao? Šta je smisao toga ako ne likvidacija nezavisnih izvora finansiranja budžeta? 

Na aprilskoj radnoj Skupštini Demokratske stranke, Dragan Đilas je ovako opisao poslednji talas rasprodaje Srbije koji će pod Aleksandrom Vučićem da usledi: "...Ova zemlja se gasi i to će biti trend koji će se nastaviti. Rasprodajom će se doći do dela para da se to gašenje malo uspori, ali možete samo jednom nešto da prodate, ne možete više puta. Danas imamo takva preduzeća da nam je premijer rekao da treba da ih rasprodamo, da treba da rasprodamo celu Srbiju i Telekom i EPS i sve ostalo, da je to ideja i da će na tome raditi sledećih meseci".

Malo je Vučiću bilo to što je zapretio narodu (optužujući ga i u vreme najžešćih poplava da je kriv za elementarnu nepogodu!), nego je sa pozicije izvršne vladi, zapretio zakonodavnoj, rekavši poslanicima u Skupštini "...Spavaćete, ješćete i umivaćete se u narodnoj Skupštini!". Sve dok ne usvoje i poslednju zakonsku odredbu kojom Srbija gubi svoje poslednje tragove suvereniteta.

U međuvremenu, formirao je svoj kabinet u kome sedi osam proverenih homoseksualaca i tri žene, čime je znatno prebacio "normu" Evropske unije o prisustvu "rodne ravnopravnosti" u Vladi Srbije. U do sada najvećoj gej-zajednici jedne "proevropske vlade", našli su se kao ministri Nikola Selaković, Srđan Verbić, Ivan Tasovac, Aleksandar Vulin, .........  ........, Vanja Udovičić...Naravno, "prvi brat" ove zajednice, Aleksandar Vučić, kao i svi ovde pomenuti, prikriveni. su ili eksplicitni homoseksualci, što govori o ženskom karakteru sadašnje vlasti.

Nekoliko Vučićevih opasnih laži provuklo se nedavno dok je podmetao svoj "ekspoze" kao kukavičje jaje. Naime, govoreći o propaloj ekonomiji, rekao je da Srbija pod njegovim vođstvom želi da unapređuje ekonomsku saradnju sa Rusijom, a kao primer za to je pomenuo potpunu realizaciju projekata rekonstrukcije železničkog koridora 10, iz ruskog kredita, a takođe i da je za gasovod Južni tok planirano blizu dve milijarde evra.

Istina je sasvim drukčija: Rusi su izričito zahtevali da se potpisani kredit za rekonstrukciju železnica po svaku cenu realizuje, ili ga neće uopšte biti! Mučno je bilo za gledati kako su u Pančevu (25. marta ove godine) svi stajali kao pokisli, kada je zbog početka realizacije ovog kredita morao da dođe i ruski ministar Maksim Sokolov lično, ne bi li grupu odnarođenih srpskih vlastodržaca sa Vučićem na čelu, priveo "k poznaniju prava".

Valjda zbog prisustva Rusa, Vučić je počeo da pokajnički priča kako Evropska unija „nije idealna zajednica, jer i Evropska unija ima mana i problema", a kad ga je Sokolov sarkastično podsetio da vodeće ličnosti Evropske unije nemaju ništa protiv srpsko-ruskih ekonomskih odnosa, počeo je da bunca i hvata vazduh.

Na dan kad je u Beogradu polagao zakletvu novi kabinet na čelu sa Vučićem, oglasio se Martin Šulc, sadašnji predsednik Evropskog parlamenta i najozbiljniji kandidat za novog predsednika Evropske komisije. Naime, Šulc je tada rekao da „Evropska unija ne može da se proširuje beskrajno na nove članice, jer prvo mora da se preobrazi i preustroji", rekaviši još kako je to široko prihvaćen stav u mnogim krugovima Evropske unije i da Srbija pre svega mora u nekom vidu  priznati nezavisnost Kosova, kada jednom dođe na prag članstva u Uniji. Inače, od članstva ništa! Tako je Vučićeva laž o tome da neće biti priznanja Kosova, pala u vodu pre nego što je i to pročitao u svom jalovom ekspozeu.

Kukajući na sav glas kako će se "pritisci na Srbiju nastaviti na razne načine", Vučić je zaboravio da kaže ko ga to pritiska, čiji mu pritisak smeta, a na čiji pritisak je spreman da pristane na sve.

Jasno je da su pritisci na Srbiju dolazili isključivo sa Zapada, pa je to ujedno i logičan odgovor, ali čini se da postoji rešenje i za to iskušenje, s obzirom da je novoizabrani premijer Srbije zaključio da „Srbija danas može imati svoj stav povodom važnih međunarodnih pitanja". Mišljenje može da ima o svemu, ali ne i pravo da odlučuje o bilo čemu.

 

 

Smrtonosni pohod tople braće

 

 

Posebna tema su Vučićevi ministri, stari i novi. U njegovoj vladi trenutno sede barem troje ljudi koji su direktno odgovorni MMF-u, Evropskoj banci i Svetskoj banci. To su Dušan Vujović, Zorana Mihailović i Kori Udovički. Zorana Mihailović je već nekoliko godina guverner Evropske banke za rekonstrukciju (EBRD), Dušan Vujović je godinama  bio saradnik Svetske banke, između ostalog, i predstavnik Svetske banke u Ukrajini (sve dok ukrajinska ekonomija nije položena na pleća). Njegovo usavršavanje na američkom Univerzitetu Berkli, zapravo je specijalizovanje za klasičnog "ekonomskog ubicu", gde je bio često i gostujući predavač. Tamo je, na primeru likvidirane Srbije i drugih balkanskih i istočnih zemalja, objašnjavao studentima prednosti "liberalizma".

Vučić ga je uvrstio u vladu na insistiranje vodećih ljudi Svetske banke, koji su Vujoviću "ostali dužni", jer je u jednoj od prethodnih vlada Srbije, on bio viđen za guvernera Narodne banke.

Da je reč o vladi kriminalnih namera, najbolje govori i izbor Bratislava Gašića, bivšeg gradonačelnika Kruševca, keramičara, prevaranta i švercera kafe (zbog koga je i dobio nadimak Bata Santos), za ministra odbrane. Prethodnici na ovoj funkciji bili su Aleksandar Vučić i Dragan Šutanovac, koji su razvili ogromnu mreži vojnih liferanata, zapravo pravih kriminalnih preduzeća i kompanija, preko kojih pljačkaju i iscrpljuju nacionalne resurse, bolesno i do neshvatljivih granica se bogateći. U fioci tužioca za organizovani kriminal nalaze se podaci o "otpisu" skoro tri milijarde dolara Iraku (o čemu magazin Tabloid piše u svom serijalu o pljački države preko firme SDPR).

Srbiji predstoji pravi socijalni masakr, a Aleksandar Vučić se narugao gladnima tako što im je podmetnuo svoga "toplog brata" Aleksandra Vulina, koji bi da ministruje sa distance, jer ne sme da se pojavi pred narodom bez armije obezbeđenja.

Sledi i haos u prosveti, jer je ministar Srđan Verbić, koji ima 44 godine, koga je Vučić pronašao u jednoj beogradskoj "toploj loži", proveo pola svoga mlađanog života u kabinetima i laboratorijama, a istakao se nekakvim iskustvom u testiranju i proveri znanja studenata. Ovo je njegovo prvo javno iskustvo. Kažu da su mu ona druga, tajna iskustva, povelika. Detalji iz njegove izopačene privatnosti, tek će biti tema javnosti.

Kad dođe vreme za opštu bežaniju iz ministarskih fotelja, a taj dan nije daleko, jer će "seča" najmanje 150 hiljada zaposlenih početi odmah (kao i udar na penzije), biće to kao u još nenapisanom scenariju pod naslovom: "Sve prodati, pa se u beg dati". 

 

 

 A 1.

 

Sociolog Vesna Pešić o Vučiću i njegovoj "strategiji"

 

Hajde da pogledamo šta se desilo s tajkunima. Ništa se nije desilo. To se vidi na dva načina. Prvo preko poreza - Vučić ga nije uveo tajkunima. Nijedan zakon nije donet koji na bilo koji način ograničava tajkune. Neuralgična tačka našeg višepartijskog sistema je to finansiranje stranaka. Tu ništa nisu pomerili nego su, naprotiv, u potpunom zatamnjenju, a sada više nema nikoga ko će i da postavi to pitanje 'odakle vama tolike pare i koji su tajkuni vas finansirali?'.

Oni (naprednjaci, prum. red.) pričaju o nekakvoj radnoj grupi koja je pretresala stanove, 240 ulazaka ovde, nadzora, ne znam... i sad vi dobijete utisak da je ta radna grupa pretresala stanove u Venecueli, u Dominikanskoj republici. "Usmeravao" ih je ko? Opet sam Vučić.

Gde može srpska policija da pretresa u Venecueli i Dominikanskoj republici? Kakva radna grupa tamo može da funkcioniše? Mogu da funkcionišu kod nas, ali ne mogu da izađu ni u Bugarsku da špijuniraju, a kamoli da love nekakve kriminalce po tuđim zemljama. Jedino ko ima globalnu policiju, i zato su i dobili naziv 'globalni policajci', su Amerikanci. Znači, jedino oni mogu da nas globalno prisluškuju, globalno da jure po Južnoj Americi, da jure bilo gde Snoudena - pa ko drugi to može? To mogu samo oni. E sad, ovi su izmislili tu priču kao da je sve to naša radna grupa uradila.

To udaranje u mozak ne potiče samo od Vučićeve patološke želje za slavom, nego je to u stvari u Srbiji oduvek standard tih službi, a sad su podivljale. Dobile su opšte javno priznanje i misle da mogu da tuku po zdravom mozgu kad god im padne na pamet. Oni to čine zato što su ponovo dobili svog čoveka, Vučića.

Dakle, oni nijedan od tih stubova loše tranzicije nisu otklonili, nego su ga samo poduprli, i rekli 'sad je došao naš red, pa sad tek nećemo to da menjamo'. Drugo, njima ni na pamet nije palo ono što su mnogi vaši sagovornici govorili - a to nije ni onim prethodnim padalo na pamet, ili su to uradili na nekakav krivi način - to je da menjaju temelj našeg društva, da vidimo na čemu se mi zasnivamo. To je ta priča o temeljnim ustavnim promenama. O tome nema ni reči, kao ni o promeni izbornog zakona koji je defektan na mnogo načina. Ne samo što je postavio tih 5% za cenzus...

Kažu, otarasili smo se malih stranaka - pa kako smo se otarasili kad je on 10 malih stranaka stavio na svoju listu, i Vulina, i Ljajića, i SPO, nakitio se sa tim. Oni će svi da dobiju po nešto.

Znači, sada je priča ta da odustajemo od političkog nacionalizma, osvajačkih i ratnih pohoda, kao tobože nećemo se svađati sa Hrvatima, ali tamo u učionicama, deca će da se svađaju oko toga. Znači oni su sad navukli kao nekakvu zavesu, pa će svi ambasadori da pričaju 'pa dobro, ali nešto vam mediji baš nisu kako treba'. Pa čekajte, pa ko će da kaže 'vratili su se i ti slonovi Mire Marković, i Vulin'. A šta je Željko Mitrović? Pa tajkun koji je pretvorio jednu televiziju u Vučićevu televiziju.

Zašto su oni sad pod tim zaklonom? Ovi iz Evrope gledaju samo da ovi pregovori sa Kosovom ne stanu, ovi su se sad tom zavesom zaštitili, a iznutra, molim da Evropi ne pada na pamet ni da gleda u naš sud, niti koga mi gušimo porezima, ni to što mi ne volimo opoziciju, ni to šta će naša Udba sad da radi. Jednostavno oni kažu 'Evropa ovde stići neće. Dokle ćemo mi tamo da doguramo, videćemo, ali oni ovamo stići neće'. Ulazak u Evropu znači, u stvari, evropeizaciju same Srbije, a ne da mi trčimo tamo, ili kao njihova radna snaga, ili da naši školovani ljudi idu da rade kod njih.