Natrag
Povodom
Slika Vučićeve vladavine: u Srbiji 51 toplana nespremno dočekuje predstojeću grejnu sezonu
Za Vođu nema zime
Srbiju čeka neizvesna zima. Osim strujnih restrikcija i sigurnog mraka, građani Srbije neće se ni ogrejati iz gradskih toplana. Sa 6.143 zaposlena, toplane su u 2013. godini ostvarile 491 milion evra prihoda uz iskazani gubitak od 7,5 miliona evra. Naime, toplane su ostale bez kapitala, jer sopstvenim kapitalom pokrivaju samo 29 odsto vrednosti imovine, a ukupne obaveze veće su od godišnjeg prihoda i dostigle su 555 miliona evra...
Miodrag K. Skulić
Srbija ima 51 toplanu, od kojih su osam toplane na gas, sedam u Vojvodini i jedna u Aranđelovcu. One su u poslednjih trinaest godina, kako tako, uspešno zagrevale stanove građana i poslovni prostor privrednih društava, preduzetnika i državnih organa. Pojedine grejne sezone se nisu mogle uspešno okončati da Republička direkcija za rezerve nije obezbeđivala mazut, kao pozajmicu i da JP Srbijagas nije ih snabdevalo gasom, iako nisu izmirili ni utrošeni gas isporučen za prethodnu sezonu.
Od 51 toplane, njih 47 su javna komunalna preduzeća, dok su samo četiri društva sa ograničenom odgovornošću, i to: Energetika, doo, Kragujevac, Energetika i održavanje, doo, Zemun, FAP-Stan, doo, Priboj i TE Controls, doo, Kovin, koji je u javno-privatnom partnerstvu JKP Komunalac iz Kovina 49 odsto i dve firme iz Slovačke, sa po 25 odnosno 26 odsto. Kao toplane nisu uvršćene fabričke toplane koje posluju u njihovom sastavu, jer ne iskazuju odvojeno prihode i rashode od prodaje toplotne energije, kao što su "Milan Blagojević" - Namenska iz Lučana, Toplana Fabrike kablova iz Jagodine, EI-Toplana, Niš, Goša-Toplana. Termo-Toplana, doo, iz Prokuplja nije APR-u dostavila nijedan godišnji obračun i tih pet toplana nisu ni uključene u popis 51 toplane u Srbiji.
U ovim toplanama u prošloj godini bilo je 6.143 zaposlena koji su ostvarili ukupne prihode 56,3 milijarde dinara, ili 491 milion evra. Na tom prihodu toplane su iskazale neto dobit u iznosu od 801 milion dinara i neto gubitak u iznosu od milijardu i 660 miliona dinara. Ako se prebije neto dobitak sa neto gubitkom proizlazi da je iskazan gubitak veći od dobitka 859 miliona dinara, ili 7,5 miliona evra, što čini 1,53 odsto prihoda toplana. Ali grejna sezona u periodu oktobar - novembar 2013. godine nije zahtevala veći utrošak mazuta, uglja ili gasa, pa su rezultati u prošloj godini nešto povoljniji. Za skoro sto miliona evra manji je utrošak goriva, a time i prihoda toplana.
Da su prethodne godine ostavile negativne bilanse u privrednim društvima čija je osnovna delatnost snabdevanje parom, potvrđuje i činjenica da je kapital ovih društava od 33,2 milijarde dinara smanjen za 10,5 milijardi dinara gubitaka do visine kapitala i 8,2 milijarde iskazanih gubitaka iznad kapitala. Tako je danas preostao kapital, u celini posmatrano, od samo nešto više od četiri milijarde dinara, ili 5,15 odsto vrednosti ukupne poslovne imovine (stalne i obrtne), dok su obaveze toplana dostigle 63,7 milijardi dinara, ili 555 miliona evra. Jasno je i početnom ekonomisti da se sa takvom strukturom kapitala ne može ostvariti nikakvo pozitivno poslovanje. Toplane su u ozbiljnim teškoćama i neko im mora pomoći. Ko će pomoći toplanama, kad je i država u još većim teškoćama.
Javnom preduzeću Srbijagas i toplanama niko ne može pomoći, ako preko cena ne obezbede ekonomsko poslovanje. Država koja je jeftinim cenama električne energije, gasa i toplotne energije štitila građane, sada im je za pokriće rupa u budžetu propisala deset odsto poreza na plate i penzije. Dakle, država više ne štiti građane od same sebe, pa je realno očekivati da ih neće štititi ni kad im realne, čitaj na duži rok gledano, EPS, Srbijagas i ova 51 toplana propisuju ekonomske cene njihovih proizvoda, odnosno usluga.
Bez ikakvog kapitala ostale su toplane: Kragujevac, Niš, Kruševac, Valjevo, Vranje, Zaječar, koja je u stečaju, Knjaževac, Novi Pazar, Trstenik, Bajina Bašta, Ruma i FAP - Stan iz Priboja. Druge toplane imaju minimalan iznos sopstvenog kapitala, svakako nedovoljan za obavljanje delatnosti kojom se bave.
Interesantno je da su Beogradske elektrane, sa 2.234 zaposlena, ili 36 odsto od ukupnog broja zaposlenih u svim toplanama, u 2013.godini ostvarile 27,7 milijardi dinara prihoda, ili 49,1 odsto ukupnog prihoda svih toplana, uz iskazanu neto dobit od 1,59 odsto prihoda. Ali i Beogradske elektrane koje koriste 29,1 milijardu dinara poslovnih sredstava preostalim sopstvenim kapitalom nešto većim od pet milijardi dinara pokrivaju tu vrednost samo sa 17,3 odsto, dok su tuđa sredstva koja koriste dostigla više od 24 milijarde dinara, ili 82,7 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine. I Beogradske elektrane su ranijih godina izgubile 2,7 milijardi dinara u gubicima.
Najteže stanje je u Energetici doo Kragujevac, u restruktuiranju, koja ima 517 zaposlenih. Na prihodu ostvarenom u 2013. godini u iznosu od 1,93 milijardi dinara, iskazan je gubitak u poslovanju od 1,24 milijarde dinara. Gubitak je dostigao više od 64 odsto ostvarenog prihoda. Ukupna knjigovodstveno iskazana vrednost poslovne imovine Energetike iz Kragujevca je 3,36 milijardi dinara, dok su obaveze dostigle, 10,5 milijardi dinara, jer je iskazani gubitak veći od kapitala7,14 milijardi dinara.
Sa obavezama koje su dostigle 91,5 miliona evra i koje su 5,5 puta veće od celokupnog jednogodišnjeg prihoda, samo pravni institut restruktuiranja društvenog preduzeća može poverioce udaljiti od naplate bar petine svojih potraživanja.
JKP Novosadska toplana sa 317 zaposlenih u 2013. godini ostvarila je 7,9 milijardi prihoda, uz iskazanu neto dobit od samo 36 miliona dinara. Ukupnu knjigovodstvenu vrednost poslovne imovine u iznosu od 14,7 milijardi dinara Novosadska toplana finansira sopstvenim kapitalom 54,3 odsto i tuđim sredstvima 45,7 odsto. I u ovoj toplani kumulirani su gubici iz ranijih godina umanjili kapital preduzeća za 1,34 milijarde dinara.
Sa gubitkom je poslovalo 19 toplana. Energetika, doo, Kragujevac učestvuje u ukupnom iskazanom gubitku toplana sa 74,5 odsto.
GLOSA
Bez ikakvog kapitala ostale su toplane: Kragujevac, Niš, Kruševac, Valjevo, Vranje, Zaječar, koja je u stečaju, Knjaževac, Novi Pazar, Trstenik, Bajina Bašta, Ruma i FAP - Stan iz Priboja. Druge toplane imaju minimalan iznos sopstvenog kapitala, svakako nedovoljan za obavljanje delatnosti kojom se bave.
