Natrag

Kontranapad

Još jedan šamar Srbiji od globalističkih sportskih institucija: nepriznato albansko Kosovo primljeno u članstvo Međunarodnog Olimpijskog komiteta

Oni jašu, mi ćutimo i odobravamo

Predugo traje sadizam međunarodnih sportskih institucija prema našem sportu i poniženja kakva nije doživela ni Južnoafrička unija u vreme Aparthejda! Naš sport, savezi, organizacije i klubovi, kao i sportisti već pune dvadeset i dve godine doživljavaju najsramnije uvrede u gestovima i odnosu evropske sportske birokratije, uprkos povijenim leđima i kompromisima na koje pristajemo u sučeljavanju sa njihovim bogohulnim odlukama.

Miroslav Vislavski

Najnoviji primer neverovatnog nasilja koje sprovode međunarodne sportske institucije prema Srbiji, jeste presedan koji je Međunarodni olimpijski komitet primenio donoseći odluku da se Olimpijski komitet samoproglašene republike Kosovo primi u punopravno članstvo ove organizacije. Odluka je doneta bez ijednog glasa protiv!

Inače, sve države koje su u novijoj istoriji bile primljene u MOK morale su prvo da dobiju stolicu u Ujedinjenim nacijama. U slučaju prijema Kosova, čelnici MOK - a objašnjavaju da je ovu američku tvorevinu priznalo 108 zemalja od 189 članica Ujedinjenih nacija.

Po njihovom tumačenju Olimpijske povelje u slučaju prijema Kosova, dovoljno je bilo to što se u povelji konstatuje, a to je: "...da se nezavisnom državom smatra ona koja je prepoznata i priznata u međunarodnoj zajednici"!? Međutim činjenica je, od kada je donet aktuelni Statut MOK- a 1996. godine, da nijedna teritorija nije primljena u Međunarodni olimpijski komitet ukoliko prethodno nije dobila članstvo u Ujedinjenim nacijama! Zato je prijem Olimpijskog komiteta Kosova presedan o kome će neko buduće vreme suditi.

Odluka je doneta na zasedanju Generalne Skupštine 9. decembra. Na sednici je prisustvovalo manje od 107 članova, koliko ih broji najviši organ MOK - a. To znači da će sportisti Kosova biti učesnici predstojećih igara u Riju (Brazil) 2016 godine. Zanimljivo je da u Skupštini MOK - a, nema svaka članica svog predstavnika. Sa druge strane, pojedine države su zastupljene sa više članova. Na primer Švajcarska ima pet, a Rusija četiri člana. Što se tiče Srbije, ona je već deset godina bez prava glasa u Generalnoj Skupštini! Do 2004 godine, prestižno mesto člana ovog visokog doma sa pravom glasa pripadalo je Borislavu Stankoviću, legendarnom košarkaškom pregaocu. Njegovim povlačenjem Srbija je ostala bez prava glasa.

Ako je za utehu, ni zemlje današnjeg regiona pod kojim podrazumevamo države nastale sa prostora ex Jugoslavije, nemaju predstavnika sa pravom glasa. To su cehovi koje su nam doneli oni koji su u Jugoslaviji videli tamnicu za svoje nacione, a danas u svakoj od bivših jugoslovenskih republika i Kosova i Metohije u govnima do guše ubeđuju stado kako su ga oslobodili okova komunizma! Oslobodili su ga društva i države u kome i u kojoj su nekada živeli kao ljudi. Njihov ideal restauracije svojih država iz davne istorije, danas je ovaploćenje njihovog sna - a narodi i građani su iz "mraka" u kome su najvećim delom imali pristojan život, uzajamno se poštujući i tolerišući makar i pod prinudom, dovedeni do gubilišta stoke za klanje!

Kako se dolazi do mesta sa pravom glasa u Skupštini MOK - a i koji se kriterijumi primenjuju u struktuiranju njenog sastava, nije nam poznato. Očigledno je samo da to nema velike veze sa članstvom u MOK - u, niti sa uspešnošću nacionalnog sporta na međunarodnom planu, ili ostvarenim rezultatima na Olimpijskim igrama.

Da su ovo kriterijumi, što bi bilo pravično i manifestovalo princip ravnopravnosti članstva, Srbija bi bila među članicama koje imaju kredibilitet odlučivanja o najvažnijim pitanjima olimpijskog pokreta. Uostalom, istorija savremenih olimpijskih igara beleži da je srpski kralj Aleksandar Obrenović bio jedini evropski vladar na Prvim olimpijskim igrama u Atini 1896. godine, a srpski sportista u redovima Ugarskog tima Momčilo Tapavica rodom iz Nadalja, je osvojio bronzanu medalju u tenisu!

Rezultati koje su ostvarivali sportisti Srbije u minulih četvrt veka u vaterpolu, odbojci, košarci, rukometu fudbalu (mlađe kategorije), tenisu, streljaštvu, pojedinci u atletici, plivanju, veslanju, kajaku, borilačkim veštinama su neoborivi argument i garancija za mnogo bolji tretman naše zemlje u međunarodnim sportskim forumima i razume se u MOK - u. Na žalost, kao što u globalizmu nema pravičnosti, nema drugih principa do volje moćnika, nema zakona mimo odluke upravljača svetom, tako i u sportu vladaju neka druga pravila koja ne odražavaju fer i sportski duh.

Ono što je činjenično jeste da rezultati srpskih sportista nisu praćeni primerenom diplomatijom koja bi otežala, ako ne i osujećivala prijem Kosova u MOK. Svojevremeno, imali smo veliki ugled i autoritete u međunarodnom olimpijskom pokretu kao što su bili Artur Takač, Milan Bata Ercegan, zatim u najpopularnijim sportovima u fudbalu dr Mihajla Andrejavića Andrejku, u košarci uz Borislava Stankovića, Radomira Šapera...

Druge iz "oslobođenih" jugoslovenskih republika, nećemo pominjati iako su i oni "naši" po principu prava kontinuiteta koji razbijanjem i raspadom Jugoslavije pripada Srbiji. Ovi autoriteti svetskog sporta su bili snažna diplomatska spona u afirmaciji i čuvanju integriteta i dostojanstva ne samo jugo sporta već i ostvarenja širih jugoslovenskih interesa. To se naročito potvrđivalo na sadržajima ekonomskih interesa zasnovanih na privlačenju velikih sportskih priredbi i događaja istinskog planetarnog ili kontinentalnog značaja.

Danas to nije tako. Mnogo smo daleko od uticajnih pozicija u međunarodnom sportu, pa tako i u MOK - u. Izuzetak je Nenad Lalević, predsednik svetske rvačke federacije (FILA), koji je formiran pod snažnim uticajem Milana Bate Ercegana, ali i sa respektabilnim genetskim kodom svoje porodice. Kao niko pre njega nakon odlaska Ercegana sa čelne pozicije FILA, dobio je poverenje rvačkog sveta i veoma brzo odreagovao ujedinivši sve moćne federacije u najstarijem olimpijskom sportu, odbranivši status rvanja u olimpijskom programu. O čoveku se malo govori u Srbiji, jer nije sklon publicitetu. U našem rvanju prepoznatljiviji su marginalci koji su po modelu srpske političke scene, mafijaškim metodama ovladali organizacijom.

Drugi primer je dugotrajući i politički fleksibilan Aleksandar Boričić, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, koji za razliku od Nenada Lalevića uživa u publicitetu koji mu promišljeno kreira njegov marketing menadžer, Zoran Avramović.

Nema sumnje, Boričić je izgradio izuzetnu karijeru na međunarodnom planu, dosegavši do već dugogodišnjeg statusa potpredsednika evropske odbojkaške konfederacije (CEV) i svetske odbojkaške federacije (FIVB). U srpskoj odbojci je već četvrt veka neprikosnoveni DESPOT koji je privatizovao odbojkaški sport uz pomoć onakvih kakvi su uz svaki režim u Srbiji zaključno sa današnjim Vučićevim klimoglavcima i "gimnastičarima" u glasanju. Na međunarodnoj sceni demagog najvećeg kalibra, koji je u rukavicama uvek kooperativan sa glavnim i većinom! Ozbiljan je pretendent za čelnika CEV u budućnosti. Možda će tada i naša odbojka, ali i Srbija imati neke koristi. Do sada je ona uvek i isključivo bila na Boričićevom kontu!

Treći srpski musketar koji ima status potencijalnog autoriteta u međunarodnim forumima je dr Siniša Jasnić, potpredsednik Međunarodne federacije studentskog sporta (FISU) niz godina u nazad, koji je Srbiji omogućio organizaciju više svetskih prvenstava i takmičenja u studenstkom sportu, od kojih je najznačajnija i do tada najveća sportska manifestacija održana u Srbiji Univerzijada 2009!

Tadašnji režim Borisa Tadića i njegov stranački kompanjon, u to vreme "jako važan" funkcioner u Srbiji po imenu Božidar Đelić, umalo nisu odsekli glavu ovom mladom i visprenom Crnogorcu. Sačuvao se i danas uživa poverenje međunarodnih sportskih studentskih struktura. Šarmantan, prkosan i po malo lažljiv...Taman po meri međunarodnih mangupa u sportu.

Na žalost, naši zvaničnici iz Olimpijskog komiteta nemaju objašnjenje za primenu presedana u slučaju prijema Kosova u međunarodnu porodicu sportova. Čelnici OKS - a Vlade Divac, (predsednik) i Đorđe Višacki (generalni sekretar) odgovor vide u tome da je reč o političkoj odluci i najdirektnijem uticaju politike na ovakav ishod. U isto vreme svoje pomirljivo ponašanje povodom odluke MOK - a, objašnjavaju da je reč o političkom pitanju, a da je Olimpijski komitet sportska organizacija!

U svakom slučaju, očekivana odluka MOK - a, s obzirom da proizilazi iz prethodne koja je doneta oktobra ove godine na sednici Izvršnog odbora kojom je Olimpijskom komitetu Kosova dat status privremenog člana, primljena je tiho bez prevelike pompe kako u sportskim, tako i političkim strukturama u Srbiji. Kao da se radi o nekoj tuđoj i dalekoj zemlji, oglasio se pisanim saopštenjem(!?).

Ministar sporta i omladine Vanja Udovičić, koji je ispoljio "zabrinutost" za budućnost olimpijskog pokreta zbog učinjenog presedana!? Saopštenje umesto žive reči i glasnog nezadovoljstva je dato da bi se eto nešto ipak reklo, da ne prođe tako da je resorno Ministarstvo oćutalo najnovije poniženje kome je izlože naš sport i Srbija. Dato je u pisanoj formi zbog bojazni da Ministar, poput svog kolege Aleksandra Vulina ne istrtlja neke gluposti protiv volje nadzornika Majkla Kirbija, koji u Srbiji zastupa generalnog sponzora (takozvane) Republike Kosovo.

Ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić je odluku MOK - a ocenio neprihvatljivom i neprincipijelnom, da predstavlja zloupotrebu i tendencioznu politizaciju sporta, te da se MOK stavio u poziciju političkog arbitra. I to je sve!? Domaćoj javnosti dovoljno kao kritički stav Vlade Srbije prema MOK - u jer Briselski sporazum koji je prihvatila Vlada Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, podrazumeva da se Kosovu ne prave smetnje na njegovom implementiranju u međunarodne organizacije!

U toj činjenici leži odgovor tihog i pomirljivog stava zvaničnika Olimpijskog komiteta Srbije u slučaju presedana MOK - a kada je doneo odluku kojoj se niko nije protivio da Kosovo bude punopravan član Međunarodnog olimpijskog komiteta. Ne treba onda kritikovati i optuživati Vladu Divca i Đorđa Višackog koji su bez uloženog protesta primili očekivane vesti iz Monaka u kome je zasedala Generalna Skupština MOK - a.

Oni su imali državni zadatak da ćute i da trpe gnev onih koji još uvek žive u iluziji da je Kosovo srpsko, a njihovo ćutanje da predstavlja nacionalnu izdaju! Izdajice su oni kojima taj isti gnevan Srbin daje mandat svojim glasom i slepom podrškom i tada kada lažu i manipulišu sa njima, ali i onima koji im nisu dali poverenje.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane