Natrag

Razaranje

Da li je pančevački muzej postao poligon za nečije iživljavanje?

Lopovi iz Gajićeve apoteke

Kako i zbog čega je došlo do pregrevanja muzejske centrale, kakva je međusobna veza BMW Cece i Krležine Barunice Kasteli, šta je sve zabranjeno u pančevačkom muzeju i ko je nazivan đubretom ciganjskim? Da li uskoro sledi postavljanje natpisa Arbeit Macht Frei? Da li su novinari dužni da po mišljenje idu kod drugarice BMW? Ko nema pojma koje su rubrike u inventarnoj knjizi i kartonu muzejskog predmeta. Kako je pančevački Muzej ostao bez nameštaja apoteka? Zašto tužilaštvo nije reagovalo na devastaciju Gajićeve apoteke, zašto Tužilaštvo nije reagovalo na krivične prijave protiv drugarice BMW, kakve su sve akrobacije izvedene tokom konkursa za direktora muzeja, kako je direktorkin dvorski liferant kao jedini ponuđač upropastio katalog izložbe? Konačno, da li je direktorka šarmirala neke od članova upravnog odbora pančevačkog Muzeja?

Stanislav Živkov

Naš članak objavljen u prethodnom broju Tabloida, izazvao je totalnu konsternaciju i histerični napad buduće bivše direktorke ostataka pančevačkog Muzeja, seksualno ozloglašene spodobe po imenu Svetlana Mesicki, alias BMW Ceca koja je nakon izlaska članka sa telefona 013346..., 0648662... i 062 4456... satima neprekidno zvala svoje obožavatelje tražeći utehu za svoju povređenu sujetu zbog čega je došlo do pregrevanja muzejske telefonske centrale. Doduše, s obzirom na činjenicu da su kod nas bračna i vanbračna zajednica pred zakonom izjednačene u slučaju dotične persone pravo ime u najmanju ruku bi glasilo ovako: Svetlana Mesicki ex Petronijević ex Blaga ex Borozan ex Kotur ex Radmanović ex Milosavljević ex Mrvoš ex Vig itd. pošto je ova pančevačka varijanta Krležine Barunice Kasteli takođe šarmirala veliki broj obožavatelja, koje je na ovaj ili onaj način mogla da iskoristi, odbacujući ih nakon upotrebe kao poslednje smeće. U konkretnom slučaju drugarice BMW Kasteličina Betovenova Munlajt sonata i Seidenbonbon-glas (svileni glas) zamenjeni su džez svirkom u režiji dečka direktorkine prijateljice, a šampanjac pivom koji se nemilice točilo u muzejskom dvorištu.

Sve u svemu kako to kaže Leone Glembaj, "Kad bi čovjek skupio sve kavalire" koji su šarmirani Seidenbonbon-glasom, ne bi stali u sobu! Inače, poslednjih dana, direktorka sve više gubi kontrolu nad samom sobom, i redom zabranjuje, na primer, kuvanje kafe, za sve osim za svoju pseudomuzeološku ložu. Takođe, zabranjuje odlazak na teren, uskraćuje isplate dnevnica, zabranjuje okupljanje i zadržavanje u kancelarijama, zahteva pismeno izjašnjavanje zaposlenih, ako na pauzi ostanu i minut duže, nalaže radnicima na portirnici cinkarenje svih za svašta, uz beslovesnu dreku i urlanje čega nisu pošteđeni ni članovi upravnog odbora, što iz dana u dan sve više postaje poznato i najširoj javnosti!

Čak i najbliži i najintimniji prijatelji, poput, na primer, beogradskog rabina Isaka Asijela sa kojim je drugarica BMW godinama letovala i na koga se u javnosti stalno poziva tvrdnjama kako joj niko ništa ne može, pošto Jevreji stoje iza nje, sigurno su u poslednje vreme ostali zaprepašćeni njenim skandaloznim ponašanjem i vređanjem svih oko sebe.

Svojevremeno je ceo muzej bio svedok direktorkine ksenofobije, pošto je čistačici pretila otkazom nazivajući je pri tome đubretom ciganjskim! Jedino još nedostaje da se na fasadi postavi tabla sa natpisom Arbeit macht frei pa da ugođaj bude kompletan! O tome do koje mere je patološka ljubomora zapravo razlog za sve skandale koje pravi ova pseudomuzeološka spodoba postoje brojni primeri. Tako je, recimo, održavanje izložbe Narodnog Muzeja Pančevo, Velikani -Stripovi i njihovi stvaraoci, koja je tokom 2013. godine gostovala u Prokuplju a potom na dalmatinskom ostrvu Komiža, proglasila kršenjem radne discipline autora ovog teksta (samo zato jer održavanje izložbe nije bilo predviđeno planom rada za 2012. godinu a gostovanje planom rada za 2013. godinu).

Iako je povodom te izložbe u lokalnom nedeljniku izašao kraći tekst novinarke Dragane Mladenović, izlazak tog teksta koji je autorka potpisala imenom i prezimenom takođe je proglašen kršenjem radne discipline samo zato jer se u tekstu ne spominje Narodni Muzej i grad Pančevo kao osnivač što samo po sebi govori o totalnom nepoznavanju ni ", BMW direktorka je slučajno zaboravila prostu činjenicu da je autor pomenutog teksta novinarka Pančevca Dragana Mladenović, a još važnije da ne postoji nikakav propis kojim Narodni Muzej Pančevo zahteva od novinara da im pre štampanja na uvid dostavljaju svoje tekstove. Čak i da postoji, to bi predstavljalo ograničenje slobode štampe. Ne postoji nikakva zvanična odluka o obaveznom sadržaju tekstova koji se objavljuju u Pančevcu, a pogotovu ne obaveza da se u bilo kom tekstu mora navoditi čijim sredstvima je neka manifestacija realizovana.

Zapravo se vidi da je osnovni problem u činjenici da je u vreme dogovaranja gostovanja u Komiži direktor Muzeja neko drugi a ne drugarica BMW koja je zatekla već dogovoreno gostovanje čija je realizacija već bila u toku i završena par dana nakon njenog stupanja na dužnost, a u tih nekoliko dana drugarici BMW najvažnije je bilo prebrojavanje šrajbtiša, stolica, šifonjera, lojtri, rolšranka, stočića, registratora, tiraža publikacija, a ne upoznavanje sa manifestacijama koje su se upravo pripremale ili dešavale. O tome najbolje govori činjenica da u tom periodu nije održan nijedan sastanak stručnjaka na kome se dotična mogla upoznati sa trenutnim dešavanjima.

Malter opada, balkon prokišnjava

Pravi razlog za ovakvo šikaniranje zapravo je činjenica da drugaricu BMW niko nije zvao na plaćeno gostovanje u Komiži. Iz svega proizilazi da je najveći problem u tome što je izložba uopšte realizovana u decembru 2012. godine, što je realizovana na predlog prethodnog direktora, što je gostovanje u Komiži realizovano bez ikakvog utroška sredstava pa zato drugarica BMW nije mogla da se kiti tuđim perjem hvališući se naokolo gostovanjem izložbe sa kojom nema ama baš nikakve veze niti je grad Pančevo dao prebijeni dinar za realizaciju gostovanja!

O totalnom ludilu i paranoji takođe govori i činjenica da je učešće potpisanog na naučnom skupu Dani Stjepana Gunjače u oktobru 2013 godine takođe proglašeno kršenjem radne discipline jer su korišćeni slobodni dani a navodni prestup sastojao se u činjenici da planom rada za 2013 godinu nije bilo predviđeno učešće na ovom skupu i nije postojao putni nalog koji bi po BMW Ceci trebao da postoji za korišćenje slobodnih dana. O tome da dotična spodoba po običaju pojma nema o čemu govori najbolje svedoči njeno somnabulno trabunjanje pridodato na kraju izveštaja o radu Narodnog muzeja Pančevo za 2013. godinu u kome se doslovce navodi sledeće: Učešće u naučnom skupu je u ličnoj organizaciji kustosa Živkova koji je u Muzeju zaposlen na poslovima dokumentariste a ne kao istoričar umetnosti čime je pokazala neverovatan stepen gluposti jer je za to radno mesto po sistematizaciji predviđena diploma istoričara umetnosti, etnologa, arheologa i istoričara.

Ipak, najveći biser u ovoj budalaštini je pravi orgazam gluposti i nepoznavanja kako struke tako i svih mogućih zakona pa se u orgazmičkom finalu doslovce navodi sledeće: "...u istom smislu se Narodni Muzej Pančevo ograđuje od tekstova istoimenog, a u nedeljniku Tabloid, kao o stavu pojedinca a ne stava naše ustanove kojim se ugrožava njen kredibilitet u široj stručnoj javnosti...".

Iz ovog kratkog citata jasno se vidi totalna nepismenost drugarice BMW Mesicki, kao i njena neverovatna pobrkanost baba i žaba iz prostog razloga jer je sve tekstove potpisivao ovaj autor a ne Narodni Muzej Pančevo u kome je zaposlen. Doduše pošto sve ovo pokazuje jednu totalnu nenormalnost, verovatno nastalu od prečeste konzumacije tečnih doručkova na eks, kao i sličnih ručkova i večera prava je šteta što do sada nijednom nije naišla antialkoholna inspekcija koja bi u krvnom sustavu dotične sigurno pronašla tragove krvi u njenom alkoholu! Jedino takvim stanjem stvari moguće je objasniti tvrdnju drugarice BMW da su učešće na kongresu, tekst Dragane Mladenović i gostovanje izložbe nepoštovanje utvrđene radne discipline i pravila ponašanja te nesavesno i nemarno vršenje radne obaveze!

Višemesečno talambasanje po medijima o nestanku prve knjige ulaza muzejskog materijala i nesprovođenje preporuke Matične službe Muzeja Vojvodine zapravo su maska koja na najgori mogući način pokazuje ako ništa drugo ono totalno nepoznavanje muzejske struke: bitna informacija je i da knjige ulaza jedan u Muzeju nema, tako da od broja jedan do broja 755 ne možemo da znamo šta je od umetničkih dela ušlo u našu ustanovu do 1962. godine.

Godine a nakon ovakve izjave bilo kom muzealcu ostaje da bira da li da se smeje ili da plače iz prostog razloga što isti ti podaci koji navodno nedostaju postoje na još dva mesta: naime prva faza obrade muzejskog predmeta je njegovo inventarisanje u inventarnu knjigu a u inventarnoj knjizi na levoj strani, među prvim rubrikama koje se obavezno popunjavaju je rubrika pod nazivom redni broj knjige ulaza, a nakon inventarisanja se pristupa izradi kartona muzejskog predmeta gde se unose podaci iz inventarne knjige tako da se odgovarajući podaci nalaze na tri različita mesta, pa da je od septembra 2013. Godine sprovedena zakonski propisana revizija muzejskih zbirki pančevačkog muzeja, bili pi prikupljeni i podaci šta je sve od muzejskog materijala ušlo u Muzej u periodu do 1962.

Naravno, revizija muzejskih zbirki je zakonska obaveza i nije brz proces ali se zna kako se radi. Međutim još pre nekoliko godina na sastanku sa predstavnicima osnivača drugarica Mesicki je na pomen revizije mrtva hladna izjavila kako ona već godinama vrši reviziju svoje zbirke, da bi se za dva minuta ispostavilo da reviziju vrši jednočlana komisija u sastavu Svetlana BMW Mesicki, i to bez prisustva konzervatora i fotografa, da tzv revizija sa pravom revizijom ima veze kao dupe i milihrot, a pre dve godine pokazalo se da drugarica Mesicki po svemu sudeći ne zna i zašta uopšte služi inventarna knjiga, pošto je godinama drečala kako treba nabaviti prazne inventarne knjige pa je čekajući to, u nedostatku knjige za etnologiju, uzela praznu knjigu za numizmatiku koju je spustila u memljivi podrum sa štamparskom radionicom i tamo je koristila kao knjigu utisaka za posetioce!

Pošto se pokazalo da se kod nas po pravilu javna tužilaštva ne mešaju mnogo u svoj posao osim ako neko ne digne halabuku po medijima, u nastavku ćemo ukazati na nekoliko bisera na koje Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu do sada nikako nije reagovalo a koji samo kapitalno dopunjuju štetočinstvo Svetlane Mesicki razvedene Milosavljević, buduće bivše direktorke pančevačkog Muzeja koji iz dana u dan sve više podseća na svojevrsnu lokalnu verziju Krležinog ciklusa Glembajevi a sama direktorka na nekakvu savremenu baronicu Kasteli koja je redom šarmirala sve koji su joj zbog ovoga ili onoga ikada zatrebali.

O tome koliko je buduća bivša direktorka velika štetočina najbolje govori slučaj prenosa opreme Gajićeve apoteke u Pančevu koja je zahvaljujući apsolutnom neradu tužilaštva najpre demolirana a potom i pokradena. Cela parada počela je prokišnjavanjem balkona na uglu Gajićeve kuće u Pančevu ispod koga se nalazio ulaz u apoteku sa koga je počeo da pada malter. Navodno zbog otpadanja maltera i slabog prometa prethodna direktorka Apoteke zatvorila je apoteku i prestala da plaća zakupninu Direkciji za izgradnju Pančeva iako je sav nameštaj i dalje bio u lokalu.

I nameštaj je pokraden

Nakon pola godine Direkcija je ispostavila račun za neplaćenu zakupninu, nakon čega su po nalogu tadašnje direktorke fizikalci demontirali kompletan nameštaj i navodno ga preneli u apotekin magacin u Banatskom Novom selu, dok su sitni predmeti: stare kase, vage, bočice itd razvučeni kao scenografska dekoracija po drugim apotekama u Pančevu. Međutim direktorka apoteke je zaboravila da je u pitanju spomenik kulture čiji su nameštaj i ostala oprema bili sastavni deo spomenika kulture i samim time imali režim kulturnog dobra (apoteka je proglašena kulturnim dobrom Odlukom o utvrđivanju Gajićeve apoteke u Pančevu za spomenik kulture objavljenom u Službenom glasniku RS br 30/2007).

U međuvremenu na mesto direktorke apoteke Pančevo po nepoznatim kriterijumima dovedena je izvesna Branka Milojević, koja je naprasno počela da traži rupu na saksiji ne bi li po svaku cenu namakla pare. Tako je početkom decembra 2012. godine u lokalnom listu "Pančevac" osvanuo oglas Apoteke Pančevo kojim se pozivaju zainteresovane strane na javnu licitaciju nameštaja Gajićeve apoteke za koji se navodi da je dobro očuvan a početna cena na licitaciji bila je 11.000 evra. Brzom reakcijom tadašnjeg direktora Muzeja, licitacija je sprečena i dogovoren je prenos nameštaja u Narodni muzej Pančevo što je u više kamionskih tura i učinjeno. Međutim još tokom prenosa ustanovljeno je da je najveći deo nameštaja Gajićeve apoteke pokraden, ali je takođe ustanovljeno da se u magacinima nalazi gotovo kompletan nameštaj Verigine apoteke kao i deo Lakićeve apoteke koja je demolirana još 1979. godine radi navodne modernizacije tokom koje je zbog fušeraja tadašnju šeficu apoteke u glavu udario metalni luster dužine dva metra a taj moderni nameštaj je već poodavno u fazi raspada!

Uglavnom, pronađeni nameštaj je prenet u Muzej ali dalja muzeološka obrada prekinuta je dužom bolešću nadležnog kustosa koji se na posao vratio tek maja 2013. godine a u čijem planu je bila priprema izložbe povodom 220 godina farmacije u Pančevu.

Za potrebe pripreme te izložbe od apotekarske ustanove Pančevo zatražena je predaja svih predmeta koji su razvučeni kao dekoracija po lokalima firme a na taj legitiman zahtev niko se nije udostojio da odgovori. Ipak izložba je otvorena , imala veliki uspeh koji je direktorka Apoteke pozdravila pismom u kome se navodi kako se nada da će u budućnosti biti otvoreno nešto slično apoteci na stepenicama u Vršcu. Međutim to je sprečila upravo direktorka BMW koja je zloupotrebila činjenicu da zbog duže bolesti predmeti nisu uneti u knjigu ulaza, pa se, očito u dogovoru sa Brankom Milojević direktorkom Apoteke, pojavila mašući pismom Milojevićke u kome je stajalo da Apoteka traži povraćaj predatog nameštaja radi opremanja seoskih apoteka i pozivajući se na to što Narodni muzej Pančevo nije ispoštovao svoju navodnu obavezu da uredi nešto slično Apoteci na stepenicama u Vršcu, na šta se Muzej uopšte nikada nije ni obavezao! Najstrašnije u svemu je činjenica da pančevačko Tužilaštvo nikada nije reagovalo povodom devastacije i razvlačenja Gajićeve apoteke! Pošto Tužilaštvo očito reaguje po direktivama, evo još jednog domaćeg zadatka.

Reč je o nameštenom konkursu za imenovanje direktora pančevačkog muzeja tokom kojeg je bilo više nezakonitosti. Naime Prilikom predstavljanja programa kandidata, članovi Upravnog odbora su obavešteni o postojanju tri krivične prijave podnete protiv v.d. direktorke Narodnog Muzeja i upozoreni da se mora proveriti da li je pokrenuta istraga protiv v.d. direktorke.

"Šarmiranje" nestručnošću i neznanjem

Iz dobro obaveštenih izvora samo dan kasnije stiglo je obaveštenje da je Upravni odbor obavešten da je istraga pokrenuta povodom dve od podnetih prijava, ali i pored toga Upravni odbor je jednoglasno predložio sadašnju v.d. direktorku kao kandidata za izbor direktora u četverogodišnjem periodu čime je prekršen konkursni uslov da se protiv kandidata ne vodi istraga.

Kandidatima nikada nije dostavljena odluka o izboru kandidata, već je umesto toga dostavljeno obaveštenje o istoj odluci čime je prekršeno Načelo dvostepenosti u rešavanju, odnosno pravo na žalbu, predviđeno članom 12, stav 1 Zakona o opštem upravnom postupku u kome je jasno određeno da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu, te članom 213, stav 1 Zakona o opštem upravnom postupku gde je određeno da Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu.Takođe je prekršen i stav 2 člana 12 zakona kojim je određeno da se samo zakonom može propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije dopuštena i to ako je na drugi način obezbeđena zaštita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zaštita zakonitosti iz čega proizilazi da je Upravni odbor prekoračio granice svojih ovlašćenja nedostavljanjem Odluke o izboru kandidata za izbor direktora Narodnog muzeja Pančevo .

Iako je konkurs odavno prošao, da ni do danas kandidatima nije vraćena predata dokumentacija, uključujući tu i plan rada za četverogodišnji period čime je otvorena mogućnost da se taj plan rada neovlašćeno koristi i time krše autorska prava njegovog autora. Naime jedino je dostavljen koverat sa propratnim pismom o dostavi ali bez ijednog dokumenta!

Tužilaštvo bi trebalo i da se pozabavi i sa nameštenim javnim nabavkama za dizajn na koje se po pravilu kao jedini učesnik javlja samostalna preduzetnička radnja Arhe iz Pančeva u vlasništvu direktorkinog dvorskog liferanta Željka Rajačića a o tome koliko je čitava stvar profesionalno urađena najbolje govori činjenica da se korektura radi levom rukom u čemu najbolje govori sam katalog nedavne izložbe Pančevo u Banatskoj vojnoj granici 1764-1872 gde je čitav tiraž izdanja štampan sa greškom pošto je na koricama umesto 1764, pogrešno odštampano 1864, pa je naknadno na koricama svakog primerka prelepljivana cifra kako bi se sakrila bruka. Međutim ista greška je ostala i na štampanim posterima pa je prema Mesickoj i Rajačiću Pančevo u Banatskoj vojnoj granici bilo svega osam godina, odnosno od 1864. do 1872. godine.

To sve samo govori o tome koliko je Svetlana Mesicki alias BMW Ceca veliki erudita i muzejski radnik. Ako se zna da ona očito pojma nema kakva je međusobna veza knjige ulaska muzejskog materijala, inventarne knjige i kartona muzejskog predmeta, sve to samo pokazuje da se radi o totalnoj neznalici koja ni posle gotovo 20 godina rada u muzeju uglavnom pojma nema ni o čemu. To sve samo pokazuje da je struka otišla u tandariju a što se tiče onih koji su je postavili nameću se sledeća pitanja: koga je sve drugarica BMW do sada šarmirala kako bi po svaku cenu postala direktor polusvetu, kako naziva kolektiv muzeja, da li je šarmirala i članove upravnog odbora koji su šarmirani njenim čarima i stručnošću podržali njena nastojanja, ko se od članova Upravnog odbora vozika uokolo sa drugaricom BMW, ali bez obzira na to,nameće se sledeći zaključak: ako su im ovakve prve violine, kakve su im onda tek trube!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane