Natrag

Energetika

Male i velike zemlje:kooperacija ili konfrontacija?

Nekom gasovod, nekom gadovod

Koliko je svetska politika duboko involvirana u tekuću ekonomiju svedoči pravi diplomatski, projektni i privredni rat oko budućih projekta gasovoda u jugoistočnoj Evropi. On je, ujedno, pokazao da male države već odavno nisu više nikakvi partneri „velikim igračima" već samo njihovi izvršioci ili „kolateralna šteta". A ako na tako nešto ne pristanu - slede sankcije. Srbija i Mađarska su primeri za to. O tome za Tabloid piše, Milan Vučković, konsultant nemačkih privrednika.

Milan Vučković

Nazvan je najznačajnijim strateškim projektom u jugoistočnoj Evropi. Trebao je da bude dugogodišnji garant energetskoj sigurnosti mnogim zemljama u ovom delu sveta. Od tog projekta i njegovoj dobiti u procesu tranzita trebalo je da participira veći broj država. Pogađate, radi se o projektu izgradnje gasovoda "Južni tok" u čiju izgradnju bi bila uključena privredna operativa mnogih evropskih zemalja.

Dana 20 .9. 2014. za srpsku novinsku agenciju TANJUG generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović najavio je početak radova na gasovodu "Južni tok" kroz Srbiju, ovoga puta za kraj oktobra, odnosno početak novembra ove godine. On je rekao da će "Bugarska i Srbija, kao i Mađarska i Austrija graditi Južni tok kao energetski objekat i ne postoje bilo kakva pravila EU koja bi bilo kojoj državi zabranila izgradnju jednog energetskog objekta". Međutim, radovi nisu počeli, a srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ističe da "mi očekujemo dalje dogovore i usaglašavanja između Gasproma, odnosno Ruske federacije i Evropske komisije, kako bi se otklonile sve dileme i kako bi se nastavile sve aktivnosti."

Treba znati da je srpsko-ruski energetski sporazum o izgradnji „Južnog toka" potpisan još 2008. godine, a Studija izvodljivosti za etapu koja prolazi kroz Srbiju okončana je još krajem 2010. godine.

Srbija, potpisnica Ugovora koji predviđa da najduža trasa Južnog toka prolazi upravo kroz ovu zemlju, prebacila je time sopstvenu odgovornost na EU i Rusiju. EU tvrdi da ovaj gasovod ne može da se gradi jer to "nije u skladu sa EU zakonima". Zapravo, treba biti otvoren pa reći da nije u skladu sa interesima pojedinih najvećih zemalja EU, ali i SAD-a. A i kompatibilno je sa aktuelnim sankcijama Zapada prema Rusiji.

Iz tog razloga mnogi evropski i američki zvaničnici u svakom trenutku pri poseti Srbiji trude se da izvrše pritisak na ovu zemlju da se uvedu ekonomske sankcije Rusiji, a što je kontraproduktivno za celokupnu srpsku privredu. Zapravo, svojom višemesečnom serijom političkih i diplomatskih pritisaka Srbija je bila izložena pravoj uceni. I to ne samo po pitanju uvođenja sankcija Rusiji i u tom okviru blokiranja projekta Južni tok.

Zanimljivo je da su brojni tzv. "opozicioni mediji" u Srbiji često pisali o različitim interesima u okviru same srpske Vlade, odnosno da su pojedine strukture same vlasti otvoreno opstruisale projekat Južni tok dok je drugima stalo da se isti realizuje. I ovaj podatak svedoči o "autonomiji" Vlade Srbije kada je reč i o odlukama koje spadaju u najveće prioritete za srpsku privredu. Vlada je toliko "autonomna" u svom radu koliko joj to različiti uticaji sa strane dozvoljavaju.

Hajde da vidimo šta je pominjano kao alternativa ovom projektu: niko još uvek nije postavio pitanje na koji način Nabuko kao, do skoro, glavni rival Južnom toku, može postati pristupačan za sve zemlje Balkana, prevashodno za one koje pripadaju tzv. „Zapadnom Balkanu" (što je pogrešna terminologija jer niko nikada nije rekao ili napisao ko, onda, pripada „istočnom", „severnom" ili „južnom" Balkanu?), ukoliko Južni tok ostane nerealizovan. Odnosno, na koji način Nabuko može privući balkanske zemlje, što bi podrazumevalo kvalitetniju infrastrukturnu povezanost, veći stepen stabilnosti i sigurnosti energetske dobave i korektnije ekonomske aranžmane u oblasti energetike.

Međutim, kada je reč o pojedinim članicama EU i među njima vlada totalna neusklađenost po ovom pitanju. I pored toga što imaju veliki ekonomski interes da se ovaj projekt realizuje, pojedine zemlje zbog političkih strahova "zamrzle" su početak gradnje Južnog toka kroz sopstvenu zemlju (Bugarska), dok su drugi objavili da će započeti gradnju ne obazirući se na pretnje i upozorenja pojedinih "velikih igrača" (Mađarska).

"Mađarska planira da, uprkos protivljenju EU i SAD, naredne godine počne sa gradnjom deonice Južni tok jer ovaj projekat doživljava kao jedini način za obezbeđivanje snabdevanja" - izjavio je za medije mađarski državni sekretar za energetiku, Andraš Aradski.

On je u intervjuu Rojtersu, a koji je prenela srpska novinska agencija Tanjug, rekao da "budući da posle skoro deset godina oklevanja gasovod Nabuko neće biti izgrađen, a naročito u svetlu situacije u Ukrajini, mi moramo da delujemo.Ovo je potreba." On je otvoreno rekao da "svi upiru prstom u Mađarsku, ali da zaboravljamo da od 2013. godine Hrvatska nije uspela da realizuje investicije koje bi omogućile protok gasa iz Hrvatske prema Mađarskoj. Isto važi i za Rumuniju.

Rojters je u tom prilogu podsetio da Mađarska, koja najveći deo svojih zaliha gasa uvozi iz Rusije, namerava da do 2017. godina završi izgradnju deonice gasovoda Južni tok koji bi trebalo da doprema ruski gas do Evrope, zaobilazeći susednu Ukrajinu.

"Gasovod Severni tok izgrađen je kako bi se eliminisala opasnost od Belorusije. I ovo je ista situacija", izjavio je Andraš Aradski, aludirajući na gasovod koji preko Baltičkog mora doprema ruski gas do Nemačke. Ili, drugim rečima, zašto može za Nemačku, a ne može za male EU članove?

On je, istovremeno, naglasio, da su zemlje koje podržavaju Južni tok, među kojima Slovenija, Mađarska, Bugarska i Austrija, zatražile od Evropske komisije da izgladi nesuglasice sa Moskvom u pogledu usklađivanja tog projekta sa "propisima" EU, ali da su njihovi pregovori na kraju završeni neuspehom.

Prema pisanju Makedonske novinske agencije "MIA" a potom i srpskog "Energyobserver"-a, početkom novembra ove godine, grčki ministar za životnu sredinu, energetiku i klimatske promene, Janis Maniatis, je u Američkom centru za strateška međunarodna proučavanja predstavio plan prema kome će Grčka postati glavno mesto za snabdevanje Jugoistočne i Centralne Evrope energentima.

Ministar tvrdi da će Grčka zameniti Južni tok i da će preko njene teritorije isporučivati gas planiranom trasom ka severu, ali i novom Transjadranskom gasovodu (TAP) koji prolazi preko Albanije i stiže do Italije.

Agencija MIA navodi da se u planu jasno vidi da će deo te trase prolaziti i kroz Makedoniju. Na ključno pitanje odakle će u Grčku da stiže taj gas, Maniatis odgovara da je u pitanju više izvora: Azarbejdžan, koji će biti dostavljan po planiranom Transanadolskom gasovodu (TANAP) preko Gruzije i Grčke. Drugi izvor je tečni prirodnu gas koji će biti dostavljan tankerima preko Gruzije i Turske, a potom će biti regasifikovan u Grčkoj.

Grčki ministar je rekao da Grčka ima 12 ključnih projekata, koji će doprineti integrisanju na energetskom tržištu jugoistočne Evrope po modelu severne Evrope, koji ima opštu energetsku mrežu i zato su cene energetskih izvora tamo za 35 odsto niže.

Jedan od tih projekata, za koji Grčka traži podršku je interkonektor do Bugarske, koji će biti mali i imaće svega 180 kilometara, ali će osigurati dostup jugoistočnoj i centralnoj Evropi, povezujući sve strane koje treba da učestvuju u projektu Južni tok, a gasovodom koji se snabdeva azerbejdžanskim gasom.

Makedonska agencija ističe da Grčka intenzivno lobira da dobije ključnu ulogu u budućem snabdevanju EU gasom i naftom, i zato pretpostavlja da u moru između Kipra i Izraela trenutno ne mogu da se eksploatišu izvori zbog nerešenih kiparskih problema.

Nakon toga, već krajem novembra ove godine, u Njujorku je potpisan međuvladin sporazum između Grčke, Albanije i Italije za pomenuti gasovod TAP (Trans Adriatic Pipeline), javljaju albanski mediji pozivajući se na agenciju Rojters, koja citira izjavu italijanskog vladinog funkcionera. I ovde se odmah postavlja logično pitanje: zašto baš u Njujorku?

Albanska vlada je dala potpunu podršku i saglasnost potpisivanju sporazuma za izgradnju gasovoda, koji je poznatiji kao Transjadranski, koji će povezivati Grčku, Albaniju i Italiju. Prema rečima bivšeg albanskog premijera Salija Beriše, ovaj projekat ima veliki značaj za razvoj Albanije, ali i za unapređenje saradnje Albanije sa Grčkom i Italijom.

Zvanična Albanija tvrdi da „gasovod ima istorijsko značenje i predstavlja do sada najveću regionalnu investiciju. To je najveći projekat na Balkanu u poslednjih 100 godina. Efekti ovog projekta koji će prenositi gas iz Kaspijskog mora, preko Turske, Grčke, Albanije u Italiju i u Zapadnu Evropu, ima ogromno značenje za ceo region".

Prema pisanju albanskih medija, gasovod će izmeniti život Albanaca, a njegova izgradnja će biti u rekordnom vremenu i biće pušten u rad već tokom 2017. godine. Za izgradnju dela koji će prolaziti kroz Albaniju biće potrošeno preko dve milijarde evra.Od kojih para, niko ne piše, ali verovatno ova delegacija nije za džabe potpisala ugovor baš u SAD.

Početkom decembra svet je obišla neočekivana vest iz Rusije: Putin je odustao od projekta Južni tok. Sve do sada pomenute zemlje u ovom tekstu sada imaju razlog da se raduju ili dodatno strepe. Da Rusija nema nekog značajnog aduta u rukavu, ne bi se odlučila na ovaj korak. Naime, isti dan Putin je boravio u zvaničnoj poseti Turskoj. Aleksej Miler, generalni direktor kompanije Gazprom, najavio je izradu novog gasovoda. Kroz Tursku. Uskoro ćemo znati i obrise novog projekta. Jer, Turska, kao značajan NATO partner, sigurno će mnogo bolje znati da se brani od svake vrste političkog pritiska zbog intenziviranja saradnje sa Rusijom, od, na primer, Bugarske ili Srbije.

Čini se da će u oblasti Jugiostočne Evrope tek nastati velika rivalska bitka zemalja oko pozicioniranja za gasnim tranzitnim destinacijama i projektima, i to prema staroj poznatoj izreci: "divide et impera".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane