Natrag
Razaranje
Kako je direktorka Narodnog muzeja u Pančevu, Svetlana Mesicki, svoj nestranački zamenila vrlo stranačkim statusom
Život na visokoj štikli
Stanislav Živkov
Od pamtiveka se u Srbiji odlično kotirao stalež preletača i uvlakača. Pripadnici tog prevažnog staleža su, biblijski rečeno, umislili da su se zemlje, svetlost sveta, borci protiv tame, bezumlja i ludila ovog sveta. Bez njihovog doprinosa, posljednja dva milenijuma predstavljali bi tek niz više-manje nepovezanih epizoda, suvoparnih činjenica, a naši heroji bi se pretvorili u usputne epizodiste u sudarima svetskih sila. Ukratko, bez nadljudskih napora i truda srpskih preletača i uvlakača bili bismo niko i ništa.
Kao i u svemu drugom, i u uvlakačkom staležu postoje mnogobrojne kategorije u širokoj lepezi od priučenih uvlakača početnika, nemuštih kmetova što spremno izražavaju svoje divljenje svakom kvartovskom panduru, šalterskoj činovnici ili predsedniku kućnog saveta, preko osrednjih uvlakača opštinskog i regionalnog nivoa pa sve do visokoprofesionalnih uvlakača - kreatora nacionalne istorije.
Druga kategorija je daleko jasnija pa tu postoje kategorije uvlakača, supozitorije, rektoskopa i kolonoskopa. Samo uvlačenje se izvodi na razne načine. Jedni to rade sirovo i seljački grubo, a drugi opet s baroknom elegancijom i nadahnutim stilom koji posmatrača ostavlja bez daha.
Naravno, ne treba smetnuti s uma ni prigušenu erotsku interakciju lidera i njegovog ličnog uvlakača. Mesto u panteonu domaće histerije uvelike zavisi o kvalitetu angažovanih uvlakača koji se naravno po tome dele na više kategorija: ulizice, uvlakači, čankolize, poltroni, utikači, štekeri, čepikuće...Uglavnom, sve ovako eminentne kategorije ulizica su svuda oko nas.
U našoj porodici, bilo ih je u našim odeljenjima i grupama dok smo pohađali školu i studirali, oni rade sa nama...Iako su ulizice po pravilu neomiljeni članovi svakog kolektiva, to ih ni malo ne sprečava da se dodvoravaju skoro svima, a najviše i najčešće onim osobama koje poseduju moć, položaj ili neki drugi kvalitet koji se može iskoristiti.
Naravno kako bi se sve ovo postiglo potrebna je, shodno stepenu uvlačenja, i odgovarajuća doza beskičmenjaštva i slugeranjstva al i za to je upravo pronađeno rešenje pošto je u Globusu br 1292 od 11.9 upravo objavljena vest da je grupa lekara iz Rijeke u saradnji sa stručnjacima zagrebačkog Fakulteta strojarstva i brodogradnje postigla svetski uspeh i to tako što je pacijentu ugrađen veštački kičmeni pršljen koji je napravljen štampom uz pomoć 3D štampača a na ovaj način će se svakako umnogome pomoći bulumenti uvlakača beskičmenjaka i povirepa koja se nakon rasula ostataka pančevačkog DS-a poput beskičmenjaka odnosno kišne gliste vrti oko pančevačkog SNSa ne bi li sačuvali odborničke i direktorske privilegije.
Naime sve ovo počelo je nakon poziva predsednika ostataka DS-a Bojana Pajtića da DS napusti sve koalicije na lokalnom nivou što naravno nije odgovaralo brojnim povirepima pa su tako „eminentne" spodobe žutog preduzeća poput izvesne Milice Todorović ex Veličković doskorašnje predsednice Foruma ženi DS-a i Srđana Josimova doživotnog odbornika hitno prešle sa neparne strane ulice Vojvode Putnika na parnu, odnosno iz DS-a u SNS pošto su navodno tu pronašli nekakvo ostvarenje svojih politikantskih snova.
Između dva muža
Naravno upućen je i javni poziv svim direktorima sa liste Žutog preduzeća da takođe podnesu ostavke što je naravno izazvalo paniku na brojnim mestima, recimo u Narodnom Muzeju Pančevo čija je buduća bivša direktorka Mesicki „BMW" Svetlana imenovana kao navodno nestranačka ličnost na platnom spisku žutog preduzeća kome ni najmanje nije zasmetala činjenica da je navodni nestranački karakter Mesicki BMW Svetlane uvek bio izuzetno stranački pošto je dotična isključivo gledala da sve političke stranke, muževe i ljubavnike iskoristi što je više moguće a da ih potom hladnokrvno odbaci kao praznu koru od banane koju je pojela.
Podsećanja radi, pre dvadeset godina BMW Mesicka je po liniji JULa uz protivljenje tadašnje direktorke kojoj je podmetnula preporuku koju je sama sebi napisala, zalutala u Muzej u kome narednih 20 godina uglavnom ništa nije radila a u okviru tog nerada čak četiri godine nije uopšte dolazila na posao pošto je kao član porodice radnika u diplomatskoj misiji uzela neplaćeno odsustvo i navodno predstavljala zemlju zajedno sa tadašnjim mužićem koga je kasnije otkačila, pravila proslavu razvoda i još mu uzela alimentaciju od 600 eura i stan da bi kasnije, nakon predporodiljskog i porodiljskog odsustva zbog navodne bolesti deteta koristila dodatno bolovanje da bi sa sve bolesnim detetom na -20 svakodnevno dolazila što u Muzej što u kafić gde je godinama proslavljala detinji rođendan!
U međuvremenu, nestranačku vezu sa JUL-om zamenila je nestranačkom saradnjom sa SPS-om pa je tako u pravo u vreme protestne blokade mosta preko Tamiša napravila pravu dramsku scenu zbog toga što njene sirote prijateljice iz kluba SPS-a u Beograd a inače formalno zaposlene u Etnografskom Muzeju možda neće moći da se vrate u Beograd.
Naravno, u skladu sa ponašanjem kameleona, nakon promena 2.000 te godine, drugarica BMW se pravila kao da nije imala veze sa SPS-om ali je ponašanje ostalo isto praćeno tiradama poput ove: videćeš ti ko sam ja, nećeš imati zaleđinu koju si mislio da imaš na šta joj je odgovoreno da nikome ne treba zaleđina JUL-a i SPS-a.
Naravno, koliko sutradan, usledio je i nastavak pretnji: moj muž je jako ljut zbog onoga od juče na šta je sledilo pitanje: koji tvoj muž-onaj za koga si udata ili onaj iz Karađorđeve ulice?
Doduše, s obzirom na činjenicu da su kod nas bračna i vanbračna zajednica pred zakonom izjednačene u slučaju dotične persone pravo ime u najmanju ruku bi glasilo ovako: Svetlana Mesicki ex Petronijević ex Blaga ex Borozan ex Kotur ex Radmanović ex Milosavljević ex Mrvoš ex Vig Ex Sfera itd.
Jer, treba znati da je ova pančevačka varijanta Krležine Barunice Kasteli takođe šarmirala veliki broj obožavatelja, koje je na ovaj ili onaj način mogla da iskoristi, odbacujući ih nakon upotrebe kao poslednje smeće.
U konkretnom slučaju drugarice BMW Kasteličina Betovenova Munšajn (Mesečeva) sonata i Seidenbonbon (svileni) glas zamenjeni su džez svirkom u režiji dečka direktorkine prijateljice, a šampanjac pivom koji se nemilice toči u muzejskom dvorištu. Sve u svemu kako to kaže Leone Glembaj, "Kad bi čovjek skupio sve kavalire" koji su šarmirani Seidenbonbon-glasom, ne bi stali u sobu!
Ipak, tokom poslednjih dvadesetak dana ispodešavao se čitav niz vrlo važnih događaja koji su na kraju rezultirali totalnim pretvaranjem BMW Mesicki Svetlane u beskičmenjaka spremnog na apsolutno sve samo kako bi po svaku cenu sačuvala stečene privilegije direktorsku platu i mogućnost da neometano maltretira kolektiv i uništava zbirke i muzejsku zgradu.
Bauljanje pijane direktorke
Sve je počelo skarednom proslavom muzejske slave, odnosno Velike gospojine 28. avgusta, na koju, i pored poziva upućenih kompletnoj gradskoj upravi, osim drugarice Jasmine Večanski, buduće bivše većnice za kulturu i Snežane Baralić Bošnjak buduće penzionerke koja zbog nezamenljivosti ne ide u penziju nadajući se da će u međuvremenu uspeti da zaposli jednog od sinova, niko drugi nije došao.
Inače čitava proslava slave prošla je u znaku velike konspirativnosti pošto je buduća bivša direktorka Mesicki svim prisutnima najstrože zabranila svako fotografisanje, verovatno kako bi sprečila da u javnost izađu novi dokazi o njenom lošem izgledu, gojaznosti, podbulosti i podočnjacima koji poput kvasca rastu iz dana u dan, a i verovatno kako bi se sakrila činjenica da je sofra bila izuzetno skromna, jedna tacna grickalica i dve sitnih kolača, dok je veliko ždranje u muzejskom Saloonu bilo rezervisano za njenu muzejsku ložu sačinjenu od posebno probranih slugeranja obožavaoca i povirepa.
Ipak, zahvaljujući specijalno naručenom dronu koji je snimio najinteresantnije delove ovako monumentalne proslave saznali smo da se vrlo brzo direktorka dobro potpila i sva naćefleisana izula cipele da bi potom bosa bauljala, najpre po muzejskom dvorištu a potom po samoj zgradi. Potom je otišla u muzejski Saloon u kome je bilo organizovano žderilo koje je trajalo do ponoći a potom verovatno, u direktorsku kancelariju odmah pored Saloona u kojoj se već dve godine nalazi krevet koji najbolje govori o kakvoj se vrsti stranačkih simpatija radi kod BMW Svetlane, mada kod nas do danas nije registrovana nikakva krevetska stranka.
Kad smo već kod kreveta treba napomenuti da je ovako monumentalnoj tajnoj proslavi prisustovala i izvesna Dragana Vuković, vlasnica knjigovodstvene agencije Dragana iz Pančeva kojoj se po liniji DS-a, umesto da se zaposli knjigovođa, već godinama plaća ne mala naknada za vođenje muzejskog krađovođstva pri čemu je sva finansijska dokumentacija izmeštena iz muzeja.
Ovde se postavlja pitanje kakva je međusobna veza između kreveta i agencije Dragana. Odgovor leži u činjenici da je kćerka Vukovićke, Jovana osoba od posebnog poverenja BMW Mesicke kojoj Jovana čuva stan u odsustvu, hrani životinje a onako usput koristi direktorkin krevet za susrete udvoje što sa dečkom, što sa drugima. Sve u svemu, sve ovo samo po sebi govori o tome koliko je Svetlana Mesicki alias BMW Ceca veliki erudita i muzejski radnik, kao i kakav odsudan uticaj ima njeno dubokomoralno ponašanje na druge!
Posebna je priča činjenica da BWM Mesicka očito pojma nema kakva je recimo međusobna veza knjige ulaska muzejskog materijala, inventarne knjige i kartona muzejskog predmeta, što sve samo pokazuje da se radi o totalnoj neznalici koja ni posle gotovo 20 godina rada u muzeju uglavnom pojma nema ni o čemu.
To sve samo pokazuje da je struka otišla u tandariju a što se tiče onih koji su je podržali nameću se sledeća pitanja: koga je sve drugarica BMW do sada šarmirala kako bi po svaku cenu postala direktor polusvetu, kako naziva kolektiv muzeja, da li je šarmirala i članove upravnog odbora koji su šarmirani njenim čarima i stručnošću podržali njena nastojanja, ko se od članova Upravnog odbora vozika uokolo sa drugaricom BMW, ali bez obzira na to,nameće se sledeći zaključak: ako su im ovakve prve violine, kakve su im onda tek trube!
Međutim, kada se u javnosti pojavila vest da Demokratska stranka očekuje ostavke svih poimenično navedenih direktora sa svoje kadrovske liste usledio je histeričan napad praćen gromoglasnom dernjavom i urlanjem koje se čulo u krugu od 100 metara a čiji je lajtomotiv bila naprasno izbunarena činjenica da ona nije članica DS-a već navodna nestranačka ličnost, pa da je ona izabrana na konkursu, da bi nakon toga izjavila kako Upravni odbor stoji iza nje što je sve podsećalo na njene uobičajene nastupe besa i histerije pa je tako svojevremeno u jednom od brojnih nastupa drugarica BMW histerično vikala kolegama: dok ste vi šenili direktoru ja sam sedela u rupi misleći pri tome na restauratorski atelje!
Na šta joj je odgovoreno, da je neverovatno da je ona prva koja iz te rupe izlazi nezadovoljena, pošto se dobro zna kakvi su sve eksponati tamo restaurirani, a kako se poslednjih dana jasno vidi i BMW direktorka je obilato šenila na nekim mestima pošto je ubrzo nakon početnog šoka, hitno odjurila u sedište SNS-a u Pančevu da im sve to lično objasni, doduše ne znamo kome je šta i kako objasnila, ali kao rezultat tog objašnjenja ubrzo se u javnosti pojavila vest kako SNS nema nijednog kandidata za novog direktora, da bi još malko kasnije u javnost procurela vest da je dosadašnja nestranačka ličnost na platnom spisku DS-a postala vrlo stranačka ličnost u članstvu SNS-a.
Ždranje u Grobljanskoj kasini
Inače, dotična je već decenijama poznata po histeriji, pretnjama i sumanutim optužbama koje su i danas sastavni deo vokabulara drugarice direktorke koja je u međuvremenu samu sebe proglasila za navodnu žrtvu mobinga i to samo zato, jer je bez ičije saglasnosti preko vikenda nameštaj iz svoje kancelarije preselila u preparatorsku laboratoriju, gde je, kako se iz dvorišta ne bi videlo šta se tamo zapravo dešava, stavila neprovidne zavese sa draperijama.
Enterijer je opremila stilskim nameštajem iz muzejske zbirke, pretvorivši tako laboratoriju u svoj lični budoar!
S obzirom na ovakvo muzeološko iskustvo i nepostojeću bibliografiju, najbolje bi bilo da na osnovu ličnog iskustva buduća bivša direktorka sama sebi otvori nekoliko antimuzeja.
Recimo antimuzej sponzoruša, antimuzej nemorala, antimuzej alkoholizma, antimuzej sadomazohizma, antimuzej bivših muževa i ljubavnika. A sve to, jerbo sa muzeologijom i pored dvadesetogodišnjeg nerada ima veze kao Staljin sa demokratijom.
Uostalom možda se na njega i ugledala pošto decenije naših života prolaze u gledanju jednih te istih likova koji su čas na vlasti, a čas u opoziciji, a kojima interes nije boljitak naroda već vlast, sama po sebi, sa svim blagodetima i privilegijama koje im donosi.
Svejedno je ko vlada, oni koji su sopstvenom nesposobnošću i korumpiranošću dugoročno kompromitovali pojam demokratije na ovim prostorima Srbija je jedna uništena i ponižena zemlja u kojoj popovi voze preskupe automobile, žive u pozlaćenim dvorovima i ponekad, valjda kad nije post, siluju malu decu, zemlja estrade i rijaliti programa u kojoj je srušen svaki vrednosni sistem.
Danas je moralno nemati morala, glupo je biti pametan, a demodirano biti pošten. Bog ne stanuje u crkvi, pravda u sudovima, obrazovanje u školi, a humanost u zdravstvu. Jedino veće dno, od ovog na kome smo se našli, jeste dno našeg neshvatanja da smo dotakli dno.
Pravo muzeološko dno dna i još tri metra dublje predstavlja tzv. muzejska delatnost BMW Mesicke.
Iako se uokolo busa navodnim dvadesetogodišnjim muzeološkim iskustvom (1995-2015) odnosno šesnaestogodišnjim pošto 4 godine nije dolazila na posao, BMW Mesicka je pokazala da niočemu pojma nema što potvrđuje činjenica da je još 2006. godine potrpala je sve kožne kožuhe iz zbirke Etnološkog odeljenja u zamrzivač i pretvorila ih u čvarke unutar santi leda. 2012. godine je lepo iznela sve ćilime iz iste zbirke u dvorište gde ih je ribala četkom i šmrkom a naveliko se slivala boja.
Iste godine donela je i odlično očuvanu štamparsku radionicu koju je poklonio Nikola Ćosev, bacila je u memljiv podrum radi Noći muzeja i ostavila naredne mesece u memli i vlazi a kada se sve dobro ubuđalo i izrđalo onda su drugi bili krivi što nisu vetrili i još su namerno bušili rupe u kanalizacionim cevima, a ona je sirotica bila jadna i nevina jer je sve ostavila dole i još pod cevima! A 2013. godine je obukla žgadiju i baletane da đuskaju u muzejskim predmetima koje je nakon toga poslala na pranje i krpljenje u vešeraj izvesne Ljiljane. Tapalage!
No, s obzirom da je drugarica BMW postdiplomske studije započela pre više od dvadeset godina, jasno je da je zbog zamora moždanih ćelija, odnosno sve prisutnije staračke demencije zaboravila šta je uopšte studirala!
Tipičan je primer restauracija enterijera Svečane sale Magistrata za koju je dato gotovo 3,8 miliona dinara a da nije rešeno pitanje prokišnjavanja, dotrajalih instalacija i stolarije ali glavno da je BMW Ceca najavila kako će sala služiti kao galerijski prostor ali i za druge kulturne sadržaje.
Recimo, organizovanje kontradžez festivala u režiji doskorašnjeg umetničkog direktora, zatim džez kluba, odnosno dilkarnice svake večeri, alternativnog kulturnog centra za sve one kojima jako smeta što Kulturni centar Pančeva nije pod kontrolom ostataka žutog preduzeća.
A svečana sala Magistrata, svakako bi bila bogomdan prostor za održavanje privatnog filmskog festivala direktorkinog dvorskog snimatelja Vladimira Kajlovca kome se preko udruženja građana Panart već dve godine plaćaju honorari za web hosting direktorkinog muzejskog web sajta, adminstriranje Fejsbuk strane muzeja, lekturu i korekturu, snimanje kojekakvih filmova i druge budalaštine.
Doduše to ni najmanje ne čudi pošto je Muzej pretvoren u svojevrstan servis za organizovanu pljačku budžeta konstantnim angažovanjem direktorkinih kućnih ljubimaca pa je tako već dve godine kao jedini učesnik na svim javnim nabavkama za sve moguće grafičke poslove angažovan izvesni Željko Rajačić iako je do početka avgusta Muzej u stalnom radnom odnosu imao likovnog dizajnera.
Ipak, razjašnjeno je i otkuda se naprasno iz naftalina pojavio Rajačić, a odgovor je pronađen na 218. strani monografije o pančevačkoj Gimnaziji gde se vidi da su buduća bivša direktorka BMW Ceca i Rajačić išli u odeljenje IV2 i maturirali 1984. godine.
Doduše, prema upućenima, Rajačić je tada bio pravi dugokosi hipi, koji ni najmanje nije bio zanimljiv svojoj školskoj drugarici ali je drugarstvo iz škole u međuvremenu preraslo u profitabilan udruženi zločinački poduhvat koji neometano traje do danas. Jedino su u međuvremenu sa idiotskog muzejskog web sajta nestali podaci o poslednjim javnim nabavkama, baš kao i Rajačićevo ime sa muzejskih izdanja.
Pljački tu nije kraj. Naime, uz svesrdnu saradnju Gradske uprave već dve godine omogućeno pranje para preko tzv. stručnih usluga pod kojim izgovorom je pozapošljavano nekoliko članova Velike muzejske lože BMW Mesicki Svetane. Uzgred, svi ti pružaoci javnih usluga redovno dolaze na posao, petljaju se u rad stalno zaposlenih kustosa Muzeja dolaze i odlaze kada im to padne napamet.
Nakon zatvaranja muzejske birtije 20. septembra prošle godine, dakle, već godinu dana, kompletna velika muzeološka loža Svetlane BMW Mesicki, petkom negde oko 14 časova muzejskim vozilima odlazi na redovno veliko ždranje, najčešće u čuvenu Grobljansku kasinu, odnosno u restoran 987 (zgodno smešten pored Evangeličkog groblja) koji je najpoznatiji po priređivanju daća nakon sahrana, kao i u najbolji pančevački restoran Mali Raj, kraj puta za Beograd, gde se očito dobro jede i pije.
O tome najbolje govore serije fotografija sa otvaranja u muzeju na kojima se jasno vidi da je drugarica BMW Ceca svaki put sve više podbula od preterane konzumacije najprobranije hrane i pića zbog čega je osetno povećan promet u tim pančevačkim lokalima pri čemu nikom nikada na pamet nije palo da se zapita ko plaća sve te birtijske provode.
Što se same stranačke pripadnosti, pre sadašnjeg salto mortale-a iz skuta DS-a u SNS pročulo da je drugarica BMW bezuspešno pokušala da se učlani u pančevački SPS, odnosno njenu nekadašnju stranku preko koje je 1995. zapravo i pristigla muzej na nepostojeće radno mesto naučnog saradnika.
Ipak nedavno je zabeležena dramska scena, kada je prigodom jedne manifestacije urlala na posetioce, od kojih joj je jedan uzvratio da pripazi šta govori jer je on član daleko veće stranke nego što je njena. Bez obzira na stranačku pripadnost ove persone sasvim je jasno kuda to vodi pošto je cveće svelo, mladost prošla a od preterane upotrebe došlo je do zamora materijala, a , po svemu sudeći ponestalo je i stranaka za nestranačko članstvo pošto je svima dosadilo gutanje žive žabe!
GLOSA
Danas je moralno nemati morala, glupo je biti pametan, a demodirano biti pošten. Bog ne stanuje u crkvi, pravda u sudovima, obrazovanje u školi, a humanost u zdravstvu. Jedino veće dno, od ovog na kome smo se našli, jeste dno našeg neshvatanja da smo dotakli dno.