Propast

 

U očekivanju masovnog pomora preostalih srpskih preduzeća

 

Preživelih neće biti

 

Samo u 128 preduzeća u stečaju bez posla je ostalo 55.000 ljudi, a ukupno su u stečaju čak 1.064 društvena preduzeća. Ubrzo na snagu stupa i odluka Ustavnog suda po kojoj i preduzeća u restruktuiranju moraju da plaćaju dospele obaveze, tako da možemo da očekujemo novi talas stečajeva.

 

Miodrag K. Skulić

 

Nova vlada, koja je preuzela odgovornost za vođenje naše države u bolju budućnost, čemu prethodi izlazak iz sadašnje teške ekonomske krize i dužničkog ropstva, ako ne spozna greške prethodne tri vlade koje su umesto da omoguće tranziciju, uništile više od dve trećine proizvodnih kapaciteta, uništiće i preostala društvena preduzeća sa društvenim ili većinskim društvenim kapitalom.

Privredu Srbije je u poslednjoj deceniji dvadesetog veka pogodilo devet uzastopnih privrednih potresa: raspad SSSR, rasturanje SFRJ, rat u Srpskoj Krajini, rat u BiH, blokada Saveta bezbednosti, hiperinflacija 1992/93, godine, rat na Kosovu i Metohiji, agresija NATO i otimanje Kosova i Metohije.

Zatim, umesto lečenja posrnule privrede DOS-ovska i  post-DOS-ovska vlast su u desetom tektonskom privrednom zemljotresu uništile celokupnu srpsku privredu. Ako se na preostala preduzeća sa društvenim kapitalom, bila ona u restruktuiranju, ili još neprodata, ne primeni novi model tranzicije, nova vlast u Srbiji, doživeće potpuni krah.

U stečaju je 1.064 preduzeća sa društvenim kapitalom koja su na početku XXI veka zapošljavala više od 89 hiljada radnika. U posebnoj tabeli donosimo deo popisa tih preduzeća, uz prikaz godine njihovog osnivanja.

Ugašena su čak preduzeća osnovana još u XIX veku, kao što su: Fabrika bicikla Partizan iz  Subotice, osnovano 1888. godine, Leteks iz Leskovca (1884), IMK 29. novembar iz Subotice (1894), Froteks iz Užica (1898), Fabrika čarapa Udarnik iz Zrenjanina (1898), Brodogradilište Sava, Livnica iz Vršca (1874). Čudno je da je Mlin iz Titela nastao 1881. godine uspeo da preživi Prvi svetski rat, raspad Austro-Ugarskog carstva, Drugi svet rat, i ovih devet uzastopnih privrednih potresa, ali ne i DOS-ovsku i Post-DOS-ovsku vlast.

Za tendersku prodaju bilo je predodređeno 105 velikih, ili posebno značajnih privrednih subjekata. Od toga je prodato 82, a preostalo za prodaju 23 preduzeća, među kojima su: Lasta, C market, Kompanija Simpo, Azotara Pančevo, JAT Tehnika, JAT Hoteli, JRB, ŽIT, Kolubara Usluge, Kolubara Građevinarstvo, PRIM iz Kostolca, Studio B...

Za aukcijsku prodaju bilo je predodređeno 1.751 privredni subjekat. Od toga je prodato 1.553 preduzeća o čijoj sudbini ćemo u jednom od narednih brojeva doneti kompletnu analizu. 

Prekinuta je privatizacija 69 privrednih subjekata nastalih od delova preduzeća iz bivših jugoslovenskih republika (Slovenije, Hrvatske i BiH federacije) sa ukupno 264 zaposlena. Prekid privatizacije nastao je i za 25 hidrotehničkih inženjeringa sa 1.634 zaposlena, kao i 36 radio i TV stanice sa 1.132 zaposlena, šest veterinarskih stanica sa 165 zaposlenih i osam zavisnih društava velikih sistema sa 181 zaposlenim. Za aukcijsku prodaju preostalo je 12 preduzeća sa 491 zaposlenim, među kojima su: Ravanica iz Ćuprije, 1. maj - Standard iz Babušnice, Luka  Novi Sad, Pobeda iz Vladimiraca, Nova Osanica...

U pripremi za privatizaciju je 11 banjskih i specijalističkih medicinskih centara (Vrnjačka Banja, Vrdnik, Zlatibor, Zlatar, Ribarska Banja, Banja Koviljača, Vranjska Banja, Niška Banja, Sijerinska Banja, Sokobanja, Termal-Vrdnik). Pored ovih u restruktuiranju su i Bukovička Banja (u stečaju), Žubor- Kuršumlijska Banja, Romulijana - Gamzigrad,  dok je Mataruška Banja u prekidu privatizacije. U ovih 15 banjskih lečilišta ima oko 2.700 zaposlenih.

Odlukom Agencije za privatizaciju 180 privrednih preduzeća uvršćeno je u proces restruktuiranja i još njihovih 117 zavisnih društava, sa ukupno više od 60.000 zaposlenih. Ova preduzeća su protivustavnim zakonom time zaštićena u poslednjih 13 godina obaveze plaćanja dospelih dugovanja, pa i onih baziranih na osnovu izvršnih sudskih rešenja. Ovog meseca stupa na snagu odluka Ustavnog suda, po kojoj prestaje njihova nezakonita zaštita i poverioci će moći da naplate svoja potraživanja. Ministarstvo privrede, odnosno ekonomije i sama Agencija za privatizaciju nisu ništa uradili u ovih 13 godina da izvrše suštinsku reorganizaciju i da odgovarajućim pravnim i finansijskim lekovima izleče ova preduzeća, ili ih, pak, oteraju u stečaj.

Od tih 180 preduzeća prodato je samo sedam preduzeća, od kojih su tri zavisna društva (Rekord iz Rakovice, Lofolen iz Loznice) brisani iz registra, dok je jedina uspešna prodaja Radio-JAT-a sa tri zaposlena, koje privredno društvo ni po jednom kriterijumu nije se moglo naći u procesu restruktuiranja. Početkom ove godine okončano je restruktuiranje i 16 preduzeća je ušlo u postupak stečaja. Među njima su šest zavisnih društava MIN iz  Niša, pet zavisnih društava EI Niš i sledeća privredna društva: Raška Holding, Palas iz Jagodine, Velmotrans iz  Ćuprije, Građevinar iz Niša. Delišes iz Vladičinog Hana, Niteks i Vulkan iz Niša.

Teške odluke predstoje novoj vladi, jer treba se odlučiti za lečenje ili stečaj sledećih holdinga: Prva Iskra, Zorka, Šamot, Petar Drapšin, 21 Maj, Goša, Prahovo, Dnevnik iz Novog Sada; kao i velikih sistema: Zastava automobili, Zastava kamioni, Zastava Specijalna vozila iz Sombora, RTB Bor grupa, PPT Trstenik, FAP Korporacija, Ikarbus, IMT, IMP, Galenika, 21. Oktobar, Fabrika vagona, Utva, 14. Oktobar, Industrija kablova, Fabrika reznog alata, Lola system, Mostogradnja, PIM, Želvoz, Zavarivač, Hipol, HI Župa, ŠIK Kopaonik, Vršački vinogradi, BIP, Minel , Transformatori, kai i 13 poljoprivrednih dobara iz Vojvodine i šest putarskih preduzeća...

Interesantno je da je u ovoj godini i Akcionarsko društvo Politika, uvršteno u preduzeća u restruktuiranju.

Posebni teški slučajevi odnose se na desetak preduzeća sa Kosova i Metohije, koja su, uglavnom, u procesu restruktuiranja, kao što su Trepča, Termoelektrane Obilić, hoteli na Šarplanini i druga manja preduzeća.

Nekoliko stotina preduzeća je upisom besplatnih akcija od strane zaposlenih i bivših zaposlenih steklo 60 odsto kapitala ranijih renomiranih društvenih preduzeća, uz 10 odsto akcija koje su pripale Fondu PIO i 30 akcija koje su usmerene Akcijskom fondu Republike Srbije. Među njima su i firme koje su otplatom kupljenih akcija, uz popust na teret društvenog kapitala izvršile transformaciju, kao što su: Apatinska pivara, Hemofarm, Vršac, Aleva, Kanjiža, Privredni savetnik i druge. Preuzimanjem akcija veći deo ovih akcionarskih društava prešao je u vlasništvo domaćih ili inostranih vlasnika.

Vlada Republike Srbije u nekoliko navrata vršila je direktnu prodaju velikih društvenih preduzeća, kao što su Naftna industrija Srbije, Željezara Smederevo, JAT...

Sadašnji kadrovi u Agenciji za privatizaciju nemaju stručno iskustvo, već samo teoretsko znanje da okončaju proces privatizacije. Za svako od preostalih stotinak velikih preduzeća nužno je da država svoje dugove po osnovu poreza, doprinosa, potraživanja četiri velike banke u stečaju, potraživanja Fonda za razvoj i Direkcije za rezerve, pretvori u kapital, a da stručni timovi sa iskustvom iz te delatnosti izrade elaborate o zaduženosti, tehničko-tehnološkoj opremljenosti, tržišnoj prihvatljivosti, konkurenciji, cenama i drugim elementima među kojima i teretu otpuštanja zaposlenih i investicijama za strateške partnere i da se tek, nakon tih i takvih analiza utvrdi opravdanost „lečenja" ili uvođenja u postupak stečaja.

 

 

  PREGLED DRUŠTVENIH PREDUZEĆA U STEČAJU

      sa brojem zaposlenih radnika

 

Red.br.     naziv                    sedište                    osnovano          br.zaposl.

001/    Matroz                       Sr. Mitrovica       1963               2.156

002/    Lj.Milodragović      Prijepolje            1951               2.020

003/    15. Maj - Eksporteks Lebane              1961               1.144

004/    Vesna                             Sjenica           1960               1.080

005/    Srbijanka          Valjevo        1960 1.040

006/    RTB Bor- FOD      Bor         1934  950

007/    Filip Kljajić        Kragujevac  1954  926

008/    Topličanka        Prokuplje     1962  902

000/    Elan             Srbobran 1960  816

010/    KMG Trudbenik          Beograd      1947  810

011/    TI Vučje            Vučje      1935  751

012/    Azotara            Subotica      1993  730

013/    Vesna              Bela Palanka    1946    704

014/    PIK Godomin         Smederevo  1946    686

015/    Piroteks            Pirot       1964  660

016/    Stefil kompanija          Valjevo       1947  647

017/    Bratstvo           Subotica      1886  639

018/    Jugekspres, put. saobrađ.    Leskovac    1950  623

019/    FIAZ            Prokuplje     1961  619

020/    Zorka Klotild 1904 Subotica      1904    604

021/    ŠIK Kučevo       Kučevo        1946  595

022/    Drina           Loznica        1948  565

023/    Đuka Dinić        Niš     1910  560

024/    GIP Zidar         Loznica        1954  560

025/    Svoboda           Dimitrovgrad     1946    557

026/    DK Polet           Pirot       1946  557

027/    Viskoza-Celvlakna Loznica        1959    554

028/    MIV             Sr. Mitrovica     1959  545

029/    Jugoprevoz       Jagodina      1949  537

030/    Obuća Zlatar         Nova Varoš  1959    523

...........................................................................................................

127/    Jedinstvo Holding       Smederevo    1947  208

128/    Udarnik            Zrenjanin 1898  205

129/    Agrokolonijal          Aleksinac     1958    204

130/    Mirko Tomić      Stalać     2002  203

130 ovih preduzeća           55.416

126  preduzeća od 100 do 199 radnika           17.785

  141  preduzeća od 50 do 99 radnika               9.880    

  342preduzeća sa manje od 50 zaposlenih    6.033

  325  preduzeća bez ijednog zaposlenog                        -

  1.064 preduzeća    sa ukupno zaposlenih    89.114