Tabloid istražuje

Kako je Vučić namestio tender nemačkoj firmi Arriva za usluge prevoza i u Beogradu

Nemci nas i vozaju i prazne budžet

Direkcije za javni prevoz u Beogradu dobija kao "subvenciju za javni prevoz", četvrtinu od ukupnog gradskog budžeta, tačnije, 24 milijarde i 658 miliona dinara! Od toga oko 7,5 milijardi dinara ide za Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP), a čak 16 milijardi su subvencije za konzorcijum privatnih prevoznike, na čijem je čelu nemačka firma Ariva (Arriva), koja se preko nameštenog tendera "ušunjala" na spisak korisnika gradskog budžeta, tačnije novca svih građana. Kako je počela ova nečuvena pljačka budžeta Beograda i u kom pravcu ona danas ide? Kako je Vućić nemačkom državnom preduzeću namestio godišnji prihod od 8o miliona evra samo iz budžeta Beograda, odnosno 800 miliona evra za deset godina na koliko je potpisan ugovor? Koliko su od ovog biznisa uzeli Vučić i Merkelova, kao i u poslovima sa Arapima? Temu je istraživala novinarka Magazina Tabloid Mersiha Hadžić

Mersiha Hadžić

Kriminal koji je u gradskoj skupštini Beograda još od svog dolaska na vlast zaveo Aleksandar Vučić, preko tandema Siniša Mali-Goran Vesić, teško bi bio opisan i u tomovima knjiga. Da bi se, na primer, razumeo samo slučaj pljačke budžeta grada preko gradskog saobraćaja, treba se vratiti na 2012. godinu, uoči izbora, kada je u jednom saopštenju Srpske napredne stranke rečeno: „...Gradska vlast je zavukla ruke u džepove građana, jer naplata ide preko računa privatne firme, a novac koji građani plaćaju ići će u ruke privatne kompanije". Samo naivni su poverovali da će baš Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić, počistiti te nečasne poslove. Naravno, desilo se suprotno: Vučić je primio kofer para od Dragana Đilasa, bivšeg gradonačelnika kako ga ovaj ne bi progonio za kriminal koji je počinio. Na njegovo mesto Vođa odmah dovodi, Sinišu Malog opasnog prevaranta, čoveka koji je ojadio državu tokom divljačke privatizacije, kao direktor za tendere Agencije za privatizaciju. I, "žurka" je mogla da počne!

Oko takozvanog javno-privatnog partnerstva u slučaju Gradskg saobraćajnog preduzeća Beograd, odmah je postalo jasno da će Vučićeva mafija zavući ruku u budžet, baš tamo gde je i ruka njihovih prethodnika bila! Za početak, Republička komisija za javno-privatno partnerstvo je dala dva pozitivna mišljenja o pomenutom partnerstvu a potpisao ih je izvesni Dragan Stevanović zvani Boske za koga se zna da je konobar iz Surdulice, koji je završio neki fakultet u Sremskoj Kamenici, gde je položio za 5 dana 9 ispita.

Sve je počelo kad je na 19. sednici Skupštine grada Beograda koja je održana 16. jula 2015. godine doneta odluka o usvajanju projekta takozvanog javno - privatnog partnerstva za obavljanje komunalne delatnosti gradskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda, kojom prilikom je odlučeno da se na taj način angažuje još 424 gradska autobusa. Ali, šta su stvarne namere ovog posla bile, ubrzo je postalo jasno kad je gradski odbornik Zoran Alimpić u svom obraćanju gradskoj skupštini rekao da je na vidiku nameštanje tendera za konzorcijum prevoznika koji okuplja nemačka firma Ariva (Arriva). Tada je između ostalog rekao:

"...Odmah da vam kažem, nije lako govoriti o toj firmi, jer za one koji ne znaju, Ariva u stvari nije privatna firma, to je firma nemačke države. Znači, vlasnik Arive je Dojče Ban, nemačka železnica, najveća prevoznička firma u Evropi, a vlasnik nemačke železnice je Savezna Republika Nemačka u iznosu od sto posto. Znači, ovo neće biti u stvari javno-privatno partnerstvo. Biće javno - javno partnerstvo između nemačke Arive, koja je državna firma i ove naše!"

Godinu dana kasnije, multinacionalno preduzeće „Arriva", je već kupilo požarevački „Litas" (vlasnik „Arriva International Ltd" iz Velike Britanije) i nekadašnje beogradsko preduzeće „LUV Braća Šarac", a danas „Arriva Luv" (u vlasništvu „Arriva Europe GmbH" iz Nemačke).

„Arriva" je još ranije najavljivala kako je zainteresovana da potpuno preuzme gradski prevoz u Beogradu, nakon što je u isti ušla kupovinom „Braće Šarac", ali i pošto je zakoračila na gradske ulice Niša i Kragujevca. „Arriva" je trenutno najozbiljniji kandidat i za preuzimanje preduzeća „Lasta", koje ne samo da prevozi putnike u okviru beogradskog „Bus-Plus" sistema za račun GSP-a, već je i najveći prevoznik putnika u beogradskom prigradskom saobraćaju, a ima i veliki broj međugradskih i međunarodnih linija. Da bi „Arriva" preuzela linije koje još nema i postala dominantna, ako ne i jedini prevoznik putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju prestonice, potrebno je prvo uništiti Gradsko saobraćajno preduzeće i to finansijski. Taj posao traje i u 2017. godini i bliži mu se kraj. Kraj GSB-a, kao gradskog preduzeća.

Punih dve godine, Ariva je polako, preuzimala poslove prevoza u Beogradu, ali dva miliona ljudi koji ga koriste u gradskom i prigradskom području, o tome ništa nisu znali, mada se njihovim novcem zadovoljene potrebe svih posrednika, mešetara, džeparoša i krupnih političkih figura, koje su se "očešale" o ovaj, nazovimo ga javno-privatni lopovluk.

Predlog rebalansa Budžeta Beograda za 2017. godinu, specijalno povodom gradskog saobraćaja u Beogradu, govori o jednoj šokantnoj činjenici. Naime, sredstva određena za potrebe Direkcije za javni prevoz (sada Sekretarijata za javni prevoz) iznose 24 milijarde i 658 miliona dinara. Četvrtina čitavog gradskog budžeta! I to ne četvrtina prihoda, nego četvrtina od celog budžeta sa sve deficitom je praktično u subvencijama za javni prevoz! Još preciznije rečeno, reč je o sumi od 7,5 milijardi dinara za Gradsko saobraćajno preduzeće, a čak 16 milijardi su subvencije za konzorcijum privatnih prevoznika, predvođen kompanijom Ariva, za koje se nameštalo takozvano javno privatno partnerstvo, što je najveća pljačka Beograda posle "Beograda na vodi".

Četvrtina budžeta je zapravo subvencija za gradski prevoz. U međuvremenu, na ulicama je haos, prevoz je gori, uveden je novi tarifni sistem, smanjen je broj polazaka...Kupovani su autobusi po nekim protekcionističkim, političkim pravilima, autobuse koje niko drugi neće da kupi, a kupuju ih samo zato što je Aleksandar Vučić napravio dogovor sa pomenutim konzorcijumum, po svojoj volji, mimo građana i institucija sistema i zarad svog interesa.

Kako je kompanija Ariva postala ozbiljan konkurent GSP-u, sa mini-busevima i standardnim gradskim autobusima na teritoriji Beograda, govori jedna vest novinske agencije Beta, objavljena 28. decembra, 2015. godine, iz koje se vidi da je Direkcija za javni gradski prevoz potpisala Ugovor o javno-privatnom partnerstvu u obavljanju gradskog prevoza putnika u Beogradu sa konzorcijumom kompanije "Arriva Litas", koji čini 21 privatni prevoznik. Reč je o prevoznicima koji su prethodnih deset godina obavljali taj posao, a onda su se početkom novembra te godine spojili u jedan konzorcijom (prostim rečnikom, kupila ih je kompanija Ariva) i konkurisali na nameštenom tenderu. Ugovor je potpisan na period od deset godina, počevši od 1. januara 2016. godine i podrazumevao je obavljanje gradskog prevoza na 43 linije - 31 za autobuse i 12 za minibuseve.

Prema odredbama ugovora, privatni partner obavlja prevoz putnika sa 424 vozila, a vozila moraju biti mlađa od deset godina i crvene boje. Takođe, moraju biti opremljena video-nadzorom i uređajima za brojanje putnika, klimom i besplatnim internetom. Od svega toga, tačno je samo to da je kompanija Ariva uvećala broj svojih autobusa, na štetu GSP-a i da snažno potiskuje GSP, sve dok ga konačno ne uništi kako bi ga na kraju dobila kao poklon od gradske i republičke vlade, tačnije rečeno, zahvaljujući samovolji, drskosti, lopovskom i veleizdajničkom duhu Aleksandra Vučića.

Mesec dana pre potpisivanja ugovora, Direkcije za gradski prevoz je objavila je poziv za podnošenje ponuda u otvorenom postupku javne nabavke za pružanje usluge prevoza putnika u javnom gradskom prevozu u Beogradu.

Projekat javno-privatnog partnerstva (JPP) obuhvata definisanje statičkih i dinamičkih elemenata gradskih linija na kojima privatni partner ima da obavlja uslugu prevoza koja na mesečnom nivou iznosi približno 2.623.648 kilometara, kao i način finansiranja privatnog partnera. Kriterijum za koji se naručilac tada opredelio za ocenjivanje ponuda zvanično je bio u skladu sa članom 85. Zakona o javnim nabavkama - ekonomski najpovoljnija ponuda. Elementi kriterijuma su bili: cena, kvalitet vozila, tip motora, visina poda vozila i rampa za ulaz osoba sa smanjenom mobilnošću.

Ponude u pisanom obliku bilo je potrebno dostaviti neposredno ili putem poštanske pošiljke u zatvorenoj koverti ili kutiji, overenoj pečatom, do 16. oktobra 2015. godine do 12 časova na adresu Sekretarijata za saobraćaj - Direkcije za javni prevoz: Ulica 27. marta 43-45, Beograd. Ponude su se dostavljale u elektronskom obliku, putem e-mejla ili faksa. Javno otvaranje ponuda bilo je obavljeno 16. oktobra, 2015. godine u 12.30 časova, a rok za donošenje odluke bio je 40 dana od dana otvaranja ponuda.

Uprkos ovim "regulama", tender je bio namešten! Naime, tri meseca ranije, 16. jula 2015. godine, na devetnaestoj sednici gradske skupštine Beograda, dešavala se Rasprava o Predlozima odluka o usvajanju projekata javno-privatnog partnerstva za pružanje usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada i za obavljanje komunalne delatnosti gradskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda.

U prvom delu te rasprave, dva ovako bitna projekta - svaki vredan više stotina miliona evra, stavljeni su kao jedna tačka. Razlozi su bili jasni jer je kriminalna ideja gradonačelnika Siniše Malog imala za cilj da nameštanje tendera za usluge gradskog prevoza ne bude tema, nego da se ona "utopi" u uopšteno pitanje komunalnih usluga.

Već ozbiljno verziran u kriminalnim poslovima oko svih modela privatizacije, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, izjavljuje u julu mesecu 2015. godine, povodom predstojećeg ulaska kompanije Ariva i njenog konzorcijuma u poslove gradskog prevoza, da su u pitanju praktično prva javno-privatna partnerstva u koja glavni grad ulazi. Bila je to još jedna njegova laž. Jer je mnogo ranije, 2010. godine, zaključeno takozvano javno-privatno partnerstvo, a tek godinu dana kasnije, 2011. godine, donet je Zakon o javno-privatnom partnerstvu! Tako je privatni partner izabran na tenderu bio dužan da uloži svoju opremu i da obavlja ugovorene poslove naplate i da za to ima pravo na procentualno učešće u prihodu od prodatih karata, dakle, 8,53%.

Ali, u julu 2015. godine, nigde nije pisalo koliko će u procentima prava od naplate imati privatni partneri (konzorcijum na čelu sa kompanijom Ariva!) u poslovima prevoza putnika u gradskom saobraćaju. A, taj procenat od naplate je unapred bio planiran za vraćanje uloženih sredstava za ono za šta danas, 2017. godine, imaju subvenciju iz gradskog budžeta Beograda!

Prethodno je Ariva prošla na slično nameštenom tenderu već u Nišu, o čemu postoje i audio-snimci koje su napravili neki tadašnji funkcioneri grada Niša (članovi gradskog veća), a ti snimci su i danas javno dostupni! Iz tog njihovog dijaloga može da se vidi kako nameštaju tender za konzorcijum na čijem čelu je kompanija Ariva. Jednostavnije rečeno, dogovarali su se kako kojoj firmi iz konzorcijuma odgovara. Preduzeće Niš Ekspres, žalilo se Komisiji za zaštitu prava ponuđača (sada Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki), ali uzalud.

Ariva je nešto drukčije prošla u Zaječaru, gde je Javno preduzeće GSP Zaječar (formalno postojeće) završilo u starom gvožđu, jer je Vučićevom režimu bitna kompanija Arriva Litas, čiji je vlasnik Arriva Europe GmbH iz Nemačke, uhvatila za gušu gradske vlasti oko naplate gradskog i prigradskog prevoza za 2013 i 2014. godine (kad je neko od gradskih vlasti pokušao da ih se otrese!).

U slučaju tendera za gradski prevoz u Beogradu, Arivinom konzorcijumu su gradske vlasti nameštali čak i najsitnije detalje, baš onako kako samo njima odgovara. Na primer, u uslovima tendera nigde ne stoji da ponuđač mora da ima isključivo niskopodna vozila (Beograd od 2008. godine kupuje isključivo niskopodna vozila), jer je tako Arivi odgovaralo. Suprotno propisanom pravilu da invalidi, majke sa decom i stara lica mogu nesmetanu da uđu u vozilo. Ali je zato sva špijunska oprema u svim Arivinim autobusima ugrađena: od digitalnih kamera poslednje generacije sa audio snimanjem, preko bežične internet konekcije (koja "očitava" u svakom momentu svačiji mobilni android telefon i sadržaj u njemu, do brojača putnika!).

Tako je ova nemačka kompanija preko svoje mreže kamera u gradskom saobraćaju, postala i svojevrsni "brojač" Beograđana, a podaci o tome u svakom trenutku idu u centralu kompanije, daleko van Srbije.

A, kako je bivši gradonačelnik Dragan Đilas (koji je za velike pare spasao sebe od sudskog progona) doprineo da danas takozvana demokratska opozicija ne može ni da zine protiv Vučićevih lopova u gradskoj skupštini Beograda u vezi sa gradskim prevozom, govori i podatak da je posao takozvanog "Bus-plus" sistema dodeljen njegovoj tadašnjoj privatnoj firmi, „Apeks solušn tehnolodži" posle polujavnog konkursa čiji su uslovi iz takmičenja izbacili čak 50 firmi koje su otkupile konkursnu dokumentaciju!

Prilikom uvođenja sistema „Bus-plus" u javni gradski prevoz, Grad Beograd nije poštovao Zakon o javnim nabavkama. Kada je raspisan tender, Đilasova "pravila" su ograničila konkurenciju, što je rezultiralo time da se prihvati ponuda konzorcijuma koji je jedini ispunjavao nove uslove, a predvodila ga je firma „Apeks solušn tehnolodži". Direkcija za javni prevoz ovaj konkurs nazvala je međunarodnim, a stotine formulara koje je trebalo da popune učesnici konkursa bili su na srpskom jeziku, ispisani ćirilicom, iako Zakon o javnim nabavkama nalaže da se za poslove čija je vrednost veća od 150 miliona dinara, kao što je sistem „Bus-plus", mora prevesti na engleski jezik.

Najmanje pet inostranih kompanija tražilo produženje roka kako bi imale vremena da dokumentaciju prevedu sa srpskog, naprave ponudu, zatim je ponovo prevedu na srpski i na ćirilici dostave gradskoj vladi. Ipak, Direkcija je sve zahteve odbila.

U trenutku raspisivanja konkursa, Srbija nije imala Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama - usvojen je, naime, godinu dana nakon što je grad Beograd potpisao ugovor s konzorcijumom. Iako je u tom trenutku gradska vlada mogla da se odluči da konkurs sprovede u skladu s odredbama Zakona o javnim nabavkama, postupak je sproveo na osnovu Odluke o javnom linijskom prevozu putnika, iz 2009. godine. U trenutku kada je Grad potpisao ugovor s konzorcijumom, u septembru 2010. godine firma „Apeks solušn tehnolodži" imala je samo jednog zaposlenog i kapital od svega 500 evra.

Posao je zaključen na period od deset godina, nakon čega sistem „Bus-plus" postaje vlasništvo Beograda, a posle četiri godine, grad dobija pravo da otkupi sistem po ceni od 5,6 miliona evra. U međuvremenu, konzorcijum je kao dobavljača uključio i firmu koja mu je na konkursu bila konkurent - „Novatronik" iz Novog Sada, koja je na konkurs umesto ponude poslala propagandni materijal firme.

Iz konkursne dokumentacije za uvođenje sistema „Bus-plus" ne vidi se koliko je konzorcijum planirao da uloži u uspostavljanje celog sistema, ali se u ovoj dokumentaciji navodi da su troškovi samo za opremu nešto viši od 12 miliona evra bez PDV. Iako sve troškove uvođenja sistema snosi konzorcijum, zauzvrat je, pored prava da od GSP preuzme posao naplate karata, dobilo i 8,53 odsto ukupnih prihoda od ovog posla.

A 1. "...Džaba svo brojanje, sve analize"

(Iz izlaganja gradskog odbornika Zorana Alimpića, 16. jula 2015, tokom Rasprave o Predlozima odluka o usvajanju projekata javno-privatnog partnerstva u vreme nameštanja tendera kompaniji Ariva)

"...Ariva Litas, firma koja ima bele autobuse će da pobedi na ovom tenderu. I Ariva Litas već pravi dogovore sa drugim prevoznicima koji voze, pravi ugovore. Oni će da voze za njih kao podizvođači, a Ariva će da uzima za to procenat. I to je stvar koja nije neka tajna u ovom gradu, živi bili pa videli. Tender se prilagođava njima. I znači, to je moje pravo da iskažem tu sumnju.

Odmah da vam kažem, znači, nije lako govoriti o toj firmi, jer za one koji ne znaju, Ariva u stvari nije privatna firma, to je firma nemačke države. Znači, vlasnik Arive je Dojče Ban, nemačka železnica, najveća prevoznička firma u Evropi, a vlasnik nemačke železnice je Savezna Republika Nemačka u iznosu od sto posto.

Znači, ovo neće biti u stvari javno-privatno partnerstvo. Biće javno-javno partnerstvo između nemačke Arive, koja je državna firma i ove naše.Samo da pronađem ovde još par papira. Dobro, da se vratimo na broj autobusa. Znači, 425. Zaista neobično! Pazite, deset godina mi imamo ugovor sa tih devet prevoznika i oni voze sa tim brojem autobusa. I sad nakon tolikog vremena, tolike analize, ispostavlja se, znači, da su potrebe građana za prevozom, za linijama, za autobusima potpuno iste kao pre 10 godina, što je zaista neverovatno da tu nikakvog poboljšanja nema.

I pitanje je vezano i za ovaj dosadašnji rad, ali i za budući rad. Znači, ako već ćemo da napravimo ugovor kao što ćemo da napravimo, ja bih zamolio, znači, odgovorne u Skupštini grada da od tog novog tendera, od tog novog koncepta, sa tim novim prevoznikom koji će imati 424 bela autobusa, povedu računa jer dosadašnji ugovor je podrazumevao da bi se stimulisalo da autobusi budu klimatizovani, privatni prevoznici koji imaju klimu u autobusima, oni dobijaju 20% višu cenu po pređenom kilometru...A tih 20% što dobijaju po kilometru, znači stavljaju se privatnom prevozniku u džep.

I sad, ja imam podatke, znam da nadležna naša Direkcija za prevoz nije izvršila u prethodnoj i ovoj godini nijednu kontrolu toga, nijednu kontrolu rada privatnih prevoznika iako mi imamo službu koja treba time da se bavi, ti ljudi su plaćeni za to da vrše kontrolu, provere, da li tu radi klima, da li su autobusi čisti, da li vozači rade duple smene, spava li im se, itd. Znači, te kontrole nisu obavljene. Mislim, ovaj tender će nažalost da liči na onaj tender u Nišu. Radi se za unapred poznatu firmu. Džaba svo brojanje, džaba sve analize...".