Natrag

Druga strana

Statisti koji su kadri stići i uteći, i na svakom mestu odstojati

Aplauzi i nad rupama

Za vreme vladavine Slobodana Miloševića, RTS, od milošte nazvana TV Bastilja, imala je stotinak statista, dokonih građana, koji su svakodnevno bili angažovani. Okupljali su se ispred zgrade u Aberdarevoj ulici, sa one strane, u parku, kod crkve Svetog Marka. Dobijali su lanč pakete i dnevnice i autobusima su odvoženi do mesta ''za slikanje''. Zadatak im je bio da aplaudiraju na mestima, odakle je vršena propaganda Miloševićeve moći, otvaranja fabrika, škola, mostova...

Mersiha Hadžić

U to vreme Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, sa nepunih 30 godina, a njegova majka Angelina značajan novinar u RTS-u.

Danas premijer u ostavci, vlada na isti način. Neinventivan je, drži se lekcija koje je naučio od svog idola Vojislava Šešelja.

Na RTS-u je danas druga klika, ali sprovodi politiku koju je osmislio bivši direktor, danas pokojni Aleksandar Tijanić. I novi direktor, Dragan Buljošević je iz gey zajednice, ima zadatak da promoviše evroatlanske integracije i ljubav prema NATO alijansi. Promenjeni su statisti, ali uloge su im iste.

Društvene mreže su preplavljene fotografijama koje dokazuje da Vučić nema dovoljno svežih ljudi i sledbenika. Tako se ista žena sa detetom sa njim ''srdačno'' rukuje i čestita mu na četri odvojene lokacije i događaja. Dva puta na usleljenju u novi stan sagrađen za one koji su stradali u majskim poplavama 2014. godine. Ovu nesreću je Vučić iskoristio da pokrade nekoliko desetina miliona od para koje su skupljenje od građana, preduzeća i od dijaspore, i dobijenih od evropskih fondova i donacija, koje su završile, kao i novac i kreditnih linija uzetih za obnovu porušenih objekata, u džipovima pohlepnog premijera, njegovog brata, oca i najbližih mafijaša. Njegov brat po dupetu, Marko Čmarko Blagojević, postavljen je za direktora Kancelarije za pomoć postradalima, ali račun o utrošku i stotine miliona evra nikad nije predao parlamentu i javnosti na uvid.

Ista grupa ljudi putuje autobusima na ''zborno mesto'', tamo gde Vučić nešto otvara i obećava, slikajući se pred mnogobrojnim novinarima, i svakodnevno šaljući propagandne poruke, koje su obična laž. Ko laže mora da ima dobro pamćenje, kažu, ali premijer svakog dana laže, ne vodeći o tome računa. Hvataju ga u lažima, ali on ne mari. Prepoznaje se ista ekipa koja aplaudira i orgazmično mu kliče.

A, odlazeći premijer je neumoran. Voli da je svakog dana po pet sati na televizijama. U nedostatku završenih mostova, škola i fabrika, a on ništa ne gradi i ne pomišlja na to, premijer mitinguje i nad rupama. Tako i u Bariču, "na Magareće livade", što bi rekao Srećko Šojić, reče između ostalog: "...Ovde u Bariču, na ovoj rupi, biće sagrađena fabrika koja će zaposliti 1.400 stručnih radnika"! A vlasnik tog poklonjenog placa, "...na Magarće livade" je neki Francuz, smešan peder, skoro da liči na Šojića, koji obećava na francuskom, a laže, jednokratno, kao i Vučić. A u ugovoru piše da će vlasnik, kada dobije iz budžeta Srbije 23 miliona evra, zaposliti 770 radnika!

Odlazeći premijer ostaće upamćen, Bog da mu dušu prosti, kao cirkuzant koji je voleo da se slika. Nije mogao da odoli tom iskušenju. Oponašao je svoje idole - Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja u njihovoj propagandi. Srce i dupe je okrenuo prema Zapadu, ali ništa nije naučio, osim da laže kao i prethodnici.

Po povratku iz Haga, svog kuma i učitelja, koga je nazivao pacovom, ''pacifikovao'' je na način kako što su i njega i kuma Tomu demokrate smirivale: novcem. Od svoje pederske zajednice, Vučić je ''izrazio očekivanje'', a kesu je odrešio Srđan Šaper, koji je izdvojio dva miliona evra, odvajajući se od njih kao od života. Tako je mali Alek umilostivo kuma Voju, a napujdao ga na političkog oca Tomu Nikolića. A, Vučić ima tri oca. Političkog oca Tomu, biološkog Fahri Muslia i zvaničnog, Anđelka.

Sa kula i gradova Vučić je došao do rupa. Otvara rupe. Čuju se aplauzi. Sve je bliže da i završi u rupi...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane