Zaječar

Od obećane „budućnosti u koju verujemo" Zaječarcima, nakon skoro dve godine vladavine estradnog menadžera Saše Mirkovića, nije ostao ni - srednji prst

Retrospektiva laži i beščašća

Skoro dvogodišnja vladavina estradnog menadžera Saše Mirkovića, njegovog faksimila - formalnog gradonačelnika Velimira Ognjenovića (Velje 10 %) i njihovih poltrona, može se sabrati u samo dve reči - laži i beščašće. Zaječar je pod njihovom komandom postao ruševina, kojom „gospodar" raspolaže kako mu je volja i uglavnom naopako, a skupo plaćeni elektronski mediji sve to proglašavaju za uspeh i budućnost u koju verujemo!?

Vuksan Cerović

Kada se estradni maniri i pravila prekaleme u politiku, onda politika postaje cirkus. Najbolji dokaz za to je Zaječar, koji od maja 2013. godine liči na veliku cirkusku šatru. Nažalost, pod tom šatrom ljudi se ne zabavljaju i ne relaksiraju, nego udaraju pesnicama u glavu, jer ne mogu da shvate šta ih je snašlo. Snašla ih je uistinu velika nevolja, jer estradni cirkus majstor brine samo za svoje interese, a do svega ostalog mu je stalo koliko do lanjskog snega. Dok Zaječar postaje siromašna palanka iz gradskog budžeta novac raznim kanalima curi u njegove i džepove njegovih prijatelja a on, uz držanje javnih lekcija o moralu i „obračunu sa organizovanim kriminalom bivše vlasti", koristi blago rečeno carske privilegije.

Za divno čudo oni koji bi trebali da se bave takvim hohštaplerima i koji su za to plaćeni, kao da su postali autistični. Bilo je govora da se vodi nekakva istraga oko sumnjivih ugovora budžetskih korisnika i udruženja građana koja se finansiraju iz budžeta sa jedne i Timočke televizije sa druge strane, na društvenim mrežama su objavljeni brojni primeri nesumnjive korupcije, prekoračenja ovlašćenja i zloupotreba položaja, ali je sve to praktično palo u bunar. Zato, da se ipak ne bi zaboravilo šta je i kako je radila zaječarska vlast tokom dve minule godine, u ovom tekstu objavićemo svojevrsnu retrospektivu laži, zloupotreba, obračuna sa neistomišljenicima i drugih nepočinstava zaječarskog estradnog Alibabe i petnaestak njegovih seiza.

PRS-ova šatra na Timoku

Nakon što se, zbog „patriotskih razloga", verovatno u konvertibilnoj valuti, razišao sa Boškom Ničićem i njegovim Pokretom „Živim za krajinu", u kome je bio potpredsednik a predstavljao se i kao „generalni sekretar", Saša Mirković se 2012. godine priklonio Pokretu radnika i seljaka (PRS), Zorana Dragišića, koji su pratile sumnje da su ga, za jednokratnu upotrebu, organizovale službe bezbednosti. Bilo kako bilo, osnivačka skupština Regionalnog odbora PRS-a za Timočku krajinu održana je 26. januara 2012. godine u Pozorištu „Zoran Radmilović" ali bi, imajući u vidu ono što je posle toga usledilo, bilo primerenije da je održana u cirkuskoj šatri.

Znajući da se Zaječarci lepe za obećanja kao za lepak, Mirković se uz punu podršku svoje Timočke televizije (kasnije i TV F kanal) razleteo po zaječarskih selima, sipajući obećanja i šakom i kapom. U Grljanu, Šljivaru i Tabakovcu je obećavao osnivanje zadruga i po 10.000 evra po seoskom domaćinstvu, u Gamzigradu da će staviti tačku na pljačku, svim žiteljima grada Zaječara obećavao je bolji život, investitore, zapošljavanje i aktivniju socijalnu politiku. Nije se, kažu, libio ni da pusti suzu pred sirotim ljudima koji su se žalili na svoju muku. Gradom je nedeljama kružio kamion sa bilbordima i razglasom, koji je slikom i rečju obećavao zlatna brda i srebrne doline, samo ako PRS i on dođu na vlast. Politički protivnici nisu mogli ni da privire BEST TV i TV F kanalu.

Naravno, grdna obećanja i svakodnevno veličanje sposobnosti estradnog menadžera Marije Šerifović, urodila su plodom. Kandidati PRS - a skupljeni s koca i s konopca, osvojili su 14 odborničkih mesta, što nije bilo dovoljno da osvoje vlast koju su formirali URS (21) Izbor za bolji život Boris Tadić (4) i SPS PUPS (3)., ali su bili dovoljan „osnivački ulog" za Mirkovićev ulazak u SNS. Noć (6/7 maja 2012.), kada su u zgradi Gradske uprave Zaječar brojani glasački listići pretvorila se u neviđeni skandal u kome je glavnu ulogu imao Saša Mirković sa svojim snimateljima, koji su snimili razbacane i otvorene koverte sa izbornim materijalom po hodnicima. Tada su i Mirković i njegov glavni konkurent dotadašnji gradonačelnik Boško Ničić pretili krivičnim prijavama, ali se, izgleda na tome završilo. Bilo kako bilo, Ničić je ponovo formirao vlast sa tankom većinom, koja praktično nije ni funkcionisala. Posle podužeg mrcvarenja i vlasti i građana, u aprilu 2013. godine raspuštena je Skupština i imenovan Privremeni organ.

Privremena lakrdija

U privremeni organ ispred URS-a imenovani su Dušan Mladenović (predsednik) i Boško Ničić, dotadašnji gradonačelnik, Saša Mirković koji je u međuvremenu sa svojim odbornicima preleteo u SNS što mu je donelo mesto pomoćnima ministra saobraćaja, Gordana Ognjanović sa liste SNS i apotekar Jovica Trajković, sa liste SPS PUPS. Preko pitanja da li je Mirković u sukobu interesa ćutke se prelazilo, valjda zbog višeg cilja, odnosno zbog vanrednih lokalnih izbora koji su zakazani za za 23. jun 2013. godine.

Privremeni organ je konstituisan 7. maja 2013. godine i odmah je, gurnuvši u stranu Ničića i Mladenovića, krenuo u političku likvidaciju kadrova URS-a. Smenjeni su direktori svih javnih preduzeća i ustanova. Pri tome su pojedina smenjivanja rađena suprotno zakonskim propisima - direktora JSP „Zaječar" i Direkcije za izgradnju, koji su poveli i dobili sudske sporove. Bilo je slučajeva da su za v. d. direktore (Centar za kulturu) dovođeni ljudi bez dana radnog iskustva. Tako je u javnim ustanovama i preduzećima u rekordnom roku razorena infrastruktura bivše vlasti.

Mirković je i kao član Privremenog organa nastavio da laže Zaječarce. Obećao je da će sve sednice tog organa biti javne, a sve su bile zatvorene za javnost. Na lokalnim televizijama, među kojima više nije bilo nezavisnih, vrtela se samo njegova slika i njegova priča o tome kako je Zaječar uništen grad, zadužen za više od tri milijarde dinara, kako su pare nenamenski trošene i tome slično, a jedini spas je da na vlast dođu SNS i on. Naravno, sa mesta neformalnog šefa Privremenog organa odmah se potrudio da svojoj BEST TV vrati apanažu iz gradskog budžeta koju joj je nezakonito bio ukinuo Boško Ničić, ali i druge privilegije. Po njegovom nalogu toj televiziji je omogućeno da zaostalu kiriju po sudskoj presudi plaća na do danas javnosti nepoznat broj rata i da u zakup dobije zgradu od 1157 kvadrata, u ekstra zoni, po ceni koja je upola manja od cene koja je bila predviđena tada važećom Odlukom o davanju u zakup poslovnog prostora grada Zaječara. Takozvani „sporazumi o poslovno tehničkoj saradnji" sa Timočkom televizijom i radijom postali su, bezmalo, dokaz patriotizma.

Sa mesta neformalnog šefa privremenog organa Mirković je organizovao kampanju za lokalne izbore u kojoj je u prvom planu bila teza da ti izbori nisu izbor između njega i Boška Ničića, nego između Aleksandra Vučića i Mlađana Dinkića. Na izbornim materijalima veoma retko se pojavljivala njegova fotografija, ali je zato u BEST TV bio pustio korenje, jer gotovo da nije bilo dana da nije objavljeno neko njegovo obećanje ili razgovor sa njime od po pola sata. Obećanja su pljuštala kao kiša. Radnicima zaštitne radionice DES koji mesecima nisu primali plate obećao je poslove za grad Zaječar, porodiljama duplo veće naknade i zapošljavanje, penzionerima sa najnižim penzijama jednokratne pomoći iz budžeta, poljoprivrednicima i preduzetnicima po 10.000 evra za svakog zaposlenig radnika, grdne investitore koji će navaliti u Zaječar čim on dođe na vlast, osnivanje zemljoradničkih zadruga za pokretanje poljoprivredne proizvodnje u koju će grad u prvoj godini njegovog mandata uložiti 60 miliona dinara itd. Dodatni stimulans da građani glasaju za SNS bili su oftamološki pregledi i besplatne naočari koje je po zaječarskim selima delio Aleksandar Stojanović, oftamolog iz Beograda i besplatni ultrazvučni ginekološki pregledi i pregledi dojki koje je u dresu SNS obavljao primarijus dr Miroslav Ivić.

Zahvaljujući pljusku obećanja, entuzijazmu dvojice lekara i besplatnom putovanju na koncert Ace Lukasa na Marakani, na izborima koji su održani 23. juna 2013. godine najviše glasova dobio je Aleksandar Vučić. Kada se to dogodilo, iza njegovih leđa je iskoračio Saša Mirković.

Kad vlast nema ni znanja ni ideja

Za divno čudo, sve napred pomenuto i Vučićevo celodnevno trčanje po zaječarskim selima, ipak nisu doneli ubedljivu većinu naprednjacima, koja je najavljivana i očekivana. Osvojili su 22 mandata a URS, čijim dotadašnjim radom mnogi Zaječarci iskreno nisu bili zadovoljni 18, sa samo 1037 glasova manje od SNS. Tada je na scenu stupila koalicija SNS PUPS, verni saveznik svih pobednika, pogotovu ako ponude više funkcija i radnih mesta od poraženih i - većina je stvorena.

Već tada je došlo do zanimljivog zaokreta u političkoj putanji Saše Mirkovića. Iako je tokom kampanje slovio za kandidata za gradonačelnika, na konstitutivnoj sednici održanoj tek 31. jula (dakle mesec i kusur nakon izbora) Mirković, koji je još uvek bio pomoćnik ministra saobraćaja, izabran je za predsednika Skupštine. Sa izborom gradonačelnika je pričekano još dvadesetak dana, jer je predsednik Skupštine „dugo i ozbiljno razmišljao" kome da poveri tu fukciju. Poverio je, na sednici održanoj 24. avgusta 2013. godine Velimiru Ognjenoviću, zvanom Velja Mungos ili Velja 10%, direktoru Mirkovićeve BEST TV, uz vrlo zanimljivo obrazloženje - da gradonačelnik jeste važna figura u lokalnoj vlasti, ali svakako nije najvažnija, čime je nedvosmisleno najavio da će on biti jedina i neprikosnovena vlast u Zaječaru.

Mnogima nije bilo jasno zašto Ognjenović nije izabran na istoj sednici kada je Mirković izabran za predsednika Skupštine. Priča o dugom razmišljanju bila je jeftino foliranje. Razlozi za odlaganje su potpisivanje ugovora BEST TV sa FK Timok, kojim se klub obavezao da pomenutoj televiziji za odložene prenose mesečno plaća 1.300.000 dinara bez PDV (ugovor je zaključen na četiri godine i potpisao ga je Ognjenović) i da Gradsko veće raspodeli sredstava medijima pre njegovog izbora, jer bi bilo bljutavo da da to radi pod njegovom komandom. Tako, tvrdio je „veliki" pravnik Saša Mirković, nije bilo sukoba interesa. Šatro, ali je prošlo, mada se u oba slučaja radilo o novcu iz budžeta grada.

Nedugo posle konstituisanja većine pod Mirkovićeve skute sletela je gomila preletača mahom iz URS-a i mahom dugogodišnjih „poverljivih" kadrova Boška Ničića. Vladajuća većina je narasla na skoro neverovatnih 38 od 50 odbornika. Desetak opozicionih odbornika praktično nije imalo priliku da bilo što kaže, jer od 90 sednica Skupštine samo dve su bile redovne, a sve ostale vanredne, uz dostavljanje materijala pred samu sednicu.

Velika većina, nažalost. nije pomogla da vlast funkcioniše kako treba i da Zaječar krene napred. Naprotiv. U Zaječar se sjatila bulumenta Mirkovićevih bivših sekretarica i radnika njegove privatne firme „Beoton" i svi oni su natovareni na leđa gradskog budžeta.

Podosta para je potrošeno na razne edukacije iz oblasti bezbednosti saobraćaja, od čega su se ovajdili razni tezgaroši iz Beograda, ali i druge firme koje se bave marketingom, lobiranjem u medijima u Mirkovićevu korist i tome slično. Sve što je bilo zaječarsko nije bilo dobro pa su u rekordno kratkom roku u likvidaciju otišli JP „Objedinjena naplata", Centar za kulturu, Turistička organizacija, Ustanova za sport, Agencija za ruralni razvoj, a godinama najstabilnije javno komunalno preduzeće „Kraljevica" oterano je u stečaj. Po Mirkovićevoj zamisli osnovani su Agencija za strateški razvoj d.o.o. i Sportsko-poslovni centar d.o.o. (naravno sa finansiranjem iz budžeta), Centar za kulturu i turizam „CEKIT", ustanova „Gitarijada" u kojoj je jedini radnik direktor Perislav Ducić i Javno saobraćajno preduzeće „Gradski saobraćaj" u kome je jedini zaposleni radnik direktor Miodrag Milutinović. Dok „Gitarijada" obilato troši gradski budžet, ovo drugo preduzeće čami zaboravljeno, isto kao i desetak mini autobusa, koji već godinu dana rđaju na parkingu Autoservisa „Kusi".

Budžetske ustanove funkcionišu uz pomoć štapa i kanapa, jer im vlast, koja ima napretek para za medije i reklamiranje, sredstva za rad i plate (koje kasne mesecima) prenose na kašičicu. Gradski pravobranilac i njegov zamenik bukvalno trče iz sudnice u sudnicu ovdašnjih sudova, jer gradska vlast uglavnom ništa ne plaća na vreme i kako je propisano, tri konkursa za dobijanje kredita za kapitalne investicije (dva u prošloj i jedan u ovoj godini) su pali u vodu, ali ne zbog toga što je bivša vlast enormno prezadužila grad, nego što sadašnja vlast neuredno servisira obaveze prema bankama. Privreda Zaječara je u kolapsu.

Ljudi koji vode Zaječar nemaju ni znanja ni ideja. Za Mirkovića kažu da može da bude kandidat u Lebanu (kao što je bio jedan bivši zaječarski političar), ali da u Zaječaru nema šta da traži.