Natrag

Zaječar

„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (12)

Sahrana trgovačkog Zaječara

Kada je Zorana Mihajlović, ministar za građevinarstvo u Vladi Srbije svečano otvorila kružić tokić (kružni tok) u centru Zaječara, mnogi ozbiljni Zaječarci to su doživeli kao sahranu višedecenijskih težnji da njihov grad bude trgovački centar Timočke krajine. Osim toga, time je ozakonjeno urbanističko nasilje u ovom gradu, a pohvale lokalnim glavarima ili su rezultat ministarkine neobaveštenosti, ili nekog interesa.

Vuksan Cerović

Barem dve decenije su zaječarski urbanisti negovali ideju da strogi centar grada na Timoku postane pešačko - trgovačka zona, kakva i priliči ambicijama da Zaječar bude administrativni i trgovački, a Bor industrijski centar Timočke krajine. Ta ideja je bukvalno sahranjena ovog leta. Grobari su bili aktuelni zaječarski vlastodršci, kojima su zakoni i drugi propisi poslednja rupa na svirali, a opelo je, prilikom otvaranja novoizgrađenog kružnog toka usred prostora namenjenog pešacima i trgovcima i na groteskan način rekonstruisane deonice Ulice Nikole Pašića sa stazom za bicikliste, služila Zorana Mihajlović, aktuelna potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u toj vladi, od jula ove godine počasni građanin Zaječara.

Taj događaj, ali i neki drugi pre i posle njega, otvorili su brojne nedoumice oko angažmana potpredsednice Vlade, ministarke i visokog funkcionera Srpske napredne stranke u korist zaječarske lokalne vlasti, koja je koncentrisana u jednom jedinom čoveku, estradnom menadžeru Saši Mirkoviću. Te nedoumice su takve i tolike, da se čuju čak i pitanja da li Mihailovićka tako postupa zarad stranačkih ili ličnih interesa. Odgovorom na to pitanje nećemo se baviti, nego ćemo ga ostaviti organima Srpske napredne stranke i drugim organima koji trebaju da vode računa da interesu budu zasnovani na zakonima.

Propisi drumom, moćnici šumom

Generalnim urbanističkim planom Zaječara iz 2000. godine centar Zaječara je definisan i u karte ucrtan kao pešačka zona. Novim Generalnim urbanističkim planom, koji je donet 2012. godine, površina pešačke zone je samo proširena i prostorno i funkcionalno, jer joj je dodata namena prostora za trgovinu.

Na strani 102. Generalnog urbanističkog plana, gde se govori o pešačkom saobraćaju, između ostalog piše sledeće: „Primenom saobraćajnog rešenja stvorili bi se uslovi da se u samom centru naselja koje je prepoznato kao deo ulica Nikole Pašića i Hajduk Veljkove od SUP-a do Generala Gambete, i deo ulica Ljube Nešića do Ulice 4. jula i deo Ulice Svetozara Markovića do Ulice Vojvode Mišića, pretvori u trgovinsku zonu rezervisanu samo za pešake, što bi dalo sasvim novu dimenziju ovom prostoru zajedno sa centralnim parkom." Istim dokumentom planirani su i koridori za bicikliste u Zaječaru, ali svi oni zaobilaze pešačko - trgovačku zonu i Ulicu Nikole Pašića.

Razumni ljudi postavljaju prosto pitanje: ako je nekome bilo ćef da rekonstruiše Ulicu Nikole Pašića, bez obzira što je paralelna Ulica Svetozara Markovića u neuporedivo lošijem stanju, a u Zaječaru ima mnogo još lošijih i neasfaltiranih ulica, zašto nije uvažio višededecinjsku ideju urbanista. Zašto, umesto minijaturnog kružnog toka, znanog kružić tokić, i građevinskog silovanja Ulice Nikole Pašića od kružića tokića do zgrade SUP-a, nije započeta izgradnja priželjkivane pešačko - trgovačke zone, jer je to za razvoj Zaječara kudikamo perspektivnija varijanta. Da li se radilo o brutalnoj demonstraciji moći, koja ne mora da poštuje ni Generalni urbanistički plan ili o nečemu drugom.

Postavlja se i razložno pitanje da li se ministarka Mihajlović raspitala da li su dokumenti (postoji nekakva građevinska dozvola a lokacijske nema) na osnovu kojih su izvedeni radovi usaglašeni sa Generalnim urbanističkim planom. Obzirom da se radi o njenom resoru trebala je da raspolaže takvim informacijama, jer se uopšte ne radi o malim ulaganjima. Očigledno nije, jer da jeste, ne bi davala izjave, da Zaječar rekonstruiše Ulicu Nikole Pašića i gradi most preko Crnog Timoka kod Silosa „Žitoprometa" sredstvima iz budžeta, jer to jednostavno nije bilo tačno. Odlukom o budžetu za 2014. godinu, koja je do početka oktobra „dorađivana" čak sedam puta, za ta dva objekta ukupne vrednosti 215.000.000 dinara, iz tekućih budžetskih prihoda planirano je 35.533.300 a 179.466.700 trebala su da budu kreditna sredstva.

Da li je ministarka kada je, 25. jula 2014. obišla započete radove u Ulici Nikole Pašića o tome obaveštena ne znamo. Domaćin Saša Mirković bio je „oduševljen kako izvođači prate dinamiku radova", a oduševljenje nije krila ni Zorana Mihajlović koja je tog dana iz njegovih ruku primila Povelju o dodeli zvanja Počasnog građanina Zaječara, za koju je rešenje, gle čuda, doneto tek 39 dana kasnije, 4. septembra 2014. godine!? Uz povelju je od Saše Mirkovića, predsednika Skupštine grada Zaječara, na poklon dobila i umetničku sliku (nije saopšteno ko je autor niti koliko je slika vredna).Nije poznato da li je takav ceremonijal inspirisao borskog novinara Branu Filipovića da ministarki pokloni svoju knjigu pod simboličnim naslovom „Bakar obojen lažima i prevarama." Repriza uručivanja ovog priznanja upriličena je 6. septembra, kada je ministarka Mihajlović izjavila: "Ovo priznanje je velika čast, ali i odgovornost. Mi ćemo i dalje nastaviti da sarađujemo. Zahvaljujem se čelnicima Zaječara i u ime Vlade Republike Srbije, jer su pokazali pravi primer kako se radi i kako se poštuju rokovi."

Oduševljenje rokovima je splasnulo samo koji dan kasnije, jer su radovi u Ulici Nikole Pašića obustavljeni, pošto nije bilo para. Prvi tender za nabavku velike vrednosti (kredita od 220.000.000) dinara raspisan je 14. 8. 2014. godine, dvadeset dana nakon početka radova. Kredit nije dobijen, što se moglo i očekivati, jer Zaječar spada među gradove koji neuredno sevisiraju dugove po kreditima zbog čega plaća zatezne kamate. Na isti način se završio i tender raspisan 26. septembra 2014. godine. Tako je priča o rokovima pala u vodu. Ostala su samo priznanja i poklonjene slike. Pojedini besni Zaječarci kažu da bi ministarka trebala da vrati priznanje. U međuvremenu, raste ogorčenje Zaječaraca koje je Saša Mirković slagao da će betonska ploča starog mosta biti iskorišćena za povezivanje naselja Kotlujevac i Podliv preko Crnog Timoka, jer je ploča uz popriličan napor pretvorena u šoder, pa ljudi iz pomenuta dva naselja jedni do drugih stižu zaobilaznim i mnogo dužim putem.

Hvalospevi bez pokrića

Ljudi koji pažljivije prate političku scenu u Srbiji nisu bili iznenađeni letošnjim hvalospevima Zorane Mihajlović na račun lokalne vlasti u Zaječaru, a posebno Saše Mirkovića. Zapamtili su kako je bila burna njena reakcija, u januaru 2013. godine, na izjavu Mlađana Dinkića da estradnog menadžera Sašu Mirkovića (imenovanog za pomoćnika ministra saobraćaja), nikada ne bi angažovao kao saradnika. Činilo se da je to bilo međustranačko prepucavanje, ali mnoga kasnija dešavanja pokazala su da nije samo to.

"Ono što je moj najjači utisak iz Zaječara to su mala i srednja preduzeća, preduzetnički duh koji vlada u ovom gradu, kao i spremnost gradske uprave da dovede investitore", izjavila je početkom februara 2014. godine ministarka Mihajlović, nakon što je sa zaječarskim glavarima obišla buduću fabriku peleta NAKA, za koju do danas još niko nije saopštio da je puštena u pogon. Mala i srednja preduzeća u Zaječaru jedva sastavljaju kraj sa krajem i od lokalne samouprave nikada nisu dobila više puta obećavane subvencije za zapošljavanje nezaposlenih. Od investitora nema ni pomena.

"Zaječar prvi put ove godine, nakon sedam godina, zahvaljujući pomoći Ministarstva energetike, nije imao probleme sa grejanjem, a Javno komunalno stambeno preduzeće 'Zaječar', je primer kako Gradska uprava i rukovodstvo ovog preduzeća vode račune o problemima građana" rekla je još tom prilikom ministarka. Istine radi, od Direkcije za robne rezerve zaječarska toplana je dobila na pozajmicu 550 tona mazuta, po nešto većoj ceni nego da je kupila na tržištu. Ako je trenutni dug grada prema tom preduzeću od 120 miliona dinara vođenje računa o njemu i građanima, onda je zaista bila u pravu. Od njene tadašnje izjave: "Ministarstvo energetike posebno je zainteresovano za dva projekta u Zaječaru, a to su regionalna deponija Halovo u koju će se uložiti preko 20 miliona evra, jer je to način da cela Timočka krajina reši problem komunalnog otpada od kojeg će se proizvoditi električna ili neka druga vrsta energije, kao i izgradnja još tri mini hidrocentrale, u zaječarskim naseljima Gornja Bela Reka, Lenovac i Trnavac" trag je ostao samo na papiru. Što se tiče izjave: "Zaječar je recept za celu Srbiju kako se kroz program radnog angažovanja mladih rešava ne samo nezaposlenost nego mladi dobijaju šansu da steknu preko potrebnu praksu, a oni koji se pokažu imaće priliku da dobiju i posao", najdublji trag su ostavili botovi, koji su o trošku građana Zaječara hvalili virtuelne uspehe Saše Mirkovića.

Pošto virtuelni "uspesi" ne donose bolji život, velika većina Zaječaraca već odavno nema poverenja u lokalnu RPS-ovu (Pokret radnika i seljaka) vlast maskiranu u uniformama naprednjaka koja, po svemu sudeći, najviše vodi računa o sopstvenim interesima. Za to ima bezbroj dokaza koje ne vide samo oni koji bi trebali da vide, a neće.

Skupština grada Zaječara na čijem je čelu Saša Mirković liči na cirkusku šatru, po kojoj poslušno skakuću potkupljeni odbornici, dižući dva prsta kad god to ceremonijal-majstor od njih zatraži. Poslušno Gradsko veće glasa i za akte o kojima pojma nema, kao što se dogodilo 13. 11. 2014. godine, kada je donet Zaključak o odobravanju korišćenja službenog vozila marke Škoda Superb ZA-050-ZA za službeni put u Crnu Goru od 13. do 21. 11. 2014. godine, kada većnicima niko nije hteo da kaže ko će to "službeno" boraviti u Crnoj Gori sedam dana. Ti isti većnici su, izgleda sa istim entuzijazmom, glasali za kupovinu 480 tablet računara u vrednosti 4.5 miliona dinara za prvake osnovnih škola, kao i za privremenu obustavu (po drugi put u ovoj godini) isplate dodatnih oblika zaštite porodilja zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Prema podacima iz Izveštaja o izvršenju budžeta grada Zaječara za devet meseci 2014. godine i predloga budžeta za 2015. godinu, najvažnija delatnost u Zaječaru je poslušno medijsko izveštavanje. Sredstva planirana za ovu godinu, u iznosu od 23 miliona dinara, isplaćena su im već u prvom polugodištu, a njihov kolač u narednoj godini će se ugojiti na 42 miliona dinara, plus novac (da ne kažemo reket) koji BEST TV naplaćuje od FK Timok, Zdravstvenog centra, Bolnice Gamzigradska banja, javnih preduzeća i ustanova, a obaška i od Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. U predlogu programa Budžetskog fonda medijima je namenjeno 27,5 miliona dinara. Ali, to je posebna tema.

Imajući sve ovo u vidu može se zaključiti da gospođa ministarka ili nema pojma šta se dešava u Zaječaru, ili je toliko licemerna da joj to ništa ne znači, ili zaista ima neki interes da hvali zaječarske glavare.

A 1. Ovajdio se i Velja

Sin formalnog gradonačelnika Zaječara Velimira Ognjenovića, Predrag Ognjenović Buca, zaposlen je u JP Putevi Srbije. U to preduzeće, koje se finansira iz budžeta Republike došao je u avgustu 2013. godine, kada je Saša Mirković pod zastavom SNS - a postao bog i batina u Zaječaru.

Naravno, ne bi bilo ničeg čudnog što Ognjenović junior radi u državnoj firmi, da pre nekoliko godina nije pritvaran zbog neke pronevere u Prokredit banci. Mnogi Zaječarci, čija deca godinama, ako ne i deceniju, uzalud čekaju posao, smatraju da su Ognjenoviću pomogli Saša Mirković i još neki moćni ljudi iz SNS.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane