Kosovo i Metohija

Vučić u vučjoj zamci: dogovorio bi se sa ratnim zločincima, ali mu ne daju njihovi "moćni zaštitnici"

Sve će dati, samo da naplati

Krajem marta meseca Institut za evropske poslove sproveo je u Srbiji anketu koju je naslovio „Šta građani Srbije misle o Kosovu" sa ciljem ispitivanje javnog mnjenja o raspoloženju naroda prema otimanju KiM. Iz samog naslova se vidi da Institut promoviše prihvatanje kvazi-nezavisnosti albanskih separatista. Lukavo kombinujući medijski nametnuti stav o porastu životnog standarda pristupanjem Evropskoj uniji sa osećanjima prema Kosovu i Metohiji, kreatori ankete su ipak bili iznenađeni odgovorim 81% građana koji su potvrdili da ne bi podržali „nezavisnost Kosova" čak ni kao uslov za članstvo u Evropskoj Uniji.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Na šta, u stvari, može da ukaže novinar, u državi u kojoj se jedni za drugim izbori dobijaju obećanjem o novim radnim mestima i to tamo gde je, po nalogu MMF-a, već nekoliko godina unazad na snazi zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru? Da, obećanja se odnose i na „strane investitore" čije se „privlačenje investicija" svodi na davanje povlastica i budžetske stimulacije iz kojih plaćaju minimalne zarade radnicima a kad to potroše napuštaju Srbiju ostavljajući za sobom štetu. Takvom narodu, čija ga vlast osim pljačke nacionalnih dobara osiromašuje dodatno i zakonskim odredbama po nalogu stranih kontrolora državnog budžeta, fokus je usmeren jedino ka preživljavanju i taj nagon nužno postao sve jači. Zbog toga se verovalo da će siromaštvo biti to koje će iznuditi predaju Kosova i Metohije u narodu, u zamenu za pristupanje EU.

Očigledno nezadovoljni rezultatom i druga udruženja su objavila rezultate anketa koje su sproveli a na istu temu. Sredinom aprila rezultate svoje ankete objavio je ogranak „Ipsos" marketinške agencije u Srbiji. Tokom predstavljanja rezultata potvrđena je povezanost ekonomskih problema sa odnosom građana prema KiM. "Kosovo je užasno eksplozivna tema koja nije prioritet dok se tamo nešto ne dogodi. Građani kažu da su nizak standard ili nezaposlenost prioriteti, rečeno je tom prilikom sa akcentom opšte stanje. „Šta su problem? Nezaposlenost, nizak standard, ekonomija, korupcija, opšte siromaštvo, manje više kako da preživimo"! Rezultate je predstavio Srđan Bogosavljević koji je konstatovao da su nizak standard i nezaposlenost veoma mnogo povezani sa rešenjem kosovskog problema!

Sa ovakvom predznanjem dobijanje željenih rezultata bila je obična šala. Zato su i pitanja bila da li bi ste živeli i da li bi ste od vaše plate ili penzije izdvajali za Kosovo? Naravno, u atmosferi opšte nebezbednosti za Srbe na KiM teško je naći one koj ibi još i došli da tu žive, no ipak ih je bilo preko 20% na uzorku od preko 100 ispitanika. Međutim, onih koji bi „izdvajali za Kosovo" od ličnih zarada (što je odlična baza za manipulaciju jer je nejasno kolike su zarade ispitanika, u koju svrhu, da li za postojeću separatisičku vlast ili koga već, koliko dugo bi to trajalo...) tek je 4% odsto ispitanika potvrdilo da bi. Upravo to je iskorišćeno u propagandne svrhe da bi se javnosti predočilo da „Srbe ne zanima Kosovo"!

No, ako narod ne zanimaju Kosovo i Metohija, čemu sve te ankete, medijska ofanziva, pritisci i zastrašivanja koja „ne ostavljaju drugi izbor"? Ovo će postati jasnije ako pogledamo - ko je radio ankete.

Institut za evropske poslove i nije preterano poznat u srpsko javnosti ali su njegovi aktivisti i te kako uspeli da je uzburkaju aprila 2015. godine. Pre svih izvršni direktor Naim Leo Beširi, stipendista i lobista NATO pakta u Srbiji, kada je ispred NVO „Omladinskog odbora za obrazovanje" potpisao poziv Hašimu Tačiju na konferenciju Evropske integracije Zapadnog Balkana: „Zajedno možemo bolje" 2015. godine. Žustra reakcija srpske javnosti zbog poziva osuđenom vođi terorista, Hašimu Tačiju, i njegovo uzdizanje na rang spoljnih ministara evropskih zemalja, učinila je da Tači otkaže poziv zbog loše bezbednosti.

Čak i da sve ovo pretpostavimo kao nepovezane događaje jedna njegova izjava će nas ubediti da je sve ovo ipak više od puke teorije zavere. Naime, Beširi je prošle godine za nemački Dojče vele o pokretanju unutrašnjeg dijaloga po pitanju Kosova i Metohije rekao da „sva istraživanja pokazuju da preko 85 odsto građana (Srbije) ne podržava bilo koju formu nezavisnosti Kosova. Pojedini analitičari kažu da bi se taj stav mogao promeniti jednom dobrom medijskom kampanjom i ja mislim da je ovo početak te kampanje" rekao je Beširi tom radiju.

Izgleda da kampanja sa anketom Instituta na čijem je on čelu nije dala željene rezultate pa je Ipsos našao za shodno da to nadomesti. Rezultati već pomenutog istraživanja koje kroz prizmu teškog materijalnog stanja provlači problem Kosova i Metohije, objavljeni su polovinom aprila ali je zanimljivo da je samo istraživanje sprovede od 17. do 27. decembra prošle godine. Nejasno je zašto se čekalo sa saopštavanjem rezultata.

Istaknuto je da su "građani zbunjeni a njihovi stavovi nestabilni" na samom početku predstavljanja rezultata i to „šezdesetak istraživanja stavova građana o Kosovu koje je ta agencija sprovela u poslednje dve decenije"! Izgleda da ovo predstavlja određeni zbir stavova do koga se došlo nama nepoznatim kriterijumima.

Inače Ipsos je treća po veličini marketinška agencija u svetu (druga u Velikoj Britaniji) koja je osnovana 1975. a od 1990. godine otvara svoje ogranke i srodne kompanije širom sveta. Njen osnivač je Didijer Trušo, francuski biznismen koji je doživaljava kao apsolutno poslovnu agenciju. Ona mu je 1988. donela zaradu od 550 miliona evra a prema dostupnim podacima iz 2014. godine njegova plata na godišnjem nivou iznosila je 428,570 evra. Treba izvršiti dublje istraživanje da bi se utvrdila mogućnost kupovine nameštanja rezultata ali u namere se ipak mora sumnjati kada se uzmu u obzir biografije ljudi koji vode ogranak te agencije u Srbiji.

Na predstavljanju rezultata našla se i Jadranka Jelinčić, Izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo uz čiju podršku je sprovedeno ovo „anketiranje". Bilo je to svega nekoliko dana pre nego što je Ramuš Haradinaj uručio priznanje osnivaču tog Fonda, Nataši Kandić "u znak zahvalnosti za doprinos i objavu tačnih podataka o ubijenima i nestalima u ratu na Kosovu". Apsurd realnosti se ne završava tu, u stvari uopšte se i ne završava. Komentarišući ovaj događaj direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, naveo je da „ne misli ništa pozitivno i lepo o tome što je kosovski premijer Ramuš Haradinaj uručio priznanje osnivačici Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Nataši Kandić".

"Tu Zlatnu mapu bi verovatno trebalo pretopiti i pokloniti porodicama kidnapovanih i nestalih čija se sudbina još uvek ne zna i koji su stradali od ruke tih koji danas dele te i takve nagrade. Tako da osim što je pružio i lično legitimitet ratnom zločincu nazvavši ga „kosovskim premijerom", Đurić je zaboravio da se osvrne na svog šefa, Aleksandra Vučića čija je lista i dovela Haradinaja na vlast pa tako i u poziciju da deli te i takve nagrade.

Hoće li Đurić da objasni zašto su ljudi iz najužeg okruženja Aleksandra Vučića na Kosovu i Metohiji najbolji saradnici tog istog Ramuša Haradinaja kome su još i omogućili da „zaokruži državnu granicu" sa Crnom Gorom a eto, desilo se da je baš Đurić u najboljim odnosima i stalnom kontaktu sa njima?

Naravno da neće, on ne misli da bilo šta treba da objasni bilo kome na srpskoj strani, ono što on radi sa Kosovom i Metohijom, kao i sa sudbinama i životima srpskog naroda na tom prostoru, ne tiče se nikoga u Srbiji. Da se tiče firma tog istog Ramuš Haradinaj ne bi ni mogla da započne izgradnju svih onih zgrada širom Srbije. Neko je to morao sasvim svesno da odobri i pruži garancije da bi novac bio uložen.

To će se možda, neplanirano, i zakomplikovati, možda Ramuš i ostane bez svojih zgrada ako bi smo dozvolili da dostignu svoj vrhunac prilike koje nam sve više idu na ruku. U poslednje vreme bujica separatizma koja je preplavila svet nakon evropsko - američke podrške albanskom separatizmu na Kosovu i Metohiji, stvara sve veći glib.

Globalne promene, rat u Siriji, snažan otpor Rusije američkom svetskom uticaju stvaraju izuzetno nervoznu atmosferu u Srbiji u kojoj su osećanja srpstva i očuvanja Kosova i Metohije kao dela svoje teritorije, frontalno napadnuti. Agresivna medijska ofanziva kroz sve veću kontrolu Zapada nad srpskim i pokretanjem ispostava zapadnih medija (redakcija BBC, Njujork tajms, vesti televizije N1 na engleskom jeziku...), te bombastični rezultati anketa sa, u najmanju ruku zbunjujućom pozadinom, neprestana uveravanja da je za Srbiju dobro da se odrekne najbogatijeg i najvažnijeg dela svoje teritorije, pouzdani su pokazatelji da stvari zapadnim moćnicima klize iz ruku i da im se žuri više nego ikada.

Međutim, čak i kada kola idu dobrim putem i sve na njima funkcioniše, Srbija ima onaj klin u točku koji joj lomi osovinu i nemoćno baca na tlo. Taj klin nije bilo kakav već naročit, vrhovni klin koji u ovoj priči ima i svoje ime - Aleksandar Vučić.

Rezimirajući rezultate unutrašnjeg dijaloga o KiM, čije pokretanje i nije imalo podršku u srpskoj javnosti, Vučić je poslednjeg dana marta izjavio da se "najveći deo učesnika unutrašnjeg dijaloga zalaže se za zamrznuti konflikt sa Kosovom i da čekamo neke bolje prilike" ali da je on lično protivnik takvog rešenja.

"Iako je to većinski stav političke i nepolitičke javnosti Srbije, ja sam protiv takvog rešenja, ne zato što ne volim Srbiju ili ne razumem svetska kretanja u globalnoj politici, već zato što smo analizirali sa nekim nevladinim organizacijama i fondovima, preko vlade i Kancelarije za KiM" objasnio je novinarima Vučić zbog čega sav taj cirkus i jednogodišnja ujdurma oko okruglih stolova sada kao u stihovima dečije pesmice - „Obećao sam mami da ću biti odličan, i da neću biti dvoličan. Puj pike ne važi!"

On, Veliki vođa, odlučio je da mu se rezultati njegove ideje ne sviđaju i sve to što su ti neki ljudi tamo pričali, koje je on birao sa svojim timom, nema više nikakvog značaja. Takvu njegovu odluku pozdravio je odmah američki ambasador u Srbiji ali i američka televizija na srpskom jeziku N1 u svojoj opširnoj reportaži uz mišljenja Briselu naklonjenih novinara, analitičara i drugih, a koja inače gotovo da ne propušta priliku da kritikuje pa čak i ismeje Vučića.

A, koliko je tek njegova, ako je uopšte njegova po tako važnom pitanju, odluka dobra ubrzo je sam otkrio: "...Jer kada pričamo o Kosovu, mi ne razgovaramo sa kim treba, odnosno sa Kosovom(!), već sa njihovim moćnim zaštitnicima... Problem je kada treba da razgovarate sa onima koji su razarali Srbiju 1999. godine i priznali državu Kosovo 2008. godine. Oni su veoma moćni i snažni", rekao je Vučić u Nišu na otvaranju fabrike Leoni, još jedne „strane investicije" podržane, prema nekim podacima, sa 33 miliona evra iako je njen godišnji profit oko 4 i po milijarde!

Niko ko makar ovlaš poznaje situaciju a ne podržava otimanje Kosova i Metohije neće zastupati tezu brzog rešenja u okruženju naklonjenom albanskom separatizmu. Značajna podrška srpskom pitanju stigla je neočekivano iz Španije. Prema pisanju tamošnjih medija, španski premijer Marijano Rahoj najavio je da neće učestvovati na samitu EU o Zapadnom Balkanu u Bugarskoj jer ne želi da se njegovo ime i potpis nađu u istom dokumentu, na istom nivou sa potpisom predstavnika albanskih separatista sa Kosova i Metohije, čiju lažnu nezavisnost ta država ne priznaje. Čak je istaknuto da će samitu prisustvovati samo prvog dana kak ose čak ne bi našao ni na istoj fotografiji sa predstavnicima albanskih separatista.

Izgleda da Rahoj ne zna koliko su ostali predstavnici država moćni...Mnogi su iskoristili priliku da naglase je razlog takve odluke španskog premijera problem koji Španija ima sa separatistima u Kataloniji.

Ubrzo nakon toga i Potpredsednik Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) Kristof Bender naveo je da je ovo kraj „evropskog puta" za albanske separatiste sa Kosova i Metohije, i da oni u postojećim okolnostima, nemaju perspektivu za članstvo u Evropskoj uniji. Pre svega zbog toga što u Evropskoj uniji ne postoji jedinstvo oko njihovog statusa jer pet država EU ne priznaje njihovu kvazi-nezavisnost zbog čega oni ne mogu da se predstavljaju kao država, a sa regionima nema pregovora.

Ovo je izgleda najteže palo Vučiću. Brže bolje iz Bukurešta je javio da „Srbija mora da učestvuje" na tom samitu jer će tamo biti Angela Merkel, francuski predsednik Makron i drugi „najmoćniji evropski lideri od kojih nam sve zavisi" a za koje je nedavno rekao da je vrlo teško razgovarati jer su zaštitnici albanskih separatista i glavni pokrovitelji ideje o otcepljenju KiM mimo svih zakona. Pa, čak i požuruju čitavu stvar da bude privedena kraju znajući da je ovaj predsednik Srbije možda jedini koji će za njih učiniti baš sve I to bezuslovno. A španski premijer... Pa, valjda će moći da razume da Srbija ne može da dozvoli sebi da zbog Katalonije koči odnose „sa Kosovom"...