Banat

Gradska skupština u Zrenjaninu - poligon za iživljavanje naprednjačke vlasti

Zadnja šansa, preko rebalansa

Azbuka nazadnjačke SNS-SPS koalicije u Zrenjaninu ima samo tri padeža za sugrađane: slavljenje prostačkog uterivanja vlasti, likovanje nad sopstvenom bedom i večno robovanje dokazano nesposobnima. Podjarmljivanje (ko' od šale) pučanstva ima „idealan scenario": građani, sem u vremenu reizbora nazadnjačkih gazda, preko ste nepotrebni, za Vas je banatski nazadnjački Geto, savršeno mesto.

Zoltan Horvat

Poslednje skupštinsko zasedanje o rebalansu 1, 2 i 3 budžeta, 40. po redu, donelo je zastrašujuće poništavanje svih vrednosti centra Banata. Počev od Eleonore Marjanović, predsednice Skupštine koja je, tragikomično, ali „dosledno" ponavljala odborničkim piunima da moraju dizati rukice, sve odluke su izglasane uz zabranu bilo kakvog ozbiljnijeg razmatranja izveštaja o rasipanju para iz gradske kase. Godišnji izveštaji o radu javnih preduzeća i ustanova mogli su stati na parče papira sa nekoliko cifara, gde se ne zna, a i ne sme da se sazna, ko je, gde i zašto ulupao pedantno upisane milionske iznose. Turistička organizacija grada je pod stavkom finansiranja promocije grada u iznosu od 98, 4 miliona dinara „zaboravila" da napomene u izveštaju da su u cilju promocije Zrenjanina iskeširani koncerti Cece i drugih najvećih „promotera". Niko nije smeo da se smeje brojnim kreditima kojima Direkcija uređuje okretnice na raskrsnicama i privatni poslovni prostor nazadnjačkim funkcionerima, ni kupovini konja za šefa ovdašnjih socijalista od strane Apoteke, ni bezobraznom forsiranju milionima FK Radnički iz sredstava za sport i omladinu...

Nazadnjačke gazde Zrenjanina, oci, majke i njihova preostala rodbina i prijatelji na gradskim jaslama, zabranili su bilo kakvo pominjanje izgradnje Fabrike vode, iako se gradonačelnik Čedomir Janjić, u prisustvu neizbežnog Regionalnog Isusa, pre samo nekoliko meseci kleo da će do kraja oktobra ove godine građani piti čistu vodu. Kapitalne lagarije se nižu jedna za drugom, a usput je „riknuo" i Radio Zrenjanin, sa već izgubljenom regionalnom frekvencijom o koje se otimaju zainteresovani. Retko nesposobno rukovodstvo ovog radija, večito na jaslama gradskog budžeta, predvođeno direktorom Goranom Starčevićem, „zaboravilo" je da se u roku prijavi za privatizaciju. Rok je istekao, zaposleni kud koji, ali,jedan od ovdašnjih privilegovanih Gorana, vlasnik funkcionerske SNS knjižice, ima novu fotelju.

Sada je Goran Starčević novi direktor novog javnog preduzeća Objedinjena komunalna naplata, gde se za poslovni prostor već izdvojilo 5 miliona dinara u zgradi Aleksandra I Karađorđevića 43.

Nagrađivanje bezobrazne i drske nesposobnosti, dikrektno iz kancelarije SNS-a u Zrenjaninu, oduzima prosečnom čoveku pravo na rasuđivanje, nakon čega se razvija kvalitetna mržnja iz ovdašnje „nazadnjačke laboratorije" prema svima koji se usuđuju da komentarišu ponašanje paranormalnih, danas normalnih funkcionera sa puno (tuđih) para.

Bez ženskog roda odborničke većine se ne može zamisliti paranormalno funkcionisanje nazadnjačke laboratorije. Danileja Tubin, Snežana Uzelac i Sanja Nikolić, predstavljaju ženski jurišni nazadnjački trio omiljenog im Džegera, šefa SNS kancelarije u Zrenjaninu. Sve tri su odbornice, po savetima su i mesnih zajednica, dobile su i lepa nameštenja u prestižnoj gradskoj Direkciji, a dragom Džegeru se posebno odužuju na sastancima nazadnjačke odborničke grupe. Snežana je tu tehnički najpotkovanija jer putem svog prejakog ženstvenog mobilnog telefona uključuje interfon, sa kojeg Džeger pažljivo sluša tok dogovaranja svojih podanika. Što je lepo kada je sve pod kontrolom, gde ni šuša ne sme da šušne.

Shodno (ne)svesti o „istorijskom značaju" sopstvenih funkcionerskih gromada na razvoj puberteta u centralnoj Africi, gradonačelnik i njegovi su se kao deca višestranačja zadojena ispraznim politikanstvom, poigrali imenom grada. Pa je tako na ulazu grada iz pravca Novog Sada osvanula i tabla na kojoj je pisalo i, dobrodošli u Petrovgrad. Zakon striktno navodidasem zvaničnog imena grada, nijedno drugo ne sme biti u opticaju, pa je tim povodom Goran Kaurić, šef odborničke grupe DS u gradskom parlamentu ironično predložio da se Zrenjanin, zbog ogromnih zasluga za pojedince u narodu, zove Gorangrad, a Klek, rodno mesto gradonačelnika, Čedovgrad, a Trg Zorana Đinđića preinači u, Džegerov sokak.

Nakon uspešnog rebalansa 1, 2 i 3 budžeta, red je da nazadnjački funkcioneri uživaju u plodovima svog (ne)rada. Prvo su na red došle jubilarne nagrade podeljene sebi, kojih u zvaničnim izveštajima sa milionskim ciframa ima, ali, za javnost, nema.

Dalibor Bubnjević, direktor i glavni i odgovorni urednik monopolskog lista Zrenjanin, aktivno se uključio u novogodišnje novinarsko „kićenje" funkcionera, pa je ponovo osvanula godišnja rijaliti lista najuspešnijih političara, privrednika, kulturnjaka, proneveritelja, doskorašnjih „stanara" zatvora i sličnih „zaslužnih". Sem hvalospeva gradonačelniku, glavna tema je i koji ovdašnji tajkun nije bio na venčanju Severine. Odsustvo ovdašnjeg tajkuna na venčanju veka je težak udarac za Zrenjanin, i nenadoknadiv gubitak za glodura koji je bio planiran kao saputnik tajkuna. Neko je predložio i uvođenje trodnevne žalosti, a radikalniji zahtevaju da zaposleni u firmama tajkuna sakupe novac od svojih bednih plata i pošalju Severini, poklon-ček.

Prava, logična i lista najuspešnijih na temelju rezultata rada, ako izuzmemo „čaršave" najneuspešnijih, ne postoji. Živanka Radovančeva, retko uspešnog privrednika, direktora privatne firme Mlekoprodukt - Bongren, ovi sa vlasti zovu samo kada žele da im bude „debelo pokriće" za slikanje.

Svetlana Đajić, odbornica opozicije, majka dvoje dece, redovan je posetilac skupštinske govornice, sa neuništivom energijom da konkretno pita vlast, i da nikada ne dobije odgovore. Tim povodom se istakao Goran Kravarušić - Grizli, direktor Direkcije, koji je prvo 14. avgusta ove godine uručio otkaz njenom suprugu kao tehnološkom višku, a tri dana kasnije, funkcionerska junačina od Gorana podnela je krivičnu prijavu protiv Svetlane zbog, navodne ugroženosti i pretnji izrečene za skupštinskom govornicom. Goran Grizli je, eliminisavši Svetlaninog supruga, protivzakonito, na upražnjeno mesto postavio sina Obrada Graora, višeg sudskog veštaka, jednog od izvršilaca-vinovnika zastoja rada na obilaznici oko grada. Hrabra Svetlana plaća žestoku cenu svog iskrenog verovanja da se neki moraju žrtvovati i ličnim primerom pokazati da borba protiv funkcionera, uguženih u foteljama, ima smisla i opravdanja.

Predsedniku opštine Žitište iz redova SNS ozbiljna smetnja i „pretnja" je i Igor Salak. Mladi pokrajinski poslanik DS iz Česterega, porodičan čovek, budući doktor nauka, dijalog i javno suprotstavljanje stavova vidi kao rešavanje problema, a okupio je oko sebe dobar broj mladih ljudi željnih rada i borbe. Šta će nam mladi, sposobni i preduzimljivi, arlauče se u kancelarijama SNS regiona, idu izbori, trebaju nam slabići i pokorni.

Šta reći za JKP „8 avgust" iz Srpske Crnje, jedino javno preduzeće u novocrnjanskoj opštini? Pod formalnim vođstvom direktora Mileta Todorova - Štuke, kolektiv je za manje od dve godine izašao iz gubitaštva, prihodi su sa 56 povećani na 133 miliona dinara, a preduzimljivost zaposlenih poput Duška Daničića, Gorana Mrakića, Maje Krulj, Nenada Grujičića, Aleksandra Berte...daje nadu da timski rad vodi u bolji život. Rodoljub Rođa Boškić, direktor Kulturnog Centra, uz pomoć urednika Dragana Daničića, nekolicine mladih saradnika i firme „8 avgust", pokrenuo je i prve opštinske novine u Đurinom gradu, Otadžbina.

Na kraju, umesto zaključka, ima dobrih ljudi i u opštinama Sečanj i Novi Bečej. Samo...nema ih nigde, javno, jer Karasi i Šućurević, predsednici opština, previše bukvalno shvataju direktivu centrala stranaka u kojima su trenutno, mante se stručnih, pametnih i sposobnih, nazadnjaštvu je, više od vode, leba i soli, neophodan sluganjski narod.

Poražavajući je podatak da je za poslednje dve godine više od 2000 mladih, radno sposobnih Zrenjanina, pobeglo iz grada glavom bez obzira. Taman za radost na licima u ovdašnjim SNS-SPS kancelarijama, lakše se diše, uz nadu u večitu vlast.