Natrag
Do koske
Zašto su brzo zaboravljeni oni koji su sa pozicija vlasti nekažnjeno opljačkali Srbiju?
Isterati zmije iz jazbine
Mada su predvodnici sadašnje vlasti nakon pobede na izborima 2012. godine, uveliko obećavala da će se obračunati sa svima koji su opljačkali Srbiju tokom "demokratske decenije", a pre svega sa ministrima iz Vlade DOS-a, do toga ni do danas nije došlo. Zahvaljujući toj činjenici, njihova imena i nedela, polako padaju u zaborav. Zbog te neshvatljive "lakoće zaborava", važno je podsetiti se onih koji su pljačkom i izdajom nacionalnih interesa postali bogati ljudi, dobro udomljeni i zaštićeni. Mnogi od njih i dalje rade protiv interesa Srbije, ali time se nadležno tužilaštvo ne bavi.
Milica Grabež
Prošle, 2013. godine, nakon što je poražene i podeljena, Demokratska stranka je dobila i pismo-šamar, od nekadašnjeg DOS-ovog "Miki Mausa", Božidara Đelića.
U pismu svojim dojučerašnjim stranačkim kolegama, Đelić kaže: "...Drage demokrate, dobio sam profesionalnu ponudu koja se ne odbija. Postajem izvršni direktor jedne od najprestižnijih svetskih investicionih banaka,'Lazard', u Parizu. Podneo sam ostavku na mesto narodnog poslanika, kao i na funkcije rukovodioca Centra resornih odbora i člana Političkog saveta naše stranke...Vraćam se u uzbudljiv svet međunarodnih finansija, u kome 'Lazard' igra jednu od vodećih uloga više od 160 godina. 'Lazard' se rangira među prvih pet finansijskih savetnika u svetu i upravlja u ime svojih klijenata sredstvima vrednih 180 milijardi dolara. Radujem se novim profesionalnim izazovima koji će me odvesti širom sveta. Savetovaću države, velika preduzeća i banke u sprovođenju njihovih finansijskih strategija. Beograd, 31.12.2013."
Naravno, Đelić je, ustvari, ovim "unapređenjem" nagrađen, za sve što je uradio na pljački i rasturanju Srbije. Veliki bosovi ne ostaju dužni. To je samo mala zahvalnica za način na koji su kompanije poput "Filip Morisa", "Britiš tobako" ili "US Steell", ušli u Srbiju i opljačkali iz nje sve šta su mogli.
Brzo i nepravedno zaboravljeni Danko Đunić, vođa zloglasne konsultantske agencije "Dilojt Tuš", našao se preko noći u Njujorku, kod svojih "poslovnih prijatelja", čim je neko pomenuo mogućnost da odgovara za korupciju.
Njegov najbliži partner u koruptivnim poslovima, Aleksandar Vlahović, danas je duboko u senci svakodnevnih skandala koje proizvodi režim Aleksandra Vučića. Kao i druge ličnosti odgovorne za pljačku Srbije, koje su se obogatile i ostavile iza sebe pravi finansijski potop, i Vlahović je zaštićen Vučićevom politikom "širokih ramena". Čuvar demokratske pljačke ima svoje razloge. Para nikad dosta.
Nije bilo tako davno kada je Srbijom harao ministar zdravlja Tomica Milosavljević, i kada je za njegovih neverovatnih četiri mandata, skoro potpuno uništeno zdravstvo. Milosavljević je ozakonio kriminal u javnim nabavkama, čime je doveo do toga da je većina ondašnjih direktora kliničkih centara, bolnica i domova zdravlja, ogrezla u korupciji. Oni najsitniji i najmanje važni, dopali su zatvora. Tek da izgleda kao "čistka".
Milosavljević se obogatio, sprovodeći želje jednog mafijaškog krila Svetske zdravstvene organizacije (WHO), uvozom neispitanih, eksperimentalnih lekova. Umesto da odgovara pred domaćim pravosuđem, Milosavljević je dobio petogodišnji mandat na nekoj nejasnoj funkciji u WHO. I uživa u zemlji Srbiji, uprkos tome što je srpsko zdravstvo dobilo status najgoreg u Evropi. Ko je odgovoran što Milosavljević nije nikada pozvan u tužilaštvo, da kaže šta ima na sve ove okolnosti?
Njegova stranačka koleginica, Snežana Samardžić-Marković, koja je od 2005. do 2007. godine bila pomoćnik ministra za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane. Pre toga je bila žena bez zaposlenja, i imala je status izbeglice u Norveškoj. Iz Norveške je direktno ušla u Vladu Zorana Đinđića, i to "po liniji" jednog važnog poznanstva.
Upućeni je vide kao jednu od najodgovornijih ličnosti koje su sprovele volju NATO pakta o razoružavanju Srbije i uništenju vojnog potencijala. Pronašli su u njoj i doličan obaveštajni potencijal. Bila je i ministarka sporta, ne spuštajući noge na zemlju.
Kao nagradu za izdaju Srbije, dobila je veoma plaćen posao u Briselu sa zvučnom titulom. Imenovana je na mesto generalne direktorke novog Direktorata za demokratiju Saveta Evrope u Strazburu. Rangirana je u najvišu kategoriju službenika, u takozvanoj gradaciji A 7, koja je, po skali Saveta Evrope, na prvom stepenu sa platom koja ide i do 20.000 evra mesečno, plus dodatak za odvojeni život od 10 odsto. Zadužila je NATO pakt, red je i da plate.
Zaboravljena je i Vesna Džinić, bivša direktorka Agencije za privatizaciju, koja je bila desna ruka Mlađana Dinkića. Džinićeva je bila zadužena da legalizuje mnoge privatizacione pljačke, i radila je to vrlo savesno. Za njenog mandata, opljačkana je pančevačka Azotara, fabrika akumulatora u Somboru i još na desetine preduzeća...Iznosila je na stotine miliona evra na privatne račune u inostranstvu, a iza nje je ukupna srpska privreda ostala opsutošena za još nekoliko milijardi evra. Sa sobom je u SAD ponela i svojih sto miliona dolara, koje je opljačkala.
Čovek koji je takođe prebrzo krenuo u zaborav, grobar Demokratske stranke, Dragan Đilas, vratio se u Srbiju 2004. godine, posle nekoliko godina boravka u Češkoj, sa 5.000. ušteđenih evra. Za samo nekoliko meseci, na račun njegove tek otvorene firme, "legli su" prvi milioni. Kriminalnom akcijom pokojnog Aleksandra Tijanića i jedne interesne grupe okupljene oko njega, Đilas je dobio je monopol na državnoj televiziji (RTS) da ima reklamni prostor i da njegovoj firmi svakog sekunda "kaplje" od marketinga. Kad se posao zahuktao, zarađivao je i do 50 milione evra godišnje. Taj prihod ni danas nije manji. Svežnjevi dokumenata i brojni drugi pisani i snimljeni dokazi o njegovom kriminalu postoje. Ne postoji takozavana politička volja da se ovaj opasni pljačkaš i izdajnik, izvede pred sud. Utihnula je i ona naprednjačka parola: "Đilas tajkun". Šef je tako naredio. Sve ima svoju cenu...
Bivšeg direktora Agencije za privatizaciju Mirka Cvetkovića, čoveka odgovornog za pljačku više od osamdeset srpskih državnih preduzeća, koji zna gde se i na kojim računima u inostranstvu nalazi novac koji su tajkuni Demokratske stranke izneli iz Srbije, zadovoljan je i nalazi se u senci Vučićevog svakodnevnog haosa. Dok je bio u konsultantskoj agenciji "Ces Mekon" ojadio je srpska preduzeća, od kojih većine nikada više neće moći da se oporave. Predao ih je u ruke najgore fukare, kriminalaca i lovaca u mutnom, pod izgovorom ekonomskog "liberalizma". Naravno, i lično se obogatio. Neverovatno, ali, umesto da ode na sud, napisao je knjigu (!), dao jedan veliki intervju i otišao u senku. Umesto u debelu hladovinu istražnog zatvora.
Broj ovakvih krupnih i sitnih zlotvora koji su Srbiju pljačkom, korupcijom i izdajom unazadili za čitavo stoleće, toliki je da ne bi stali ni u jednu debelu knjigu. Svi oni računaju da će ih vreme i prašina prekriti. I da se niko neće setiti kako su harali i kako su generacijama oteli pravo na budućnost.
Da li će doći dan kada će svi ti ljudi dugih prstiju sesti na optuženičku klupi, biti osuđeni a opljačkane pare oduzete?
Dok taj dan čekamo, upamtimo sav taj ološ.