Esej

Iz knjige akademika, prof. dr Kaplana Burovića, "Albanski morbidni falsifikati", IK "Balkan, 2018, Ulcinj (5)

Potraga za dokazima i hapšenje

Kao jedini "evropski Mendela", akademik prof. dr Kaplan Burović, robijao je decenijama u enverostaljinističkom logoru u Albaniji i na svojoj koži osetio sve užase najcrnjeg totalitarizma. Iz njegovog dela "Albanski morbidni falsifikatu", jedne od preko stotinu knjiga koje je do sada napisao, "Magazin Tabloid" donosi odabrane delove.

Akademik, prof. dr Kaplan Burović

Poglavlje XXI ovaj Kaljoči počinje jednim citatom iz ,, mog" dopisa „Mbi vellimin poetik 'Sot' te Fasli Iialitit si poezi qe s'pasqyron tipiken" (O zbirci pesama ,,Danas" Fasli Halitija kao poezija koja ne predstavlja tipično), za koji on pretendira da je autentičan, verodostojan, pa - sledstveno - pravi nam se kao i ne pomišlja da može biti i falsifikat. Crnim slovima se nastavlja: Kaplan Resuli, književnik; Spiro Dinaku, službenik; Hysen Kurti, radnik, tobože autori tog dopisa, a koje on naziva i ličnostima, iako zna sasvim dobro da nisu nikakve ličnosti. Šta će tu citat iz ,,mogu dopisa kad se tu govori o sudaru Fasli Halitia (mladi pesnik, član literarnog kružoka grada Lušnje), sa Hasanom Cobanijem, upravnikom tog kružoka, koji je ,,persekutirao " Halitia, organizovao i bodrio građane „protriv njega", održavao skupove „protiv njega", pa je i pisao, objavio i članak „protiv njega".

Preko svega pretio je Halitiu da će ga denoncirati u Otsek unutrašnjih poslova za poemu „Sunce i potočići"(Đ), što je moguće i učinio, jer takav je bio i takvog smo ga svi poznavali, ali je malo ko znao da je sve to učinio po in- strukcijama Sigurimia, da bi se što više ocmio Faslija i tako afirmirao kao „neprijatelj " partije i njenog režima, pošto - posle hapšenja ovog Kaplana - moguće je osumnjičen kao agent Sigurimia, dok im je on trebao i za provociranje koje druge žtve Envera Hodže i njegove klike na vlasti, lcoju će jednog dana i sam ovaj Enver nazvati „crna banda, kriminalna i omražena od čitavog naroda"!

Ispod tog citata donosi nam se faksimil informacije šefa kabineta Ramiza Alije, Iljo Kodra, tobože u vezi jednog problema koji se desio u literarnom kružoku u Lušnje, između Hasan Cobani i Fasli Halitija!

Znači ne između mene i Halitia, ponajmanje između mene i Kadarea! Jasno se vidi da je original te informacije učinjen pisaćom mašinom, a ne kompjuterom.

Godina problema je 1970. Mesto pisanja te informacije je Kabinet Ramiza Alije, u to vreme član Politbiroa CK Partije rada Albanije, koji se od Envera Hodže pripremao da ga nasledi na vrh partije i vlasti u Albaniji, kao što će ga i naslediti, pošto će Enver Hodža skratiti glave svima onima koji se sa time ne bi složili, kao što su bili Hysni Kapo, Mehmet Shehu, Kadri Hazbiu, Beqir Balluku, Petrit Dume, Sadik Bekteshi i puno drugih, svi članovi CK PRA, pa i članovi Politbiroa, partijski kadrovi izašli iz rata, u kojemu je Ramiz Alija bio omladinac, sasvim mlad, žutokljunac, ali -posle rata - u rodbinskim vezama sa Enverom.

Kako se zna, sve do te godine, 1973., ni Ramiz Alija sa Eriverom Hodžom, kamoli ko drugi u Albaniji, nisu imali ni kompjuter, niti aparat za fotokopiranje, pa su prema tome upotrebljavali klasične pisaće mašine, ni električne. Ovo nam doka- zuju i drugi faksimili koje nam donosi D.Kaljoči njegovom knjigom, svi redom. Ovo dokazuje i zašto Kaljoči ovaj ,,dokumenat" naziva kopijom, iako to - kako ćemo videti u nastavku nije kopija. Sve se ovo čini da bi se tako zamaglila stvar, te da naivni čitalac ne sazna da ima posla sa jednim falsifikatom. O ovome ćemo govoriti u produžetku opširnije, u poglavlju o samom „ dokumentu". Da Albanija nije imala aparat za fotokopiranje u vreme fotokopiranja tog ,,mog dopisa", dokazuje nam i pismo Hysni Kapo-a, član Politbiroa CK PRA, koje donosim u poglavlju A- PPENDK. Ovde naglašavam da se u poglavlje XXI govori o Hasanu Čobani, pa je trebalo da se iz njegovog objavljenog članka navede moto, a ne iz ,,mog" članka, o kome govori Kaljoči, ali ga ne donosi.

Reprodukciju tog članka on će učiniti u poglavlje XXIV, str. 203-213.

Neka što Kaljoči citira ,,mene ", a ne H.Čobania, već u čitavom tom poglavlju, pošto je malo govorio o Hasanu, sigurno da zamagli stvar, skoro od početka do kraja piše i naglaba o meni, dok pomenuti članak Hasana nigde nam u toj knjizi ne donosi, ni najmanji citat, kamoli fotokopiju. Izvolite videti što konkretno pretendira o meni na str. 191-194, a što je maskirao kao da se tu govori o Hasanu Čobani: „Ali ovo javno demaskiranje i ovi napadi prema mladom literatu Fasli Haliti (od strane H.Čobani i prvog sekretara Partijskog komiteta Rapi Đermeni,- KB) nisu jedini, jer dve-tri godine pre, književnik Kaplan Resuli (politički emigrant, stigao u Albaniju iz Jugoslavije, tada učitelj u selima grada Lušnje), beše pisao jedan dugi članak protiv njega kao ličnost (Haliti) i sveg njegovog literarnog stvaranja, koji je poslao za štampu u list „Zeri i Popullit".

Zajedno sa Resuliem, u taj članak za koji se ne zna zašto nikada nije objavljen, potpisali su se kao suautori Spiro Dinaku (službenik), Hysen Kurti (radnik). U taj članak, ili tačnije „optužnica javnog tužioca", Resuli i dva druga potpisnika dopisa, ocrnili su sav posao i stvaranje Halitia, optužujući ga otvoreno kao „neprijatelja partije i naroda". Isto tako, u tom članku, oni su optužili i književnika Ismail Kadare zato što je cenio njega u štampi, gde se između ostalog izražavaju: „...Čudimo se sa autorima kritičkog dopisa 'Današnji dani u poeziji jednog mladića', objavljen u listu 'Drita', koji se izrazio da zbirka 'Sot' je jedna od najinteresantnijih poetskih knjiga objavljenih u poslednje vreme od Izdavačke kuće 'Naim Frasheri'..."

Dok, negde niže, u vezi ocene koju je Kadare učinio jednoj poemi Halitia, Resuli i oba su se autora dopisa, izrazili ovako: „...Izaziva nam smeh autor kritičkog dopisa o Fasli Halitiju" ?! Ako pogledamo pažljivo članak Resulija i dva njegova suautora, kao što su se i odvili događaji, nekoliko godina pre i posle tog sudara između Fasli Halitija i literarnog kružoka Lušnje, videćemo da problem nije tako jednostavan.

Ili tačnije, sav taj uragan napada nije se upravio protiv Fasli Halitija, već direktno protiv književnika Ismail Kadare, koji je ličnost što, sa pozicije redaktora, beše objavio Halitiju, prvu zbirku pesama, iako nije imao nikakvo poznanstvo sa mladim pesnikom iz Lušnje, već za običnu činjenicu što su mu se svidele njegove pesme...kad se poezije ili poetska zbirka poezije napada, kako se to desi u konkretnom slučaju kod Faslije, život autora uzimao je drugi pravac i ne zna se kako će se završiti njegova sudbina ?! Ovako se desi i sa Halitom, koji samo za te napade, koji mu se učiniše, udaljen je iz prosvete za skoro deset godina redom kao običan radnik sa krampom i lopatom u poljoprivredi i u komunalnom preduzeću grada Lušnje.

Tri godine kasnije (godina 1970), dok je Haliti nastavio posao u poljoprivredi, Kaplan Resuli se hapsi i kažnjava se sa deset godina političkog zatvora, optužujući se za agitaciju i propagandu, pripremu za teror itd., itd. Sve montirane optužbe od državnog Sigurimia, onako kako su kažnjeni jedan veliki deo kosovskih političkih emigranata, koji su dolazili u Albaniju. I duž „gomilanja dokaza" od islednika, traženo je i od Saveza književnika i umetnika Albanije (čiji je član bio Resuli), kao i od drugih organa štampe, da šalju nadležnoj sekciji Centralnog Komiteta PRA svaki rukopis ili pismo koje je bi -lo u vezi sa Kaplanon Resulijem.