Na nišanu

Očekuje se kraj velike dileme

Ko će i kada uhapsiti Vučićev kartel

Suočenje Vučićevog režima i njegovog kriminalnog "zaleđa" sa istražnim organima evropskih i američkih obaveštajnih agencija i policijskih službi, neizbežno je zbog neoborivih dokaza da je Srbija, tokom njegovog mandata, postala najveća "praonica" novca na evropskom kontinentu i među vodećima u svetu. Vučića i njegov klan čekaju i međunarodne pravosudne institucije, zbog nedozvoljene trgovine oružjem, ali i veze sa tržištem narkotika. Nije daleko dan kad će Srbija saznati na čemu je počivala sadašnja vlast i na čemu je samozvani "reformator" gradio svoju kulu od karata. Iza njega, ostaće samo pepeo i nešto belog praha.

Nikola Vlahović

Više od šest godina Europol (Evropska policijska služba), intenzivno radi na praćenju veza između kriminalnih klanova u Srbiji i albanske mafije, a kao glavne "svedoke saradnike" označili su Aleksandra Vučića, sadašnjeg predsednika Srbije i albanskog premijera Edija Ramu, u čijim se rukama istovremeno nalazi i vojno bezbednosni aparat ove dve balkanske države, ali i "ključ od podzemlja" i "poslovne" veze sa pomenutim kriminalnim mrežama. I Vučić i Rama imaju Kosovo kao "slobodnu zonu" za protok droge, oružja i tranzit migranata, pa je to 11. septembra ove godine, u Beogradu, prilikom svoje iznenadne posete, pomenuo i predsednik Interpola, Mengo Hongvej, koji se tom prilikom pozvao na dugogodišnju saradnju Interpola i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i pomenuo da je "ta saradnja dobra", ali da "nije dobro imati toliko lica na Interpolovim poternicama". Ali, razlozi dolaska prvog čoveka Interpola u Srbiju bili su višestruki.

Naime, Srbija polako gubi sve oblike države sa institucijama sistema, a sve više dobija "konfiguraciju" kriminalizovane teritorije koju kontroliše kartel vladajuće oligarhije na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Interpol ima ozbiljnih problema sa Srbijom i to je za Evropsku uniju i čitav evropski kontinent postalo prvorazredno bezbednosno pitanje. Vučićev režim postao je jedan od najvećih "izvoznika" prljavog novca, narkotika, oružja i "plemenitih metala". Ali, pre svega, "izvoznik" mafijaških klanova koji su za svoje "baze" izabrali sve elitne turističke lokacije od Španije, preko francuske Azurne obale, pa sve do Italije, Grčke i delova Istočnog Mediterana.

Vučiću su ruke već zavezane na leđima. Pitanje je vremena i okolnosti kad će početi hapšenje njegovog kartela. Treba samo podsetiti na činjenicu da je tokom svog dosadašnjeg mandata, ovaj osioni, ali plitkoumni autokrata, odmah nakon preuzimanja vlasti u Srbiji, sklopio savez sa najmračnijim režimima arapskih feudalnih porodica sa Bliskog i Srednjeg istoka i otvorio vrata velikom broju pripadnika takozvane Islamske države koji su sa statusom "izbeglice" i "migranata", preko ovog dela Balkana ušetali u Evropsku uniju i tamo napravili niz nezapamćenih terorističkih napada.

Upregnuo je Vučić i takozvanu namensku industriju u Srbiji, da sumanuto, 24 sata radi na proizvodnji naoružanja i opreme, koja se našlo na ratištima u Siriji i Iraku, o čemu svedoče i istraživanja stranih novinskih agencija (ali i nekih domaćih istraživača).

Šefove Interpola i Europola, svakako interesuje kako je oružje za takozvanu "Slobodnu sirijsku vojsku" tokom 2015. i 2016. godine i dalje, prelazilo put od proizvodne trake fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca, do odredišta u Siriji i Iraku, te kako je tranzit vršen iz Srbije, preko Bugarske, Turske i Saudijske Arabije.

Činjenica je da je Saudijska Arabija od početka ratnih sukoba vlade u Siriji sa takozvanom Islamskom državom, preusmerava oružje različitim frakcijama na Bliskom Istoku, te da je saudijski princ Mohamed bin Salman, boravio 3. novembra 2015. godine u Beogradu, kad je i ugovoreno "još pošiljki" za ovog naručioca. Podsetimo i na činjenicu da je firma koja je posredovala u ovom poslu u vlasništvu bugarskog biznismena Petra Mandžukova, trgovca oružjem, medijskog tajkuna i bivšeg agenta bugarske Državne bezbednosti još iz vremena vladavine komunista.

I Europol i Interpol znaju da je tokom vlade Baraka Huseina Obame u SAD, oružje vredno više od milijardu evra, finansirano sredstvima Saudijske Arabije, prebačeno iz nekoliko balkanskih država, a ponajviše iz Srbije, na Bliski Istok, uz logističku podršku američke Centralne obaveštajne agencije, što je u svojim izjavama, nakon službovanja u diplomatiji, potvrdio i bivši američki ambasador u Siriji, Robert Ford, koji je očajan napustio dužnost rekavši da je Amerika napravila "najgluplju grešku".

Ali, ta vremena su dolaskom predsednika Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, nepovratno prošla. Vučića i njegovu "bratiju" danas istražuju svi najvažnije obaveštajne i policijske službe, počevši od američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), pa do Europola i Interpola. Posebno interesovanje za braću Vučić i njihove poslove (u kojima su zajedno sa kumovima i prijateljima), pokazala je pre četiri godine američka Nacionalna služba bezbednosti (NSA), i od tada su pod njenom stalnom istragom. Ovo je potvrdio i bivši član Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta Bosne i Hercegovine, Mehmed Bradarić, koji je došao do podataka o tome kako, "ne samo političke vođe u BiH", nego i u Srbiji, "obrađuju" NSA i druge američke obavepštajne službe, a povodom kriminalnih poslova u kojima se nalaze.

Pre dve godine, tačnije, 11. maja 2016. godine, u vreme kad je Evropski parlament glasao za proširenje ovlašćenja Europola, ova policijska organizacija je uspostavljena kao Agencija Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona sa ciljem podržavanja saradnje među vlastima koje sprovode zakon u Uniji. Prvi posao kojim se tako "reformisani" Europol bavio, bio je uspostavljanje nadzora nad Vučićevim režimom u Srbiji! Od tada, do danas, prikupljeni su podaci koji mogu Vučića i njegov kartel da izvedu na suđenje i smeste na dugogodišnji "odmor od teških državničkih obaveza".

Saradnja režima Aleksandra Vučića sa albanskim kriminalnim kartelima na Kosovu i Metohiji, ozbiljno je zabrinula nacionalne policijske i obaveštajne službe u zemljama Evropske unije. Posebno zbog činjenice da je i premijer Albanije, Edi Rama, čovek sa kojim Vučić održava i privatne komunikacije. A, Rama nije bilo ko, nego najviši državni funkcioner povezan sa kriminalom! Primera ima puno. Tako je 25. juna ove 2018. godine, u luci Drač zaplenjeno 3,4 miliona evra, u običnoj u prikolici kamiona, koji je došao iz Belgije. Međunarodni policijski nadzor nad albanskim policijskim službama, počeo je da donosi rezultate. Ovakvih zaplena ima sve više.

U pomenutom slučaju, samo tri dana pre plenidbe novca, lider opozicione Demokratske partije Ljuljzim Baša rekao je javno da ima dojavu o krijumčarenju 1,5 miliona evra profita od droge u Draču, te da taj novac pripada jednoj od najopasnijih narko-bandi koja deluje u centralnom gradu Elbasanu, ali i u drugim delovima Albanije, da su svi povezani sa narko klanovima na Kosovu i u Srbiji i da za to znaju i najviši funkcioneri ovih država koji od toga imaju koristi!

Zbog ovakvih stvari, Francuska i Holandija su, još ranije, u maju mesecu ove godine, u posebnom izveštaju ocenile da Albanija, Makedonija, Srbije i još dve zemlje Zapadnog Balkana, nisu spremne na pregovore o članstvu u EU zbog nedostatka pravosudnih reformi, raširene korupcije i organizovanog kriminala. I u tom izveštaju, prozvani su kao saučesnici u kriminalu vodeći političari u pomenutim državama.

Vodeći dnevni listovi i magazini u zemljama Evropske unije, vrlo često pišu o kriminalnom karakteru Vučićeve vladavine, pa je tako povodom ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici agencija Dojče vele objavila tekst pod naslovom "Smrt u bastionu balkanske mafije" a list Tagescajtung objavio je tekst pod naslovom „Lažne vesti kao političko oružje". Mada su objavljeni različitim povodima i u različito vreme, oba ova novinska članka govore o istoj stvari: bastion balkanske mafije nalazi se na teritoriji Srbije, tačnije, na Kosovu, a lažne vesti kao političko oružje, Vučić upotrebljava kako bi unapred optužio "unutrašnje i spoljašne neprijatelje" za zločine i kriminalne poslove iza kojih stoji njegov kartel, direktno ili indirektno.

Prošle, 2017. godine, 3. novembra, agencija Dojče vele objavila je i još jedan značajan izveštaj o umešanosti političkog vrha Albanije, pod naslovom "Nedodirljivi bastion kriminala", koji je albanska štampa na Kosovu "dopunila" činjenicama o aktivnom učešću Vučićevih "perjanica" sa njegove "Srpske liste" u tranzitu narkotika. Naime, kao što je poznato, Albanija je najveći proizvođač kanabisa u Evropi i balkanske narko-bande od toga zarađuju stotine miliona evra. Deo tih para odlazi na podmićivanje sudija, tužilaca, političara, kako u Albaniji, tako i u Srbiji, na Kosovu, ali i u zemljama EU, kao što je Bugarska. U Indeksu ekonomskih sloboda za 2017. godinu koji sastavljaju fondacija Heritejdž i list „Vol strit džornal", albansko i srpsko pravosuđe opisano je kao „neefikasno i otvoreno za političko mešanje i korupciju".

Zapadne obaveštajne službe, naredile su "skeniranje" više od 1.000 sudija i tužilaca, i odstranjivanje iz sistema onih koji svoje skromne plate nadopunjuju novcem koji dobijaju od trgovaca drogom, odnosno od organizovanog kriminala. Ta kontrola trebalo bi da počne uskoro i nju će nadgledati stručnjaci iz Evropske unije i SAD, kako u Albaniji, tako i u Srbiji.

Ambasador SAD u Tirani, Donald Lu, obavesti je nedavno svoju vladu da u toj zemlji deluju četiri kriminalna klana, koja kontrolišu 20 kriminalnih porodica, koje se bave uzgajanjem i distribucijom droge, trgovinom ljudi, ucenama, krađom automobila i pranjem novca. I ne samo to, nego da su ti klanovi "čvrsto povezani" sa klanovima na Kosovu i u Srbiji te da imaju veze "direktno do izvršnih vlasti u Prištini i Beogradu", o čemu je izveštavala opširno i američka TV mreža NBC, prilikom procesa protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova Samira Tahirija zbog njegovih veza sa trgovcima drogom.

Ovde treba podsetiti da je sredinom marta meseca 2017. godine, američki Stejt dipartment (Ministarstvo spoljnih poslova) stavio Srbiju na listu vodećih država u kojima se vrši pranje novca. U tom trenutku, težište je bilo stavljeno na novac dobijen od transfera droge. Ujedinjene nacije su prethodno objavile kako se između 50 i 60 tona heroina godišnje prošvercuje preko Srbije, odnosno prebaci uz znanje, a često i aktivnu pomoć Vučićevih vlasti. U međuvremenu je istraga ovih optužbi dignuta na daleko viši nivo i njeni rezultata tek se očekuju.

Brojni su dokazi da se Vučićevim kartelom bave i druge obaveštajne službe i policije, iz svake države Evropske unije gde su u velikom broju srpska i albanska dijaspora. Naravno, "prateći karteli" iz Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i BiH, ne zaostaju za njima, ali, Srbija, kao centralna država Zapadnog Balkana, sa Vučićevim političko-kriminalnim klanom, predstavlja doslovno "bauka" sa kojim su zapadne policijske i obaveštajne službe spremne da se što hitnije obračunaju. Taj dan nije daleko, a i političke prilike su se promenile: Vučića više nema ko da brani, niti su nove vlade u evropskim državama spremne da mu ponude zaštitu zbog svojih skandaloznih veza sa režimima srednjeg istoka i uvozom migranata.

Ludilo lažljivog lešinara

P. Popović

Vučić i smrt, dva nerazdvojna drugara, već decenijama haraju Srbijom i komšilukom. Svaku tuđu tragediju, Vučić koristi za svoje lešinarske medijske kampanje. Svejedno mu je da li su život izgubili protivnici, saradnici ili nepoznati pojedinci. Za nekim je plakao, nekima se rugao, ali uvek s istom namerom da stekne političke poene.

Koliko je bolest uzela maha videlo se nedavno, kad je pokušao da umanji značaj pogibije dvojice radnika na kuli u „Beogradu na vodi". Aca Šimunov (41) i Stefan Dabetić (26) pali su s kule B, s visine od 70 metara. Još nije završena ni obdukcija njihovih tela, a Vučić je slegnuo ramenima i zaključio da to nije ništa čudno, dešava se u celom svetu.

- U Americi svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora. Svakih deset sekundi! - naglasio je mentalno poremećini vladar.

Kad bi bio u pravu, to bi značilo da u Americi svakog minuta pogine šest, svakog sata 360, dnevno 8.640, a godišnje 3.153.600 perača prozora. Da je u tu cifru sabrao sve žrtve saobraćajnih udesa, samoubistava i ubistava narkomana, policajaca, fudbalera ili pevača, ispalo bi da u SAD godišnje pogine desetak miliona ljudi.

U Vučićevom ludilu ipak ima sistema. Tog petka, dok se internetom širila vest o pogibiji radnika „Beograda na vodi", Pink i ostale televizije vrtele su priloge u kojima je licitirano s brojem sličnih nesreća u svetu. Ako u Americi svakog minuta pogine šest perača prozora, onda nije strašno što u Srbiji ponekad strada neki građevinac. Vučiću se ovo spinovonje toliko svidelo da je upotrebio informacije o broju poginulih perača, koje su objavljene na američkom satiričnom portalu „The Onion". Šaljivi tekst, na temu video igrice „Every 10 Seconds a Window Washer Falls to his Death", predsednik države je shvatio kao relevantan izvor podataka. Dok je objašnjavao kako američki perači ginu svakih deset sekundi, nijedan novinar ili general, koji su stajali ispred njega, nije se ni nasmejao, a kamoli da je opsovao psihopatu. Nikome nije zasmetalo što se besmislenim lažima ruga nesrećnim radnicima i njihovim porodicama.

Vučić je to radio i pre tri godine. U prvom obraćanju javnosti, posle objavljivanja vesti da je na surčinskom aerodromu pao vojni helikopter i da je život izgubilo sedmoro ljudi, Vučić je rekao da se to ne dešava samo u Srbiji, „svuda padaju avioni i helikopteri" i da on ne dozvoljava da se pozovu na odgovornost Bratislav Gašić i Zlatibor Lončar. „Eto, baš ne dam", rekao je i, kasnije, krivicu prebacio na pilota Omera Mehića i još dva člana posade, za koje je tvrdio da su bili pijani.

Nije isključeno da do sličnog zaključka dođe i posle analize uzroka nesreće u „Beogradu na vodi". Od početka godine, na gradilištima u Srbiji je poginulo 29 radnika. Nijedna istraga nije završena, niti je utvrđeno ko je odgovoran. Radnici, najčešće, nisu imali zaštitnu opremu, bili su angažovani na crno... Drugim rečima, sami su krivi.

Pričom o peračima prozora, Vučić je pokazao koliko je bolestan, a komentarom slučaja ubistva građevinskog investitora Zorana Trifunovića priznao je izvršenje više krivičnih dela. Početkom septembra, Stojanka Stojanović ubila je Trifunovića, uhapšena je i pritvorena. Čim se saznao povod za taj zločin, Stojanovićeva je dobila podršku mnogih učesnika u diskusijama na društvenim mrežama. Niko ozbiljan nije odobravao ubistvo, ali većina je imala razumevanja za to što je uzela pravdu u svoje ruke. Trifunović joj je, navodno, pretio i progonio, ne bi li je prinudio da mu ustupi zemljište na kome je hteo da digne stambenu zgradu. Investitor joj je govorio da ima zaštitu kriminalaca, ali i ljudi iz vlasti. Bio je mnogo moćan, dok ga nije upucala žena od 70 godina.

- Sad svi viču „živela baba"! Hoćete li da vidite dosije, šta je ta baba radila i koga je sve pokušala da ubije? - naljutio se Vučić.

Nije otkrio otkud njemu dosije Stojanke Stojanović, ni ko mu ga je neovlašćeno dao. Po stoti put je izvršio pritisak na policiju i tužilaštvo, prekršio pretpostavku nevinosti i najavio presudu, i pre nego što je okončana istraga. Nije pomenuo dosije Zorana Trifunovića, koji je, kako su mediji izvestili, bio „dobro poznat policijskim, istražnim i sudskim organima". Protiv njega se vodilo nekoliko postupaka u Beogradu, a sud u Jagodini mu je izrekao devet presuda za razna krivična dela. Sve kazne su bile uslovne ili novčane. U Trifunovićevom dosijeu zabeleženo je i da je 2009. godine uhapšen, zajedno s kolegom Ljubomirom Tadićem, pod optužbom da je naručio prebijanje Koče Kostovskog. Na suđenju, Trifunović je priznao da je organizovao grupu momaka da zastraše porodicu Kostovski, pošto je, kako je tvrdio, imao „dozvolu da poruši njihove objekte". Mladići su se zaneli, pa su pretukli Koču i Menku Kostovski i demolirali njihovu kuću u beogradskom naselju Zvezdara.

- Živimo u zemlji patologije, gde se govori „živeo ubica" - rekao je Vučić.

Bio je u pravu. Srbija je zemlja patologije, što potvrđuje činjenica da predsednik nekažnjeno poseduje dosijee građana, vodi istrage i izriče presude. A, i to radi selektivno. Kad je Aleksandar Mitrović ubio Andreu Bojanić, Vučić je, lično i preko svoje savetnice za medije Suzane Vasiljević, naredio medijima da „budu blagi" prema sinu Željka Mitrovića. Nikad nije pominjao ni dosijee oba Mitrovića, niti kriminalaca koji čuvaju njegovog sina Danila.

Kad mu je trebalo, za pokojnicima je plakao. Suzama je na onaj svet ispratio Danicu Šešelj, majku kuma Vojislava, kao i Dušana Đilasa, oca aktuelnog tzv. opozicionara Dragana Đilasa. Jecao je i na sahrani Slobodana Miloševića, a mnogo iskrenije je nazdravljao šampanjcem kad su ubijeni Slavko Ćuruvija i Zoran Đinđić. U aprilu 2016, neposredno pred vanredne parlamentarne izbore, pohvalio je policiju i tužilaštvo jer su uspešno završili istragu ubistva pevačice Jelene Marjanović. Ubica je otkriven, rekao je, ali njegovo ime će objaviti za dva-tri dana, kad prođu izbori. Prošle su dve godine pre nego što je podignuta optužnica, navodni ubica je pušten na slobodu usled ''nedostatka dokaza'' Već pola godine manipuliše informacijama o ubistvu Olivera Ivanovića.

Za Vučića, svaka tuđa smrt je korisna. Što se njega tiče, mogu svi Srbi da izginu, on će reći da to nije strašno, i u Americi perači prozora padaju kao muve. Pašće i on. Tek kad on bude na optuženičkoj klupi, Srbija će prestati da bude „zemlja patologije".