Natrag

Tabloid je pozvan

Pismo iz Užica: zašto su nekadašnji čuvari otadžbine danas obespravljeni i zaboravljeni?

Gde je kraj diskriminaciji vojnih penzionera?

Svi dosadašnji pokušaji udruženja vojnih penzionera Srbije da na korektan i argumentovan način predoči nadležnim organima i institucijama republike Srbije sve nepravde koje su im nanete i koje se i dalje čine,-ostali su bezuspešni. Ovo pismo javnosti je još jedan pokušaj da se o našim problemima glasno i jasno progovori.

......

Način na koji, ovom prilikom, izlažemo naše probleme je atipičan i neprimeren opštem mišljenju o pripadnicima ovog društvenog sloja. Da bi se šira javnost mogla što bolje upoznati sa stanjem i položajem vojnih penzionera želimo izneti sledeće:

Radi podsećanja, ne možemo, a da ne istaknemo činjenicu da je status kandidata za vojno lice mogao steći građanin - učenik sa odličnim i vrlo dobrim uspehom u školi koji je potpuno fizički i psihički zdrav. Sve su to lica sa srednjom,višom i visokom stručnom spremom.

Prosečan vojni penzioner u svom radnom veku imao je veliku materijalnu i moralnu odgovornost i brojne izazove koji su od njega zahtevali psiho-fizička naprezanja do krajnjih granica. Da je tokom svog radnog veka bio pouzdan oslonac društva i prvi učestvovao u spasavanju ljudstva i materijalnih dobara od poplava, zemljotresa, požara, da je gradio puteve, vodovode, telefonske linije, da je radio na osposobljavanju mladih ljudi za životni poziv u građanstvu (vozača, mehaničara, rukovaoca mašina, kuvara, pekara, vezista, bolničara...).

U proseku je vojni penzioner imao pet premeštaja širom bivše SFRJ, šest godina odvojenog života od porodice, dva prekida radnog odnosa supruge (ukoliko su uspele zasnovati stalni radni odnos), deca su promenom mesta prebivališta roditelja prosečno tri puta menjala škole, školske drugove, školske programe i jezička područja.

Na dežurstvima, koja su trajala 24 do 36 časova, provodio je prosečno dve i po godine, na terenu, u logorskim uslovima, oko tri godine i oko dve godine u ratnim uslovima...

I danas, posle svega šta se dogodilo na našim prostorima, znatan broj vojnih penzionera nije stambeno zbrinut i žive u krajnje nehumanim uslovima. Oko 7.500 vojnih penzionera nema rešeno stambeno pitanje, od kojih 3.800 nema nikakav stambeni smeštaj.

Spinovanje javnosti od strane propagandnih timova svetskih moćnika kroz isticanje brojnih pogodnosti koje ova populacija uživa u Srbiji, od visokih plata i penzija, luksuznih stanova i brojnih vojnih odmarališta, dovelo je do jedne opšte averzije javnosti prema vojsci i vojnim penzionerima. Samo istine radi, ističemo da se boravak u vojnim odmaralištima dobijao po molbi i odobravan je u proseku jednom u četiri do pet godina.

Malo je poznato da su sadašnji vojni penzioneri, kao aktivne starešine, primale 46 do 50 odsto neto plate na ruke, a ostali deo do bruto iznosa, uzimala je država za razne fondove (penzioni, socijalni..), za izgradnju vojne infrastrukture (stanovi, aerodromi, odmarališta...). Vojna lica su od svoje neto plate odvajala deo za razne humanitarne donacije (saniranje posledica od elementarnih nepogoda, spomen komplekse...).

Sa "demokratskim promenama" u SRJ, odnosno Srbiji, nakon vojne agresije NATO alijanse, nastali su "crni dani" za vojna lica i vojne penzionere.

Zakonom i uredbom o platama i penzijama bilo je regulisano da plate vojnih lica ne mogu biti manje od tri ni veće od pet neto zarada u Republici Srbiji, a već početkom 2001. godine plate su smanjene za 1,33 posto, da bi krajem 2003. godine plate bile manje čak za dva i po puta u odnosu na član 75 Zakona o vojsci.

Od 1.avgusta 2004. godine zakinut je deo penzija za 47.069 vojnih penzionera, što je izazvalo pokretanje sudskih sporova u kojima je obeštećeno 31.247 vojnih penzionera. Istima je isplaćeno 3,2 milijardi dinara uz dodatnih 1,7 milijardi dinara na ime sudskih troškova i 2,7 milijardi dinara na ime kamata. Dakle, država Srbija je platila 7,6 milijardi dinara, ali je ostalo još 15.822 vojna penzionera koji nisu obeštećeni, a od tog broja većina nije više u životu.

Organima vlasti i ova činjenica nije ništa smetala da organizuju i sprovedu novu diskriminaciju vojnih penzionera 1. januara 2008. godine. Naime, tada je republički fond PIO izvršio vanredno usklađivanje i povećanje penzija u Republici Srbiji za 11,06 odsto za preko 1.600.000 civilnih penzionera, a vojni fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika pri ministarstvu odbrane to nije učinio. Međutim, ni nakon preuzimanja vojnih penzionera od strane republičkog fonda PIO od 1. januara 2012. godine, to usklađivanje, odnosno povećanje vojnih penzija nije realizovano. To je izazvalo pokretanje više hiljada sudskih postupaka za naknadu štete zbog umanjenih penzija i isti su još u toku.

U međuvremenu je Ustavni sud Srbije svojim odlukama utvrdio povredu ustavom zajamčenih prava vojnih penzionera i to: odlukom UŽ 2666/2011 od 23.05.2012, zatim UŽ 5287/2011 od 05.12.2012 i UŽ 8405/2013 od 04.12.2013 godine. Upravni sud Republike Srbije, nakon dve godine odbijanja tužbi vojnih penzionera za usklađivanje penzija od 11,06 odsto, počeo je u „drugom krugu" od 19. marta 2014. donositi presude uvažavajući odluke Ustavnog suda, ali to ide sporadično i sporo.

Pred osnovnim sudovima u Srbiji vlada opšta konfuzija u donošenju presuda koje su različite, iako se radi o istom činjeničnom i pravnom stanju. Problem nastaje oko obračunavanja vrednosti boda, - od realnih 9,4 dinara po bodu do 9,02 dinara koju nastoje da proguraju, čime se iznos obeštećenja umanjuje za oko 35 - 40 odsto.

Ne možemo, a da ne pomenemo odluku demokratske vlasti Republike Srbije kojom je, Zakonom o vojsci Srbije, krajem 2007. godine regulisala plate i penzije vojnih lica sa razlikama od 5.000 do 35.000 dinara potencijalnih i već penzionisanih vojnih lica istog čina i položaja. ovim su posebno pogođeni penzionisani podoficiri.

I kao „šlag na tortu" sledi najnoviji atak na penzionere Republike Srbije u vidu takozvanog privremenog smanjenja penzija odlukom Narodne skupštine od 26. oktobra 2014 godine. Bilo bi sasvim logično da je prvo rešen državni dug vojnim penzionerima od 01. avgusta 2004. i od 01. januara 2008. godine, da bi se, potom, pristupilo privremenom smanjenu penzija.

Udruženje vojnih penzionera Srbije, sa preko 28.000 članova, pokušava da problem usklađivanja penzija reši na legalan i legitiman način preko institucija države...

U tom cilju očekujemo od predsednika i premijera Republike Srbije i nadležnih ministara u vladi poštovanje ustavne odluke o isplati zakinutih primanja vojnim penzionerima

Gradski odbor Udruženja vojnih penzionera

Užice

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane