Povodom

Predsednik ruskog pokreta Izborski klub, Aleksandar Prohanov, upozorava:

NATO nema snagu da razdvoji Srbe i Ruse

Delegacija Izborskog kluba iz Rusije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Prohanovim, a na poziv Treće Srbije, koja je bila domaćin izazvao je veliko interesovanje domaće javnosti. Treća Srbija je bila domaćin Vitaliju Averjanovu i Episkopu Avgustinu iz ovog ruskog pokreta.

Priredio: Igor Milanović

„Ako trenutno zaboravimo političku situaciju u kojoj se Srbija nalazi i osvrnemo se na ekonomsku i kulturnu saradnju Rusije i Srbije nesumnjivo je da ćemo uvek ostati veoma bliski narod. Nas spaja ista, pravoslavna vera koja se oštro suprotstavlja novim zapadnjačkim idejama bezbožja. Vrlo dobro razumemo da se politička situacija uopšte u svetu vrlo brzo menja i da ništa ne može potrajati večno. Ni pre deset godina niko nije mogao da pretpostavi da će se dogoditi ukrajinska kriza koja će kratak period u potpunosti promeniti politički kurs. Isto tako, ne možemo znati ni šta će se dogoditi sa Srbijom i Rusijom u narednih deset godina, da li će Srbija možda ući u NATO ili će se postati direktan saveznik ruskoj braći. No, jedno je sigurno - na naše prijateljstvo, međusobno poverenje i buduću saradnju ništa ne može da utiče, ni eventualni ulazak Srbije u NATO", odlučno je zaključio predsednik ruskog Izborskog kluba Aleksandar Prohanov.

Delegacija Izborskog kluba, na čelu sa Prohanovim, boravila je u Srbiji na poziv Treće Srbije koja je bila domaćin i Vitaliju Averjanovu i Episkopu Avgustinu iz ovog ruskog pokreta. U toku njihovog boravka u Srbiji delegacija je imala priliku da poseti mnoge znamenitosti kao što su spomenici na Kalemegdanu, muzej Nikole Tesle i Hram Svetog Save u Beogradu u kome je Episkop Avgustin služio liturgiju. Poseta je uključivala i Sremske Karlovce u kojima su ruski intelektualci posetili Sabornu crkvu Svetog Nikole u kojoj je Episkom Avgustin služio pomen svim stradalim u građanskom ratu u Donbasu. Poseta Saborne crkve Svetog Nikole bila je od izuzetnog značaja za delegaciju Izborskog kluba jer su imali da priliku da se upoznaju sa glavnim i najvećim pravoslavnim hramom koji se nalazi u Sremskim Karlovcima a koji je od velikog kulturno - istorijskog značaja.

Takođe, delegacija je u Sremskim Karlovcima posetila i zgradu Srpske patrijaršije u kojoj su gosti mogli da pogledaju riznicu srpskog blaga Srpske pravoslavne crkve i da se tako upoznaju sa njenom istorijom ali istovremeno i sa onim delom istorije Srpske pravoslavne crkve koji se odnosi na period kada je upravo u Sremskim Karlovcima posle Boljševičke revolucije osnovana Ruska pravoslavna zagranična crkva.

Ruski intelekualac Prohanov nije krio oduševljenje što je imao priliku da nakon 15 godina poseti Beograd, Novi Sad i Sremske Karlovce jer je želeo da se uveri kako sada izgleda Srbija, imajući u vidu da je poslednji put bio u našoj zemlji za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Takođe, on je naglasio da je posebno želeo da poseti srpsku omladinu, da otkrije na koji način danas oni razmišljaju, žive i rade i da sa njima podeli neka iskustva ruske omladine budući da je danas omladina žrtva mnogo dinamičnih promena koje se odvijaju oko njih i kojih oni nisu ni svesni.

Prohanov je na tribini u hotelu Moskva u Beogradu, koju je Treća Srbija organizovala kako bi srpska elita razmenila ideje i stavove sa Izborskim klubom, između ostalog govorio iskreno o tome da je Srbija u velikoj meri demoralisana i da se nalazi pred ekonomskim krahom.

„Naš bratski srpski narod se još uvek nije oporavio od borbe protiv NATO agresije, on se i dalje bori protiv njih, ne javno, ali verujem da svi Srbi ne žele da budu podređeni idejama koje im nameću takve agresorske sile poput NATO pakta. Našoj braći je nanešen težak udarac i svestan sam da trenutno Srbiju vodi prozapadna grupa političara koja će sigurno i dalje opstajati. Ali, kao što rekoh, budućnost je nepredvidiva i ko zna šta će se dogoditi u narednih desetak godina. Mogu slobodno reći da smo mi, Rusija, ušli u postkrimski period svetske istorije odnosno da se ruski san - ruska božanska pravednost sukobila sa američkim snom. Mi smo dovoljno jaki da se sukobimo sa Amerikom, da se suprotstavimo njenim idejama i odbranimo od njenog uticaja, iako mnogi sumnjaju u to. Došlo je do velikih promena u političkom diskursu a ukrajinska kriza je samo jedan od znakova da je došlo vreme za promene u Evropi", bio je generalni zaključak koji je Prohanov izneo gostima na tribini „Predstavljanje Izborskog kluba i saradnje Srbije i Rusije".

Inače, na tribini je oko 60 uglednih stručnjaka iz redova elitnog srpskog društva sa velikim interesovanjem slušali su o misiji i ciljevima Izborskog kluba kao i o perspektivama saradnje srpskog i ruskog naroda i učvršćivanja njihovog prijateljstva u ovom turbulentnom vremenu kada se Evropa nalazi pod velikim utcijem sila poput NATO pakta. Govornici iz Izborskog kluba su naglasili važnost ne samo posete nego i ove tribine za Srbiju koja se ogleda u trenutku održavanja iste jer u Evropi kreće talas prekomponovanja i velikog jačanja uticaja snaga koje su za novi evropski dogovor u kojem i Rusija ima veoma važnu ulogu.

Govornici na tribini „Predstavljanje Izborskog kluba i saradnje Srbije i Rusije" koja se održala 20.marta u hotelu Moskva bili su Prohanov, zatim šef Instituta dinamičnog konzervatizma Vitalij Averjanov i Episkog Avgustin iz Izborskog kluba, zatim domaćin posete predsednik Treće Srbije Miroslav Parović kao i Vladimir Zotov.

„Tokom 90-ih godina rusko društvo je bilo podeljeno kao i srpsko ali danas oni imaju elitu koja je uspela da postigne jedinstvo i da bude na drugom kraju tasa svetskih sila. Mi na Rusiju gledamo kao na bratski narod i kao primer od koga bi Srbija trebalo da uči jer bez obzira što je Izborski klub sastavljen od različitih ljudi povezuje ih krajnji cilj a to je ljubav prema otadžbini. To moramo uraditi pogotovo danas kada je kriza u Ukrajini na svetlo dana iznela jedan veliki geopolitički sukob i kada je pad granice na Krimu otvorio novu mogućnost da evropski narodi postignu novi dogovor i da vrate suverinitet koji su izgubili. Ako se ugledamo na njih i u našem narodu nađemo unutrašnju snagu uspećemo da učvrstimo poziciju Srbije kao političkog koridora između Evrope i Zapada", reči su kojima je svoje izlaganje počeo Miroslav Parović.

On je dodao i to da od nas samih zavisi da li ćemo krizu koja je zahvatila ne samo Srbiju nego celu Evropu pretvoriti u tragediju ili u pobedničku utakmicu:

„Nismo opterećeni prošlim vremenima, gledamo u budućnost i možemo odigrati ulogu ljudi koji će napraviti platformu pomirenja", zaključio je Parović.

Vladimir Zotov je napomenuo da je Izborski klub nastao ujedinjenjem krema ruskog društva sa namerom da naprave nacrt patriotske ideologije i budućnosti Rusije, sa svešću da budućnost države ne mogu napraviti 20 ljudi nego narodi, vreme i ratovi. Predsednik Izborskog kluba Aleksandar Andrejevič Prohanov govorio je o tome da se svet nalazi u „postkrimskom" periodu istorije aludirajući na pripajanje Krima Rusiji i da je to znak borbe Ruske federacije protiv Amerike i NATO pakta. On je ukazao na to da je pripajanje Krima ustvari pripajanje ruskog naroda sa Krima i iz Rusije jer je Krim mitsko mesto za Rusiju, „oltar na kome su se Rusi oduvek molili i na kome je proliveno mnogo ruske krvi".

Prohanov je naveo da postoji nekoliko opravdanih razloga zbog čega je Krim pripojen Rusiji. Prvi je smirivanje situacije u Crnom moru - prevrat u Kijevu je trebalo da od Ukrajine napravi NATO državu, da se protera ruska Crnomorska flota, da bi tu došla američka Šesta flota i uspostavila dominaciju. „To bi bio užas za Rusiju: Sevastopolj je ruska svetinja zalivena ruskom krvlju, a njome bi marširali NATO vojnici."

Drugi razlog je „energija Majdana koja je bila usmerena na ukranizaciju Donbasa gde su već poginule desetine hiljada ljudi", pa je samo pripajanje sprečilo da i Krim doživi istu sudbinu. Treći, i za njega veoma bitan razlog, je taj što je pripajanje Krima, prvi put nakon raspada SSSR-a od kada su Rusi podeljeni, označilo spajanje Rusa.

„U krimskom hramu Hersonesa je kršten Knez Vladimir i odatle je krenuo talas pravoslavlja po Rusiji. Krim je posut ruskim kostima. Pripajanje Krima bez prolivanja kapi krvi se doživljava u našem narodu kao versko čudo. Čudo ne dolazi samo, za njega moramo da se borimo: i mi smo ušli u sukob sa NATO i Amerikom.Sukob sa Amerikom u koji smo se upustili nije samo geopolitički već je reč o sukobu vrednosti i borbi za prevlast ruskog sna - božanske pravednosti. Ovaj sukob je toliko veliki da neki političari smatraju da će se završiti raspadom Rusije ali oni ne vide da je Rusija dostigla toliku snagu da je u stanju da parira SAD-u. Kriza u Ukrajini je znak da je došlo vreme za promene u Evropi i da je Treća Srbija prepoznata kao stranka koja će uspeti da Srbiji obezbedi sigurno mesto na pravom putu dostizanja novog evropskog konsenzusa. Mi joj želimo mnogo uspeha u tome i uz nju smo svim našim srcem, kao i uz celu Srbiju", rekao je Prohanov.

Naglasivši da su 90-ih godina i ruski i srpski narod bili u velikoj krizi V.V. Averjanov je rekao da je dolazak delegacije Izborskog kluba u Srbiju veoma bitan. On je rekao da je konzervativna struja počela da se vraća u Rusiju na velika vrata a jedan od dokaza tome jeste osnivanje Izborskog kluba koji se bori da liberalnu komponentu koja se javlja u unutrašnjoj i spoljnoj politici Rusije zameni sa patriotskim idejama i vizijama kojima se Rusija sigurno može odbraniti od negativnih uticaja zapada.

„Mi nismo neka laboratorija koja izrađuje monolitnu tačku gledišta, već otvaramo vrata koja vode u novu ideologiju Rusije koja predstavlja sintezu evroazijskih ideja, geopolitčkih ideja, socijalnog konzervativizma i mnogih drugih pokreta. Mi smo udruženje stvoreno da taj okret ka konzervativizmu ne zaustavimo već razvijamo dalje. Svedoci smo vremena u kome se Evropska Unija pokazala kao nestabilna konstrukcija, i ta nestabilnost je ubačena od strane anglosaksonaca koji su imali veliki uticaj pri osnivanju EU a sada predstavljaju bombu koja svakog trenutka može da je raznese", zaključio je Averjanov.

Episkop Avgustin je izjavio da je potrešen dolaskom u Srbiju - zemlju u kome su se naši preci zajednički borili protiv neprijatelja kroz istoriju, i da se oseća kao da je došao u zavičaj.

„U današnjem vremenu kada se vladari širom sveta sve više udaljavaju od vere i Boga moramo se zajednički udružiti u saradnji koja nas povezuje pravoslavljem. Živimo u svetu poremećenih vrednosti, morala i norme. Mislim da je Bog podario Rusiji ovoliku teritoriju i da su iz nje mnogi poznati umovi jer je Rusija velika imperija i sveta zemlja. I mnogi drugi veliki narodi imaju svoje svete zemlje i siguran sam da ako bi posetili sve te narode saznali bi da svi oni razmišljaju na isti način kao i mi, a pogotovo omladina koje ima dosta. Patrijarh Pavle je odradio svoje, knez Mihajlo je odradio svoje, Nikola Tesla je uradio svoje, a mi koji danas živimo moramo na isti način ostaviti trag radi budućih generacija", poručio je na kraju Episkop Avgustin.

Izborski klub osnovan je od strane dvadesetak ruskih patriotski opredeljenih intelektualaca 2012. godine u Moksvi sa ciljem da ponude intelektualnu alternativu liberalnom konceptu razvoja Rusije koji, po njihovim rečima, razara državu. Klub čine ugledni političari koji su svojevremeno bili savetnici predsednika Rusije Vladimira Putina, zatim mislioci, javne ličnosti i stručnjaci iz različitih oblasti koji se bave proučavanjem unutrašnje i spoljne politike Rusije.

Osnovna misija ovog pokreta jeste da ponudi drugačije viđenje politike Rusije prema svetu i može se okarakterisati kao platforma društvenog konzervativizma koja se zasniva na sintezi stavova različitih ruskih državnika - od socijalista i patriota pa sve do monarhista i pravoslavnih konzervativaca. Često su kritikovani od strane mnogih antipatriotskih blokova jer pokušavaju da odbrane Rusiju od uticaja zapadnjačkih ideja koje teže da naruše tradicionalne principe na kojima se temelji ruska država i društvo.

Izborski klub mnogi posmatraju kao alternativu liberanim strujama mišljenja i njihovi članovi se već dugo trude da postanu neka vrsta intelektualnog „servisa" koji će služiti zvaničnoj politici Ruske Federacije. On se sastoji od iskusnog i davno uspostavljenog političkog i ideološkog stuba koji je ukorenjen u ruskom društvu a često sputavan da izađe na videlo od strane zvaničnika koji vode rusku unutrašnju politiku. Čelnik Kluba Aleksandar Prohanov iza sebe ima bogatu karijeru i ugled koji potvrđuje kvalitet ovog entiteta. Za mnoge ljude u Rusiji, i građane i zvaničnike, Prohanov je neka vrsta duhovnog vođe opozicionog pokreta. Jedan od njegovih saradnika ga je nazvao „kumom novoruske opozicije" a svoje ideje i mišljenja koja oslikavaju njegovo ideloško opredeljenje mogli su da čuju i građani Srbije prilikom ove veoma bitne posete.