Tragom vesti

Vašington traži Bajatovićevo hapšenje!

Optužuju Dušana, a gađaju Ruse

Predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, saopšteno je da više ne može da sedi na dve stolice i da će tokom ove godine morati da pokrene akcije od kojih će ga neke dovesti u sukob sa Ruskom federacijom! Od Vučića se traži da ispod svake cene proda Lutriju Srbije i Telekom, što će ga u narodu učiniti još više nepopularnim. Treći zahtev koji će Vučić, ili ispuniti, ili izgubiti podršku zapada, je pokretanje pitanja raskida ugovora o privatizaciji Naftne industrije Srbije, sa ruskim Gaspromom.

Vuk Stanić

Američki službenik nižeg ranga, podsetio je nedavno Aleksandra Vučića na obaveze koje moraju biti ispunjeni tokom godine i saopštio mu da priče o žutim sudijama neće biti tolerisane. Uzgred, preneo mu je i američki stav u vezi sa direktorom Srbijagasa. Bajatović mora biti uhapšen- rečeno mu je.

Ispostavilo se da Amerikanci znaju da Bajtovića više ne štite ni Rusi, niti nekakve žute sudije, već da se unutar Napredne stranke igra dvostruka igra.

Kriminala koji je Bajatović napravio je mnogo, a priče o tome kako ga Rusi štite su isfabrikovane unutar biznis krugova Srpske napredne stranke. U pitanju su ljudi koji su iz kriminalnih poslova Srbijagasa dobijali deo kolača.

Isti ti ljudi su pokušali i da ga nedavno učlane u Srpsku naprednu stranku. Ipak od zvaničnog Bajatovićevog učlanjenja i funkcije u stranci za sada nema ništa, jer je kako saznajemo jedna ministarka iz Vlade Srbije rekla da će u tom slučaju "doći do rata". Posle te izjave diglo se mnogo prašine, pa se ispostavilo da sada niko ne može da saopšti broj članske karte Dušana Bajatovića...

Ovde treba napomenuti da su biznis krugovi naprednjaka često eksploatisali istinitu priču o tome da su ruske diplomate od Vučića zaista tražile da Bajatovića ostavi na miru. Oni su tom prilikom izjavili i da je on za njih garancija Južnog toka kroz Srbiji, ali u međuvremenu su u Moskvu stigli izveštaji kakve je sve poslove Bajatović radio pozivajući se na poznanstva sa "ruskim prijateljima", pa se sada Rusi od ovog čoveka sve više ograđuju.

Bajtović je dospeo na loš glas kako kod Rusa tako i kod Amerikanaca. Jedna američka firma je pre nekoliko godina sklonjena iz posla istraživanja nalazišta gasa, iako oni u tom poslu nisu smetali ni Rusima ni našoj državi. Amerikanci sumnjaju da je glavni krivac za to Bajatović.

Šta više, njegovo ponašanje doprinelo je tome da Ruse ne grize savest zbog odustajanja od Južnog toka. Sa takvim ljudima ne možemo praviti poštene poslove, zaključili su u Moskvi. Osim toga, Rusi su dobro upoznati i sa scenarijom koji se ovde priprema za sledeću godinu: Vučić treba u jednom trenutku u javnosti da plasira blage stavove o tome da je ugovor sa ruskim Gaspromom o privatizaciji sada kada nema Južnog toka, ustvari nepovoljan za našu stranu. Ovakvu laganu Vučićevu promenu stavova, treba da prate daleko oštrije izjave nekoliko njegovih ministara.

Kako u Moskvi nisu budale, ni ovdašnja Vlada ne treba da se iznenadi kada im od januara bude saopštena nova cena gasa, koja će biti pet puta veća od one po kojoj smo ga do sada kupovali!

Zapravo, Srbija će dobiti cenu gasa sličnu onoj koju ima i Ukrajina. Ukrajina Gaspromu duguje milijarde USD za neplaćen, a ukraden gas.

Razlozi dizanja cene gasa Srbiji su slični, Srbija je jedna od zemalja sa velikim dugovanjima prema ruskom Gaspromu. Ipak do sada je iz ljubavi prema srpskom narodu Rusija uvek omogućavala da se gas prvo isporuči, a kasnije plati. Cene po kojima smo gas dobijali bile su ispod tržišnih. Sve te godine, mi smo umesto da gas plaćamo gomilali dugove. Istovremeno su na čelu Srbijagasa često sedeli razni šalabajzeri koji su sebi uzimali provizije i u posao uvodili posredničke firme. Za sebe su foteljaši pričali da su "ruski ljudi".

Bajatović nije jedini koji je to radio, a Ruse je posebno iznervirao i jedan od ranijih direktora Srbijagasa Miloš Milanković, koji je u sudskom sporu pravdajući sebe što je uveo posredničku firmu u posao nabavke gasa, izjavio da je to tako moralo da se uradi jer je u pitanju dogovor sa Rusima.

Po svemu sudeći, uskoro Srbija može da računa na veliku gasnu krizu. U pitanju je scenario koji smo izbegli ove godine. Dokument Vlade Srbije o mogućim scenarijima koji će nastupiti kada gasa ne bude bilo, objavljujemo uz ovaj tekst.

Iz jednog od poverljivih dokumenata koji smo dobili...

"...Treba imati u vidu da u slučaju prekida snabdevanja gasom kroz Ukrajinu, verovatno neće biti prekinut dotok gasa u potpunosti, zbog postojanja slobodnog kapaciteta u Severnom toku i postojeće gasne mreže u Evropi (trenutno je iskorišćenje Severnog toka je svega oko 20%), već će biti značajno redukovan. Zbog toga smo i razmatrali 2 scenarija: 1. dotok gasa od 1 milion m3 dnevno i 2. dotok gasa od 2 miliona m3 dnevno (videti tabelu).

Prema analizama radne grupe za sigurnost snabdevanja (uključujući materijale JP Srbijagas) situacija sa nedostajućim količinama gasa je sledeća (tabela u produžetku):

Napomena:

• Ukoliko hidrološka situacija bude povoljna nedostajuće količine struje treba umanjiti za 500 MWh, odnosno u najpovoljnijem slučaju do 0.

• Računalo se na potpuno iskorišćenje Banatskog dvora od trenutno raspoloživih 280 miliona m3.

• Prioritetni potrošači su: domaćinstva, škole i bolnice, distributeri, poljoprivreda, toplane (uz supstituciju mazutom od 40% oko 220 miliona m3) i sopstvena potrošnja.

• Računa se da je Banatski dvor do oktobra napunjen sa 100% kapaciteta.

Zalihe gasa

Do kraja maja biće uskladišteno oko 280 miliona m3 prirodnog gasa u vlasništvu Srbijagasa i Gasproma. Planira se da Gasprom napuni preostalih 170 miliona m3, ali još nije rešen način finansiranja ovih zaliha, jer Srbijagas nema novca da plati gas u odnosu 49:51.

Zalihe ulja za loženje (mazut)

Možemo računati na oko 40.000 tona mazuta raspoloživog za grejnu sezonu, ali ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, imajući u vidu odluku Vlade o bespovratnom davanju robe zbog poplava.

Imajući u vidu da je prosečna potrošnja daljinskih sistema grejanja oko 550.000.000 m3 prirodnog gasa i oko 150.000 tona ulja za loženje (mazuta), ukoliko bude bilo potebno izvršiti supstituciju prirodnog gasa mazutom oko 220 miliona m3, znači da je potrebno obezbediti dodatnih 176.000 tona mazuta za potrebe daljinskih sistema grejanja. Treba imati u vidu da je mazut skuplji od gasnog ekvivalenta. Iz razloga lošeg materijalnog stanja toplana treba računati i na pozajmice od oko 20.000 tona mazuta za grejnu sezonu 2014-15. Shodno navedenom možemo računati da nedostaje oko 156.000 tona mazuta ili gasnog ekvivalenta od 195 miliona m3.

Kako obezbediti sigurnost snabdevanja

Ukoliko Srbija želi da se osigura da ima gasa barem za prioritetene potrošače, mora da obezbedi količine gasa koje će biti ekvivalent kao da imamo dotok od 2 miliona m3 dnevno zimi, plus oko 40 miliona m3 za letnju sezonu. Ovo praktično znači da moramo obezbediti oko 390 miliona m3 gasa (40 za letnju i 350 miliona m3 za zimsku sezonu - računato je kao da nema supstitucije gasa mazutom i da se rezerve B. Dvora mogu iskoristiti do krajnjih granica). Pored ovog moraju se preduzeti i adekvatne mere u elektroprivrednom sektoru, koji je sada značajno oslabljen poplavama, zbog čega situacija postaje značajno složenija.

To možemo obezbediti na više načina:

1. Popunom Banatskog dvora, do vrha, sa dodatnih 170 miliona m3, kupovina do 220 miliona m3 na slobodnom tržištu i kupovina 20.000t mazuta. Procenjena vrednost oko 202.000.000 usd.

2. Popunom Banatskog dvora, do vrha, sa dodatnih 170 miliona m3, i kupovina 156.000t mazuta.Procenjena vrednost oko 240.000.000 usd (bez dodatnih troškova skladištenja mazuta).

3. Popunom Banatskog dvora, do vrha, sa dodatnih 170 miliona m3, kupovina gasa za MSK na slobodnom tržištu u količini od 0,816 miliona m3 dnevno (uz subvencionisanje od strane države razlike u ceni), kupovina oko kupovina 75 miliona m3 na slobodnom tržištu i kupovina 20.000t mazuta. Procenjena vrednost oko 155.000.000 usd.

Napomena: Gore navedene vrednosti su date pod pretpostavkom nastupanja krize 03.06.2014. Svako odlaganje nas dovodi u bolji položaj. Nisu uračunati rashodi za električnu energiju. Takođe, vrednosti potrošnje energenata su date na osnovu srednjih istorijskih vrednosti potrošnje (srednji klimatski uslovi).

Sve druge varijante su značajno skuplje i teško izvodljive. Srbija može i ništa da ne preduzme, ali to je svakako najskuplja varijanta, jer energenti koštaju najviše kada ih nema.

Troškovi se mogu smanjiti ako se na primer obezbedi da ruski partner napuni ukupan kapacitet Banatskog Dvora, sa količinama koje će Srbijagas povući i platiti kasnije tokom zime. Ukoliko ruski partner nema mogućnosti da finansira punjenje Banatskog dvora do punog kapaciteta košta oko 75.000.000 USD.

Najskuplje varijante su one koje uključuju nabavku mazuta. One su ujedno i neizvesne, jer nema dovoljno raspoloživih količina mazuta u regionu.

Troškovi nabavke oko 20.000 tona mazuta mogu biti pokriveni finansiranjem preko naknade za formiranje obaveznih rezervi.

Ukoliko se želi obezbediti sigurnost snabdevanja svakako se mora na slobodnom tržištu nabaviti do 75-220 miliona m3.

Ponuda El Petre se uklapa u ovo. Oni nude dve varijante: 1) sa 100 miliona m3koji bi se skladištili i isporučivali zimi i 2) sa isporukom 80 miliona m3. Date su u donjim tabelama...

Ove količine su male i pri njihovom koncipiranju se vodilo računa da Srbijagas ne dođe pod udar penala „puno za prazno" odnosno da ne povuče manje od 1,2 milijarde m3 godišnje od Gasproma. Ova količina predstavlja manje od 5% naše domaće potrošnje.

Ukoliko je ovaj gas jeftiniji od 430 USD za 1000m3 onda je ta ponuda povoljnija od Gaspromove i svakako će se pozitivno odraziti na poslovanje Srbijagasa.

Moralo bi se diskutovati o uslovima plaćanja, jer Srbijagas nema puno para da da unapred.

Rizici:

• Da rukovodstvo Srbijagasa ometa zaključivanje sporazuma iz samo njima poznatih razloga

• Procedura javnih nabavki koja je predugačka i sa neizvesnim ishodom

• Ukoliko gasna kriza ne nastupi nema rizika u tom što će biti kupljen jeftiniji gas od El Petre ili napunjen za račun Gasproma, B. Dvor. Rizici su jedino u tome kolike količine energenata treba kupiti i kako preko ovih količina. U varijanti 3 (sa MSK) ne bi se rizikovalo više od 20 miliona usd (7,5 u 2014g i 12,5 u 2015g.), ali bi se ostvarili pozitivni efekti za preduzeće i privredu, pod uslovom da Gasprom napuni B. Dvor.

ZAKLjUČAK:

Mislim da je najpovoljnije ići na varijantu 3 i obezbediti snabdevanje prioritetenih potrošača. Rad industrijskih potrošača zavisiće od količine gasa koja će biti dostupna u toku krize..."