Kontranapad

Ko su pacovi koji plivaju kanalizacijom srpskog sporta?

Sponzor noćas mora pasti

Mora da su brojni nezaposleni i oni koji to nisu, a sa strepnjom iščekuju ishod novih mera reformatora oko svog radnog statusa, kao i ogromna populacija penzionera, sa „velikim oduševljenjem" primili nedavno obraćanje predsednika Vlade Aleksandra Vučića upućeno sportskoj javnosti, o nagradama koje slede vaterpolistima i košarkašicama Srbije. Novi „Mesija" nesretne zemlje i naroda je saopštio da će svaki vaterpolista za osvojenu svetsku titulu dobiti po 30.000 evra, a košarkašice sa titulom evropskog prvaka po 20.000 evra!

Miroslav Vislavski

„Omiljeni" predsednik Vlade, lažno predstavljen kao Premijer, nas je doveo gotovo do delirijuma oduševljenja kada je istakao da će ekspresna isplata nagrada šampionima sveta i šampionkama Evrope: „... biti jedinstven slučaj u savremenoj srpskoj istoriji"!

Šta je sporno u ovom nastupu Predsednika Vlade? Sporno je što sve počinje sa njime. Njegovo mišljenje, njegova odluka, njegova volja su prerasli od kolektivnog zamora do depresije. Strah je da takav sistem sa likovima poput Vučića i njegovih satrapa dovodi do potpune depresije, do predaje i uništenja države i naroda.

Sporno je što je Srbija zemlja siromaštva i bede u kojoj pomenuti iznosi nagrade koja se dodeljuje vaterpolistima i košarkašicama predstavljaju za 90% građana nedosanjani san. Ti iznosi u razvijenim i organizovanim državama ne predstavljaju neku naročitu vrednost, ali su za Srbiju i njenog građanina pravo bogatstvo do koga neće doći u svom životu da ga vidi na gomili. Nema sumnje da su ih naši sportisti zaslužili i da ih treba nagraditi, ali je pitanje iz kojih para. Konačno, sporno je što na jednom banalnom primeru kao što je tehničko sprovođenje Zakona o sportu koji uređuje pitanja nagrada za vrhunska ostvarenja u sportu, Aleksandar Vučić kupi političke poene. Možda.

Zakon o sportu u odeljku "Nacionalna priznanja, nagrade i stipendije" u članu 124 u drugoj alineji kaže: Vlada uređuje bliže uslove i visinu nacionalnih sportskih priznanja i novčanih nagrada i donosi akt o dodeli nacionalnog sportskog priznanja i novčane nagrade, na predlog Ministarstva. Prema tome sve je jasno. Čemu spektakl o nečemu što je zakonska obaveza Vlade? Efikasnost sprovođenja zakona, ne može biti "podvig" koji predstavlja "jedinstven slučaj u savremenoj srpskoj istoriji".

Vrhunski sportisti, kao što bi u zemlji sa normalnom vlasti moralo da se odnosi i na vrhunske stručnjake, naučne radnike, kulturne stvaraoce, treba da budu nagrađeni od države u čijoj su funkciji i koju na najpozitivniji način predstavljaju svojim delima i dostignućima. Oni na taj način nivelišu i postepeno potiskuju posledice brljotina domaćih političara, suprotstavljajući se satanizaciji naše zemlje i naroda koju su beskrupulozno nametnuli svetu zlikovci sa zapada.

Međutim, vrhunski demagog i medijski manipulant Aleksandar Vučić, sve što drugi dobro urade, stavlja sebi u zaslugu i iz toga izvlači korist. Tako je i u slučaju dodele nagrade vaterpolistima i košarkašicama.

Umesto da se postupak odvija u institucijama i bez pompe, jer se radi o sprovođenju zakona, Vučić je napravio predstavu za javnost poručivši i sledeće: "...To su ti momci i devojke zaslužili. U malo kojim zemljama se tolike nagrade dobijaju, to su ogromni troškovi za budžet. Ali, ja ih pozivam da osvajaju još medalja, jer smo predvideli još više nagrada za to".

Budžet o kome govori Vučić se puni između ostalog i od sredstava smanjenih, inače niskih penzija što je posledica protivustavnog zakona koji je nametnuo aktuelni sastav Vlade, kao i smanjenih plata u javnom sektoru. Ako se vrhunski rezultati naših sportista nagrađuju sredstvima iz takvog budžeta, onda je Vučićeva pompa i samohvala za efikasnost u isplati (zasluženih) nagrada krajnje licemerna i neumesna.

Licemerno je i degutantno što ministar sporta i omladine Vanja Udovičić bez imalo ličnog dostojanstva donedavnog vrhunskog sportiste poručuje: "...Premijer Vučić je obećao da će nagrade biti isplaćene za sedam dana. Ono sto je rečeno, to je i urađeno... Zahvaljujem se premijeru Vučiću jer je prepoznao značaj sporta. Očekujem da ovakve nagrade budu podstrek i za ostale...".

Ministar poručuje da su nagrade koje su zakonska kategorija i obaveza države, zapravo usledile zahvaljujući Vučiću!? Istovremeno nam sugeriše da je značaj sporta zavistan od Vučićeve volje poimanja sporta, a ne uloge koju ima ova oblast u svetu, u svakoj državi, kao i u našoj istoriji. Drugim rečima, da Vučić nije "prepoznao značaj sporta", džaba je što ogroman broj građana i sam ministar znaju (a ne da prepoznaju) šta sport znači za narod i državu. A pošto Vanja Udovičić očekuje da će Vučićeve (a ne državne) nagrade biti podstrek za ostale takmičare, sportisti Srbije, poklonite se velikom VOĐI!

Vanja Udovičić svojim udvorničkim odnosom prema Vučiću, ruži sliku koju imamo o lideru u bazenu, grandioznom i goropadnom srpskom delfinu! Već zaboravljena ministrova prethodnica Alisa Marić je barem sačuvala obraz i sopstveni dignitet sportskog lidera pred jednim navijačem sa Severa, ratnohuškačkog profila, koji je omađijao aktuelnog ministra sporta Vanju Udovičića.

A, nekadašnji navijač sa Severa je neposredno nakon podnetih ostavki polovine članstva Upravnog odbora, kao i generalnog direktora FK Crvena zvezda, u svojstvu lažno predstavljenog Premijera, argumentovao uspešnost njegovih izabranika u minulom periodu mandata koji im je ON poverio: "...Mislim da je situacija u Zvezdi neuporedivo bolja nego pre dve ili tri godine. Ukoliko vam neko dug od 55 miliona evra spusti za 10 ili 12 miliona, a taj dug je geometrijskom progresijom rastao, i u dve sezone jednom budete prvi, a jednom drugi...to je bolje nego što bi se realno moglo očekivati". To je Vučić izjavio na konferenciji za novinare u zgradi Vlade Srbije.

Odgovarajući na pitanja o FK Crvena zvezda kao predsednik Vlade Srbije, Vučić je pokazao da je ON taj koji odlučuje o jednom fudbalskom klubu, što mu nije u opisu posla (funkcije), pogotovo ne da tom klubu daje državni karakter. Obesmislio je na taj način sadržaj državno političkih tema koje sprovodi i o kojima se pita Vlada Srbije i on kao njen prvi među jednakim članovima izvršne vlasti. Otišao je i dalje, pa je na mestu odakle se obraća državnik, manifestovao i svoje navijačke strasti: "...Bio sam i ostaću navijač Zvezde, to nikada nisam krio. Nikada neću biti opozicija klubu koji volim, nikada neću da ga kritikujem. Oni neće imati loše posledice od države. Imaju velika sponzorstva. Država je mnogo dala i mnogo pomagala fudbalskom i košarkaškom klubu Crvena zvezda, kao i košarkaškoj sekciji Partizana, a nešto manje fudbalskoj".

Dodao je tom prilikom: "...Zvezda nikada neće izgubiti jedno od ugovorenih sponzorstava". Za njega su Zvezdine institucije KLUBOVI, a Partizanove naziva SEKCIJAMA!?

Takvim ponašanjem kao predsednik Vlade koja je rezultat narodne volje na izborima on izaziva opravdani gnev Partizanovaca, ali i drugih klubova koji se pitaju po čemu navijačka pripadnost uticajnog (najuticajnijeg) političara, znači pravo tog kluba na naš zajednički dinar. Po čemu Vojvodina, OFK Beograd, Javor, Jagodina, Spartak, Borac i drugi treba da su podređeni u odnosu na Crvenu zvezdu? Da li zbog toga što Vučić tako želi? Na kraju, kakav je to političar koji državnu scenu koristi za plasiranje politike koja je izraz njegove navijačke strasti? Vojvodinaši i Partizanovci sa pravom mogu da mu uzvrate na svoj način zahvalnost na čestitkama koje je uputio njihovim klubovima za ostvarene rezultate na evropskoj sceni. Njihov otpozdrav je slogan koji lepo zvuči u horskom skandiranju, a koji je punu afirmaciju doživeo tokom prenosa prekinutog meča sa Albanijom u Beogradu u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Zanimljiv će biti rasplet situacije u Crvenoj zvezdi nakon ostavki koje su podneli Vučićevi izabranici: Slaviša Kokeza, Ivica Tončev, Predrag Ćulibrk, Aleksandar Antić, Dušan Bajatović, Branko Radujko, Branimir Đurđević i generalni direktor dr Zvezdan Terzić, po zahtevu "Delija" sa Severa nakon slabijih rezultata na samom početku takmičarske sezone. Nepoznanica je u kojoj meri danas mogu da doprinesu finansijskoj konsolidaciji predsednik Kluba Svetozar Mijailović Toza, prof dr Božidar Cerović, prof dr Branko Kovačević, Miljko Ristić, Vladica Popović, kao i da li su Nebojša Čović, većinski vlasnik FMP i dugogodišnji visokokotirani političar, Srđan Knežević, vlasnik Knez petrola, vlasnik i direktor Knez agrara, Slobodan Babić, predsednik upravnog odbora "Rudnap Group Minel kotlogradnja" i Mladen Jevtić, generalni direktor kompanije EMC2 za Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku, dovoljan garant da Crvena zvezda nastavi put finansijske konsolidacije o kojoj su govorili zvaničnici pod ostavkama i lično Aleksandar Vučić?

Predstojeći izbori će biti raspisani 15. Septembra. Do tada, Zvezda živi jedan prilično neizvestan period. Ili se to samo čini. Kako drugačije objasniti da je dr Zvezdan Terzić u funkciji i da nosi 20.000 evra na gostovanje ekipe, sa kojima stimuliše igrače pojačanom premijom za pobedu?

Koliko su istinite pretpostavke da je sam Aleksandar Vučić naložio svojim serdarima da podnesu ostavke nakon poruka "uprava napolje" i šta je istina od insinuacija dr Terzića i dela javnosti da je celu papazjaniju organizovao preko navijača - niko drugi do Nebojša Čović?

Ceneći rezultatsku konsolidaciju i činjenicu da Zvezda nema nijedan poraz u dosadašnjem toku prvenstva, da je uprkos ostavkama rukovodećih ljudi dovela igrače sa kojima je pojačan kadrovski sastav tima, da je Miodrag Božović ostao na čelu struke, da su se stišali navijački zahtevi o smeni cele uprave, nije isključeno da je čitava manipulacija zasnovana na Vučićevom scenariju te da će izbori biti nova farsa. Slična zamišljenoj u državi Srbiji, kakva nas očekuje sa vanrednim parlamentarnim izborima u decembru ove godine.

Po svemu, epilog bi mogao da bude: Sjaši Kurta, da uzjaše Kurta!

A 1. Na potezu je FIRMA!

U više navrata na ovoj strani, zatražio sam od Dušana Bajatovića da podnese ostavku na funkciju predsednika Sportskog društva Vojvodina, što je istovremeno želja sportskih funkcionera u klubovima koji su pod imenom Vojvodina. Razlog je u njegovom istovremenom angažovanju u Upravnom odboru FK Crvena zvezda i neostvarenim obećanjima datim pre godinu i po dana klubovima i članovima Skupštine SD Vojvodina, koja su se svodila da će SD Vojvodina sa njime na čelu biti ozbiljna sportska institucija, ne samo u Novom Sadu. Koliko je značio u UO Crvena zvezda I koliko je njegov rad poštovan, odgovor je dobio od Delija.

Ovo je vreme za Firmu i sve druge navijačke grupe koje su posvećene klubovima u okviru SD Vojvodina, da po istom modelu svojih rivala iz Beograda, postupe prema Dušanu Bajatoviću kao čelniku SD Vojvodina. Njegove laži i prevare kojima je pridobio poverenje članova Skupštine SD Vojvodina, sada su na videlu dana. SD Vojvodina zapravo ne postoji. Društvo je umrlo zahvaljujući predsedniku Skupštine i onima koji ga pokrivaju kao čelnici Kluba sa najvećim položajem u organima društva (koji ne funkcionišu, ne rade i gotovo ne postoje), njegovim kumovima i još uvek najbližim saradnicima u Srbijagasu.