Književnost

Život i stvaralaštvo akademika Kaplana Burovića

"Za šta smo se borili i šta smo ostvarili?"

Pre nekoliko nedelja, u Beogradu je izašlo iz štampe delo: "Akademik Burović - Srpski vitez i Sveti ratnik, književnik i naučnik, disident br. 1", u izdanju Izdavačke kuće " Balkan ". Autor nam prikazuje samo prvi deo života i stvaranje Akademika Burovića, u jugoslovenskom periodu, dok na drugom i trećem delu, albanskoj i švajcarskoj periodi nastavlja da radi. U ovom delu on nam donosi i faksimil dva dokumenta makedonskih vlasti (UDB-e), iz kojih se jasno vidi da je Akademik Burović kažnjen sasvim nevin i kao disidentni književnik, ne samo za svoja disidentna dela, već i za dela drugih, koja se njemu svesno pripisuju, da bi tako opravdali kaznu, a za koju priznaju da je STROGA. Treba znati da je po istom članu Krivičnog zakona kažnjen i Milovan Đilas - član Politbiroa SKJ, isto koliko i Akademik Burović - ni najobičniji član partije. Ali - dok se Đilasu obrće kazna u uslovnu, Akademiku Buroviću se obrće u strogi zatvor i sa preporukom da se zlostavlja, pa i da se fizički likvidira.

Piše: Dušan Buro

O Akademiku Kaplanu Buroviću već je objavljeno više biografija, ali je ova najopširnija, ima 340 strana. Ova je i najkompletnija, najkompetentnija, jer autor poznaje lično Akademika Burovića, koji mu je za ovo delo stavio na raspoloženje i sva dokumenta, koja je do sada sakupio. Tako autor prikazuje ne samo njegovu borbu za slobodu i demokratiju, njegovo stvaranje, survejiranje i proganjanje od strane policije, već nam prikazuje i njegov intimni život, veridbe i ženidbu, tako da se knjiga čita kao roman, koliko policijski, toliko i ljubavni.

Za čitaoce našeg lista donosimo ovaj kratki fragment :

Od 1951. godine, posle Kaplanovog upada u provokaciju, koju su mu učinili sa tobožnjim bekstvom za Italiju, njega je kao senka pratila karakteristika UDB-e kao narodnog neprijatelja, iz republike u republiku i iz grada u grad. Nema sumnje da ga i u Beogradu odmah stigla.

Nadležni organi UDB-e, od prvog dana njegovog školstva, radili su sistematski da mu sabotiraju školovanje, da ne bi maturirao i tako da ne bi bio ni sa svršenom srednjom školom, kamoli i da nastavi studije. Oni su bili svesni da će Kaplan, što se više bude školovao, dublje shvatiti njihovu jugoslovensko-titoističku stvarnost, pa će sledstveno postati i veći, opasniji neprijatelj.

Zato su oni angažovali profesora francuskog jezika XV Beogradske gimnazije, na Lekinom Brdu, sigurno i kojeg drugog, da bi na kraju školske godine Kaplan izašao sa dvojkama i tako ostao bez mature.

Krajem septembra obaveštavaju se da su ga njegovi drugovi maturanti izabrali za glavnog i odgovornog urednika lista ISKRA. Tada se UDB-a iz petnih žila upregla da ga izbaci i iz redakcije tog lista, a ne da bude i njen glavni i odgovorni urednik.

Zato hitno angažuje Novosađanku (provokatorka koja mu se uvlači u krevet sa zadatkom da ga zarazi !), pa i objavljivanje lista MLADOST. Moguće je za to bila angažovana i gazdaričina kćerka.

Krajem oktobra dolazi mu iz Ulcinja Jusuf Gučić, albanizirani crnogorski musliman, sa kojim je Kaplan svršio sedmogodišnju školu. Ne posle tog školovanja, već ni za vreme, kad su bili u istom razredu, Kaplan nije imao nikakvo društvo sa njim. A, od kad su se na semi-maturskim ispitima rastali, više se nisu ni videli očima.

Jusuf mu kaže da je učenik Baletske škole u Beogradu, ali da nema gde da stanuje, pa ga zamoli da za nekoliko dana spava tu, pored njega. Kaplan mu dozvoli, a on mu predloži da stan plaćaju po pola. Kaplan nije pristao na to i reče mu da najhitnije nađe stan za sebe i da se seli.

Odakle je ovaj Jusuf, kratko zvani Cufo, saznao da je Kaplan u Beogradu, pa i njegovu adresu?! Kako je to on učio do tada u Beogradu bez stana?! Odakle mu finansijska sredstva za školovanje (?!) - Kaplan nije pitao, jer kao što je sam bio iskren, mislio je da su takvi i svi drugi.

Do dana današnjeg, iz Ulcinja nije učila za balerinu ni koja ženska, kamoli muškarac.Sa druge strane, ne samo Ulcinj, opština sreza Bar, već ni sâm Bar, nije imao i nema potrebu ni za balerinu, kamoli i za baletana. Evo je od tada prošlo 60 godina, a za baletana Jusufa Gučića ne zna niko ni u njegovom Ulcinju, kamoli van Ulcinja. Gde je ovaj baletan? Umro je pre koju godinu a za baletana ga niko nije upoznao.

Posle nedelju dana boravka kod Kaplana, Jusuf je našao „stan" u Balkanskoj ulici, kod jedne starice, koja je držala neku veliku sobetinu, sa preko 10 kreveta. U uglu kod samih vrata spavala je sâma.

Čim ova starica vide Kaplana, koga je Jusuf pozvao da vidi gde spava, upre oči u njega, kao da je htela da ga hipnotizira, i reče mu:

-Sine, ti ćeš postati veliki čovek !

U tome ga pozva Jusuf na prozor da vidi nešto na drugoj strani ulice: U zgradi naspram, na prvom spratu, jedan čovek od oko 40 godina beše uzjahao jednu ženu od oko 30 godina, oboje sasvim goli, a prozor ne samo otvoren, već i bez zavesa.

-A-a !-učini Kaplan.- Ti Cufo gledaš besplatan film !

Tada mu ovaj reče:

-Ovde, iznad ove sobe, nalazi se jedna lepa devojka, koja ne naplaćuje mnogo.

Kaplan mu se zahvali i vrati se kod svoje Ruže (maturantkinja, Kaplanova školska drugarica), i ne misleći na to kad pre saznade Jusuf za sve ovo. Pa on nije imao tu ni tri dana !

Čim je izašao iz štampe list ISKRA, pripretio mu je Milovan Đilas za poemu BOJANA, za što je sigurno bila na znanje UDB-a. Ona je bila na znanje i za dvojku iz francuskog jezika, pa i za pretnju da će ponoviti razred. U toj situaciji Jusuf mu kaže:

-Jedan moj poznanik ovde, u Beogradu, prodaje maturske diplome. Ima pečat Čačanske gimnazije i, za male pare, pravi i prodaje diplome sa kakvim ko hoće ocjenama. Hoćeš da je kupiš ?!

Kaplan se nađe u teškoj situaciji, ali mu - moguće po prvi put u životu - proradiše klikeri filmskom brzinom: „Pre svega meni ne treba ništa falsifikovana diploma, jer ću ja na kraju godine, pred komisijom, ako ne četvorku, pa i peticu, sigurno dobiti trojku iz francuskog jezika. Zatim, zar se ovi falsifikatori jednog dana neće otkriti?! Neće oni odati pod istragom sve one kojima su prodali te diplome?! Neće to izlajati i Cufo, jer će sigurno i njega uhapsiti ?!...Pa...sada...ako i ne kupim tu diplomu, zar Cufo neće izlajati da je i meni ponudio tu diplomu?! ...Neće i mene uhapsiti kao njihovog saradnika, zato što sam ćutao, što nisam to denuncirao?!..."

-Evo ti Cufo moji podaci ! Evo ti i ocene i napravi mi jednu takvu diplomu !- reče mu i, čim je ovaj izašao iz njegove sobe, izašao je i Kaplan i - pravo u Sekretarijat unutrašnjih poslova. Pošto prijavi stvar, sa jednim oficirom ugovori da on dođe u određeni čas, kad će Jusuf sa svojim poznanikom doći da mu donesu falsifikovanu diplomu.

Sutradan, kad su mu oni stigli u stan, praveći se da ima da dovrši neko pismo, koje će da preda odmah u pošti, čekao je, po dogovoru, da upadne u njegovu sobu onaj oficir. Pošto on nije učinio to, a nemajući kako više da ih zadrži, Kaplan im reče:

-Ja nemam para kod sebe da platim, ali mi je rođak Džemal Tulić dužan 10.000 dinara. On stanuje tu, blizu. Idemo kod njega !

Tako izađoše iz stana.

Na ulici je Kaplan gledao na sve strane tražeći očima onog oficira, ali njega nije bilo nigde. Tada Kaplan pođe u njihovoj pratnji kod Džemala sa namerom da ih njemu prijavi, a on, preko telefona, koji je imao u stanu, da pozove one iz Sekretarijata unutrašnjih poslova da dođu i tu, pred zgradom gde je on stanovao, da uhapse falsifikatore diploma, koji su čekali da im Kaplan donese novac. Za njegovu nesreću Džemal nije bio kod kuće.

Tada im Kaplan kaže da dođu opet sutradan.

Čim se rastao od njih pohitao je u Sekretarijat, potražio onog oficira i reče mu:

-Zašto niste došli ?

-O, zaboravio sam !- reče mu on sasvim nemarno.

Tada mu Kaplan ispriča kako ih je odveo kod Džemala.

-Odakle vi poznajete kapetana UDB-e Džemala Tulića ?- upita ga ovaj iznenađen.

-On je sin moje tetke, sestre moga oca. Pošto ne nađoh njega kod kuće, htedoh da ih odvedem kod pukovnika Dušana...

-A pukovnika Dušana odakle poznajete ?

-Pa on je šurak mog brata Dževdeta...

-Šta vam radi taj brat ?

-On je major JNA !

Ovaj oficir je čitao svašta u kaplanovoj karakteristici, ali ne i da mu je brat major JNA, ponajmanje da je i član jedne porodice koja je dala Narodno-oslobodilačkoj borbi jugoslovenskih naroda 10 palih boraca.

Sutradan on je došao i, kad im je zapovedio da dignu ruke uvis, falsifikator je brzo izvadio revolver, ali mu oficir zavrnu ruku i ote mu ga. Tada je prvo svezao njega, zatim i Jusufa. Kaplana nije svezao. Samo mu naredi da ide prvi, zatim naredi Jusufu da ovaj pođe za Kaplanom, a za ovim naredi falsifikatoru. Iza ovoga išao je sâm.

U policijskoj stanici odmah su ih odvojili u zasebne ćelije. Čim su odvojili njih od Kaplana, rekoše ovome.

-Slobodni ste !

Nisu mu ni ruku dali, kamoli i da mu se zahvale. Od tog dana Kaplan nije nikada više video ni tog oficira, niti bilo koga iz te sorte ljudi u Beogradu.

Pohitao je u stan, gde je našao gazdaricu kako mu čisti sobu, sigurno spremajući je za dolazak policije za kontrolu. Pošto ju je smirio i osigurao da nikakve kontrole neće biti, Kaplan je pohitao i kod one starice u Balkanskoj ulici, da i nju smiri, da joj kaže da nekoliko dana Jusuf neće doći tu na spavanje, jer je otputovao za Ulcinj.

Kad tamo - Jusuf. Beše stigao pre njega.

Tako je Kaplan saznao da je ovaj Jusuf u službi vlasti ne samo za špijuniranje, već i za provokacije, koje su sigurno zakonom zabranjene, ali ne i za Titoiste, za udbaše. Tako je sada saznao da mu UDB-a na svaki korak podmeće provokatore i inscenira zamke, klopke.

Ovo je i jedan od razloga što je odmah posle ovoga dao ostavku na dužnost glavnog i odgovornog urednika lista ISKRA.

Od tog dana Kaplan više nikada nigde nije video Jusufa. I da ga tražio kod one starice, ne bi ga našao, jer - pošto nije uspeo sa provokacijom i pošto se tako demaskirao pred Kaplanom, on im više nije trebao protiv ovoga, pa su ga sigurno vratili u Ulcinj, ili premestili u koji drugi grad sa nekim novim kriminalnim zadatkom, da provocira nevine ljude, stvar ova koju ne čine narodne vlasti, ponajmanje socijalističke, pa ni buržoaske. To čine samo fašističke vlasti.

Taj poslednji dan njihovog viđenja Jusuf mu je rekao:

-Kad si nas odveo kod Džemala Tulića, onaj moj drug je za malo htio da te ubije. Ja sam ga ubjedio da to ne učini!

Nema sumnje da su oni iz UDB-e znali da falsifikator ima revolver i da će pucati na Kaplana. Sigurno su upravo zato i prepustili Kaplana njemu, nisu otišli da ga uhapse prvi dan, da bi ga ovaj likvidirao fizički i da tako zločin natovare ovome, da ovome obese taj zločin oko vrata i, kažnjavajući njega za to, da maskiraju sebe.

Za Novu Godinu Kaplan je otišao u Skoplje, kod brata Dževdeta i ispričao mu sve. Slušajući ga, ovaj je ugrizao usne do krvi, dok su mu se oči napunile suzama. Sigurno je u sebi govorio: "Za što smo se borili i šta smo ostvarili ?!"

Tih dana je u listu "Politika", objavljen članak o hapšenju grupe falsifikatora diploma, ali se u tom članku ime Kaplana ne spominje nikako. Pa ni ime Jusufa Gučića.

Kaplan je ne samo živeo, već je i vio kolo u ždrelo i čeljusti najopasnijeg i najbesnijeg vuka, koga je do tada poznavala istorija jugoslovenskih naroda. A kao Kaplan, manje-više, i svi ostali.