Veterani

Zašto vojska, policija i čitav odbrambeni sistem bestidno služe Vučićevim "misijama"

Sramota gora od rata

Srpski ratni veterani, ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih boraca očekuju bar delimično ispunjenje datih obećanja od predsednika države, Vlade i ministara da će se konačno doneti zakon kojim će bar malo biti unapređen položaj ovih nesrećnih heroja kojih se država Srbija odrekla i pomalo ali konstantno njihov položaj dovodi do neizdrživog i krajnje ponižavajućeg. Na kraju novembra meseca 2018. godine, konačnog teksta Predloga zakona još uvek nema. U međuvremenu je čak preminuo predsednik radne grupe, ali to nije razlog za ogromno kašnjenje u postupku izrade teksta ovog zakona koji se godinama očekuje.

Željko Vasiljević

Da živimo u zemlji u kojoj data reč nikoga ne obavezuje, odavno nam je poznato ali da je sve što se izgovori laž ili da se sve radi suprotno od obećanog je pomalo i za nas dobre poznavaoce prilika, naročito na političkoj sceni, pomalo iznenađenje. Želimo da istaknemo da je još 2009. godine tadašnja radna grupa uradila tekst nacrta zakona koji je samo trebalo iskoristiti i sa što manje izmena staviti u proceduru. Predsednik države je obećao ovaj zakon do nove godine, istina nije rekao koje ali je ministar Zoran Đorđević obećao da će sve biti urađeno do kraja ove godine i sada čekamo da nas prevare po ko zna koji put jer nam se čini da će i ovog puta data obećanja biti po onoj narodnoj "obećanje ludom radovanje". Na pregovorima sa predstavnicima udruženja koju su organizovala protest 28.06.2018. godine, zbog neodrživog odnosa države prema nama, ministar obeća ispravljanje nepravdi koje nam država čini i unapređenje položaja cele populacije u mnogim segmentima. Najviše predloga je bilo iz oblasti unapređenja zdravstvene zaštite i socijalnog zbrinjavanja pre svega najugroženijih.

Bilo je razgovora i oko ispravljanja odnosa države odnosno ministarstva prema organizacijama koje okupljaju ovu populaciju i koja godinama unazad sve čine kako bi ukazali na nepravdu i loš položaj svojih članova. Postoje brojne organizacije koje su svoj rad apsolutno posvetile političkoj podršci partijama na vlasti a interese svojih članova gurnuli u zapećak i to sve zbog lične koristi pojedinaca na čelu tih organizacija. Te organizacije su po ko zna koji put nagrađene za taj svoj podanički odnos dobijanjem sredstava iz ministarstva iako nam je na dan protesta ministar Zoran Đorđević obećao da će se od tog dana primenjivati drugačiji odnosi i da će udruženja koja štite interese svojih članova i koja ukazuju državi i ministarstvu na koji način treba delovati u cilju popravljanja opšteg društvenog položaja ove važne populacije biti bar u istom položaju kao one koje služe partijskim interesima vladajućih stranaka. Na našu žalost opet se pokazalo da ministar Zoran Đorđević ne drži data obećanja ili što je još gore da u ministarstvu deluje neformalna grupa koja ima daleko veću moć od samog ministra i koja zloupotrebljava ceo državni aparat zbog lične koristi i punjenja sopstvenih džepova. Spisak organizacija koje su slobodno možemo reći u sprezi sa tim neformalnim grupama je isti već godinama i među njima ima i onih koje postoje samo na papiru i koje nemaju ni jednog člana sem tri osnivača. Pitamo se kakve projekte ove organizacije mogu da sprovode i koji su to pripadnici populacije koji imaju korist od tih projekata. Sve je dovedeno do besmisla i posle promene ove katastrofalne i kriminalizovane vlasti bi moralo da se istraži ko je sve učestvovao u ovom kriminalu i da bude adekvatno kažnjen. Ako se to ne uradi i ovi koju su krali od organizacija do zaposlenih u ministarstvu ostanu nekažnjeni pitanje je da li promene uopšte imaju smisla jer je sistem sjaši Kurta da uzjaše Murta ovu zemlju i ovaj narod doveo do propasti i opšte bede.

Mi koji ovu farsu od države gledamo iz prvog reda i koji njihovu šibicarsku politiku pratimo širom otvorenih očiju dobro vidimo sve prevare i kolika je njihova bezobzirnost u krađi, spremni smo da novim vlastima stavimo sve svoje resurse i kvalitete u cilju obračuna i kažnjavanja u skladu sa propisima. Cilj svih ovih aktivnosti na kažnjavanju kriminalaca nije osveta već želja da se stvore novi odnosi i pokazatelj svima da se kriminal neće tolerisati bez obzira ko ga činio, bili to predsednici udruženja ili funkcioneri ministarstva ali i oni partijski kadrovi koji su im pomagali u pljačkanju ovog jadnog naroda.

Bez obzira što su većinu naših primedbi na zakon prihvatili i izmenili ga on odslikava jednu političku premisu a to je kažnjavanje onih koji su bili dovoljno hrabri da brane ovu zemlju i ovaj narod i da se za većinu tih ljudi a to su ratni veterani nema mesta u ovom društvu i da su oni svoju misiju okončali a sada su samo teret i trošak novih vlasti. Još ih se sete samo prilikom glasanja kada je njihovih 300.000 glasova kapital koji političke stranke pretvaraju i mandate ali među tim poslanicima nema tih veterana a oni koji su se pomoću njihovih glasova domogli poslaničkih mesta njihova sudbina ne dotiče ni malo. Ako želimo uspeh ovoj zemlji i ako želimo da njeni građani žive srećno to moramo iz korena promeniti i zato ćemo u novom izbornom ciklusu podržati samo one stranke koje obećaju, potpišu i u kampanji obrazlože kako će to sprovesti u delo.

Da se ova država obračunava sa svojim veteranima vidimo svaki dan ali pojedini slučajevi tog obračuna i nas same iznenade svojom bezobzirnošću, nezakonitošću i strastvenošću u metodama i dužini kažnjavanja. Jedan od drastičnijih primera tog obračuna je i obračun sa našim "bratom" čovekom koji je devet puta ranjavan u odbrani interesa srpskog naroda Rankom Lainovićem. Za nas srpske ratne veterane je to junak koji je komandovao jedinicama Srpske garde, koji nije žalio svoj život u spašavanju svog naroda, svoje vere a na kraju i svoje države. Za svoje junaštvo je odlikovan desetak puta i samo zbog toga bi morao biti uvaženi i poštovani član društva i nikako ne bi smeo da bude predmet pravosudne torture i neko preko čijeg će besprimernog kažnjavanja, neki partijski tužilac ili sudija koji je to časno zvanje zavredio poslušnoću nekim grupama a ne znanjem, časnim ponašenjem ili profesionalnim zaslugama.

Postavljamo pitanje koji su ciljevi takvog ponašanja prema ovom čoveku koji je danas u takvom zdravstvenom stanju da mu je lečenje neophodno svaki dan a neki pacovčići pravosudnog sistema su mu odredili da 13 meseci nosi nanogicu i bude u kućnom pritvoru bez prava na lečenje iako mu pluća rade sa samo 17% kapaciteta. Izgleda da je nekome bio cilj da ne preživi tu meru i da onda ne moraju da dokazuju besmislene i lažne optužbe za bespravno posedovanje oružja. Možda ovi ljudi iz pravosuđa sprovode nečije naredbe i imaju zadatak da se svete svim braniocima a naročito onima koji su se iskazali hrabrošću i požrvovanošću a dozvolićete nam da pretpostavimo ko ima poseban motiv za obračun sa svima nama a naročito onima koji su postali heroji i o kojima se danas pišu pesme i čija hrabrost se i danas spominje.

Nije nam želja da se u ovom tekstu osvrćemo na istorijat tužilaca i sudija u ovom predmetu jer bi neko mogao da to okarakteriše kao pritisak na pravosuđe ali ćemo budno motriti na ovaj predmet i sa velikom pažnjom pratiti sve radnje u njemu kao i konačnu presudu a onda ćemo široj javnosti predstaviti zasluge tužilaca i sudija i njihove veze i delovanje u periodu dok je Ranko Lainović krvario širom ratišta bivše države. Mnogi čitaoci će se iznenaditi koji i kakvi ljudi danas sude i tamniče srpske heroje umesto da oni sede u tamnicima i kazamatima. Niko nije pusto ostrvo da se ne zna ko je i kakav je i samo oni koji budu pravdu sprovodili na častan i pošten način će u skladu sa zakonima će moći računati na pozitivan sud a svi oni koji zloupotrebljavaju poluge sile u ime države će biti odbačeni od društva i završiti na smetištu istorije gde im je i mesto.

Pitam se zašto je u ovom predmetu zabranjeno svedočenje onih ljudi koji su znali šta se dešavalo u vezi sa ovim "montiranim slučajem", čega se tužilac plašio kada je odbio pravo Ranku Lainoviću na odbranu, da li istine koja bi mogla izaći na videlo.

Ranko je prema našim saznanjima više od dvadeset godina pokušavao da formira spomen sobu svoje jedinice u čast onih junaka koji su život dali za svoj narod i svoju državu ali je sve vreme bio opstruiran od svih vlasti i onemogućavan da ostvari svoju časnu ideju. Sa ovom idejom je upoznao i tražio pomoć od narodnih poslanika, državnih sekretara ali i od pokrajinskih vlasti i niko nije mogao da mu pomogne u ostvarivanju ove humane ideje iako su neki od njih zaista zdušno podržali njegovu ideju. Još jedan od dokaza katastrofalnog odnosa prema srpskim veteranima i srpskim herojima onih koji često dobijaju platu i privilegije da bi rešavali upravo ovakve slučajeve i afirmisali rodoljublje i žrtvovanje za svoju otadžbinu i svoj narod. Državna politika, naročito od 2000. godine je bila da se ideje odbrane sopstvenog naroda iseku u začeću i korenu a tu politiku smo svi osetili na svojoj koži. Nije ovo kritika samo ove vlasti već svih koji su od 2000. vladali ovom zemljom. U čije ime gospodo iz pravosuđa vi sudite, u ime srpskog naroda i njegove budućnosti sigurno ne iako se u svakoj presudi pozivate da ih donosite u ime naroda.

Teško nam je da se otmemo utisku da je zbog ovakvog delovanja državnih institucija koje po pravilu rade protiv interesa svoje države i svog naroda a sve u ime nekog Vučićevog lažnog mira i tolerancije, odnos naših suseda ali neprijatelja generalno tako bezobziran i tako agresivan. Zašto ne bi bio kada svi znaju da na svoje mere protiv nas i naših interesa neće niko pa ni naša država reagovati kontra merama i da neće snositi nikakvu štetu. Čemu čuđenje što su Makedonija i Crna Gora glasale i uvek glasaju protiv naših interesa kada mi posle svakog njihovog gesta neprijateljstva još više pričamo o prijateljstvu sa istim. Istina to agresivno čini Vučić ali na našu nesreću on predstavlja ovaj narod. Svi naši neprijatelji pa i oni koji ne vrede "pišljivog boba" se junače na nama i sprovode svoje interese isključivo na našu štetu. Možda Aleksandru Vučiću nije stalo da nacionalnog dostojanstva ali narod zna da su čast i dostojanstvo vrednost iznad jednog sendviča i jednog soka. Mnogima od nas se gadi njegovo prenemaganje pred kamerama i besmisleno kukanje kada objašnjava "tešku nepravdu koju nam čine uglavnom komšije" ali nam se još više gadi njegovo mirenje sa tom nepravdom i tako naglašeno oduzimanje prava da bilo šta preduzmemo u svoju odbranu.

Čemu čuđenje zbog postupaka albanskih vlasti sa KiM protiv naših interesa kada dobro znaju našu odnosno Vučićevu rekciju koja će svesti na kukanje, plakanje i tužakanje zbog nepravde koja nam je učinjena. Vučić pravo da zbog svog jadnog kukavičluka sprečava državu Srbiju i njene organe da sprovode Ustav Srbije u delu odbrane našeg naroda, naše teritorije i naših interesa. Čemu nam služe vojska, policija, brojne institucije koje se bave odbranom nacionalnih interesa kada ih on svojom pogubnom politikom sprečava u ustavnom i zakonskom delovanju?